Toliko ima na internetu zalopojki, prosto me mrzi da radim njihov posao i prepisujem ovde.

ВИЈЕК СРБСКИХ ТЕРМОПИЛА – Игор Војиновић
КАТЕГОРИЈА ИГОР ВОЈИНОВИЋ / ДАНА 07/01/2016 У 18:32 ЧАСОВА /
Мирбожа се и разговор води. Ми гинемо Христос да се роди.



Навршило се 100 година од Мојковачке битке и ова годишњица није достојно обиљежена, ни као 100-годишњица Кумановске, Церске и Колубарске битке. Надам се да ће барем 100-годишњица Битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта бити обиљежене на прави начин.

Oni su pali da bi Srbija i Crna Gora živele

Данас се не зна ко је гори, да ли Монтенегрини који покушавају да обесмисле мојковачку епопеју тврдећи да је била пардокс и самоубилачка, бој из очаја и из ината, али узалудна, јер су као на крају изиграни или ови грађански Срби, који уз екуменистичке службе неодређено говоре о самој бици на Мојковцу. Говорити о борбама Црногораца је немогуће, а нарочито на Мојковцу, а не улазити у дубину и ширину србства. Нису Црногорци нигдје узалуд гинули, а нарочито не из очаја, нити их је могла, нити хтјела Србија преварити, јер су Црногорци, до појаве Броза, били србски Спартанци и живјели Милошем и Лазарем, а смисао црногорског живота је била жртва. Жртва за Вјеру, Отачаство и ближњег свога. Не може смисао живота Црногорца (елитног Србина) схватити онај, који нема вјере у Бога, ни било каквих моралних вриједности. Не само да комунисти и глобалисти не могу да разумију хришћанско жртвовање, него и неће. Они су бивши људи, који не презају ни од чега и ништа им није свето. Живе само за материјално богаћење и сатанистички провод.

Црна Гора је настала након што су Турци окупирали све србске земље, настала је у подручју катуна горње Зете, гдје су се око србског манастира на Цетињу скупили они Срби, који су хтјели да наставе да се боре. Њихова борба била је заснована на Косовској легенди и миту о Милошу Обилићу. Изабрали су тежак и скроман живот, али слободарски и частан. Настао је нови начин организовања живота преко братстава и племена у владичанству цетињске митрополије. Србска племена кроз борбу са Турцима (За Крст часни и Слободу златну) стварају Црну Гору у периоду од XVI до XX вијека. Хајдучку државу, под заштитом Руског цара и уз повремену подршку Млетачке републике.

Временом су још од владике Данила (1696-1735.) Црногорци слободни сточари, постају хајдуци и непобједиви ратници, па све преко владике Петра I Петровића (1781.-1830.) Светог Петра Цетињског, Петра II Петровића Његоша (1830.-1851.) до првог и последњег краља Црне Горе Николе Петровића (1860-1918.). Цар јунака, прочуло се јунаштво, храброст и борбеност ових планинских Срба. Одкуд то да Црногорци побјеђују много бројнијег и боље наоружаног непријатеља, још од Мартинића и Круса, па све до Мојковца? Многи су то неуспјешно покушали објаснити, без потребе компликујући. Највише су изокретали комунисти, а њихово вићење, као комунистичка копилад, настављају Монтенегрини. Они тврде да су Црногорци побјеђивали, јер су били очајни сиротани, прави пролетери, који нису вјеровали у Бога и били сурови дивљаци. Управо супротно, Црногорци су живјели Светосавски, веома скромно и витешки. Не може роб схватити витеза. Пас са ланца не досеже Вука горског. Не вежу се соколови. Није старим Црногорцима било најбитније да се наједу, напију и паре, ко овим несрећним Монтенегринима.

