Za crnogorski list "Vijesti" je izjavio da nece da trpi jos dugo.

Да је паметан па да оде и отера све у мајчину

MSL: Burzanović spasio Zvezdu bruke
Subota, 29. mart 2008. 21:49    

Golom Igora Burzanovića u 85. minutu, fudbaleri Crvene zvezde izbegli su bruku na "Marakani" i prvi poraz u Meridian Superligi.

U subotu se umalo smrklo i pre mraka u Ljutice Bogdana, jer je Mladost iz Lučana vodila do finiša pred 3.000 gledalaca na stadionu šampiona. Ipak, bod crveno-belima doneo je crnogorski reprezentativac, koji je vešto proturio loptu ispod golmana Lučanaca Mišića.

Pre toga, Mladost je dva puta vodila, oba puta golovima Prtenjaka (13, 47), ali nije uspela da postane prvi srpski tim koji je ove sezone savladao Crvenu zvezdu u ligi. Medjutim i dva izgubljena za tim Aleksandra Jankovića, ostavljaju mogućnost večitom rivalu da pobedom u Čačku u nedelju pobegne na "plus 7" uoči starta poslednjeg, trećeg kruga takmičenja.

Podsetimo, Partizan ima u rukama i derbi u Humskoj 29. aprila.

Prvi muk na "Marakani" usledio je u 13. minutu, kada je jednu odbijenu loptu posle kornera sačekao Nebojša Prtenjak na 30 metara od gola, primirio je, a onda sa 25 poslao pravu bombu, koja je "lelujavom" putanjom hipnotisala Ivana Ranđelovića - 0:1.

Pet minuta kasnije, iskosa sa desne strane, kapiten Zvezde Dejan Milovanović, opalio je po lopti, koju je dijagonalom poslao u donji desni ugao golmana Mišića za izjednačenje - 1:1. To je vezisti peti gol, od kako je na čelo tima u decembru 2007. godine došao mladi trener Janković, odnosno od kada se Milovanović ustalio u startnih 11.

Novo vođstvo gostima doneo je opet Prtenjak, ovog puta sa bele tačke u 47. minutu. Najstrožoj kazni prethodila je kontra Lučanaca 2 na 1, u kojoj je Useni prevario Anđelkovića u šesnaestercu, a start levog beka domaćeg tima sasvim je zasluženo sankncionisan.

Sankcionisan je i taktički propust šampiona - 1:2.

Nedugo zatim moglo je da bude i 1:3, uz het-trik Prtenjaka, koji se nije najbolje snašao suočen sa Ranđelovićem.

I, kada je nervoza na Autokomandi dostigla vrhunac, kakvu-takvu utehu favoritu doneo je Burzanović za ukupno deseti remi svog tima u 22 kola MSL.

Trener Zvezde Aleksandar Janković nije bio zadovoljan zalaganjem svojih igračana duelu protiv Lučanaca.

"Nedopustivo je da na našem stadionu bilo koji protivnik ima više motiva, igra agresivnije od Zvezde. Bili smo nesigurni u odbrani, propustili šanse u napadu, ali idemo dalje", rekao je Janković.
On je dodao da će detaljni snimak u nedelju, pokazati koliko je ozbiljna povreda mišića Nenada Jestrovića, zbog koje je morao u prvom poluvremenu da napusti igru.

Trener Mladosti Nenad Milovanović istakao je žal što je njegov tim, uprkos činjenici da je zbog povreda i kartona igrao bez čak osam standardnih prvotimaca, u finišu izgubio dva boda.

"Primili smo izjednačujući gol u samom finišu, tako da mogu da kažem da smo izgubili dva boda. Ipak, šta je tu je, i ovaj jedan nod je za nas vrlo veliki", rekao je Milovanović i dodao da je za njegovu ekipu jedanesterac dosuđen prvi put posle završetka jesenjeg dela prošle sezone.

MSL: Burzanović spasio Zvezdu bruke

OFK Beogradu ne pomaže ni Ljupko

Poniranju OFK Beograda nema kraja. "Romantičari" nisu pobedili i na trećoj utakmici od kako je tim preuzeo Ljupko Petrović, tako da serija bez osvojena tri boda u MSL ligi traje i dalje. A počela je 3. novembra 2007. godine.

