Upravo tako. Da je hteo tu ponudu, mogao je da je uzme i pre Zvezde. Pored toga i Fudbalski savez Japana mu je nudio mesto nekog sportskog direktora ili sta vec i davao mu blanko cek da sam napise cifru koju zeli. Znaci nije to razlog. Razlog je nesto drugo. Sta god da je razlog, morao je makar da saceka mec sa Bajernom, a ne sada pred najvazniji mec u sezoni da napusta klub. Po meni jako je lose po Zvezdu sto je otisao. Slazem se sa idejom da se navijaci skupe i pruze mu podrsku kada bude bila skupstina. Njemu pored toga sto je bas sad odlucio da ode, zameram samo jos jednu stvar, a to je sto je izjavio i ako ja mislim da je to samo sminka i da ne misli to sto je rekao, a to je da je ostvario sve sto je zeleo i da je iscrpeo sportske motive. Ja mislim da je on jako dobro vodio klub i da je pravio poteze koji su tek za par sezona trebalo da pocnu da daju rezultate. Realno ovo sto je do sada napravio i nije neki uspeh. Ok, dve duple krune je dobra stvar, ali sama po sebi nije neki preteran uspeh. Dvostruko ucesce u Ligi kupa uefa, isto nije neki preteran uspeh. Znaci njegovi potezi su tek trebali da daju rezultat i klub je tek trebalo da postane pravi. Ovo sve do sada su bili samo fizicki radovi na temeljima kluba. Voleo bih da uspemo da ga nateramo da ostane, ali mislim da ce tesko neko uspeti da ga natera na tako nesto. U svakom slucaju posto ovde neki, prema sopstvenim izjavama, ne silaze sa sipke na Severu, siguran sam da su na prst u dupe sa vodjama, pa neka pokrenu neku inicijativu da se organizuje neko okupljanje kada bude bila skupstina.

Jel se zna ko su kandidati za predsednika osim toplice

Ne. Ni taj Toplica nije zvanicni kandidat...

Gde sme neko da stane na crtu Toplici.

Pa meni se cini da se ponuda malcice promenila. . . A sad sam totalno zbunjen . . . Koji su mu bili motivi . . .Da je neko ukrao repa od Barkosa to jeste . . Jer je prijavljeno  da je transfer vredeo 700 000 . .A cini se da je bio daljeko manji. . . A i sta ce te pare pixiju ,. . .ako neceg ima to su pare. . . Mozdaje stvarno dosao iz sportskih postenih razloga al jednostavno nije veliki covek,pa ne moze da dovrsi sta je zapoceo. . .Cak mi se cini da i njegova zenica ima dosta tu krivice. . . Dojadilo joj da je nazivaju poslovna pratnja 

Mislim jel se išta nagadja ko bi mogli iti kandidati

Moguce da je zena. Vidi se po njoj da je neko tesko djubre i verovatno ga vrti oko malog prsta i zagorcava mu zivot. Sto bi Rambo rekao:

- Prijatelju propalice, sto ti je propalo lice?
- Propalo je lice meni, jer ga dadoh jednoj zeni.

@Sle

On jeste otisao odjednom jer je samo par dana pre ostavke pricao o planovima za buducnost Zvezde... Mnogo je "zakulisnih radnji" za koje ni ti ni ja nikada necemo saznati... Kada se objave novi kandidati, stvar ce biti malo jasnija i videcemo ko i na kakva vrata ulazi u klub...

e to je ono  . . .

Ne mogu da nadjem na sajtu blica danasnju  kolumnu Gorcina Stojanovica . . .Prica o Pixiju i tako to . . . Ako nadje neko nek postavi . .  Dosta zanimljiva razmisljanja 

