Crnogorski jezik

А где се деде
"Ловћен красе Петровићи,
а Косово Обилићи" и
"На Ловћену Његош спава,
најмудрија српска глава" ?

Srbi u Crnoj Gori od danas manjina



Oko 200.000 Srba, koji su do juče u Crnoj Gori bili konstitutivan narod, danas su se u ovoj državi probudili kao nacionalna manjina, ocenjuju predstavnici opozicionih prosrpskih stranaka u Crnoj Gori koji su juče bojkotovali svečano proglašenje novog Ustava. Najvišim crnogorskim aktom izbrisan je iz službene upotrebe srpski jezik, kojim govori dve trećine građana Crne Gore, i umesto njega uveden crnogorski jezik, dok je Srpska pravoslavna crkva izgubila svoje ime i svrstana je među verske zajednice. Prema novom ustavu, Srbi neće imati pravo na dvojno državljanstvo

- U pitanju je diskriminatorski akt kojim se ne garantuju ista prava svima u Republici - kažu poslanici Socijalističke narodne partije, Narodne stranke, Srpske narodne stranke i Demokratske stranke.
Nema sumnje, u pitanju je „tvrdi ustav“ i njegove će odredbe biti teško promeniti. Andrija Mandić, predsednik Srpske narodne stranke, objašnjava da upravo Ustav predviđa da se 60 odsto glasačkog tela o promenama izjasni na referendumu.
- Vladajuća većina je napravila pravni okvir za asimilaciju srpskog stanovništva u Crnoj Gori i zbog toga mi taj ustav nećemo priznati. Počinjemo borbu za njegovu izmenu u kojoj su sva sredstva nenasilnog otpora dozvoljena - izjavio je juče Mandić. On je pozvao sve pripadnike srpskog naroda da u što većem broju, kao meru zaštite, u narednoj godini uzmu državljanstvo Republike Srbije.
- I Srbi i Crnogorci, koji smatraju da između njih ne treba praviti razliku, znači onaj pravoslavni deo naroda, koji je Crnu Goru i stvorio državom, ovim ustavom dobio je nešto što Crna Gora nikad u istoriji nije bila. Ustavom se uvodi nepostojeći crnogorski jezik, a srpski jezik koji je za nas jedini bio službeni doveli su u ravan sa albanskim i hrvatskim, kao jezika manjina u Crnoj Gori. Ne definiše se pozicija jedine kanonske crkve u CG - kaže Predrag Bulatović iz SNP.
- Državljanima Crne Gore srpske nacionalnosti i onima koji su bili za zajedničku državu sa Srbijom vlast je novim ustavnim odredbama zabranila dobijanje državljanstva Srbije, a u isto vreme ne dovode u pitanje očuvanje crnogorskog državljanstva onima koji poseduju albansko, hrvatsko, američko ili neko drugo državljanstvo. Ukratko, ovim ustavom parlamentarna većina, uz odlučujuću podršku Nebojše Medojevića, ozakonila je diskriminaciju zbog čega smo mi taj ustav nazvali antisrpskim i antisrbijanskim - kaže Predrag Popović iz Narodne stranke.
Na pitanje, da li su Srbi novim ustavom postali nacionalna manjina u Crnoj Gori, Miodrag Vuković iz DPS kaže: „To zavisi od njih!“
- I ranije najave istih političkih struktura bile su pucanj uprazno. Nema razloga da i ove, koje dolaze od političkih, a ne etničkih prosrpskih struktura, bliskih SRS-u, ne budu isto to. Crna Gora je stabilna država i to dokazuje potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanje sa EU - tvrdi Vuković. Prema njegovim rečima, „novi ustav garantuje ravnopravnost svim građanima Crne Gore, ali ga neki namerno pogrešno tumače“. Time što je uveden crnogorski jezik, Crna Gora nije želela da se razlikuje od Hrvatske i BiH, kaže on, a „SPC se ne pominje ni u Ustavu Srbije, pa nema razloga da se pominje ni u najvišem crnogorskom aktu“.
- Ako je verovati Koštunici da ne mogu da se prave dve albanske države na Balkanu, ne vidimo razloga ni da se prave dve srpske - kaže Miodrag Miško Vuković, visoki funkcioner DPS.