Poslednji u nizu poraza, koji OFK Beograd ostavlja samo bod iznad plej-aut utakmice za opstanak, stigao je u Kuli, gde je Hajduk uhvatio priključak u borbi za očuvanje prvoligaškog statusa - 1:0 (0:0). Jedini gol postigao je Radivojević.

Najugroženiji, tačnije već otpisani tim u borbi za opstanak, Bežanija, lošu sezonu pamtiće i po "šestici" u mreži Zrenjaninaca. Na stadionu u Železniku dogodila se prava goleada - 6:2 (3:0)!

Na Banovom brdu je pala i Vojvodina, koja očigledno nije isti tim posle odlaska Kačara, Despotovića Kahrimana i Pekarića. Čukarički je bio bolji za gol - 1:0 (1:0), tako da Novosađani nisu uspeli da profitiraju iz kiksa drugoplasirane Zvezde.

Rezultati 22. kola Meridian Superlige:

Bežanija - Banat 6:2 (3:0)
/Some 5, 21, Radnjelović 16, Kolaković 62, 74, Putičanin 89 - Baljak 60, Vujović 65 penal/

Crvena zvezda - Mladost Lučani 2:2 (1:1)
/Milovanović 19, Burzanović 86 - Prtenjak 13, 47/

Čukarički - Vojvodina 1:0 (1:0)
/Popović 45/

Smederevo - Napredak 1:1 (0:0)
/Mudrinić 60 - Đorđević 90/

Hajduk Kula - OFK Beograd 1:0 (0:0)
/Radivojević 49/

U nedelju:

Borac Čačak - Partizan (13.30)

1. Partizan (-1) 50
---------------------
2. Crvena zvezda 46
3. Vojvodina 40
---------------------
4. Borac (-1) 31
5. Čukarički 30
6. Mladost 26
7. Smederevo 25
8. Banat 24
9. OFK Beograd 23
---------------------
10. Hajduk 22
---------------------
11. Napredak 21
12. Bežanija 14

(MONDO, MN Press)

Оде бод у Лучане




Кад неће – неће... Наши фудбалери нису успели да у 22. колу Меридијан Суперлиге савладају госте из Лучана, иако су током читаве утакмице нападали и створили више прилика за гол. Међутим, Младост је два пута водила, па су на крају изабраници тренера Саше Јанковића морали да се задовоље и једним бодом – 2:2.



Први су запретили Лучанци и – одмах повели. Пртењак је у 14. минуту снажно шутирао са ок 30 метара од гола Ранђеловића, који није стигао ни да се помери пошто се лопта просто зарила у мрежу. На срећу, само пет минута касније Миловановић је, после додавања Блажића, изједначио резултат. Наш капитен је са око 25 метара од гола Мишића, у свом стилу, упутио снажан, приземан и што је најважније тачан ударац за 1:1.



Од тог тренутка почеле су да се ређају шансе нашег тима. У 25. минуту Јестровић је постигао чак и погодак, који је поништен због офсајда, а у 30. минуту шут Тричковског са пет, шест метара изблокирао је Жунић. Ни Младост, ипак, није остајала дужна, па је у 45. минуту Гркајац избио сам пред нашег чувара мреже, успео да га лобује, али је на сву срећу лопта погодила – пречку.



У других 45 минута иста слика. Звезда напада, а Младост прети из контранапада. Други такав атак ка казненом простору шампиона уродио је плодом: играо се 47. минут кад је Анђелковић оклевао, а потом у шеснаестерцу обаа Усенија. Судија Милановић је показао на белу тачку, пенал изводи Пртењак и – Лучанци поново воде. У тим тренуцима Младост је могла да постигне и трећи гол, пошто је после грешке Анђелковића Гркајац изашао сам пред Ранђеловића, али наш голман из тог дуела излази као победник.



