„Da je moj otac sproveo privatizaciju, kao ovi od 2000-te, obesili bi ga na Tera :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Objavljeno: 30. septembar 2014. u 23:55

Mog oca su prodali prijatelji. Prodali su svog šefa, njegove ideje i svoju čast zarad političkog interesa, kaže Milošević

„Nikome se u Srbiji nisam zamerio, poslovima koji mi se pripisuju – nisam se bavio, a zemlju sam napustio zbog bezbednosti porodice“, kaže Marko Milošević, sin nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i haškog optuženika Slobodana Miloševića u ekskluzivnom intervjuu za nedeljnik Afera.

Pozdravite dušebrižnike, kaže Marko Milošević, i poručite im da se ne sekiraju, dobro sam i zdravo i živim normalan život. Nemam nikakav biznis kaže Marko, za biznis je potreban novac, a tvrdi da nema nikakve prihode. A nekada, porodica Milošević je imala mnogo prijatelja, kaže Marko – ako ima nešto pozitivno u celoj stvari, onda je to što sam se rešio ulizica.

„Jedan deo njih se poneo kao i Vuk Branković pre šest vekova. Prodali su svog šefa, njegove ideje i svoju čast zarad političkog interesa. Takvi prodaju veru za večeru. To dovoljno govori o kakvim je ljudima reč, ako se uopšte tako mogu nazvati. Sada oko sebe i za svoje prijatelje imam samo one koje sam zauvek takvima i smatrao i koje sam za prijatelje želeo“, rekao je Milošević. Neka hrane svoju decu svim tim parama za koje kažu da smo sklonili i pokrali, a ja im poklanjam sve što nađu, dodaje Marko Milošević. Ja sam jedinu korist što mi je otac bi Slobodan Milošević, imao dok sam se bavio autobilizmom, navodi Marko za nedeljnik Aferu.

„Sponzori su se sami nudili i utrkivali ko će preko mene da se reklamira. Da li je to kriminal? Ili je nemoralno? Da je moj otac, sproveo privatizaciju, kao što je sprovedena od 2000-te, obesili bi ga na Terazijama,“ kaže Marko Milošević. A svog oca smatra najboljim na svetu. „Roditelje ne biramo. Ja sam imao sreću. Meni je Slobodan Milošević otac. Kao otac, bio je najbolji koga sam mogao i da zamislim i svakako, bolji nego što sam zasluživao.Njemu ostaje slava, a meni sveta uspomena i doživotna rana“.

(Nedeljnik Afera)