Ima muškaraca koji su "mrgudi", po prirodi nisu nešto pričljivi, ili imaju periode kada ne žele da pričaju i povuku se u sebe; uz to vole i cene da mogu da imaju mir i tišinu u sopstvenom domu onda kada su im potrebni. Spolja gledano, mogu ponekad da deluju neprijatno, ali su u suštini sasvim normalne osobe - kada vam stave do znanja da žele malo mira, sve što treba da učinite jeste da sačekate da sami ponovo počnu konverzaciju. Međutim, postoje i drugačiji muškarci - mogu da deluju čak i privlačnije od ovih prvih, jer umeju da budu izuzetno ljubazni i šarmantni, ali u stanju su i da naglo promene raspoloženje, počnu da vas vređaju, da vas psihički, pa i fizički maltretiraju - u toj meri da dospete do bolnice ili i gore. Nevolja je što nije uvek lako razlučiti granicu. Zato, evo nekih primera šta je normalno, a šta je signal da bi dobro bilo da pobegnete dok ste još uvek koliko-toliko čitavi.

Izašle ste iz kuće, a on odmah zove da bi proverio da li ste u redu (pomalo slično vašoj majci, koja je, kako vi izađete iz zgrade, trčala na prozor da vas gleda kako odlazite, da li ste bez problema prešle ulicu) - ovo može da bude iritirajuće, ali nije nenormalno. Međutim, ako on, ukoliko se vi ne javite, smesta počne da vas optužuje da ste ga slagale o tome kuda idete, optužuje vas za neverstvo i slično, to već nije normalno.

Ume da bude umoran nakon posla i ne priča mu se? To je normalno, samo je iscrpljen i potreban mu je mir posle gužve na poslu. Međutim, ako ima veoma precizna pravila o tome kada smete da razgovarate s njim i o čemu smete da pričate, to je veoma daleko od normalnog i može dovesti do izuzetno nasilnog ishoda ako prekršite ta pravila.

Nema ničeg neobičnog u tome da vas vaš dragi ponekad podseti na neke anegdote o vama (lapsus koji ste napravili, situacija kada ste seli na sveže ofarbanu klupu...), ali ne spada u domen normalnog niti prihvatljivog ako vas pred drugima stalno vređa, omalovažava i ponižava - nije prihvatljivo ni ako to radi kada ste nasamo.

Ne voli, čak ga i nervira, kada ga pitate o najnovijim tračevima iz njegove firme? To je u redu - ne voli čovek da se bavi tračevima. Ipak, ako odbija da vam priča o sebi, ako nikada niste upoznale ni jednog jedinog njegovog prijatelja, ako čak postane i agresivan kada pokušate da saznate nešto o njegovoj porodici (a vi ste pitale nešto najnormalnije, recimo, ima li braću ili sestre), tu nešto definitivno nije u redu.

Voli da budete kod kuće samo vas dvoje - jedno prijatno zajedničko veče - ali ne želi da zajedno izađete s prijateljima? To može da vam smeta, ali nije ništa alarmantno; nije greh niti bolest ako čovek nije druželjubiv. Sad, ako je varijanta unekoliko obrnuta - kad ste vas dvoje sami kod kuće, uvek se grozno "provedete" jer vas vređa i viče na vas, a kad izađete s društvom, šarmantan je i preljubazan prema vama, tretira vas kao malo vode na dlanu i gleda očima zaljubljenog đačića - to je razlog za uzbunu i za što je moguće brže bekstvo.

Vaša veza traje neko vreme - šest meseci, na primer - i on je postao spreman da razgovarate o zajedničkom životu (ne znači da ćete zaista i početi da živite zajedno, ali je to postalo tema razgovora) - to je potpuno normalno ponašanje. Ono što uopšte nije normalno i što je znak da treba što pre da pobegnete jeste ako on već nakon šest dana poznanstva (tokom kojih je, moguće, bio izuzetno šarmantan) zahteva zajednički život, hoće da se udate za njega i insistira da mu ispričate svaki, pa i najmanji detalj o sebi (primećujete da mu je posebno interesantna vaša finansijska situacija, mada kao sunđer upija svaki podatak o vama).

Ovo su bili samo neki primeri; bilo bi moguće naći još mnogo takvih. Poenta je u tome da kada ste sa "gunđalom" ili zatvorenijim muškarcem, ponekad želite da zagunđate i vi na njega da se razvedri malo, ali nikada ne osetite strah da tu nešto ozbiljno nije u redu. Kad se o "onoj drugoj" vrsti radi, oni mogu da deluju šarmantno, čak i očaravajuće, i da vam se veoma brzo uvuku pod kožu, ali s njima osetite nelagodu (koju su oni u stanju da ućutkaju svojim šarmom) - a situacija s vremenom postaje sve manje i manje šarmantna, u toj meri da vam i život može biti ugrožen. Zato, obratite pažnju na to kako se osećate, ne zanemarujte signale koje sami sebi šaljete - i čuvajte se!

negde u tekstu pise tesko je razgraniciti..ali nekako svi mi u svojoj glavi imamo neke crte koje podvlacimo(osim ako smo po prirodi mazohisti sto je vec sasvim deseti topic)...naucila sam se i na to da nekad ume da cuti danima...da ga nerviraju moja konstantna uznemiravanja i ceste poruke...onda sam se ponasala u skladu sa tim, pa mu davala vreena da sam resi kada ce prestati da cuti..nekada ne bih izdrzala, opet bih se javila, nekada bih i ja cutala danima....onda bi se i on javio...nekad sam mislila da mu jednostavno nije stalo do mene, a nekad sam mislila da mu samo treba onaj prostor koji moze ostaviti samo za sebe..da me ponizava vredja isl..sta cu sa njim???Nema logike...opet kazem, ima ona crta koju svi znamo da povucemo u to vreujem