Cuvajmo guvernera kao zenicu oka svog-Pokusaj atentata na Jorgovanku u Miloceru?

Tužna priča o guvernerki Cici i njenoj svekrvi

Blic | 03. 02. 2015. - 12:01h izmena vesti 14:27h |
Prva dama Narodne banke Srbije je posle priče o švajcarcu neočekivano otvorila dušu i ispričala priču o bolesnoj majci pokojnog muža...

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković jutros je gostujući u Jutarnjem programu TV Pink govorila o švajcarskom franku, stavu Narodne banke prema ovom problemu i građanima zaduženim u ovoj valuti čije su rate, većinom za rešavanje stambenog pitanja, doživele astronomski skok.

Uprkos teškim temama, guvernerka je na kraju, u programu uživo, pred milionima gledalaca i gotovo plačnim glasom neočekivano otvorila dušu. Na opšte iznenađenje, iako je voditeljki prethodno napomenula da će za trenutak privatizovati svoje gostovanje u emisiji, Tabakovićeva je ispričala priču o bolesnoj svekrvi, majci njenog pokojnog muža, koja leži u jednoj novosadskoj bolnici, gde je svakodnevno obilaze unuci.

I tu ne bi bilo ničeg čudnog da svekrvi jednog dana nije prišao lekar koji ju je upitao da li je istina da ste "vi svekrva naše guvernerke", na šta je ona odgovorila: Ne.

- Kada je to ispričala unucima, oni su je začuđeni upitali zašto je to rekla kad se zna da obožava Cicu, tako inače mene zovu privatno, ona je odgovorila da zna kakav bih ja pritisak mogla zbog toga da trpim - rekla je guvernerka koja je u emisiji postavila i pitanje da li je toliki problem jedna javna nabavka u vrednosti od 215.000 za 50 plastičnih držača za noge za najbolje radnike Narodne banke Srbije koji po 8-9 sati vredno rade sedeći za računarima.

Inače slična priča ispričana je pre skoro 24 godine u Skupštini Srbije, kada je narodni poslanik Branko Lazić (SPS) ispričao “Tužnu priču od dedi i unuku”.

Pomenuta priča do pola je ispričana za vreme maratonskog zasedanja parlamenta u noći između 11. i 12. marta 1991. posle čuvenih demonstracija opozicije 9. marta. 1991. kada je JNA prvi put izvela tenkove na ulicu.

Tada je Branko Lazić poslanik SPS iz Petrovca na Mlavi, koji je preminuo u decembru 2010. godine izašao za govornicu da ispriča jednu priču koja je postala legendarna.

- Mnogo je muke danas, muke od tog mladog sveta. Mislim da bi trebalo da se vidi zašto je danas izgovoreno toliko reči mržnje… Hajde da podržimo predlog, hajde da i ta vlada vidi da smo mi u Skupštini koja ima poverenje u nju, zašto da ne podržimo… da pomognemo tom mladom svetu da ode kući. I oni i mi treba da znamo da je uvek bilo i da u najstarijem tekstu koji je dešifrovan piše da je strašno vreme došlo da mladi ne slušaju starije. Zašto mi nemamo jedan iskreniji odnos prema svemu tome? Zašto nismo drugačiji ljudi? Ja hoću nešto da vam kažem, jednom pričom i za nas i za njih. Moja je priča: uhvatili su dedu i unuka, i naisao je neprijatelj, i trebalo je da potraži put… Smejte se… Priča ima tužan kraj… Sada da nastavimo onu priču! Kad je neprijatelj zatražio put, deda je znao da može da pođe putem i izađe u močvaru, odakle neprijatelj ne bi izašao nikada, ali je unuk bio s njim. Kada su ga ostavili i uzeli dečaka da vodi dalje… - , pričao je tada za govornicom Lazić.

Izvor: Blic