Crna Gora više nije republika

Crnogorska Skupština proglasila je sinoć Ustav, usvojen 19. oktobra čime je i formalno stupio na snagu. Predsednik skupštine Ranko Krivokapić izjavio je, na svečanom proglašenju da država Crna Gora neće više imati u svom zvaničnom nazivu odrednicu „republika“. „Od danas puno ime naše države, jednom za vazda, je Crna Gora, rekao je Krivokapić. Premijer Željko Šturanović je rekao da je Crna Gora pokazala demokratsku zrelost time što je Ustav usvojen u parlamentu uz podršku dve trećine poslanika.


Izvor: Blic

Ајд, добро, није ми баш најјаснији тај трип око републике.

Implicitno je poručio da Milo ostaje gospodar.

Crnogorski orao "multietnički"
Ponedeljak, 22. oktobar 2007. 10:15

Realizacija političkog sporazuma Demokratske partije socijalista sa opozicionom grupacijom koja je glasala za novi ustav, a koji predvidja uklanjanje krstova sa državnog grba i zastave dovedena je pod znak pitanja. Izmenama Zakona o državnim simbolima protivi se Socijaldemokratska partija, iz DPS-a takodje stižu ozbiljni nagoveštaji da taj zahtev Bošnjačke stranke neće biti uvažen, dok heraldički stručnjaci smatraju to nedopustivim.


S druge strane, u Bošnjačkoj stranci (BS) uvereni su da će vlast sprovesti ono što je obećala i potpisala i nemaju dilemu da treća stavka političkog sporazuma znači da sa državnih simbola moraju biti uklonjeni krstovi.

"Državni simboli uvažavaju nacionalna i verska osećanja svih gradjana Crne Gore", piše u političkom sporazumu DPS-a, Pokreta za promene, BS, DUA, Albanske alternative, BS i HGI, potpisanom 18. oktobra.

Ova stavka je bila jedan od uslova da BS podrži ustav, isto kao što je prva stavka sporazuma, kojom se predvidja referendum u Tuzima radi glasanja o dobijanju statusa samostalne opštine, bila osnovni zahtev AA da stavi potpis na taj sporazum.

Kako je SDP odbila da ga potpiše sa obrazloženjem da je zanima jedino sadržina ustava, poslanik AA Vaselj Siništaj nije glasao za ustav.

U vladajućim krugovima ističu da se iz odredbe po kojoj "državni simboli uvažavaju nacionalna i verska osjećanja svih gradjana Crne Gore", ne može izvući zaključak da treba ukloniti krstove sa krune, skiptara i šare na grbu, kao i da je teško dokazati tvrdnje da ti elementi ugrožavaju osećanja gradjana Crne Gore islamske vere.

SDP je bila predlagač Zakona o državnim simbolima 2003. po kojem je grb u obliku "zlatnog krunisanog dvoglavog orla, uzdignutih krila u poletu, sa skiptrom u desnoj i šarom u levoj kandži na crvenoj osnovi. Kruna iznad orlovskih glava i skiptar su zlatni sa krstom na vrhu. Šar je plavi sa zlatnim okovom i krstom".

Tada je u samoj SDP došlo do nesuglasica jer je deo rukovodstva stranke na čelu sa Rifatom Rastoderom i Džavidom Šabovićem insistirao da se na grbu ne ističu hrišćanski simboli. Napeta situacija, koja je zamalo rezultirala fizičkim obračunom, rešena je kada je šef SDP-a Ranko Krivokapić zapretio da će se povući iz vrha stranke ako takozvano "bošnjačko krilo" ne odustane od svojih zahtjeva. Nakon toga je zabeieženo da u kabinetu Rifata Rastodera u Skupštini stoji grb bez krstova.

Pojedini funkcioneri DPS-a, u neformalnim razgovorima naglašavaju da je zahtev za uklanjanje hrišćanskih elemenata neutemeljen i da političari u ime vernika ne mogu tvrditi da su u gradjanskoj i sekularnoj državi ugrožena osećanja vernika.

(MONDO)


 

није ни чудо што ће ускоро поцрнети "црногорски" орао ...
продали се муслиманима за 3 гласа ...

A oni koje crvena boja sa zlatnim simbolima plaši jer asocira na komunizam? Sad oni treba da odbiju ustav. 

sada ne bi bilo lepo da Srbi nastave da ponavljaju ko papagaji da je Don Milo scercer cigareta! I jos gore, da je njjaci mafijas na Balkanu. To je stvarno ruzno. Nemojmo tako.

