Čudne reči

Deca u Srbiji imaju sve više poteškoća sa govorom. Pričaju čudnim naglascima, koriste čudne reči, a roditelji imaju sve manje vremena i ne posvećuju im se dovoljno, tako da mnogi problemi sa govorom ili sluhom budu otkriveni veoma kasno. Dete progovara oko devetog meseca, ali se govor razvija do pete odnosno sedme godine. Da bi se razvio, govor mora stalno da se podstiče - objašnjava za „Blic” dr sci Nataša Čabarkapa logoped Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i upozorava na sve veće probleme u govoru dece.

Govor se vežba

Ako dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće pravilno razvijati ili se neće razvijati uopšte.

Tačnije govor neće pratiti uzrast deteta i, kako vreme bude prolazilo, dete će kasniti za svojim vršnjacima.

Vreme u kome se nalazimo i u kojem odrastaju naša deca dovodi do toga da se kultura govora narušava.

Zaposlenost i trka za karijerom i zaradom dovode do toga da deca sve više vremena provode ispred televizora i računara.

Današnji trend diktira istu zakonomernost i u vrtićima, tako da deca i u njima svoje vreme provode uz omiljene crtaće.

Mogućnost praćenja satelitskog programa je dovela do toga da deca sa tri, četiri ili pet godina postaju mali stranci jer preko crtanih filmova bolje nauče strani jezik nego svoj maternji.

Mališani danas uglavnom govore sa potpuno izmenjenom strukturom rečenice i melodijom govora koja ni ne nalikuje srpskom jeziku.

Ukoliko nam na Istitut dođe takvo dete i kada pitamo roditelje da li je mališan rođen u inostranstvu ili je odrastao uz nekog ko je sa drugog govornog područja, uglavnom dobijamo negativan odgovor.

I potvrdu onoga što već unapred znamo - da dete uglavnom sedi ispred televizora i gleda crtane filmove koji nisu sinhronizovani - kaže Nataša Čabarkapa.

Dete je prepušteno samo sebi da organizuje svoje vreme pa ga i provodi onako kako mu se najviše sviđa. Sede po tri ili četiri sata pred televizorom, a ostatak vremena provedu uz igrice na kompjuteru.

Problem se sastoji u tome da se sa decom ne komunicira dovoljno, ni u porodici, ni u ustanovama koje se bave čuvanjem dece.

Deci se ne čita, ne pričaju im se priče. Roditelji obavljaju kratku komunikaciju sa svojom decom i veoma često i sami nerazgovetno govore - upozorava dr sci Nataša Čabarkapa.

Poražavajuća statistika

U poslednjih nekoliko godina beležimo značajan porast patologije govora i jezika, što ne znaci samo poremećaj izgovorenih glasova nego jezika uopšte, njegove strukture.

Kod dece je veoma izražen deficit u formulaciji rečenice, u upotrebi gramatičkih kategorija, morfoloških odrednica, uključujući vokabular.

Četvorogodišnjaci bi trebalo da pravilno izgovaraju 50-70 odsto glasova, a petogodišnjak bi morao da pravilno izgovara sva slova, mora da ima sve gramatičke strukture potpuno izgrađene, pravilnu sintaksu, bogat rečnik.

Od pete godine dete bogati rečnik kao što mi činimo čitavog života. Razvoj govora se nikada ne završava, to je pre svega razvoj jezika, ali jezgro čini ono što je dete usvojlo do pete godine.

Poslednjih pet godina statistika na osnovu primljene, dijagnostikovane i razvrstane dece po patologiji u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora pokazuje sledeće pokazatelje: disleksija (problem čitanja) i disgrafija (problem pisanja ) je zastupljen u 7 odsto primljene dece.

Disfazija (usporen govorno-jezički razvoj) u 32 odsto, dislalija (nepravilan izgovor glasova) oko 30 odsto, mucanje kod oko 10 odsto primljenih mališana.

Ovi podaci ukazuju da je stanje na nivou Beograda i Srbije veoma alarmantno što se tiče porasta govorne patologije i problema u verbalnoj komunikaciji.

Razvoj govora

Ako vaša beba ima dva-tri meseca, trebalo bi da guče, ako ima ima pet-šest meseci, trebalo bi da brblja. Od devetog meseca treba očekivati prvu reč, a sa godinu dana, najkasnije do 15. meseca, rečnik sa najmanje 10 do 20 reči.

