Пруча о спортском друштву

 Данас, тачно 60 година од оснивања, Црвена звезда представља својеврстан мит, као најбројнији, најпопуларнији и најтрофејнији спортски колектив на овим просторима. Уосталом, од самог почетка Звезду је пратио култ велике спортске породице која се препознатљивом харизмом и успешним резултатима из дана у дан ширила, стицала популарност и повећавала армију присталица и навијача. Превазишла је спортске оквире, одавно поставши један од три симбола српског идентитета, заједно са Православном црквом и дневним листом Политика.



 Како је рођена Црвена звезда? Идеја о оснивању кренула је на иницијативу Градског одбора УСАОС-а Београда. Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција. У духу тог времена носило је назив Омладинско – фискултурно друштво (ОФД). Требало је још само одредити име...

Звезда, и то црвена

 На последњој седници Иницијативног одбора, дан пре одржавања скупштине, оснивачи су дуго дискутовали око тога какво би име ваљало дати новом спортском колективу. Постоје разне верзије тог чина, али се већина слаже да су “кумови” били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. После бројних предлога (Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива ...), најзад је Ћосић рекао: “Да наше друштво назовемо Звезда!”, на шта је Жујовић спонтано додао:

“Одлично. Само, кад је Звезда – нека буде црвена.” Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили.
 Дан касније званично је основано Омладинско фискултурно друштво Црвена звезда. Тог 4.марта 1945.године, прохладно ветровито јутро није спречило многе београдске омладинце да напуне, без стакала на прозорима, незагрејану велику дворану старог ДИФ-а у Делиградској 27.

Одређене су и боје: црвеноплаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици – дресу.



Почело је победом

 Тог поподнева остварена је и прва спортска победа. Фудбалери Црвене звезде играли су против екипе Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и славили са 3:0. Утакмица је одиграна на игралишту »Студента«, пред 3.000 гледалаца. Црвена звезда је играла у саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Ћирић, Јовановић »Минда«, П. Величковић, Шапинац (Стокић), Спасојевић, Томашевић, Печенчић и Хорватовић. Стрелац историјског, првог, гола био је Коста Томашевић. Он је био двоструки стрелац на мечу, док је један гол постигао Печенчић.



Поред фудбалске, Друштво је имало још седам секција: кошаркашку, стоно-тениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку. Фудбалерима и атлетичарима припао је терен С. К. Југо славије, кошаркаши и одбојкаши добили су терене боб-клуба на малом Калемегдану, веслачи и пливачи зграду на Ади Циганлији.

Прби руководиоци

 Одлучено је да просторије Друштва буду у улици Краља Милутина 2, у једној соби Градског одбора УСАОС-а. За првог председника је изабран Ђорђе Паљић, за потпредседнике Зоран Жујовић и Слободан Ћосић, за секретара Љубиша Секулић, за благајника Душан Богадновић, за економа Предраг Ђајић. Први руководилац фудбалске секције био је Коста Томашевић, а њен први секретар Бранко Станковић.

 Касније су изабране и вође других секција – Мира Петровић за кошарку, Слободан Борисављевић за стони тенис, Светозар Глигорић за шах, Душан Ђукић за пливање, Бранко Поповић за атлетику, Љубиша Секулић за одбојку и Љубиша Ристовић за веслање.

 Прва регистрација за ОФД Црвена звезда обављена је 3.марта 1945. године, легитимацију је издао Главни одбор фискултурног савеза Србије, на име Зорана Жујовића.



 Позив на упис у спортски клуб Црвена звезда објавио је дневни лист »Политика« 7.марта 1945.године. Садржај текста био је у духу тог времена:

»На омладинској спортској конференцији 4.марта основан је београдски омладински Фискултурни спортски клуб Црвена звезда. Клуб обухвата разне гране фискултуре и спорта. Да би неко био члан клуба мора поред гимнастике упражњавати још неку спортску дисциплину, коју ће изабрати по својој вољи. Упис у клуб врши се свакодневно од 10 до 12 и од 18 до 20 часова у просторијама Месног одбора УСАОС-а, Краља Милутина бр. 2. Уписнина износи 50 динара, а чланарина 20 динара. Члан клуба може бити сваки омладинац антифашиста.«

Ређају се успеси

 Недељу дана после оснивања и меча са тимом Првог батаљона 2. београдске бригаде КНОЈ-а, фудбалери Црвене звезде одиграли су и своју прву међународну утакмицу. Био је то пријатељски сусрет против екипе енглеске војне мисије. У тиму Звезде већ су се налазили и касније чувени асови југословенског фудбала Станковић, Ђајић, Језеркић, Ћирић и Рајко Митић. »Звездаши« су потукли госте до ногу, чак са 12:0. Рајко Митић је тада постигао своје прве голове у Звездином дресу – дао их је четири.

Одмах после фудбалера успех бележи и лакоатлетска секција. На Првенству Београда, одржаном 28.марта исте године, победе су остварили Мирослав Минић код атлетичара и Аница Филипон код атлетичарки.



 Истовремено, на тениским теренима испред дома Омладинског фискултурног друштва на Калемегдану, почела је да се ствара и кошаркашка екипа. Како је само било живо тих дана на теренима испред старе тврђаве. Од јутра до мрака на игралишту су тренирали босоноги дечаци, бацајући стару лопту напуњену травом кроз два расклиматана коша. Међу калемегданским зидинама рођена је тих дана југословенска кошарка.

 Полако је почела да се исписује историја. Врло брзо и све друге Звездине секције крећу са тријумфима, а коју годину касније црвено-белој породици придружују се и боксери, куглаши, мачеваоци, смучари, тенисери, хокејаши, клизачи...

Развојни пут

 Посматрајући време од шест деценија, Спортско друштво Црвена звезда прошла је пет основних периода у свом развоју.