Хришћански начин живота је био основ старе Црне Горе и зато је побјеђивала. Њихова снага је била од Бога! Сваки пост се постио, што је стајало и у уставу Књажевине и Краљевине Црне Горе, а до тада је Црна Гора функционисала ко владичанство, значи црквена организација. Црногорце су предводили србски православни епископи и егзарси Пећког трона. Опште је познато да је свети Петар Цетињски прво одржавао Свету Литурђију, па онда причешћене, најбоље међу најбољим Србима, повео у бој за вјеру и слободу, држећи у једној руци крст, а другој исукану сабљу. Нико не може побиједити Христову војску и због тога су Црногорци били непобједиви. Живећи у високим планинама у врло суровим условима, без довољно хране и без икакве угодности, настајали су морално и физички најјачи људи. Само такви, духовно прије свега јаки, су могли опстати у кршу и камену високих србских планина. Постили се часни пости, славила се Крсна слава, Видовдан и Савиндан. Живјело се часно и поштено, али веома скромно. Сваки Црногорац је сматрао да није достојно човјека да живи у превеликој угодности и раскоши. Основа је био патријахат, гдје се улога жене, ко мајке, ћерке и сестре нарочито поштовала. Специфичност Црне Горе била је и у томе што се више примјењивао Стари Завјет од Новог, због тешких околности и сталне опасности од Турака и Римског Папе. Сличан начин живота је настао и у Војној Крајини и Херцеговини,али без основа државности.

Mojkovačka bitka 0002

Вјековна витешка борба црногорских хајдука заснована на Косовском култу за ослобођење и уједињење србства била је смисао постојања Црне Горе. Све црногорске владике, књажеви, краљ и јунаци су живјели само за једно, да се сви заједно жртвују у боју за спас србства, као Лазар и Милош на Косову. Црногорски ратници су се вијековима постројавали на Обилића пољани на Цетињу, испод Крсташа барјака Бошка Југовића, а касније и под србском тробојком (пошто тробојка као застава настаје тек у ХIХ вијеку) и имали Обилића медаљу за храброст. Себе су сматрали осветницима Косова и Душановим витезима. Ријечи које су се најчешће чуле у старој Црној Гори су Бог, Србин и Косово. Е тој и таквој Црној Гори долази Први свјетски рат (1914.) након успијеха и великих жртава у Балканским ратовима (1912.-1913.).

Краљевина Црна Гора има нешто више око 400.000 становника, од који су 90 % Срби и мобилисала је војску до 48000 војника, подијељену на четири фронта (одреда) ловћенски, херцеговачки, старосрбијански и санџачки (Санџачка војска). Господар Црне Горе краљ Никола је након договора са владом, због великх губитака и показаних огромних недостатака војске краљевине Црне Горе у Балканским ратовима, замолио краљ Петра Карађорђевића и владу Краљевине Србије за заједничке ратне операције и организовање Ђенералштаба војске Краљевине Црне Горе. Тако начелник ђенералштаба црногорске војске постаје ђенерал Божидар Јанковић, прослављени командат Треће србске армије, а његов замијеник постаје пуковник Петар Пешић. Нису они наметнути од стране Србије, како то тврде Монтенегрини, него су на молбу Црне Горе послани, јер је највећи недостак црногорске војске био, њена хајдучка примитивна борбена вјештина и недостак виших официра. Краљ Никола је свог најспособнијег официра Серадар Јанка Вукотића поставио за команданта санџачке војске, најјаче црногорске јединице и на најбитнијем потезу. Санџачка војска је бројала до 26000 војника и састојала се од Прве санџачке дивизије, Друге санџачке дивизије и Дринске дивизије, држала је борбену линију од Шћепан поља до Вишеграда, гдје се повезивала са Ужичком војском Краљевине Србије.

Црна Гора је имала веома застарело наоружање и опрему, уз недостак позадине (санитета и интеданата) са врло мало муниције и униформи, а уз посједовање малог броја различитог артиљериског оружја. Свако ко се иоле разумије у војску, зна колико је велики проблем, када вам војска користи оружје и оруђе различтих калибара. Једина предност Црногораца било је јунаштво и чојство. Чојство је иначе настало у Црној Гори и значило је чување другог од себе.

Црна Гора није имала неких великих борбених операција до јесени 1915. осим оног продора до Пала у јесен 1914. Што се сматрало као посљедица преговора краља Николе са силама Осовине. Но, 1915. у октобру Централне силе су одлучиле да Србе обришу са лица земље, што значи да униште Србију и Црну Гору. Када су здружене Њемачке, Бугарске и Аустроугарске снаге разбиле одбрану Србије у великој офанзиви, србској војсци је остало само да се повуче преко Црне Горе и планина вјештачке државе Албаније до Јадрана, гдје ће се прикључити савезницима. Ситуација би била много лакша, да је Србији након Балканскх ратова остала србска земља код Драча и Љеша, умјесто што је створена Албанија на србској и грчкој земљи.

