Ne znam koliko obraćate pažnju,ali eto...kad idete sa još nekim ulicom i sretnete samu curu,starijeg čovjeka,ženu...šta pomislite?
kad idete sami,a u susret vam ide gomila ljudi,šta mislite tad?

imam neki osjećaj da ljudi zaziru od onih koji idu sami,a da oni koji idu sami nekad osjećaju nelagodu kad se kreću kroz masu. zašto je to tako?

Pojma nemam.
Jedini momenat kad su meni malo zaklecale noge je momenat ulaska na prepunu Marakanu sa mesta gde izlaze igraci na stadion.
I to samo jedan milisekund.
Cudaci obicno misle da smo mi cudni.

ja sam prestao da obraćam paznju, prosto ti to ne treba da ti  razmišljaš o tome ima lepših stvari u životu, da li misliš da li oni o tebi razmišljaju kad naiđeš na nekog!

Zašto je čudno kad neko ide sam ulicom, zašto bi zazirali i nelagodno se osećali zbog toga?
Ja lično ne obraćam pažnju na to, niti se čudno osećam kad negde krenem sam.

Ja uopšte nemam taj osećaj. Ljudi me gledaju drugačije kad idem sam, a kad idem u grupi, onda vidim da izbegavaju kontakt očima. To je normalno.

   Ne bi da te plašim,ali to je definitivno početak paranoje i psihičkih smetnji...

Drog,fala 

ma u stilu-ide sam,šeta ili sjedi u kafiću...što sam,što nije sa nekim? šta mu je u torbi 
a sam ide ulicom i ima osjećaj da baš njega gledaju,nelagodno mu što baš tad nema slušalice ili tako nešto 

Ja kad idem ulicom i sretnem samu curu - automatski pomislim: "Jao kako je nesposobna da sebi nadje frajera!"
Ako vidim starijeg coveka - prva misao mi je: "Priroda je bila blagonaklona prema njemu... VEOMA blagonaklona!"

Eto Sofija, nadam se da sam ti bio od pomoci!

Ne pomislim nista.Nikad nisam obracao paznju na to.

Мени је далеко чудније да неко сматра да није нормално да неко иде улицом сам.

Jedino na nekom nesigurnom mestu.

Blago anksiozna tema   

ma Munka kad je autor bio zec u prošlom životu 
a sad ozbiljno,lično imam taj trip jer puno pješačim i često se desi da se rastanem sa nekim i produžim sama  do kuće. i nekako sve tad opaziš ,mnogo pažljivije nego kad si sa nekim.
a  mora da ste provalili ovo u suprotnom smjeru. ima jedno mjesto kod nas,Duhovni centar,i kad odem sa nekim tamo,uvijek ima par ljudi koji sami ručaju ili piju čaj,čitaju neku knjigu ili novine..i primijetim dosta njih koji gledaju tu osobu u stilu-a kako sam da sjediš jadan ne bio  ovo je još izražajnije u ovim lokalima iz samog centra,gdje obično idu da ih drugi vide. i ako vide nekog samog,ili da šeta ulicom..odma' misle da je neki psiho ili ga žale. k'o da ne smiješ da šetaš i isključiš se malo

Prizor zgodne cure koja pognute glave koraca sama duzinom neke puste beogradske ulice, sa sve stiklom na stopalu, suvo lisce gazi.. --- neprocjenljivo za nas manijake!


Aye, to je Montenegro... dusa moja. Tu su ljudi, ironijom svemira, zakrzljali u evoluciji i ostali na nivou pecinskog covjeka. Nemoj da te cudi nista. Ja se cudno osjecam kad dzogiram ujutru kraj milog mi mora, pa me mjestani posmatraju kao da sam ludak, stranac ili lopov ( a ne gusar! ) Mater im jebem nepismenu... navikli da hodaju i misle u krdima..

rispekt

takve srvari,recimo-džogiranje ili obična šetnja...i svi su napeti jer se pitaju dje su makaze 

Meni se nedavno desilo da sednem sam u kafić i čitam novine. Imao sam zakazan neki razgovor za 9 ujutru, međutim kad stignem kažu mi da dođem za sat ipo. Izađem napolje, prvo sam otišao da doručkujem, a onda kupim novine i sednem u neki kafić da popijem kafu i ubijem preostalih sat vremena.

mene ne zanimaju prolaznici...jer sto sama rijec kaze - prolaznici...
njihov pos'o je da prolaze...
naravno da volim da setam sam i da volim da pijem kafu u nekoj bastici sam samcat...
i boli me uvo sta ko ima da kaze na to...

ma samo opusteno 

Ja primecujem kad idem ulicom i sustizem neku devojku tj.idem blizu nje one se odmah uplase i unervoze se malo,volim taj osecaj ne znam kakav i je to trip kao da pomisle da sam perica davitelj.

Cudaci su cesto i misticni,ima neka misao sto je Bukowski rekao za njih ali ne mogu da nadjem,Bukowski kaze da njih cete lako videti svuda na fakultetu,ulici,trznom centru i vrlo se razlikuju tj.odudaraju od mase,ima i misao da je najjaci onaj covek koji izdrzi da bude sam,pustinjak,stepski vuk.

znas kako niko ne voli samocu..pa ni ja...
ali bukvalno receno...samoca..
ne vbih moga svaki dan da usttajem samn, svaku noc da lezem sam,
svaki dan da hodam sam i zivim sam..
to ne bih mogao..
ali kako vec rekoh,, postoje trenutci kada uzivam u samoci...
kao recimo momenti u prirodi ili ovaj trenutak o kojem sam pisao u prethodnom postu...
kada pijem svoju kaficu u nekoj bastici...dok sunce uzima mah..
jutro je u pitanju...sve ozivljava..sve negdje zuri..sve je podbuhlo od spavanja..svi gledaju svoja posla i zure negdje...a ti ih gledas i je** ti se za sve...

Nekad sam se odobravao Kafkin citat "Kada je čovek sam, uvek je u lošem društvu".
Međutim, sad znam da nije uvek tako, samoća nam je svima ponekad potrebna, a može biti korisna. Nema ničeg lošeg u tome da čovek prošeta sam, razbistri misli, potraži inspiraciju, ili jednostavno iskulira.
Samoća postaje problem samo ako je čovek prečesto i predugo sam.