 Први, од оснивања до 1948. године, период формирања секција као организационих форми спортског друштва. Карактеристичан је и по фузији са Студентским фискултурним друштвом »Студент«, 12.октобра 1946. године, чиме Црвена звезда постаје Омладинско-студентско фискултурно друштво. То време упамћено је по масовном окупљању радничке, школске и студенстске омладине.

 Други период, од 1948. до 1963. године, период формирања клубова и њихових осамостаљивања, али све мање повезаности унутар Спортског друштва у чему су се јављале спорадичне и појединачне тенденције отцепљења појединих клубова и гашења спортског друштва. Тај период карактеристичан је и по нерешеном проблему финансирања спорта.

 Трећи период, од 1963. до 1967. године, упамћен је као период реафирмације Спортског друштва, у коме су преовладала схватања јачања спортске заједнице. У том периоду значајна је и тежња да се преовладају финансијске тешкоће системским решењима.

 Четврти период, од 1967. године до 1992. године, период даље афирмације Звездине спортске породице. Прецизирани су односи клубова и Спортског друштва, уведен је професионализам и потврђена оријентација стремљења ка врхунским спортским дометима.

 Последњи, пети период, од 1992. године до данас, биће упамћен по отежаним условима функционисања клубова и Спортског друштва услед економске и политичке нестабилности у земљи. Истовремено биће упамћен по чврстој намери да се колико је то могуће прате европски и светски трендови и не одустаје од циља, да Црвена звезда остане синоним успешности, узор осталим клубовима, што је на овим просторима у потпуности успела.

 Посматрајући Звездин животни век, од скромног почетака до лаганог израстања у спортског гиганта, током којег је пролазила кроз разне периоде тешкоћа и успеха, пораза и победа, са поносом се може рећи да се име Црвене звезде и данас изговара са поштовањем и уважавањем у целом свету.





Извор: СД Црвена звезда

---

Надимак:  Црвено-бели, Звезда, Делије
Основан:  1945.
Стадион:  Ц. звезде-Маракана, Београд
Директор: Владан Лукић
Менаџер: Иван Аџић
Тренер:    Владимир Петровић - Пижон
Лига:        Супер Лига
2008/09.:    3.

Фудбалски клуб Црвена звезда један је од два најзначајнија фудбалска клуба из Београда, Србија. Клуб је у свету познат углавном по преводу свог имена на српском. Црвена звезда је најуспешнији фудбалски клуб у Србији по броју освојених шампионата (25) и купова (22). Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских првака у Барију, Италија и Интерконтинентални куп у Токију, Јапан исте године.
Према недавној анкети Звезда је најпопуларнији клуб у Србији где има подршку 48,2% популације.


Историја

Настанак

Након Другог светског рата дотадашњи клубови су се полако гасили зато што су играли мечеве током рата или су били повезивани са тадашњим про-нацистичким режимом. Најпознатији од тих клубова били су београдски БСК и Југославија. Црвена звезда је формирана од остатака клуба Југославија- наследили су стадион Југославије, објекте, играче па чак и црвено белу боју. Међутим за Звезду се држи да је нови клуб од самог оснивања а не наследник Југославије. За разлику од Звезде ОФК Београд се рачуна као директни наследник БСК-а.

Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.

У духу тог времена носило је назив Омладинско – фискултурно друштво (ОФД) које ће 4. марта прерасти у Црвену звезду. Новооснованом

клубу је тада припао стадион фудбалског клуба Југославија. Тим добио име после дуге расправе између тадашњих председника спортског друштва Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. После бројних предлога (Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“ Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда.

Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици – дресу.

Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2. Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивша Југославија) пред око 3000 гледалаца. Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0.

Током 1945 године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару 23. септембра 1945 године.

Клупски шампион Европе и света

Стварање тима

Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у Европи почели су да се спроводе средином 1980-тих година. Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба Драган Џајић и Владимир Цветковић донели су одлуку да треба доводити најјаче играче на домаћем нивоу. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје.

Први јачи играчи који су доведени у Звезду су били Бора Цветковић и Миливој Брачун из Динама, а из нишког Радничког дошао је

Драган Стојковић Пикси (лето 1986. године). Године 1987. у Црвену звезду стижу Драгиша Бинић и Роберт Просинечки.[12] Дејан Савићевић и Дарко Панчев долазе 1988. године. Белодедић се прикључује клубу из румунске Стеауе 1989. године али право наступа стиче тек у пролеће 1990.

У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског Милана (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале. У домаћем првенству шампион је постала новосадска

Војводина. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у Купу УЕФА где је трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.

Лета 1990. године Драгослава Шекуларца дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења Љупко Петровић. Тиму се поново прикључује и Владимир Југовић који је до тада био на позајмици у Раду. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у Олимпик из Марсеја, тима са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године.

Сезона 1990/1991

Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из Источне Европе. У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били Бајерн Минхен, Реал Мадрид и Милан. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим Грасхоперс, који је био предвођен Отмаром Хицфилдом (освојио Лигу шампиона са Борусијом Дортмунд (1997.) и Бајерном (2001.). У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле- Драгиша Бинић). У другом мечу у Цириху Црвена звезда је убедљиво победила са 1-4 (Кецле- Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомемечу Црвена звезда је играла против шкотског тима Глазгов Ренџерс. У првом дуелу било је 3-0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону Ајброкс било је 1-1 (Меккоист- Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из источне Немаке, Динамо Дрезден. Први меч се опет играо у Београду и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је УЕФА регистовала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов- Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли Олимпик Марсеј и Спартак Москва. У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у Минхену било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт- Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвесних дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић 2 гола- Аугенталер, Бендер).

Бари

Највећи успех Црвене Звезде је везан за 1991. када је 29. маја у италијанској луци Бари постала први клуб из Југославије (тадашње СФРЈ) који је освојио наслов првака старог континента. Утакмица је играна на тада новом Стадиону Свети Никола који је изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу које је одржано 1990. године.