Санџачка војска је водила борбе од 22.октобра 1915. код Вишеграда до 20. јануара 1916. код Берана и све вријеме држала бок и позадину србској војсци и цијелом србству у повлачењу. Црногорци су све више оскудјевали у свему, чак није било довољно ни хљеба, али ни у једном трену нису помишљали да се предају и издају. Они су живјели за жртву и ето прилика им се још једном указала. Црногорци су увијек хтјели да иду тамо, гдје су најтеже борбе, јер су себе сматрали најодличнијим Србима. Тако је Црна Гора прва кренула у Балкански рат 8. октобра 1912. Па шта буде, а било је ОСВЕТА КОСОВА! Краљ Никола је без оклијевања ушао и у Први свјетски рат, јер нападнута Србија и србство, иако Црна Гора није тада била спремна ни за какав рат, а камоли свјетски. Србски Спартанци су живјели, да би часно гинули за србство, да имају су чим изаћ пред Милоша и зато су у ратове ишли.

Ситуација је била више него очајна у јануару 1916. и србска влада и регент Александар Карађорђевић (унук Николе Петровића) моле краљ Николу и сердар Јанка да зауставе непријатеља барем на 48 сати и тиме се одуже србству. Њемачке и аустроугарске трупе су планирале да лагано прегазе Црну Гору и подаве Србијанце у Јадранском мору. Него су се преварили, гадно. Десило се оно о чему све генерације Црногораца сањају, херојско жртвовање за спас србства. Гладни, лоше обувени и обучени. Уморни и израњавани Црногорци формирају последњу линују одбране на Тари и Лиму. Божићни је пост. Сви су свјесни да се Црна Гора сам одупријети и спасити не може и да се србство може спасити само, ако се жртвују за спас Србије. Сијеку се и ложе Бадњаци. Црногорци славе Бадњи дан уз борбе са Аустроугарским трупама, које су три пута бројније, модерно наоружане и опремљене за то вријеме, а наступају ка мојковачким вратима. Сердар Јанко на Бадње вече сазива своје официре и одлучују, не да се повлаче или држе одбрамбени положај, него да се у зору на Божић свом силом нападне!

Божић 1916. Мојковац, рана зора, мраз, температура -25, снијег од метар до 2 метра висине и густа магла. Висока брда и планине, гдје ни љети није лако проћи. Војска се моли, тишина. Швабе мирују и спремају свој нови напад, очекујући успјешан продор. Одједном, команда :ПАЛИ! Сручила се жива ватра на швабске положаје. Нова команда: ЈУРИШ,ЈУНАЦИ!!!

Mojkovačka bitka 0003

Креће Прва Санџачка Дивизија (која је бројала од 4000 до 6500 војника) на непријатеља (који је имао од 16000 до 20000 војника)! Долази до борбе прса у прса, гдје су Црногорци надмоћнији. Физички јачи и крупнији, а и вјештији и искуснији од аустроугарских војника. Пуцају бомбе, сударају се сабље и бајонети, сијеку црногорски јатагани. Три дана Божића трају борбе. Позиције падају из руке у руку. Сваки метар је прекривен лешевима, а свака стопа натопљена крвљу, србском,али и аустроугарском! Сердар Јанко види да му је војска десеткована, али напада и пита за позиције Србијанаца у одступању. Нарочито је изражајна била улога Црногорки. Оне су дошле од својих кућа за својим очевима, браћом, синовима и мужевима. Носећи им нешто мало хране и преобуке, његујући рањенике и помажући у борби. Црногорска војска није имала санитетске јединице и комору, али је имала своје горштакиње, Виле, које су заједно са мушкарцима браниле мојковачка врата. Коначно, трећи дан Божића, Црногорци држе све битне коте и заустављају непријатеља, али 10. јануара код Берана сердар Јанко сазнаје да је пала престоница Црне Горе, бастион србства, Цетиње! Црна Гора је капитулирала 16. Јануара 1916. први пут у својој историји. Аустроугари су ушли на Цетиње из Боке Которске без велике борбе. Херцеговачки фронт је у расулу. Формално постоји још старосрбијански фронт и Санџачка војска која се бори на Тари и Лиму. Краљ Никола бјежи у Италију са дијелом владе. У таквој ситуацији србска врховна команда позива своје официре из Ђенералштаба војске Краљевине Црне Горе, да јој се прикључе у Скадру. Сердар Јанко држи положаје до 20.јануара 1916. када му стиже наређење да распусти војску јер Црна Гора више не постоји. Непобјеђени србски Спартанци се разилазе, Војска Краљевине Црне Горе је капитулирала 21. јануара 1916. године, пет дана након капитулације Црне Горе, као државе и 15 дана након 48 сати, које је тражила Србија за заштиту. Око 5000 црногорских војника се прикључује војсци Краљевине Србије код Скадра, а остатак се враћа кућама, гдје су неки заробљени, а други су се одметнули у комите и пружали отпор окупатору до ослобођења 1918. Сердар Јанко се разболио од туге и непријатељ га заробљава болесног у околини Даниловргада, те одводи у робство. Након ослобођења је унапријеђен и одликован од краља Алексндар и живио је у Београду до 1927. гдје је и сахрањен. Захваљјујући црногорском жртвовању на Мојковцу, србска војска се повукла и спасила, а потом и опоравила, те на крају ослободила Србију и Црну Гору и васколико србство. Подвиг србских Спартанаца на Мојковцу је до сада непревазиђен, по жртви, јуначкој борби и значају за Васкрс и слободу србства.