Звезда креће на све или ништа, не би ли изједначила. У правој опсади казненог простора гостију ређају се шансе: у 57. минуту Бурзановића неометан с леве стране шутира поред гола, у 63. минуту Миловановић из слободног ударца шаље лопту тик крај стативе, а у 66. минуту ни Баркос не успева да савлада Мишића. Исти играч је у новој, још бољој прилици и у 83. минуту и право је чудо како је кад је пред собом имао празну мрежу успео да – погоди пречку.



После толико промашаја црвено-бели су ипак успели да изједначе на 2:2. Играо се 86. минут кад је Милијаш упослио Бурзановића у казненом простору гостију, а црногорски репрезентативац између двојице чувара успео да погоди мрежу. Време за потпуни преокрет, нажалост, више није било. Слађи бод припао је Младости, а Звезда готово да више нема право на грешку ако жели да одбрани титулу.

 

Црвена звезда – Младост (Л) 2:2 (1:1)



Стрелци: 0:1 Пртењак у 14, 1:1 Миловановић у 19, 1:2 Пртењак у 47. из једанаестерца, 2:2 Бурзановић у 86. минуту.

Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 5.000. Судија: Милановић (Петровац на Млави). Жути картони: Анђелковић, Миловановић  (Ц. звезда), Усени (Младост)



ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ранђеловић, Анђелковић, Туторић, Гај, Баста (од 77. Нинков), Блажић (од 55. Бурзановић), Милијаш, Короман, Миловановић, Тричковски, Јестровић (од 36. Баркос).

МЛАДОСТ: Мишић, Жунић, Петровић, Васић (од 46. Рајковић), Ђурђевић, Усени (од 90. Мијалковић), Пртењак, Аврамовић, Мијатовић (од 84. Југовић), Марковић, Гркајац.
Кад неће – неће... Наши фудбалери нису успели да у 22. колу Меридијан Суперлиге савладају госте из Лучана, иако су током читаве утакмице нападали и створили више прилика за гол. Међутим, Младост је два пута водила, па су на крају изабраници тренера Саше Јанковића морали да се задовоље и једним бодом – 2:2.

izvor:SD crvena zvezda

Сећање на Ла Коруњу     




Само једном у животу – орила се песма Звездашица једне блиставе вечери која је ушла у историју југословенског спорта. Беше један четвртак, 29. марта 1979. године. И беше један „Кристални град" – шпанска Ла Коруња у којој су се, у 21. финалу Купа европских шампионки, славом овенчале кошаркашице – Црвене звезде.

Биљана Марковић, Јасмина Милосављевић, Весна Ковачевић, Гордана и Анђелка Вукмировић, Вукица Митић, Драгана Пандуров, Споменка Мрђеновић, Зорица Ђурковић, Наталија Бацановић, Јасмина Калић и Софија Пекић, предвођене са клупе тренером Страхињом Брацом Алагићем и његовим помоћником Петром Зимоњићем, савладале су у финалу мађарски БСЕ са рекордних 35 поена разлике (97:62) и постале прва југословенска екипа на клупском трону Европе.



На путу до европске титуле црвено-беле су најпре у четвртфиналу биле боље од француског Кика (77:69 и 97:86), потом од првакиња Старог континента италијанског ГБЦ, бившег Ђеаса (69:67 и 86:67) и од пољског АЗС (98:71 и 110:93). Уследио је тежак, драматичан дуел у полуфиналу са бугарским Мињором, Минус из првог меча (66:79) надокнађен је у другом продужетку реванша, одиграног у крцатој београдској дворани „Пионир" - 110:93.

Ова незаборавна генерација Звездиних кошаркашица није знала за границе. Ла Коруња и Куп шампиона као да јој нису били довољни, па се у укупно десет дана још једном уписала у историју – као прва југословенска екипа која је освојила „триплу круну". Наиме, недуго после европске титуле, капитен Вукица Митић подигла је и пехар за тријумф у Купу, после победе над Монтингом у Београду од 83:67, а онда и онај за 21. „звездицу" државних првакиња, пошто су црвено-беле у „мајсторици" финала плеј-офа, одиграној у Бањалуци, поново биле боље од Загрепчанки – 77:75.