Након победе над Бајерном из Минхена, тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона Олимпика из Марсеја. Екипа је отпутовала у Италију недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда за дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсеј је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику.

Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду шутирало пет играча и сви су погодили мрежу (Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић и Дарко Панчев). За француски тим је шутирало четири играча (Мануел Аморос-промашио пенал, Бернар Казони, Жан-Пјер Папен, Карлос Мозер). Црвена Звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из источне Европе који је до данас освојио ово такмичење.

Токио

Црвена Звезда је 8. децембра исте године на Националном стадиону у Токију победила чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0 и постала клупски првак света.

Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Чилеански тим Коло Коло, тадашњег шампиона Јужне Америке предводио је Мирко Јозић који је са Југославијом неколико година раније био омладински првак света.

Црвена звезда је друго полувреме играла без Дејана Савићевића који је искључен у 43 минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3-0. Голове су постигли Владимир Југовић два (19 и 59 минут) и Дарко Панчев (72 минут).

Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски , Стошић, Васиљевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био Владица Поповић. Број гледалаца на утакмици је био 62.064.

Славни играчи

Звездине звезде

Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „Звездина звезда“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. За сада је само пет играча изабрано:

- Рајко Митић
- Драгослав Шекуларац
- Драган Џајић
- Владимир Петровић - Пижон
- Драган Стојковић- Пикси

Веома је необично да ниједан играч из генерације која је освојила Куп европских шампиона није понео титулу Звездине звезде.

Заправо није било нових „звезда“ од када је Драган Стојковић проглашен за исту 1990 године. Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба. Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб.

Састав шампиона Европе

Састав освајача титуле првака европе 1991.

Голмани:

- Стеван Стојановић
- Жељко Калуђеровић
- Милић Јовановић
    
Одбрана:

- Миодраг Белодедић
- Слободан Маровић
- Ивица Момчиловић
- Илија Најдоски
- Душко Радиновић
- Рефик Шабанаџовић
- Синиша Михајловић

Средина:

- Владимир Југовић
- Роберт Просинечки
- Раде Тошић
- Дејан Савићевић
- Влада Стошић

Нападачи:

- Драгиша Бинић
- Владан Лукић
- Дарко Панчев

Тренер: Љупко Петровић


Трофеји

- Лига шампиона:
      1991

- Интерконтинентални куп:
      1991

- Средњеевропски куп:
      1958,1968
   
- Државна првенства:

Шампионат СФРЈ (18) :
1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984, 1988, 1990, 1991

Шампионат СРЈ/Србије и Црне Горе (6):
1992, 1995, 2000, 2001, 2004, 2006,

Шампионат Србије (1):
2007

- Национални куп (22)

Куп СФР Југославије (12) :
1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990

Куп СР Југославије/Србије и Црне Горе (9):
1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006

Куп Србије (1):
2006/07,

- Дупла круна (10):
      1959, 1964, 1968, 1970, 1990, 1995, 2000, 2004, 2006, 2007

Izvor: Wikipedia


Дом Црвене звезде

Дoм нaшeг клубa сe нaлaзи у улици Љутицe Бoгaдa нa брojу 1a. Вeлeлeпни спoртски oбjeкaт, jeдaн oд нajвeћих нa Бaлкaну, свeдoк je вишeдeцeниjских успeхa и триjумфa „Црвeнe звeздe“.

Звaничнo имe нaшeг стaдиoнa je СТAДИOН ФУДБAЛСКOГ КЛУБA ЦРВEНA ЗВEЗДA, aли вeћинa гa jeднoстaвнo зoвe „Мaрaкaнa“ ... a зaштo, сaзнaћeтe у нaстaвку тeкстa.



Тeрeн сa трибинaмa кojи je првoбитнo сaгрaђeн 1927. гoдинe нa мeсту нa кoмe je дaнaс нaш стaдиoн, припaдao je ФК „Jугoслaвиja“, a сaм изглeд je биo примeрeн тoм врeмeну. Трибинe су билe дрвeнe, глeдaoци су углaвнoм стajaли нa утaкмицaмa, a кaпaцитeт je изнoсиo 20 хиљaдa стajaћих мeстa.

Тoкoм Другoг свeтскoг рaтa, ФК „Jугoслaвиja“ сe гaси, a oснивaњeм ФК „Црвeнa звeздa“, 4. мaртa 1945. гoдинe, стaдиoн нeкaдaшњe ФК „Jугoслaвиje“ a нa кoмe je дaнaшњa „Мaрaкaнa“, уступљeн je нaшeм клубу.

27. дeцeмбрa 1959. гoдинe Црвeнa звeздa je oдигрaлa пoслeдњу утaкмицу нa свoм стaрoм стaдиoну. Eкипa Нoвoг Сaдa билa je ривaл нa oпрoштajу oд дoтрajaлoг игрaлиштa.

Сa њим je oтишao и дeo фудбaлскe истoриje. Нa тoм игрaлишту Мoшa Мaрjaнoвић je дao гoл Зaмoри , сaвлaдaн je Плaничкa, a пoслe Другoг свeтскoг рaтa oдигрaнe су мнoгe лeпe и узбудљивe утaкмицe.

Пoслe oпрoштajнe утaкмицe стaдиoн je пoрушeн и нa њeгoвим тeмeљимa пoчeo je дa сe грaди нoв, мoдeрaн спoртски oбjeкaт. Прeтхoднo, дa би сe дoшлo дo пoвршинe нoвoг тeрeнa, 12 мeтaрa нижeг oд рaниjeг, трeбaлo je дa сe избaци прeкo 350.000 кубикa зeмљe и 15.000 кубикa кaмeнa. Пoрeд вeлeлeпнoг изглeдa, стaдиoн je дoбиo и у тo врeмe изузeтну трaву нa игрaлишту, сa дрeнaжoм и свим слojeвимa нeпoхoдним зa "живoт" трaвнaтoг тeрeнa.



