Спортско друштво Црвена звезда :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Prodaju decu, pa
kupuju strance!?

PREVREMENI odlazak srpskih talentovanih fudbalera pre punoletstva u inostranstvo obogaljio je domaći šampionat, ali, između ostalog, i klubove doveo do prosjačkog štapa. Poslednji primer štopera Uroša Ćosića - koga Zvezda nije umela da proceni i zadrži pre šest meseci, a za samo 180 dana u moskovskom CSKA on je postao meta Mančester junajteda - ponovo je otvorio Pandorinu kutiju.
Crvena zvezda je poslednjih nekoliko godina prednjačila u pogrešnim procenama najodgovornijih ljudi u klubu: sportskih direktora i samih predsednika. Prvo su „Marakanu“ pre dve i po godine napustili kadeti Aleksandar Kovačević (1992) i Filip Đuričić (’92). Obojicu je „pod skute“ primio Ilija Ivić, tadašnji direktor grčkog Olimpijakosa. Uzalud se trudio direktor omladinske škole Zvezde (u to vreme) Mitar Mrkela da ih zadrži, jer je Ivić davao 5.000 evra platu, stan i posao roditeljima. Ali, kad su se deca vratila zbog problema s papirima, Zvezdin sportski direktor Goran Bunjevčević nije ponudio (ili mogao da ponudi, što je, opet, odgovornost predsednika Toplice Spasojevića) Filipu Đuričiću prave uslove za ostanak. Ali zato Herenven jeste, tako da omladinski i mladi reprezentativac čeka 30. januar 2010. godine i punoletstvo za odlazak iz privremene baze, Radničkog iz Obrenovca. Kovačević je spletom okolnosti ostao na „Marakani“, potpisao stipendijski ugovor i sada je na kaljenju u Sopotu.
Štopera Milana Milanovića (’91), kao i Filipa Đuričića, na „Marakanu“ je doveo tadašnji direktor škole Mitar Mrkela. I Milan je u isto vreme otišao „trbuhom za kruhom“, jer mu isti sportski direktor nije ponudio uslove zbog kojih bi odbacio poziv Lokomotive iz Moskve. S njim su Rusi 2008. potpisali ugovor na pet godina. Danas već vredi osam miliona evra, a tek će naredne sezone postati standardan kod „železničara“!
- Ja sam tražio da ova deca potpišu kvalitetne stipendijske ugovore, ali klub nije mogao da se dogovori s njima i oni su otišli dalje - kaže Mrkela.
Drugi propust Ilija Ivić napravio je sa Urošem Ćosićem čija je cena trenutno za moskovski CSKA neprocenjiva. A, Ivić nije hteo da mu da stipendiju od 1.000 evra, ponudivši mu 500 evra, pri tom trošeći novac „šakom i kapom“ na Šišića itd...
- Otišli su nam Đuričić, Milanović i Ćosić.
i tu je sada završena priča. Bile su to loše procene sportskih direktora i predsednika u prethodnom periodu - ne pokušava da sakrije istinu pomoćnik sportskog direktora Crvene zvezde Goran Vasilijević. - Međutim, od juna se nova uprava bori sa ovom anomalijom. Potpisali smo ukupno 11 stipendijskih ugovora sa talentovanom decom. i to ne činimo samo da bismo se mi zaštitili, već da bi i ta deca shvatila da klub misli na njih. Naš cilj je da vratimo omladinsku školu kao glavnu bazu iz koje ćemo crpeti igrače i nadam se da propuste poput nedavno učinjenih više neće biti.
Na sličan način crveno-beli su izgubili svojevremeno i Marka Pantelića, koji je prebegao u grčki Iraklis još 1992, pa Milana Jeremića, koji je sa 17 godina 2005. otišao u Benfiku, a sada se preko Zemuna vraća na „Marakanu“. Poznata je priča sa Miralemom Sulejmanijem koga Partizan nije hteo ni umeo da zadrži. Sa 18 godina postao je član Herenvena, a dve godine kasnije Ajaks ga je otkupio za 16,25 miliona evra, samo što crno-beli nisu procenili da je Miki svetska vrednost i da mu treba dati dobar a ne potcenjivački profesionalni ugovor. Slično su uradili u Humskoj kad je Ivan Radovanović u pitanju, jer ga posle pozajmice Smederevu nisu „oplodili“ u prvom timu već ga prodali italijanskoj Atalanti, gde polako osvaja mesto pod suncem.
„Poslasticu“ ostavljamo za kraj, mada je u ovakvoj priči ona kost u grlu, a reč je o Alenu Stevanoviću (1991). Momak rođen u Švajcarskoj rastao je u specifičnim uslovima u Srbiji sa rođacima (majka ostala da radi u Švajcarskoj), ali je pravi biser koji je, umesto u Zvezdi ili OFK Beogradu, završio pre godinu dana u Interu. Naime, iz mlađih kadeta svojevremeno ga je najurio selektor Dušan Šuljagić. Međutim, momak nije posustao, igrao je dobro u Radničkom iz Obrenovca, ali nismo ga videli na našim terenima jer su Espozito i Murinjo bolje videli i brže reagovali od pomenuta dva beogradska kluba.
Sve priče ove strane medalje su iste: slaba procena i lažna obećanja odgovornih ljudi u klubovima teraju decu u beli svet iako nisu sazreli ni kao igrači, ni kao ljudi.

PROBLEM PROPISI, RODITELjI I BESPARICA
POSTOJI i druga strana medalje kod prevremenih odlazaka dece.
- Klubovi su ponekad nemoćni pred nerealnim željama roditelja koji vide „milione“ i neće da potpišu stipendijske ili profesionalne ugovore. A nemaju ni zaštitu kroz propise - objašnjava sportski direktor OFK Beograda Mitar Mrkela. - Srpski klubovi su siromašni, nemaju da ponude deci po 5.000 evra stipendije, jer tu platu nemaju ni profesionalci. Deca i roditelji su nestrpljivi, pojavljuju se menadžeri, i tu nastaje problem.

GDE SU NESTALI GULAN, KRSTIČIĆ, KRSTIĆ
MALO je uspešno planiranih odlazaka momaka sa 18 godina. Nikola Gulan (Fiorentina) već dve godine muči se da pronađe sebe, Nenad Krstičić (Sampdorija) ima problema s povredama i zdravljem, Miloš Krstić (Olimpik) vratio se u OFK Beograd. Jedan od uspešnih planiranja jeste transfer Aleksandra Ignjovskog (1991).
Menadžer Damjanac procenio je da će između Palerma i Hofenhajma talentovani vezista najbolje napredovati u - Minhenu. I napravio je pun pogodak, jer je Ignjovski odigrao sve mečeve u Cvajti i najbolje je ocenjeni igrač tima.

Izvor:Novosti

Prica se i o Zvezdinoj djeci,pa sam kopirao citav tekst...