Državljanstvo - najbolnije pitanje novog Ustava Crne Gore
Godina za izbor crnogorskog ili srpskog pasoša
Autor: M. Maleš | 24.10.2007 - 08:47

Novi ustavni zakon Crne Gore omogućava dvojno državljanstvo za građane srpske nacionalnosti samo ukoliko rukovodstva Crne Gore i Srbije iskažu političku volju i potpišu bilateralni sporazum koji bi to odobrio. U suprotnom, građani koji u Crnoj Gori uzmu srpsko državljanstvo, prema važećem, prekjuče proglašenom Ustavu, u Crnoj Gori biće stranci. Obe državne elite trenutno tvrde da je sporazum moguć, ali ga smatraju malo verovatnim.

Crnogorskim ustavnim zakonom je građanima Crne Gore koji su do proglašenja nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006. godine, pored crnogorskog državljanstva, imali i državljanstvo neke druge države, omogućeno da zadrže to državljanstvo. Međutim, ono što najviše pogađa Srbe u Crnoj Gori sadržano je u drugoj rečenica te odredbe u kojoj se navodi da „oni koji su neko drugo državljanstvo stekli posle tog datuma, crnogorsko državljanstvo mogu zadržati do potpisivanja biletaralnog sporazuma sa zemljom čije su državljanstvo stekli, ali najduže godinu dana nakon usvajanja ustava Crne Gore“.
Predstavnici srpskih partija u Crnoj Gori smatraju da su diskriminisani samom činjenicom da su državljani i Srbije i Crne Gore tek nakon osamostaljivanja Crne Gore mogli da steknu državljanstvo tih država. Do tada su živeli su u zajedničkoj državi, bez mogućnosti da budu upisani u knjige državljana obe republike, za razliku od ostalih.
- Postoji mogućnost da vlade Crne Gore i Srbije zakonski reše pitanje dvojnog državljanstva i materijalizuju ga međudržavnim ugovorima, ali lično sam protiv toga pošto bi time napravili izuzetak. Kako objasniti Evropi da Srbi i Crnogorci uvode dvojno državljanstvo, dok je to sprečeno drugim državljanima - pita Miodrag - Miško Vuković, visoki funkcioner vladajućeg DPS. Kako on naglašava, Srbi i ostali građani Crne Gore moći će da u narednoj godini uzmu drugo državljanstvo, a „nakon toga će morati da smire strasti i odluče se samo za jedno“.
- Ovde je izuzetak napravljen samo prema Srbima. Zašto, po istom principu, Srbija ne bi bila izuzetak i kada je potpisivanje bilateralnog ugovora u pitanju - kaže Predrag Popović iz Narodne stranke. Milion je razloga, smatra on, od nacionalnih, kulturnih do ekonomskih, koje govore u prilog tome da bi Srbija trebalo potpiše biletaralan sporazum sa Crnom Gorom, poput onog koji je potpisala sa BiH, odnosno RS.
Popović napominje da je crnogorska vlast tim ustavnim rešenjem dozvolila zadržavanje drugog državljanstva onim građanima koji su ga stekli pre osamostiljivanja, pre svega Albancima i Hrvatima, zato što su upravo oni doprineli uspehu referenduma u Crnoj Gori.
Kako „Blic“ saznaje u Vladi Srbije, za sada se ne razmišlja o sklapanju bilo kakvog sporazuma sa Crnom Gorom kada je reč o državljanstvu. Jedan od razloga jeste u činjenici da je Srbija izvršila dopune zakona o državljanstvu čija je, kako navode u Vladi, „osnovna intencija bila da zaštiti pripadnike srpskog naroda, a pritom je data mogućnost i drugima, i to bez uslova kako se ko izjašnjava“.
U Vladi Srbije ističu da je prevashodni interes bio da se zaštite pripadnici svog naroda, a to je dopunama Zakona o državljanstvu već učinjeno, i smatraju da zbog toga nije potreban dodatni ugovor sa Crnom Gorom. Međutim, kako dodaju, ukoliko podgoričke vlasti nekim odredbama zakona budu povukle restriktivne mere kojima se sužavaju prava data državljanstvom Srbije, srpskim vlastima ostaje da u granicama dozvoljenim u diplomatiji odgovore drugim merama.
- Sada tim zakonom o državljanstvu koji je Srbija donela, mimo svih evropskih konvencija, mašu prosrpske političke, ali ne i etničke strukture u Crnoj Gori. Srbija je tim zakonom sve iskomplikovala i napravila ujdurmu u Evropi i zbog toga dobila kritiku Saveta Evrope - ističe Vuković.

Izvor: Blic