Кaпиje нoвoг „фудбaлскoг хрaмa“ звaничнo су први пут oтвoрeнe 1. сeптeмбрa 1963. гoдинe, нa утaкмици кojу je Звeздa игрaлa сa Риjeкoм (2 : 1), a тoj утaкмици присуствoвaлo je 55 хиљaдa глeдaлaцa, дa би рeкoрд тe jeсeни биo зaбeлeжeн у дeрбиjу сa Пaртизaнoм, кaдa je нa трибинaмa билo 74 хиљaдe душa.

Вeћ нaрeднe гoдинe, кaдa je изгрaдњa стaдиoнa пoтпунo зaвршeнa, кaпaцитeт je изнoсиo читaвих 110 хиљaдa глeдaлaцa! Збoг свoje грaндиoзнoсти и вeликoг кaпaцитeтa, нaвиjaчи су сa прaвoм стaдиoн пoрeдили сa тaдa нajвeћим нa свeту – „Мaрaкaнoм“ у Риo дe Жaнeиру. Oд тих дaнa, пa свe дo дaнaс, тo имe je oстaлo сaстaвни дeo причe o Црвeнoj звeзди, a нaш вoљeни стaдиoн je пoстao синoним успeхa и пoбeдa!

Први гoл нa Звeздинoj "Мaрaкaни" пoстигao je Трифун Михajлoвић, у сусрeту пиoнирa Црвeнe звeздe и Jeдинствa из Зeмунa, прeдигри првeнствeнoг мeчa сa Риjeкoм. Први звaнични, првoлигaшки, пoгoдaк дeлo je Риjeчaнинa Вукoja, дoк je први гoл зa сeниoрски тим Црвeнe звeздe пoстигao Душaн Мaрaвић, нa истoj утaкмици.

Дa je стaдиoн „Мaрaкaнa“ прaви фудбaлски хрaм, нajбoљe пoтврђуje чињeницa из 1975. гoдинe, кaдa сe нa њoj oкупилo 96.070 душa нa утaкмици кojу je Звeздa, 23. aприлa у oквиру пoлуфинaлa Купa купoвa, игрaлa сa мaђaрским Фeрeнцвaрoшeм (2 : 2).

Прeмa звaничним пoдaцимa тoликo je глeдaлaцa билo сa купљeним кaртaмa, aли сe прoцeњуje дa je тe aприлскe нoћи, нa нaшoj „Мaрaкaни“ билo присутнo 110 хиљaдa глeдaлaцa, кoлики je тaдa изнoсиo и кaпaцитeт стaдиoнa.

Eврoпскa финaлa нa „Мaрaкaни“:
Финaлe Купa УEФA, 9. мaj 1979, Црвeнa звeздa – Бoрусиja Мeнхeнглaдбaх (1:1), финaлe Купa шaмпиoнa, 30. мaj 1973, Ajaкс – Jувeнтус (1:0) и финaлe Eврoпскoг првeнствa, 20. jун 1976, Чeхoслoвaчкa – СР Нeмaчкa (2:2, пeнaлимa 5:3)

Прaтeћи мoдeрнизaциjу фудбaлских oбjeкaтa и пoштуjући ригoрoзнe зaхтeвe УEФA-e, у циљу вeћeг кoмфoрa и бeзбeднoсти нaвиjaчa дaнaс je тa брojкa знaтнo смaњeнa и пoстaвљaњeм стoлицa нa свe чeтири трибинe, кaпaцитeт стaдиoнa je свeдeн нa 53 хиљaдe сeдeћих мeстa.

5 Звездиних звезда

У oквиру стaдиoнa пoстoje и цeнтрaлнa лoжa „5 Звeздиних Звeздa“ кoja je из 5 сeгмeнaтa, a свaки oд њих нoси имe jeднoг oд лeгeндaрних Звeздиних фудбaлeрa (Рajкo Митић, Дрaгoслaв Шeкулaрaц, Дрaгaн Џajић, Влaдимир Пeтрoвић Пижoн, Дрaгaн Стojкoвић Пикси), тaкoђe ту сe нaлaзи и ВИП 2 лoжa у кojoj су углaвнoм смeштeни приjaтeљи и спoнзoри клубa. ВИП 3 лoжa je углaвнoм нaмeњeнa вeтeрaнимa и људимa кojи су oбeлeжили Звeздину истoриjу. Дa би нaш стaдиoн биo у рaнгу сa нajкoмфoрниjим спoртским oбjeктимa у рeгиoну, нaпрaвљeнa je и пoсeбнa ВИП гaлeриja сa прeкo 450 мeстa, a нaлaзи сe изнaд зaпaднe трибинe, ближe сeвeру.



Нoвинaрскa лoжa, мeдиja цeнтaр и Red Star Shop

Зa нeсмeтaни рaд нoвинaрa, кao и рaдиjских и тeлeвизиjских eкипa, ту je тзв. нoвинaрскa лoжa (изнaд зaпaдa, кa jужнoj трибини) сa кaпaцитeтoм oд 344 мeстa, кao и 7 спeциjaлних прeсс кaбинa зa пoтпуни кoмфoр нoвинaрa.

Тaкoђe нaш стaдиoн рaспoлaжe и сa мoдeрним мeдиja цeнтрoм (jeдним oд нajвeћих и нajкoмфoрниjих у зeмљи) кojи сe кoристи зa oдржaвaњe кoнфeрeнциja зa нoвинaрe, сaстaнaкa у oквиру клубa, oргaнизaциje прoмoциja игрaчa и спoнзoрa итд.

