Pravi tekst za ovako težak dan, Vidovdan...

Čurug: Grom udario u spomenik pomirenja


izvornik : Večernje novosti , pogledati ovde , autor : Đ.Vukmirović


     Foto : N.Karlić

     


Tri dana pre dolaska predsednika Srbije i Mađarske u Čurug, grom udario u obeležje Mađarima. Neki tvrde da spomenik nije trebalo ni podizati, jer su tu sahranjene ubice Srba.

U NOĆI između subote i nedelje, u oluji koja je protutnjala tim delom južne Bačke, grom je udario u spomenik Mađarima ubijenim s kraja 1944. i s početka 1945. Njega su dva dana kasnije, u sredu, otkrili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegov mađarski kolega Janoš Ader, označivši tako „istorijsko srpsko--mađarsko pomirenje“.

- Oštećenje, na sreću, nije bilo veliko, otkinuto je samo nekoliko dekorativnih granitnih ploča, nalepljenih na armiranu betonsku konstrukciju - priča pored spomenika Milan Radomir, predsednik Memorijalnog društva „Racija 1942“ i jedan od inicijatora pomirenja u Čurugu.

Oštećenje nije, ali uzbuđenje jeste, nastavlja sagovornik „Novosti“, jer se sumnjalo da je spomenik možda namerno oštećen. Mesto je bilo blokirano, pa ni on sam nije odmah mogao da priđe, a izvršen je detaljan uviđaj.

- Po nagoreloj i iskrivljenoj armaturnoj žici na levom gornjem uglu koja je, očigledno, ostala da štrči i privukla elaktricitet, bilo je jasno da je reč o udaru groma - kaže Radomir. - U nedelju po podne su, istina po ranijem planu, došla i delegacija iz kabineta predsednika Nikolića, kao i zabrinuti mađarski ambasador Oskar Nikovic, i sami se uverili o čemu je reč...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Prvo što mi je palo na um kada čuh o "pomirenju" je moj drug iz vojske G. (Čuružanin) i njegova priča o događanjima za vreme i posle rata...Sumnjam da ga mirenje čini srećnim.

Oh, irony...

Evo i nastavka priče ( Večernje novosti) :

" U trenutku udara groma, na sreću, na spomeniku nisu bile postavljene bronzane figure muškarca, dečaka i raspetog Isusa koje su deo cele kompozicije, jer bi one, svakako, takođe privukle elektricitet. Instalirane su u ponedeljak po podne, dan i po pre dolaska Nikolića i Adera, kada je popravljeno i oštećenje od udara groma.

Što se, pak, komentara u samom Čurugu tiče, oni se kreću od polušaljivih, do vrlo ozbiljnih koji i u ovome vide potvrdu za uverenje da podizanje spomenika nije trebalo ni dozvoliti.

- Možda mu, ipak, nije suđeno da tu stoji - kažu, tonom između ozbiljnog i ironičnog, Stevan Grujić i Vojislav Sredić, Čuružani koji su jedva prevalili dvadesetu i senke sive prošlosti ih se manje dotiču.

Na drugoj strani, mada rođen posle Drugog svetskog rata, Milorad Radnov veli da ovo doživljava kao potvrdu svog uverenja da je podizanje spomenika ruganje srpskim žrtvama.

- Svi znaju da sam ateista, ali je ovo, verujte mi, božji znak - izričit je Radnov. - Tamo nisu sahranjeni nevini ljudi, već zlikovci koji su u raciji iz 1942. učestvovali u strašnom pokolju čuruških Srba. Njima spomenik nije trebalo dizati.

Najzad, ima Čuružana koji sve ovo, sarkastično, objašnjavaju time što, u trenutku udara groma, spomenik nije bio osveštan.

- Pošto su to u sredu uradili biskupi Ivan Penzeš i Laslo Nemet, to se sigurno više neće dešavati - vele. - Posebno ako se na umu ima da su tome prisustvovale i naše vladike, pa je sve rešeno po oba crkvena obreda.