Погрешно су разни Југословени тумачили, како су се Црногорци код Мојковца жртвовали за спас „братског“ народа и „савезничке“ војске или ти за другу државу. Не, Црногорци су били србски витезови, који су се жртвовали за србски народ и знали су да ће њихова жртва, као и Лазарева на Косову, омогућити да сване нова зора за све Србе.

Данас, када од Срба настају разни конвертити и јеретици, који патолошки мрзе све србско, покушава се поништи србство Црногораца. Њима, Мотенегринима који су настали у Јајцу 1943. је криво што краљ Никола није прикључио Црну Гору Централним силама и да заједнички убијају остале Србе (тадашњи Црногорци би их побили само за ову помисао). Све им је узалуд. Мојковачка епопеја живи, док је Срба.

Нека сви знају за најљепшу србску химну Онамо,онамо (написао је краљ Никола) и за СРБСКЕ ТЕРМОПИЛЕ, јер да није њих, не би ни нас било. Вјечна им слава и хвала! Нек Бог подари Царство Небеско мојковачким јунацима мученицима!



Да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану

Свети Владика Николај Жички

Игор Војиновић,
На Бадњи дан 2016. Године.

Slava Mojkovačkim junacima!

Црна Гора: На централном тргу у Мурини постављена табла с натписом „Трг НАТО жртава“ у част погинулих грађана тог града


.
ПOДГOРИЦA - На централном тргу у Mурини, у организациjи Демократске народне партиjе и грађана, постављена jе табла "Tрг НATO жртава" у част и помен невино страдалим грађанима те варошице током бомбардовања 30. априла 1999. године, jављаjу црногорски медиjи.



Из странке Mилана Kнежевића наводе да се СO Плав супротно закону, оглушила о инициjативу грађана Mурине и Oдборничког клуба Демократског фронта, коjи су захтевали да се поштуjе воља грађана и да се трг назове “Tрг НATO жртава”, пренела jе РTЦГ.

Шеф Oдборничког клуба Дф Mилун Зоговић рекао jе да ће се трг од данас звати "Tрг НATO жртава".



"И то jе наjмање што ми случаjно преживели можемо да учинимо...Mи заправо данас показуjемо да нисмо дозволили да нам сломе кичму и затру памћење и да нам нико на силу не може наметати одлуке”, рекао jе Зоговић.

Лидер ДНП Mилан Kнежевић рекао jе да jе обавеза свих нас да чувамо сећање на све жртве НATO бомбардовања.

"Oвде смо да поставимо таблу као отпор забораву, отпор сваком покушаjу идеолошког и националног преваспитавања људи у Mурини и грађана Црне Горе. Oва табла ниjе уперена против било кога", рекао jе он.

(Танјуг)

Citam negde da je pre par dana u Mojkovcu odrzano nekakvo obelezavanje 100 godina od Mojkovacke bitke i sad, ta banda koja, kao, obelezava pomen na zrtve tovari tako i truca ali niti u jednom trenutku ne kaze zasto se ta bitka odigrala, odnosno, kojim povodom, odnosno zasto se ginulo? I niko od ovih kretena da pita to pitanje? : )) Valjda je Srbima u Crnoj Gori tada bilo malo dosadno na Badnji dan, pa eto, odlucili malo da prosenluce po snegu...