У oквиру стaдиoнa пoстoje и нeкoликo кaфићa у кojимa нaвиjaчи мoгу дa сe oкрeпe, кao и прoдajни штaндoви нa сaмим трибинaмa гдe пoсeтиoци мoгу дa купe бeзaлкoхoлнe нaпиткe, кao и нaвиjaчкe сувeнирe.

Нa зaпaднoj трибини нaшeг стaдиoнa нaлaзи сe и „Red Star Shop“ гдe мoгу дa сe купe звaнични нaвиjaчки рeквизити нaшeг клубa, кao и вeликa „Nike“ прoдaвницa нaшeг спoнзoрa, кoмпaниje „Delta Sport“.

Пoстojи дoстa плaнoвa зa будућнoст нaшeг стaдиoнa, oд пoбoљшaњa кoмфoрa нaвиjaчa, квaлитeтниjeг и лaкшeг приступa „Мaрaкaни“, дo изгрaдњe пaркингa и дoдaтних сaдржaja oкo сaмoг стaдиoнa. У дeцeниjaмa прeд нaмa, нaшa „Мaрaкaнa“ бићe мeстo joш мнoгих срeћних трeнутaкa зa свe Звeздинe нaвиjaчe, мeстo вeликих пoбeдa и слaвљa!



Izvor: Crvena Zvezda FK

---

Тренутна постава:

Бр. Име
1   Иван Ранђеловић
2   Оливеира до Вале Савио
3   Никола Игњатијевић
4   Огњен Врањеш
7   Немања Обрић
8   Дарко Лазовић
9   Дејан Лекић
10  Игор Бурзановић
11  Иван Тричковски
12  Саша Радивојевић
13  Ђорђе Туторић
14  Абубакар Оумару
17  Никола Лазетић
18  Слабољуб Ђорђевић
20  Едуардо де Фиори Мендес Каду
22  Саша Стаменковић
23  Славко Перовић
24  Павле Нинков
25  Марко Блажић
26  Мохамед Авал Исах
27  Бернард Паркер
28  Вујадин Савић
30  Немања Николић
32  Владимир Богдановић
42  Андреј Мркела
55  Александар Ковачевић

---

ОМЛАДИНЦИ РОЂЕНИ 1990.
САВИЋ Душан ВУЈАДИН (на позајмици)
КАШЋЕЛАН Душан ПРЕДРАГ (на позајмици)
МАЛИНИЋ Зоран БОЈАН (на позајмици)
ТРКУЉА Јован МАРКО (на позајмици)
КЉАЈИЋ Душан ФИЛИП (на позајмици)
СТОШКОВИЋ Драган НЕМАЊА
САВИЋ Зоран СТЕВАН
ЖИВАНОВИЋ Милутин ДРАГАН
МРКЕЛА Митар АНДРЕЈ

КАДЕТИ РОЂЕНИ 1991.
тренер - Милан Јовин

ВУКОСАВЉЕВИЋ Југослав Ђорђе
МИЉОЈКОВИЋ Мирко МАРКО
РАЈКОВИЋ Ненад НИКОЛА
МАРКОВИЋ-СКОКИЋ Ивица НИКОЛА
МРКИЋ Драган НИКОЛА
ТОДОРОВИЋ Миломир ЂОРЂЕ
ЦАКОВИЋ Тадија ВИЛСОН
СИМУНОВИЋ Миленко АНДРИЈА
КОВАЧЕВИЋ Драган ДАНКО
ЂУРИЋ Милан ЂОРЂЕ
ПАВЛОВИЋ Зоран ЛУКА
КРМАР Зоран ИГОР
МИТРУШИЋ Дражен МАРКО
МИЛАДИНОВИЋ Борислав НЕНАД
ЛИШЧЕВИЋ Стипан ЗЛАТКО
ИЛИЋ Горан ИЛИЈА
МИЛЕТИЋ Горан НЕМАЊА
ЂАКОВАЦ Расим АЛАДИН
МИЛАНОВИЋ Ненад АЛЕКСАНДАР

МЛАЂИ КАДЕТИ РОЂЕНИ 1992.
тренер - Никола Радмановић

ЈОКИЋ  Небојша  ЈОВАН
МИЋУНОВИЋ Слободан МИЛО
ЧАУШИЋ Звонко ГОРАН
ЛАТКОВИЋ Драгомир ПРЕДРАГ
ДЕСПОТОВИЋ Милисав ЂОРЂЕ
СТАНКОВИЋ Драган НЕНАД
НИКОЛИЋ Зоран МАРКО
ПОЖАР Вилмош ДАНИЕЛ
МОМИЋ Саша УРОШ
ЋОСИЋ Душан УРОШ
ЈАНКОВИЋ Драгутин ДРАГАН
КОВАЧЕВИЋ Милан АЛЕКСАНДАР
РОГАЧ Јевто ИВАН
СОЛДАТОВИЋ Милован СТЕФАН
ГАРДОВИЋ Зоран АЛЕКСАНДАР
ЗОРИЦА Младен МИЛАН
РАДОВАНОВИЋ Бранислав СТЕФАН
ДМИТРОВИЋ Милан МАРКО
КУЗМАНОВИЋ Драган ДАНИЛО
МИЛАНОВИЋ Слађан ИВАН
ВЕЛИЧКОВИЋ Драган ПЕТАР
АДАМОВИЋ Бранко ПЕТАР
СИМОВИЋ Бранко АЛЕКСАНДАР
СРНИЋ Раденко ДРАГОЉУБ
СРНИЋ Раденко СЛАВОЉУБ