Све ово био је фантастичан повод да се, на молбу екипе „ТВ издања Звездине ревије",  већина наших славних играчица, појачане за легендарну Снежану Зорић и тренера Зорана Ковачића-Чивију, поново окупе тамо где је и све почело – на терену за женску кошарку подно зидина Калемегдана. Једна за другом евоцирале су успомене из шампионског доба, сећале се неких занимљивих детаља са тог пута у спортску бесмртност, али и упознале нас где су и шта данас раде.

Овом приликом захваљујемо се Јасмини Милосављевић која је своје бивше саиграчице још једном окупила, а још више свима њима на силним трофејима и радости које су нам подариле. А, вас драги посетиоци сајта СД Црвена звезда подсећамо – шири прилог о нашим чувеним Звездашицама моћи ћете да видите у четвртак, 3. априла, у ТВ издању „Звездине ревије" на „СОС каналу".

izvor:SD crvena zvezda

Недостаје нам сигурност
Лучанци су заслужено освојили бод

Након утакмице против Младости, тренер Црвене звезде, Александар Јанковић, изјавио је како су Лучанци заслужено однели бод са Маракане:

„Ово је за нас била тешка утакмица, а ми смо је сами таквом направили и то нам се не дашава први пут. Честитам играчима Младости и мом колеги, Нешку Миловановићу, на заслужено освојеном боду. Дозволили смо да противник буде агресивнији од нас што је недопустиво. Поново смо у утакмицу ушли недовољно чврсто и агресивно за шта смо били кажњени јер је практично први ударац ка нашем голу и завршио у мрежи. То нас је поново довелу у ситуацију у којој смо често били, а то је да јуримо резултат. Самим тим и противнику дајемо крила. Познато је да је Младост дошла са углавном младим играчима и видело се да су мотивисани. Међутим, недопустиво је да било која екипа која дође на Маракану има већи мотив од нас. За нас је утакмица била шокантна, изгубили смо два бода чиме смо доста себи отежали ситуацију у борби за титулу. За то смо апсолутно сами криви јер су се многи пропусти који су нам се дешавали у прошлости поновили. Пре свега мислим на однос према игри и недостатку агресивности и чврстине што је нарочито било изражено у првих 20-ак минута утакмице.“

Новинаре је занимао и разлог изласка Јестровића у 30-ом минуту утакмице:

„Јестровић је осетио бол у мишићу који га је спречио да настави утакмицу. После прегледа и тестова који ће се сутра обавити видећемо колико је повреда озбиљна.“

У последњим утакмицама Звезда није нарочито ефикасна, да ли постоји проблем у нападачкој линији?

„Не можемо да упиремо прстом конкретно у нападаче. Нападачи су данас имали прилике за гол које нису искористили, али ја не гледам на фудбал тако. Не могу да делим тим по линијама и кажем ова је играла одлично, ова смушено а ови су безопасни. Прилике ствара цео тим и не може се рећи да данас нисмо имали прилике за гол. Међутим, то није игра која охрабрује зато што оставља доста простора противнику и мислим да смо изгубили сигурност. Одбијене лопте, по правилу, падају на наше противнике. Нисмо били довољно близу, нисмо били довољно агресивни и када не иде како треба онда се види све. Онда се види и када лопта не иде довољно брзо и када се нападачи не крећу довољно и када одбрамбени играчи не дају игри довољно ритма. Све су то ствари које се виде у тренуцима када не иде и у тренуцима када играте против екипе која се брани. А ми смо у ситуацији да из недеље у недељу играмо против екипа које се бране када се показују сви наши лимити. Наравно, упркос свему томе, ми стварамо прилике за постизање голова. Данас нисмо имали среће да отворимо утакмицу на тај начин, да се мало осигурамо и растеретимо јер је психолошки притисак велики, а ми га сами повећамо када дозволимо противнику да први постигне гол.“

Младост је највише претила из контранапада којих је доста било:

„Утакмица са Банатом је имала сличну физиономију као ова јер смо и њима дозвољавали те контранападе, с тим што смо данас имали више прилика за гол.  Што се мене тиче, наш проблем је врло јасан, а његово решавање је нешто сложеније. Недостаје нам та дефанзивна сигурност и чињеница је да примамо пуно голова, више него што би Звезда смела. Нама се само периодично појављује та сигурност, имали смо је током припрема, али је Звезда мора имати увек.“

Јанковић је говорио и уласку Бурзановића и његовом утицају на игру:

„Не волим да причам појединачно о играчима, међутим волим када играч који уђе са клупе унесе нешто ново. Мислим да је то данас био случај са Бурзановићем што је једана охрабрујућа чињеница у овом мучном ремију који смо данас одиграли.“

Да ли је на лошије издање Звезде утицала чињеница да је била некомплетна током већег дела ове недеље?