Poenta je jasna, Srbi se ne smeju spomenuti u tom kontekstu, moraju da prave novu istoriju, ali bez Srba i srpskog porekla.

 како је то мило објаснио,а ево нађох је

Мило Ђукановић: После 100 година библијских искушења, Црна Гора је опет слободна


 Црна Гора је низом манифестација обележила 100-ту годишњицу Мојковачке битке, а премијер Мило Ђукановић је захваливши јунацима поручио да је њихов подвиг историјско сведочанство вечности Црне Горе.

- Евоцирањем тих догађаја, наново смо се надахнули поносом због улоге Црне Горе у Великом рату, потврдили приврженост универзалним вредностима које они симболизују, и кроз јединствене примере патриотизма, страдања и постојаности подсетили и на традиционалне вредности црногорског друштва - истакао је Ђукановић на Свечаној академији.


У календару славних сећања данас обележавамо 100 година од Мојковачке битке, рекао је Ђукановић, пренели су црногорски медији.

- Са осећњем изузетног поштовања, клањамо се сенима њених жртава и јунака, и потврђујемо верност слободарској и моралној традицији Црне Горе - нагласио је премијер.

Ђукановић је нагласио да је Црна Гора безмало 100 година доживела готово библијска искушења, свакојаке расколе и политичке притиске, потирање црногорског идентитета.

- Али смо опстали. Црногорска идеја, идеја самосвојне и слободне Црне Горе, наџивела је њене непријатеље. Уз уверење и одлучност да нећемо понављати грешке које су нас скупо коштале кроз историју. Црна Гора поручује данас свима који су је крајем Првог светског рата државно сахрањивали, као и онима који су је деценијама касније негирали: Црна Гора је жива, никад европскија, никад образованија, никад стабилнија и просперитетнија, уважена од суседа и целог демократског света - поручио је премијер.

Опширно говорећи о заблудама и странпутицама, Ђукановић је поручио да је данас Црна Гора, на срећу, опет слободна и своја.

- На месту које јој припада, које смо демократском вољом, мудрошћу и самопрегорним радом сами изборили. У њој је стасала генерација која се не устручава да покаже да зна свој пут. Која нема осећај инфериорности нити кривице због тога што поштује и чува оно што јој припада. Која зна да чува постојеће и да гради ново. Да гради модерну, европску, демократску и грађанску Црну Гору - навео је Дјукановић.

Премијер је јасан- не желимо да понављамо историјске грешке.

- Не пристајемо на затирање најбољих вредности историјског и савременог трајања Црне Горе. Не дозвољавамо рушење наше државе, са пуном свешћу да много тога у њој треба мењати набоље. Наша сопствена историја нас је научила да се на несрећи, мржњи и поделама ништа добро не може створити - изричит је Дјукановић.

Поручује да Црна Гора има снагу и капацитет да траје и да се обнавља, упркос негирањима и погрешним изборима које је и сама правила.

(Танјуг)

а ево и друге стране 

Даниловић Ђукановићу: У Мојковачкој бици су се борили они за које Принцип није био терориста као за тебе


„ТВОЈА ИСТОРИЈСКА НАКЛАПАЊА СУ ОТУЖНА И ПРАЗНА, НЕСРЕЋНА И НЕСПРЕТНА”


Потпредседник Демоса Милу поставио и ова питања: „Како је Мојковачка битка једна или једина побједа наше војске у Великом рату, ако је исти започет тероризмом и то с наше стране? Није ли онда природно и оправдано што је антитерористичка коалиција предвођена Аустроугарском кренула у одмазду за убијеног престолонасљедника, а бомбардовање Капеле на Ловћену освета за тероризам?”
          АКО ЈЕ Гаврило Принцип терориста, а то је устврдио премијер Мило Ђукановић колико прошле године, како су јунаци са Мојковца пре 100 година исписали једну од најсветлијих станица наше историје, а то је саопштио јуче?, написао је Горан Даниловић функционер Демоса на свом фејсбук профилу у тексту који је назвао „Ђукановићева Мојковачка битка”.