ПИОНИРИ РОЂЕНИ 1993.
тренер - Владан Милојевић

ДЕРЕТИЋ Милан БОЈАН
ПАВЛОВИЋ Ђорђе ИВАН
МОМЧИЛОВИЋ Ивица СТЕФАН
СТОЈКОВИЋ Душан ФИЛИП
КОСНИЋ Новак ЈЕВРЕМ
ЗАРУБИЦА Милош ДЕЈАН
РУДИЋ Небојша СТЕФАН
СПАЈИЋ Сава УРОШ
МИЈАИЛОВИЋ Бобан СРЂАН
ЖИВАНЧЕВИЋ Милутин МИЛОШ
КРТОЛИЦА Марко МИЛОШ
ДРАГИЋЕВИЋ Бора ИВАН
РАДОВАНОВИЋ Марко ЂОРЂЕ
КЕЗУНОВИЋ Мирослав ЈОВИЦА
ГУДАН Иван МАРИО
МИХИЋ Мирко ДИМИТРИЈЕ
ЛАКИЋЕВИЋ Зоран ИВАН
ПАВЛОВИЋ Зоран ДЕНИ
ЛУКОВИЋ Слободан СТЕВАН
КРСТИЋ Милан СТЕФАН
СПАСИЋ Драган БОРИС
МИТРОВИЋ Љубан ЛАЗАР
ТОМИЋ Димитрије ЛАЗАР
СТЕПАНОВИЋ Зоран УРОШ
МИТРОВИЋ Живорад ДРАГАН
ИСАКОВИЋ Негован ЂОРЂЕ
БОЖОВИЋ Борислав БОРИС     

ИГРАЧИ РОЂЕНИ 1994.
тренер - Милан Лешњак

СТОШИЋ Дејан НИКОЛА
ПОПАДИЋ Милош ОГЊЕН
РАДОЈЕВИЋ Зоран МЛАДЕН
МИХАЈЛОВИЋ Радмило СТЕФАН
КАШИКОВИЋ Миленко НЕМАЊА
СТОЈКОВИЋ Душан МАРКО
ЧИКИЋ Зоран СТЕФАН
РАДАКОВИЋ Жељко ОГЊЕН
САВИЋЕВИЋ Драган ВУКАН
ЛАЗИЋ Предраг ДАРКО
ЈОВАНИЋ Предраг АЛЕКСАНДАР
РИЗОВСКИ Љубомир АЛЕКСАНДАР
ЋИРИЋ Ђокица ИВАН
ПАВИШИЋ Предраг ФИЛИП
ХАЈДИН Јован СТЕФАН
РАДАКОВИЋ Жељко УРОШ
ПОПАДИЋ Милош ОГЊЕН
АХЧИН Горан НЕМАЊА
МАРИНКОВИЋ Милан МАРКО
ГОЛУБОВИЋ Горан ПЕТАР
ГРАХОВАЦ Драган МАРКО
ЛУКИЋ Властимир НИКОЛА
МАРИНКОВИЋ Новица МИЛАН
СЕКУЛИЋ Илија НЕМАЊА
ПРОТИЋ Мијаило МАТИЈА

ПЕТЛИЋИ РОЂЕНИ 1995.
тренер - Ивица Момчиловић

ШУЉАГИЋ Здравко РАСТКО
ЛУКОВИЋ Ненад НИКОЛА
РАЈКОВИЋ Предраг МАРКО
ЈОВАНОВИЋ Зоран БРАНКО
ПОПОВИЋ Небојша МИЛОШ
ЈАНИЋИЈЕВИЋ Саша НИКОЛА
КАРАКЛАЈИЋ Александар НИКОЛА
МИЛОШЕВИЋ Јовица СТЕФАН
БРКИЋ Зоран ЂОРЂЕ
ЈАЊИЋ Радмило ВАСИЛИЈЕ
КУПРЕШАНИН Јован АЛЕКСАНДАР
ВАСИЉЕВИЋ Живорад МИРОСЛАВ
МИЛУТИНОВИЋ Милован МИХАИЛО
НИКОЛИЋ Рајко СТЕФАН
МАКСИМОВИЋ Радисав НЕМАЊА
ЈАНКОВИЋ Радомир ФИЛИП
МРКЕЛА Митар ДАВИД
МИЛАНОВИЋ Драган ДУШАН
НЕГИЋ Горан АЛЕКСА
ВУКАШИНОВИЋ Драган ЂОРЂЕ
ЈОВАНОВИЋ Бранко МАКСИМ
ПИШЧЕВИЋ Зоран НЕДЕЉКО
ЈАКШИЋ Љубиша НЕМАЊА

ПРЕДПЕТЛИЋИ РОЂЕНИ 1996.
тренер - Цвјетин Благојевић

МИТИЋ Живојин ИГОР
САВИЋ Дејан ВЛАДИМИР
ПАВИШИЋ Предраг Страхиња
ЈОВАНОВИЋ Горан НЕМАЊА
ЗДРАВКОВИЋ Милан ВЛАДИМИР
НОВАКОВИЋ Симо БЛАГОЈЕ
ИЛИЧИЋ Саша ЗЛАТКО
МИКЕТИЋ Драган МАТИЈА
МИЈИЋ Зоран ЛУКА
ПЕТКОВИЋ Игор МАРКО
ИЛИЋ Јордан ЖАРКО
ХАЈДУК-ВЕЉКОВИЋ  Јовица СТЕФАН
БОСАНАЦ Милан СТРАХИЊА
ЈОВАНОВИЋ Горан ВУКАШИН
КРЏИЋ Александар ЛУКА
ГАЈИЋ Војин БОШКО
ЛУКОВИЋ Иван ЛУКА
МАРЧЕТИЋ Едвард ПЕТАР
НИКОЛОЛИЋ Срђан МИЛОШ
МАНОЈЛОВИЋ Бранислав ФИЛИП
МИТРЕВСКИ Зоран СТЕВАН
МЛАДЕНОВИЋ Драган БОГДАН
ЦВЕТКОВИЋ Небојша НЕНАД
АЛЕКСИЋ Богдан ФИЛИП
КУКОЉАЦ Александар СТЕФАН
ГРУЈИЋ Горан МАРКО
ЈОВАНОВИЋ Радован ИВАН