„Тешко је задржати костур екипе у смислу 7, 8, 9 играч из утакмице у утакмицу. Конкретно, током ове недеље ми смо били лишени услуга седморице играча због репрезентативних обавеза. Кастиљо се, на пример, још увек није вратио. Били смо принуђени да правимо измене у саставу. Чињеница је да се осети када промените два или три играча, а ми смо често принуђени да мењамо и више. На пример, Томовић је одиграо четири утакмице за две недеље и дошло је до физчког пада. Због таквих ствари правимо ротације играча ослањајући се на комплетан играчки фонд. Уосталом, ја сам и раније рекао да су сви играчи које имамо у погону на располагању и на њих ћу морати да рачунам јер се утакмице нижу једна за другом. Ето, нову утакмицу играмо за три дана, па поново играмо за три дана. Има много утакмица и тешко да иједан играч може без престанка да игра у високом ритму“, завршава тренер Црвене звезде.

Konferencija za novinare posle utakmice sa ekipom Mladosti iz Lučana

Nenad Milovanović, šef stručnog štaba Mladosti:

„Zahvaljujem se igračima Zvezde na korektnoj igri. Ovo je veliki bod za moju ekipu koja je ostala na šestom mestu. Osam standardnih igrača nam danas nije igralo ali smo ipak uspeli da uzmemo taj bod, bolje reći uspeli da izgubimo dva jer smo do 86. minuta imali vođstvo. Na pravi način smo se predstavili publici na našem najvećem stadionu.
Pokušavali smo iz kontre da napravimo kvalitetnu završnicu i uspeli smo u tome u par navrata. Čak smo i pri rezultatu 2:1 imali nekoliko šansi da overimo pobedu ali je Burzanović uspeo da pred kraj izjednači i postavi, smatram, realan rezultat.

Ovo je najbolja igra Mladosti na strani ove sezone. Suđenje je bilo korektno i nisam video ni jedan sporni momenat. Bio sam blizu kada je Anđelković napravio faul za najstrožu kaznu i žao mi je što smo se malo uplašili Zvezde jer smo danas imali šansu da sa Marakane odnesemo sva tri boda.“

Aleksandar Janković:
„Ovu utakmicu smo sami napravili teškom za igranje, i to nije prvi put. Čestitam ekipi Mladosti i kolegi Milovanoviću na zasluženo osvojenom bodu. Ponovo smo ušli u utakmicu nedovoljno čvrsto i agresivno i bili kažnjeni praktično iz prvog šuta ka našem golu. Tako smo opet došli u situaciju da jurimo rezultat a samim tim i protivniku damo krila. Mladost je došla sa mladim igračima ali je nedopustivo da bilo koja ekipa na Marakani ima veći motiv od nas. Izgubili smo dva boda i sebi dosta otežali borbu za titulom. Apsolutno smo sami krivi za to jer su nam se ponovili propusti i ponovo smo zakazali u odnosu prema igri. Trenutno nam nedostaje sigurnost u defanzivi koju smo na primer imali na pripremama. Zato i primamo više golova nego što bi to Zvezda smela.

Kastiljo se još uvek nije pojavio posle reprezentativnih obaveza. Ipak, ja se oslanjam na ceo igrački kadar koji imam u pogonu. Igramo utakmice na skoro svaka tri dana i teško je da jedan igrač može non stop da igra u tako viskom ritmu. Zato je rotacija i neophodna.

