A ja kad sam pricao da nema teorije da idem dole na more jer su mi jos pocetkom 90tih psovali srpsku mater, ovde su me napadali... 

isto kao i Leggy. ne pada mi na pamet da idem u crnu goru na more. a oni... bash me zabole da li hoce ili nece sa nama. sto se tice ovih slova ne vidim nista spektakularno u tome. glasovi postoje... poput suglasnika dz (recimo dzvezda, dziva, dzebe - u prizrensko-timockom) samo sto ih Vuk nije na vreme registrovao. nije spektakularno ni to sto od dijalekta prave jezik i pored cinjenice da se vise od polovine crnogoraca izjasnjava da govori srpskim jezikom... mnogi su jezici u svetu poput recimo holandskog koji je bio dijalekt nemackog stekli status i normu.

Holandski nikad nije bio dijalekat nemackog,

holandski, frizijski i engleski poticu iz istog korena,

a holandski se priblizio nemackom usvajajuci izraze i prevodeci sklopove (kalk) tek u poslednjih 120 godina.

Ima li negde da se kupi knjiga "ucimo Crnogorski jezik" posto ja crnogorski jezik uopste ne razumem?! 

Dutch (Nederlands)
Dutch is a West Germanic language with about 20 million speakers mainly in the Netherlands and Belgium. There are small Dutch-speaking communities in northern France around Dunkerque and Dutch is also spoken in Aruba, the Netherlands Antilles, Suriname and in Indonesia.

The official or standard form of Dutch is known as Algemeen Beschaafd Nederlands (ABN), 'general civilized Dutch'. It is taught in schools and used by authorities in the Netherlands, Flanders (Belgium), Suriname and the Netherlands Antilles. An association known as the Taalunie (Language Union) set up by governments of the Netherlands and Flanders regulates the orthography and spelling of ABN. Alternative names for ABN are Algemeen Nederlands (AN), general Dutch, and Standaardnederlands, standard Dutch.

The Dutch language developed from the Lower Franconian (Niederfränkisch) dialect of Low German. The earliest known example of written Old Franconian appears in a 9th century Latin manuscript, the Laws of the Salic Franks, and in translations of the Psalms. Some poetry written in Middle Dutch dating from the 12th and 13th centuries survives. The Dutch translation of the Bible, the Staten-Bijbel, of 1619-1637 was one of the first major works in Modern Dutch.

Hoe gaat het Her Tralalalalalalalalalalalalalalalalalalalalalala? Ik denke dit jij kun nederlandse pratten.

schlafen- slaapen-sleep
strasse-straat-street.....

прво се изговара као нешто између д и з
друго се изговара као нешто између ш и ј
треће први пут видим, и немам појма што то представља...

ова прва 2 гласа се већ вјековима користе у Црној Гори, али никад ником није пало напамет (овим овим дукљанским секташима) да их "екранизују"... 

стварно срамота од онога "Академика", са завршеном Средњом школом, Јеврема Брковића...

Смрт дукљанским фанатицима, живјела Српска Црна Гора!!! 

Ik kan wel Nederlands spreken, maar wat jij "denkt" is inderdaad niet -- als je dit woord wilt -- beschaafd genoeg. Dat wou zeggen dat je niet begrijpt wat je leest en probeer om te copieeren.

Kao sto rekoh, engleski, holandski i frizijski su bliskosrodni jezici, svi poreklom iz Low Germanic, otpirilike onoliko udaljeni koliko makedonski i slovenacki.

Nemacki (High German) je mnogo dalje od njih, onoliko koliko poljski od makednoskog. Naravno svi su oni srodni kao germanski, kao sto su medju sobom srodni i svi romanski ili slovenski jezici.

U svakom slucaju holandski nikad nije bio dijalekat nemackog, jer Low German nije predak nemackog jezika -- to je High German, a Low i High su se odvojili mnogo ranije nego holandski od engleskog.

Holandski se u poslednjih 120 godina jeste priblizio nemackom, usvajajuci nesto malo reci i dosta konstrukcija iz njega -- jer je nemacki velik evropski jezik, frizijski je vrlo mali i tim podrucjem su Holandjani vladali, a jezik pokorne grupe se obicno ne usvaja, a engleski je imao drasticne promene izgovora koje su ga udaljile od ostalih, tipa promena [aa] u [ee] u "straat"/"street", ali u svakom slucaju nema drugog Grimmovog zakona deformacije suglasnika -- koji vazi za nemacki.

sram ih bilo ...pa progutace ih Albanci dole

Trebalo bi da je šć, kao Šćepan.
Ono prvo je dz, koje ne znam sad ja gde koriste, a ono drugo Šj, kao šjedi.

Ш и Ћ тј, шћ, су 2 гласа и 2 слова...
не вјерујем да су ти сепаратисти толико глупи, да за 2 гласа (за које већ постоје знакови) користе 1 знак, тј. слово...