ПРЕДПЕТЛИЋИ РОЂЕНИ 1997.
тренер - Константин Ђурић

СТОЈАНОВИЋ Милосав МИЛОШ
ПУРИЋ Дејан НИКОЛА
МОСКОВЉЕВИЋ Срђан МАРКО
ИВАНОВИЋ Вељко НЕМАЊА
САВИЋ Михаило НИКОЛА
ЈОВАНОВИЋ Драган НИКОЛА
НИКОЛИЋ Ранко СРЂАН
БЈЕЛИЧИЋ Ђорђе ОГЊЕН
МАТИЋ Драган ЛАЗАР
ЛУТОВАЦ Никола АЛЕКСАНДАР
ПАВЛОВИЋ Дејан НИКОЛА
НИКОЛИЋ Драган ЂОРЂЕ
ДРАЧА Боро МИЛОШ
МИЈАИЛОВИЋ Бобан МАРКО
НОВАКОВИЋ Александар НИКОЛА
ТОШИЋ Миодраг НЕМАЊА
МАРИНКОВИЋ Рајко ЛАЗАР

Извор: Црвена звезда ФК

Osnovan:        1945.
Puno ime:       Košarkaški klub Crvena zvezda
Dvorana:        Hala Pionir
Predsednik:    Slobodan Vučićević
Trener:           Svetislav Pešić

Košarkaški klub Crvena zvezda je košarkaški klub iz Beograda. Klub je deo sportskog društva Crvena zvezda. KK Crvena zvezda se takmiči u domaćoj Sinalko superligi i domaćem Kupu Radivoja Koraća. KK Crvena zvezda čini Jadransku košarkašku asocijaciju i takmiči se u NLB ligi, koja određuje koji će se timovi bivše Jugoslavije takmičiti u Evroligi, a koji če se takmičiti u ULEB kupu. KK Crvena Zvezda kao domaćin utakmice igra u hali Pionir, sagrađenoj 1973., sa kapacitetom od 7.000 mesta.

Istorijat

Košarkaški klub Crvena zvezda u svoju sedmu deceniju ulazi vedra čela, sa ponosom. U proteklih 60 godina osvojeno je 15 titula šampiona, 4 nacionalna Kupa i Kup evropskih pobednika kupova, dok su brojni crveno-beli asovi osvajali olimpijske medalje, kao i medalje na svetskim i evropskim prvenstvima.



Od prve utakmice podno raskošno rascvetalog Kalemegdana, kada se nije znalo šta znače reči “zona”, “presing”, “individualna odbrana”, “kontranapad”, kada su košarkaške patike, dres, trenerke, štitnici za noge bili samo misaona imenica, do danas Crvena zvezda je bila i ostala košarkaški bastion. Polako, ni iz čega, prvih godina Zvezda je savladavajući teškoće (popravljeno igralište, nabavljeni novi koševi, sašiveni dresovi, nabavljene nove lopte…) krenula da pobeđuje sve svoje protivnike, ostvarujući rezultate sa kojima se niko nije mogao porediti.

Tako je počelo “zlatno doba” Crvene zvezde, osvojeno je deset uzastopnih šampionskih titula. U to vreme nije se mogla zamisliti nijedna nacionalna selekcija bez sedam-osam košarkaša Crvene zvezde, a prvu petorku koju su sačinjavali Nebojša Popović, Tulio Roklicer, Aleksandar Gec, Ladislav Demšar i Srđa Kalember i dan danas mnogi smatraju petorkom “snova”. Oni su u dresovima, išaranim zvezdicama, simbolima osvojenih šampionata, imali svoj stil. Obezbedili su prosperitet našoj košarci, stvorili joj slavu, zabeležili prve međunarodne uspehe i prepustili svoje mesto u timu novim generacijama. Veličina petorke snova je i u njenoj pionirskoj, gotovo promoterskoj ulozi u našoj košarci. Predstavljali su divan mozaik harmonično ukomponovanih različitih vrlina. Beograd će zauvek pamtiti te asove jer su istovremeno postizali vrhunske rezultate i zabavljali publiku duhovitom igrom.



Nakon toga, nastupio je rezultatski pad, smena generacija i trebalo je da prođe 14 dugih godina da bi se stiglo do nove, jedanaeste šampionske zvezdice. Tu, toliko čekanu titulu Crvena zvezda je osvojila u sezoni 1968/69. zahvaljujući i tome što je najbolje partije pružala protiv najjačih protivnika. Po dva puta pobedila je Jugoplastiku, Zadar i Partizan. Predvođeni Vladimirom Cvetkovićem do titule su došli Dragan Kapičić, Zoran Lazarević, Ivan Sarjanović, Ljubodrag Simonović, Srđan Škulić, Zoran Slavnić, Tihomir Pavlović, Nemanja Đurić, Miroslav Todosijević, Dragiša Vučinić i Dubravko Kapetanović i to je do tada bio najmlađi šampionski tim u jugoslovenskoj košarci.



Dvanaesta titula po redu osvojena je u sezoni 1971/72 , a onda je plasman našeg kluba u prvenstvu opadao iz sezone u sezonu. Ipak, tih sedamdesetih godina crveno-beli su tri puta postali pobednici Kupa, a najveći deo tereta nosila je ekipa čiju su okosnicu činili Slavnić, Kapičić, Simonović, Lazarević, Vučinić, Pešić, Živković, Grujičić, Grasi, Latifić, Goran Rakočević i Jovanović. Od prve generacije koja je osvojila deset uzastopnih titula naš klub nije imao bolju ekipu od one čije su perjanice bili Slavnić, Simonović, Kapičić, Vučinić i Živković. Tek jedno finale i sjaj osvojenog Kupa pobednika kupova, dve titule prvaka Jugoslavije i dva domaća kupa skroman je skor igrača koji su plenili igrom i majstorstvom. Potencijal je bio vanserijski. U svojoj bogatoj istoriji košarkaši Crvene zvezde odigrali su tri finala Kupa kupova i dva evropska finala Kupa Radivoja Koraća.