Jestrović je izašao zbog bola u mišiću a sutra ćemo posle pregleda znati i stepen ozbiljnosti povrede.
Okrećemo se sledećoj utakmici koja dolazi već za tri dana i život ide dalje.“

IN MEMORIAM: Rajko Mitić (1922-2008)




Rajko Mitić, prva "Zvezdina zvezda" i po mnogima najveći džentlmen jugoslovenskog fudbala, preminuo je u subotu uveče u Beogradu, u 86. godini.

Mitić je rođen 19. novembra 1922. godine, u Dolu kod Bele Palanke. Bio je igrač Crvene zvezde, a poštovan i voljen u celoj zemlji.

Njegova popularnost prerasla je u legendu i znatno prevazišla vreme u kojem je igrao. Bio je slavljen kao nezaboravni kapiten crveno-belih i jedan od najboljih igrača i strelaca reprezentacije.

Veliki protivnik nesportske igre i nekorektne borbe, nikada nije povukao protivnika za dres, niti mu podmetnuo nogu.

Fudbalski teren za njega nikada nije bio ogledanje u snazi, već prostor za igru, za nadmetanje u veštini. Voleo je fudbal i tu ljubav prenosio na saigrače, protivnike i gledaoce.

Zvezda i reprezentacija su po atraktivnosti imali i boljih igrača, ali je Mitić, koga su svi oslovljavali samo imenom - Rajko, ostao neponovljiv, poštovan zbog svojih izuzetnih sportskih i ljudskih vrlina.

Karijeru je počeo u omladinskom timu BSK-a u predratnom Beogradu, a kapiten Zvezde bio je od njenog osnivanja, 4. marta 1945. godine. Crveno-beli dres nosio je 14 sezona. Odigrao je ukupno 572 utakmice i postigao 262 gola, od toga 74 prvenstvena i 22 u Kupu.

Kao kapiten i istinski vođa tima, Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka Jugoslavije - 1951, 1953, 1956, 1957. i 1959. godine, a Kup Jugoslavije četiri puta (1948, 1949, 1950. i 1958).

Osim perioda rehabilitacije posle operacije meniskusa 1947. godine, Mitić je retko odsustvovao sa terena. Čuvajući druge, čuvao je i sebe.

Posle punih 13 godina aktivnog igranja, od Zvezdinog dresa oprostio se 29. novembra 1958. u meču finala Kupa protiv mostarskog Veleža (4:0) u Beogradu.

Za reprezentaciju Jugoslavije tokom 11 godina je nastupio 59 puta, upisavši se u strelce 32 puta. Često je govorio da mu je najmiliji bio onaj kog je postigao 16. maja 1954. u prijateljskom susretu protiv Engleske (1:0) u Beogradu, u poslednjim minutima utakmice.

Učestvovao je na dva olimpijska turnira - 1948. godine u Londonu i 1952. u Helsinkiju i oba puta osvojio srebrnu medalju.

Bio je kapiten i član nezaboravnog tima iz Finske, koji je svih šest utakmica odigrao u nepromenjenom sastavu: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.

U posebnom sećanju ostale su dve dramatične utakmice protiv SSSR, kada je naš tim u prvom susretu svega 13 minuta pre kraja vodio sa 5:1 i ipak nije pobedio (5:5). Na ponovljenom meču Mitić je postigao vodeći gol i otvorio vrata konačnoj pobedi - 3:1.

Od dresa reprezentacije oprostio se 29. septembra 1957, protiv Rumunije (1:1) u Bukureštu.

Imao je 35 godina i 23 dana - samo četiri dana manje nego njegov dugogodišnji saigrač Branko Stanković, koji je kao naš rekorder poslednju utakmicu u državnom timu odigrao sa 35 godina i 27 dana.

Mitić je od 1960. do 1966. godine bio na čelu stručnog štaba Crvene zvezde, krajem 1966. postao je član Komisije FSJ za sastav reprezentacije, a od 23. aprila 1967. do 18. novembra 1970. kao selektor je sastavio 34 jugoslovenske reprezentacije.

Najveći uspeh postigao je na Kupu nacija 1968, kada su "plavi" osvojili titulu vicešampiona Evrope.


Izvor: MTS-Mondo

Smorio sam se strasno.

Nek mu je vecna slava! Legende zive vecno!