SVE TAJNE JSO "Crvene beretke" same snimile ključne dokaze za Hag


Jedinica za specijalne operacije dobijala je najmoderniju vojnu opremu u godinama pre sukoba na Kosovu, a istovremeno se popunjavala ljudima koji će kasnije biti osuđeni za čitavu seriju teških krivičnih dela. Sredstva za nabavku opreme i funkcionisanje jedinice obezbeđivali su državna bezbednost, reketiranjem privrednika, i tadašnji direktor Carina Mihalj Kertes, čovek od izuzetnog poverenja Slobodana Miloševića. Bivši šef DB-a Radomir Marković svedočiće kasnije u Haškom sudu da je novac za opremu i naoružanje, kao i za održavanje helikopterske jedinice, dobijao direktno od Kertesa, a sve po nalogu Miloševića.

Tesnu vezu direktora Carina i JSO otkriće tek pravosnažne presude za politička ubistva. Kertes je kasnije dobio godinu i po dana robije jer je pripadnicima "crvenih beretki", osuđenim za ubistvo četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali, pokušao da pomogne da sakriju tragove tako što im je nabavio isti kamion kao onaj kojim su počinili zločin.

Legija dočekao Miloševića

Video-snimak sa proslave dana jedinice, održane u bazi u Kuli 4. maja 1997, na koju je došao i Milošević, otkrio je mnogo toga što su tvorci i pripadnici jedinice hteli da ostane zauvek sakriveno. Na njihovu žalost, iako namenjen isključivo za internu upotrebu, snimak je emitovan u haškoj sudnici u februaru 2003. Na njemu se vidi da na proslavu, pre Miloševića, dolaze šef DB-a Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović Frenki, a zatim i druge „važne i zaslužne ličnosti”, kao što su Mihalj Kertes i Milorad Vučelić.

U akciji "Sablja" Vučelić je priveden i dao je izjavu o spornom snimku, ali i o optužbama da je proneverio 40 miliona evra namenjenih DB-u koji su se nalazili na računu otvorenom na njegovo ime. On je sve demantovao tvrdeći da su optužbe lažne.

Na snimku je zabeleženo da zvanice dočekuju pukovnik Milorad Ulemek Legija, koji u jednom trenutku daje kratak raport, i prethodni komandant jedinice Živorad Ivanović - Žika Crnogorac. Na proslavi je prisutan kompletan vrh DB-a, kao i deo Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, sa generalom Aleksandrom Dimitrijevićem na čelu.

Miloševića dočekuju Stanišić i Simatović. Predsedničku smotru prati orkestar koji svira "Hej Sloveni", a Stanišić polaže venac na grob Radoslava Kostića, čije ime nosi centar u Kuli (poginuo pod Cazinom 21. novembra 1994).

Ubistvo Badže

Miloševića zatim odvode u čuvenu spomen-sobu JSO-a, a Simatović mu podnosi detaljan referat o delovanju jedinice u Hrvatskoj i BiH, koji kasnije obilato koriste haški tužioci. On navodi lokacije i borbena dejstva napominjući da je jedinica korišćena "u zaštiti nacionalnog interesa". Simatović je precizirao da je originalno jezgro jedinice činilo "30 pripadnika naše službe", uz izvestan broj pripadnika milicije Krajine i "dobrovoljaca iz Srbije". On navodi da je ukupan broj pripadnika JSO-a bio čak pet hiljada, što su mnogi poznavaoci ocenili kao preterivanje. Hvalio se i sa hiljadu borbenih letova vazduhoplovstva jedinice, što je takođe bilo više od stvarnog.

Interesantno je da je tri nedelje pre proslave u Kuli, 10. aprila 1997, u beogradskoj kafani "Mama mia" ubijen Radovan Stojičić Badža, tadašnji v.d. ministra unutrašnjih poslova i čovek koji je formalno bio zadužen za DB i JSO. Zanimljivo je da je Stojičić, pored funkcije u MUP-u, bio i komandant Teritorijalne odbrane Srba u Hrvatskoj u vreme sukoba. U pravosnažnoj presudi Apelacionog suda u Beogradu iz juna 2016. braća Stojičić, Radovan i Siniša označeni su kao organizatori šverca cigareta, a Mihalj Kertes kao njihov pomagač. Siniša je osuđen na četiri i po godine zatvora, a Kertes na dve i po.

Pod kontrolom Druge uprave DB

Za JSO je bila nadležna Druga (obaveštajna) uprava DB-a, čiji su načelnici bili Franko Simatović i kasnije Milan Radonjić, danas optužen kao jedan od organizatora ubistva Slavka Ćuruvije. Radonjićev zamenik je bio Dragan Filipović - Major Fića, koji je od 1991. uključen u organizovanje jedinice. Glavni agent Druge uprave bio je Ratko Romić, optužen kao saizvršilac ubistva Ćuruvije.

Legitimacije DB davale su "beretkama" ovlašćenja da legitimišu i privode građane, ulaze u tuđe stanove i vrše pretres bez naloga, da nose vatreno oružje i da ga upotrebe...


Filipović je u vreme "Sablje" pobegao u Šangaj, gde i danas radi kao instruktor borilačkih veština. U Srbiji je boravio krajem 2015, od kada svedoci iz DB na suđenju za ubistvo Ćuruvije počinju da pate od amnezije. Konstatovano je da je Filipović nakon pokretanja postupka za ovo ubistvo održavao kontakte sa Miroslavom Kurakom, optuženim da je neposredni ubica novinara, kao i sa Mirjanom Marković, Miloševićevom suprugom i predsednicom JUL. Inače, Kurak je bio instruktor u JSO, a Filipović i Radonjić su 1997, na dan jedinice, nagrađeni spomen-znakom.



Izvor: Blic