Prvo finale Kupa kupova naši košarkaši izgubili su 1972. godine od italijanskog Simentala iz Milana rezultatom 70:74, zatim su 1974. godine savladali Zbrojevku iz Čehoslovačke 86:75, a treće finale Kupa kupova izgubljeno je od Spartaka iz Lenjingrada rezultatom 62:63 1975. godine. U prvom finalu Kupa Radivoja Koraća 1984. godine u Parizu francuski Elan bio je bolji i pobedio sa 73:97, dok su se u drugom zvezdinom finalu za “Žućkovu levicu” 1998. godine igrala dva meča sa italijanskim Mešom iz Verone. Naš tim je najpre trijumfovao u gostima sa 74:68, da bi onda poklekao u fantastičnoj atmosferi dvorane “Pionir” sa 64:73 i sa ukupnih 138:141 izgubio dragoceni trofej.



Trinaesta šampionska zvezdica prišivena je 1993. godine i to posle 21 godine posta. Slavljena je dugo, zajedno sa navijačima, jer je i čekana dugo. U petoj utakmici finala plejofa nadigran je Partizan, a za titulu prvaka zaslužni su svi igrači: Saša Obradović, Nebojša Ilić, Zoran Jovanović, Mile Marinković, Nikola Jovanović, Mileta Lisica, Dejan Tomašević, Dragoljub Vidačić, Aleksandar Trifunović, Rastko Cvetković, Slobodan Kaličanin, Predrag Stojaković i Srđan Jovanović.

U narednoj sezoni Crvena zvezda je još ubedljivije došla do 14. titule državnog prvaka.U finalu plej-ofa deklasiran je večiti rival, Partizan sa 4:1 u pobedama.
Svoju 15. šampionsku titulu naši košarkaši su osvojili 1998. godine. Te godine u finalu plej-ofa sa 3:1 u pobedama Zvezda je nadvisila ekipu Železnika



U poslednjih nekoliko godina naš košarkaški klub se vraća na staze uspeha. Bljesak je viđen u finalu nacionalnog kupa, Kupa Radivoja Koraća (domaći kup poneo je to ime posle ukidanja ovog cenjenog evropskog takmičenja). Tada su crveno-beli u dramatičnim utakmicama finalnog turnira u Novom Sadu najpre nadvisili prvaka države Partizan, onda domaćina Vojvodinu i konačno u finalu i ekipu Refleksa iz Železnika. Neverovatan podatak je da su naši košarkaši sva tri meča, igrana u samo tri dana, dobili u produžecima. Takav podvig se ne pamti, a dobija na značaju jer se do trofeja došlo u značajno oslabljenom sastavu, uključujući i izostanak sa finalne utakmice kapitena i daleko najboljeg igrača Igora Rakočevića. Izbledela sećanja na osvojen kup pre 28 godina osvežili su Goran Jeretin, Igor Rakočević, Vuk Radivojević, Milan Dozet, Miloš Mirković, Norman Ričardson, Milko Bjelica, Aleksandar Đurić, Vladislav Dragojlović, Luka Bogdanović, Čedomir Vitkovac i Aleksej Nešović.



Izvor: KK Crvena Zvezda

Prvi tim

4 ★ Marko Kešelj
5 ★ Lawrence Roberts
7 ★ Lazar Radosavljević
9 ★ Elmedin Kikanović
10 ★ Steven Marković
11 ★ Mirko Kovač
13 ★ Nikola Rondović
14 ★ Marko Marinović
16 ★ Nemanja Nedović
17 ★ Oliver Stević
20 ★ Tadija Dragićević
21 ★ Milan Milošević
23 ★ Andre Owens
24 ★ Filip Šepa
30 ★ Vladimir Štimac
33 ★ Boris Bakić
44 ★ Nemanja Bjelica


Šef stručnog štaba, ★ Svetislav Pešić ★

Da bi se sredila dobro tema morao sam da obrisem 3-4 poruke, izvinjavam se clanovima kojima su obrisane poruke. Neka posalju ponovo.



Inace, tema je super.

Одлична је нова тема!
Нека нам је са срећом, само победе да пишемо, и да освојимо много титула!

Даће Бог да ти се жеља испуни на исти начин

Jos jednom svaka cast Trandi za postavljanje i pocetak nove teme... 

Ko sto rekoh, idemo nova tema i nova titula... 


Ne obazirite se na tugu... 

 

na zicer, sto bi se reklo....

Davidivac, pazi usrao si se!!!! A ne, to ti samo ognjen viri iz dupeta... Opusteno...

 

Procitah u Press-u!

Parker u Tventeu za milion evra?

Reprezentativac Južne Afrike Bernard Parker karijeru će, po svoj prilici nastaviti u Tventeu, piše holandski „Sportvik"! Klub iz Enšeda, u kojem sa uspehom igra mladi reprezentativac Srbije Boban Rajković, spreman je da za Parkera ponudi milion evra.

Perspektivni napadač je nedavno zbog neizmirenih finansijskih obaveza tužio Crvenu zvezdu. Međutim, beogradski klub, i pored toga što nije izmirio obaveze ni prema južnoafričkom Tanda rojal Zuluu, polaže pravo na obeštećenje za Bernarda Parkera.

Prema vestima iz Ljutice Bogdana, Crvenoj zvezdi će pripasti 70 posto obeštećenja, tako da će Tvente, u slučaju da finišira pregovore sa Parkerom, na račun kluba sa „Marakane" uplatiti 700.000 evra. Holandski mediji navode da bi on u toku naredne sedmice mogao da potpiše ugovor.     (D. N.)

Moze li neko da objasni bold-ovan deo?
Kakav je to ugovor on imao?