Dete bi sa 18 meseci trebalo da sklapa prve rečenice. Ukoliko se faze govora kod vašeg deteta ne razvijaju u ovom periodu, neophodno je što pre potražiti adekvatnu pomoć - pomoć logopeda.

Izvor: Blic

Decu sam uvek snažno stimulisdala da govore. Nisam htela da im udovoljim na nemušte zvuke i pokazivanje rukom, puno sam im govorila, pokazivala predmete i imenovala ih i stvarno već sa devet meseci znali su da odkakoću na sasvim razumljiv način mammm, dadaaaa i slčno. Kasnije su uz diznijeve crtane i malu pomoć već sa 4 godine naučili engleski sasvoim dobro da se sporazumeju. Takođe veoma je važno obraćati se detetu ispravno i razgovetno. Ako im se tepa onda deca ne popravljaju svoj govor.

mislim zato je tu postavljeno ovaj topik, da diskutovamo i tome, da idetitet šta znači iz aspektu jeziku.
Ja sam na stranu jezički pragmatizmu, i kao Pinker mislim da je jezik nagon, za to da razumeju se i barataju u stvarnosti. A taj stvarnost osim decama pragmatizam znači, a na koji jezik sasvim je svejedno. Razlika osim u tome postoji da poliglot dece imaju širije znanja o fonemima.A pragmatizam što blago veze nema sa tom da li je dete srbin ili madjar ili irac ili tatar znači identitet. A sad da da li to svidja neki politički stranku ko zato troši svoj novac da budi mržnju izmedju ljudima to sa psihologijom blago veze nema. Al sa soc . psihologijom baš puno.


a što se tiče Fighteru statistiku iz kojeg uzorak su napravili to...

Nije to budjenje mrznje. Deca treba da znaju svoj jezik da pricaju izuzetno dobro. A da li ce znati, recimo, engleski, to je volja svakog pojedinca ponaosob. Ne mogu se Srbi u Srbiji sporazumevati , lupam, nemackim, ili namuckivati svoj jezik. ( vazno je da se sporazumeju) glupost. Ne zive nasa deca u spaniji pa da znaju da kupe hleb i mleko i toliko. Da namuckuju ostalo

Praktično svako naše dete ili mlada osoba se uspešno sporazumeva na engleskom jeziku, poznaje dobro kulture ASmerike i Britanije, ali i prezire ove dve države zbog nasilnog, licemernog i nehumanog odnosa prema drugima. S druge strane vrlo malo naše dece i mladih uči ruski mada Rusiju smatraju veoma prijateljskom državom.

Istina je međutim dajezička slika oblikuje stanje svesti, na tome se zasniova propaganda. I sad se tu postavlja još jedna nezaobilazna zanimljiva tema: da li su pripadnici nacionalnih manjina i zatvorenih grupa koji odbijaju da uče jezik većine u stvari neprijateljski orijentisani ka svojoj okolini.

pa upravo o tome pišem Simijon da ako od stranu većinski naroda baza identitetu vrsta jezika, a ne to da neko kako reši svoje probleme u svoju životu, onda naravno manjine protiv toga će izgraditi svoju istorijski identitetu(i ako sa tom pogoršavati svoje šanse da zadrži svoju identiteta.). al ne živimo u vreme istoriju, ili ako istorija je to gde živimo onda to je post istorija, gde ponovo drugačije gradi se identitet iz vida jezika. jednostavno egzistencija je pred esencija, to već i Sartre znao. ostalo je teror.

Gotovo svako drugo dete uci ruski u skoli, uglavnom kao prvi jezik.

pan slavizam u vreme postmoderna je isti fenomen kao i proletarni renesans. Ruski kultura baš ni nije loše. Al ako uzmemo to da mogućno je da lakše će dobiti dete posao sa ruskim jezikom....mislim nije loš fazon.

gde to? kod mene u srednjoj nas 15 u mojoj generaciji je ucilo Ruski a skola u jednoj generaciji ima preko 300 ucenika
u osnovnim skolama je moja generacija poslednja imala ruski kao predmet i to samo za nas "lose" djake

Zato sto mladje generacije odrastaju na kompjuterima, internetu, TVu, sve manje citaju i pishu...Nazalost..