Pasivni ofsajd
Gorčin Stojanović | 14.10.2007
Srbija do Nagoje

Da paradoks bude balkanski u potpunosti, Piksi odlazi u času kada Zvezda ima retku priliku da vidi neki strani tim u Rupi na proleće. Kada se bude osvrtao, Piksi će razumeti da je pogrešio samo u jednom: hteo je da ga vole, onako kako su ga voleli u Japanu, onako kako samo ga voleli u SFRJ. Zato je, onomad, sprečio Žigićev odlazak u Premijer ligu, pričalo se o Vest Hemu i Arsenalu, poželevši da u čaršiji bude priznat kao neko ko je svoj predsednički mandat počeo duplom krunom, jakim timom, stranim trenerom i jedinom zvezdom u ekipi. To je bila greška: sa onakvim ondašnjim Partizanom, rasturenim glupavim i nepotrebnim trenerskim pretumbancijama, deprimiranim Petržalkom i Petah Tikvom, Žigić mu uopšte nije bio potreban – ne osvojiti oba trofeja tada, bilo bi ravno čudu.
Potom je, budući odavno odsutan iz zemlje u kojoj je odrastao, zaboravio da se ovde uspeva samo ako se kasaba primiri uspehom, a potkupi na svaki način. U Japanu je dovoljno da znaš igrati fudbal; u Srbiji to ne znači mnogo: moraš znati koliko kome čega neminovno valja isporučiti. Ako neko misli da govorim o novcu, svakako je u pravu. Ali, nikako ne govorim samo o tome. Biti uspešan, ovde, ne znači ništa, ukoliko se u taj uspeh nije ugradila i svaka svastika koja ima svoje potrebe. O šurnjaji da ne govorim.
Onda je Piksi imitirao Bjekovića, dovodeći Zengu. Zvezdi Zenga nije bio potreban, taman koliko ni Bajević, a ni golman onog Intera nije isto što i poslovođa tog istog tima. Umesto da pravi trenra koji će Zvezdu voditi nekoliko sezona, Piksi je podlegao srpskoj marketinškoj pomami za strancima. Umesto da Kovačeviću objasni kako nema pametnih faulova u poslednjem trenutku utakmice, pa makar se ona igrala bliže Severnom polu nego Srednjoj Evropi, Piksi je hteo da bude dobar srpski đak; ne biva: tako se samo gubi autoritet. Jer, onog časa kad građani Srbije vide da je neko isti kao oni, prestaju da ga poštuju. U šta će se, uskoro, uveriti i onaj čačanski prostak.
Piksiju se sada zamera rasprodaja tima. To je samo čaršijski jal. Da ih nije rasprodao u pravom času, ti bi igrači postali nervozni i prgavi profesionalci, frustrirani što ih niko ozbiljan ne želi, i što se i dalje moraju akati po uzoranim ledinama domaćeg nogometa. Nadalje, slučaj Bajević, kao i incident zvani Đurovski, posledica su iste potrebe da se bude pošten menadžer i dobar Srbin u isto vreme: kao što to patrijarh lepo kaže – to ne može biti. Ne u ovakvoj Srbiji. Još manje u ovakvom srpskom fudbalu.
Piksi, dakle, ode u Nagoju. Tamo će ga poštovati i voleti. Ovde su ga voleli, ali ga niakda nisu poštovali. Zbog toga nije postao – a to se moralo desiti – rekorder u broju utakmica za reprezentaciju, zbog toga – a to je ogromna sramota – nikada nije odigrao veliku oproštajnu utakmicu na stadionu pored «Avalice».
No, baš ga briga: on je i dalje najbolji srpski fudbaler svih vremena, i dalje jedna od tri najbolje desetke sveta u osamdesetima – i samo je slučaj hteo da u toj epohi igraju i Maradona i Madeus – on je, u krajnjoj liniji, čovek koji je dao najbolji srpski i jugoslovenski gol ikada. Igrao je dva svetska prvenstva i ni na jednom se nije obrukao, čak i kada je promašio onaj penal protiv Argentine. Igrao je pored Papeta i Meše, pored Deje i Prosa, pored Peđe – igrao je, dakle, sa ljudima koji znaju da igraju lopte, o, itekako znaju: i bio je najbolji među njima. Mogu da mu, ukratko, pljunu pod prozorče.
Piksijeva je igračka, a i izgleda i menadžerska sudbina, nalik igračkoj i trenerskoj sudbini Ivice Osima: taman kada on ode, timovi u kojima je igrao počnu da osvajaju trofeje. (Ovo bi moglo značiti da CZ ima razloga nadati se pristojnoj sudbini u Ligi Kupa Uefe.) Zlobnici i danas misle da je Zvezda osvojila Kup šampiona zato što je Piksi otišao u Olimpik. Nije tačno: da je igrao to finale na pravoj strani, ona utakmica ne bi bila najjadnija u istoriji tog, ubrzo ukinutog, takmičenja; da je, pak, bio manje lojalan, onaj njegov šut na toj istoj utakmici, bio bi gol – možda ćemo o tome čitati u njegovim memoarima jednog dana. Bilo kako bilo, taj je trofej i njegov – ne bi bilo onako dobre Zvezde tada, da u njoj nije igrao i Dragan Stojković, zvani Piksi, najbolji srpski igrač lopte ikada.
Poslednji sam put gledao Piksija uživo pre desetak godina, na pripremnoj utakmici protiv Nigerije. Mislim da je bilo jedan nula za nas, a tamo su igrali i Taribo, i Babangida, i Džej Džej Okoča. Od cele te utakmice, sećam se jedne dijagonale od četrdesetak metara, onog što Englezi zovu «cross», negde prema Peđi Mijtoviću, čini mi se. Pamtim taj pas ne zbog toga što je proizveo neki osobiti učinak, nego zato što je bio rutinski postupak istinskog nogometnog genijalca, krojfovski i bekamovski pas – piksijevski pas, zapravo.
Zbog takvih kakav beše Piksi smo ovde išli na utakmice. Zbog takvih kakvim on pripada, ljudi idu na utakmice i dalje. U Japanu, ako već ne u Srbiji.

Izvor: Blic

---

Lepo i objektivno napisano...  Svidja mi se deo o finalu KES-a...