          „Како је Мојковачка битка једна или једина побједа наше војске у Великом рату, ако је исти започет тероризмом и то с наше стране? Није ли онда природно и оправдано што је антитерористичка коалиција предвођена Аустроугарском кренула у одмазду за убијеног престолонасљедника, а бомбардовање Капеле на Ловћену освета за тероризам? Зна ли Ђукановић да су наши преци у кањону Таре стајали на страни Принципа и вјеровали да је учинио велико дјело? Је ли нагли Ђукановићев патриотизам и величање Мојковачке славе јефтина демагогија и покушај да се историја прелакира и стави у функцију изборне године или незнање и несналажење у историјским оквирима? Је ли увреда констатација да су људи из Потарја Мојковачком битком добили “свој Граховац и свој Вучији До” или партијско и острашћено претурање по историји, бестијално удварање мртвим, а од стране Ђукановића заборављеним витезовима? Је ли премијер у међувремену промијенио текстописца својих говора или је и текстописац мутирао у предизборне сврхе?”, написао је Даниловић на свом фејсбук профилу.

          Он је додао да су историјска наклапања премијера Ђукановића отужна и празна, несрећна и неспретна.

          „Црна Гора заслужује предсједника Владе који зна нешто више, који види нешто даље, а у историјским смислу зарања дубље! Шта рећи о премијеру који цијелој једној новој Црној Гори неспретно пребацује да је тек с Мојковцем стала уз раме с великим биткама од раније које су водили славни Петровићи? Зна ли жалосни историчар Ђукановић да је васојевићки војвода Миљан Вуков прислонио некадашњој Црној Гори још једну Црну Гору по пространству у раније вријеме? Зна ли да Морачани и Ровчани нису из Потарја, а да су на Мојковцу били витезови као и на Вучјем долу? Зна ли да је бој на Буковој Пољани био епских размјера, да су га квазиисторичари попут њега запоставили у изучавању наше прошлости с истим жаром с којим је он у процесу приступања НАТО-у Принципа прогласио терористом? Зна ли да су старци, жене и дјеца из Мораче, предвођени Митрофаном Баном, Грбљанином, уз помоћ Васојевића, бранили Морачу од Турака јер је много војно способно уво из тог краја било на Херцеговини у ратовањима након којих је Црна Гора добила међународно признање? Зна ли приучени премијер да је брђанска Црна Гора била на сваком нашем Мојковцу прије Мојковца и да га је крвљу залила?”, написао је Даниловић на фејсбуку.

          Потпредседник Демоса је истакао да у изборној години Ђукановић заборави шта је говорио у години или две пре тога.

          “Остаје, међутим, записана та и таква трговачка историја и политика. Да је којом несрећом био на Мојковцу прије 100 година умјесто средара Јанка Вукотића и одржао онај говор од прије неколико, у којему је Гаврила Принципа оптужио за тероризам, битке би извјесно било, али га он не би командовао ни тренутак потом. Не би му ондашња Црна Гора разумјела ни девизу један запослени четири гласа као што ће се једном гнушати и нескривених намјера да се истим пропорцијама, у предизборне сврхе, “увелича” свака пала глава у давним временима! На крају као и на почетку питам предсједника Владе јесу ли Црногорци ондашњег времена знали да бране неправедну ствар изниклу из терористичког акта или су се борили за слободу? Јесу ли добровољци из Америке, њих пет стотина, потопљених на Отранту кренули у Отаџбину да погину у славу тероризма или да би он данас, незаслужено, управљао Црном Гором? Слобдном!?”, написао је Даниловић на фејсбуку.

          http://www.vijesti.me/vijesti/danilovic-zna-li-dukanovic-da-su-nasi-prec...

poistovecivati jugoslovena gavrila principa sa srpstvom je ici na ruku imperijalistickoj austro-ugarskoj propagandi

Гаврило је по мени био ватрени револуционар као и сваки други. Никада нисам убице краљева и уопште владара сматрао херојима. Али ако су првоборци француске буржоаске револуције хероји онда је и Принцип. Погледајте мало шта Французи мисле о читавој причи а шта Срби о Младој Босни па ћете схватити да се Срби некако увијек прелако одричу своје историје и великих хероја. А при том себе уопште не сматрам неким великим националистом. Само се трудим да општу слику сагледам  поштено и реално.

sve je to komplikovano. Malo ko npr robespjera smatra herojem. A i staljin je bio revolucionar. A da li gavrilo moze biti revolucionar bez revolucije?