STRAH OD UDARA S NEBA KADA je čula da je grom oštetio spomenik, Julijana Teleki, jedan od glavnih inicijatora njegovog podizanja se, veli, baš uplašila.
- Pomislila sam da je to znak da nas Bog ne voli - kaže ova rođena Čuružanka koja živi u Bečeju.

NADZOR DANONOĆNO

MADA od groma ne mogu da ga zaštite, pripadnici policije danonoćno čuvaju spomenik mađarskim žrtvama. Razlog je, vele, manje strah da će ga neko oskrnaviti, a više bojazan da bi, u ovom kraju poznatom po masovnim sitnim krađama, lopovi mogli da ukradu vredne bronzane figure. Narednih dana biće instaliran video-nadzor. "

1991-e godne sam bio u Curugu na postavljanju Drazine biste ispred kafica Cica 
Kum,najbolji drug,brat, sva tri u jednom je Curuzanin i on se smeje svemu ovom a stvarno je smesno 
Zakleo bi se da je te 91-e bio tamo i nas predsednik  Seselj jeste.

Pomirenje treba, ali je ta tema jako mnogo zahebana, pogotovo kada se danas vide kretanja u Madjarskoj (Jobbik, davanje pasosa za znanje jezika, oplakivanje Trianona i slicno)

Pa ne znam verovatnoi  znas da su Curuzani ,potamanili sve madzare posle 2. sv. rata na koje su nasli da se osvete za raciju 
Ako sam ja uzeo madzarsko drzavljanstvo i moja dva predsednika se sastala u Curugu,onda je verovatno sve ok 

Znam...Dizanje dinamitom lokalne katoličke crkve u vazduh i "prodavanje Mađara na kilogram" zbog Hortijevaca.

Био сам у тем Чуругу дан после те посете два председника... и забосмо неки ресторан, вероватно и једини и седимо ту неки локалци, газда ресторана причају приче ... Ту су хасали председници после церемоније, и сад су локалци скроз у фазону прича "и идем ја сад тамо разумеш и иза ћошка налећем на Тому, шта ког Тому... па Николића ... и он се мени склања да прођем, разумеш" ... и оне друге типа "ма јес он ту држи говор а кад је попио три ракије одмах почео да добацује оном Мађару, добра бре ова дуња"...

ал елем колико ја разумех Чуружане... 42-ге је било 3500 побијених Срба а 44-e неколико стотина Мађара... и да је неки крст као обележје вазда стајао тамо где сад подигоше споменик...

Naravno,prvo je tu priču trebalo udariti po svim medijima,pa tek onda raditi ono što se naumilo (,a nije se,prethodno, priupitalo tamošnje lokalno stanovništvo).Da se zna ko kome "više oprašta" i da se pokaže da nije zaboravljeno.
Ovako smo samo jeftine fufe.

Koliko ja znam, mozda je stradalo desetak Madjara, ostalo je raseljeno, nesto poslatu u Madjarsku ali ovi nisu hteli da ih prime pa su ih poslali u cisto madjarska sela i okruzili zicom do tamo 1948 godine. Kasnije su u madjarska sela dovodjeni kolonasi pa je bilo par nepar, jedna kuca madjarska, jedna srpska...
Inace, jedan deo vodjen kao ubijenih u raciji je bio u "munkashima", neka vrsta civilnih odreda, vecinom prisilno mobilisanih Srba, koji su morali da pomazu madjarskim jedinicama pri napadu na Rusiju. I vecina tih Srba je ostavila kosti tamo, vecinom glad, bolest i zima, iz fizikalisanje naravno

 
Ima i  ona prica da su oni 44-e nasli vise madzara bilo bi vise zrtava i sad bi palo vece izvinjenje  
Elem nisi bio u dobroj kafani  
Mislim Maradicu