Čovek koji je "proganjao" Alberta Ajnštajna

Čovek koji je "proganjao" Alberta Ajnštajna

theconversation.com / M.A. | 22. 06. 2015. - 06:36h | Komentara: 0
Jedan od najvećih naučnih sporova 20. veka odigrao se između dvojice uglednih fizičara Alberta Ajnštajna i Filipa Lenarda. Po Lenardu je čak nazvana i knjiga "Čovek koji je proganjao Ajnštajna".

Filip Lenard (1862-1947) je bio nemački eksperimentalni fizičar, genije, duboko uveren da samo brižljivo obavljeni eksperimenti mogu da unaprede shvatanje strukture univerzuma. Godine 1905. dobio je Nobelovu nagradu za fiziku za istraživanja u oblasti katodni cevi.

Albert Ajnštajn (1879-1955) bio je švajcarski fizičar-teoretičar, a jedna od teorija koje je razvio oslanjala se na ključne rezultate eksperimenata do kojih je došao Lenard.

Ajnštajn je 1921. dobio Nobelovu nagradu za fiziku, za otkriće zakona o fotoelektričnom efektu.

U početku dva naučnika su imala naizgled srdačan odnos. Njihova prepiska navodi na zaključak da su se divili jedan drugom.

“Ništa ne bi moglo više da me obraduje od činjenice da je moj rad doprineo zadovoljstvu tako dubokoumnog i svestranog mislioca”, napisao je Lenard kada je Ajnštajn objavio kvantnu teoriju koja objašnjava fotoelektrični efekat. Zauzvrat, Ajnštajn je opisao Lenarda kao “velikog učitelja i genija”.

Čovek koji je proganjao Ajnštajna

Filip Lenard

Nedavno objavljena knjiga “Čovek koji je proganjao Ajnštajna”, opisuje kako se njihov odnos pokvario. U pismu prijatelju nekoliko godina kasnije, Ajnštajn je izneo značajno drugačije mišljenje o Lenardu, koga su u to vreme mnogi smatrali najuglednijim fizičarem u Nemačkoj:

“Njegove teorije o etru mi deluju bezmalo infantilno, a neka od njegovih istraživanja su na granici da budu komična. Veoma mi je žao što moraš da gubiš vreme s takvim glupostima”, pisao je.

U međuvremenu, Lenarda je zahvatio talas nemačkog nacionalizma, koji je pratio Prvi svetski rat. Sve više je bio uveren da nemačku fiziku treba braniti od štetnih stranih uticaja. Osim toga, sve više je tonuo u antisemitizam, optužujući “jevrejsku štampu” za promovisanje Ajnštajnove opasne teorije relativiteta.

Godine 1920, samo godinu pre nego što će Ajnštajn dobiti Nobelovu nagradu, debata između Lenarda i Ajnštajna kulminirala je duelom na velikoj naučnoj konferenciji u Nemačkoj.

Lenard je tvrdio da Ajnštajnov hiperteoretski i hiperamatematički pristup fizici ima štetan uticaj u ovoj oblasti. On je takođe žestoko napao Ajnštajna, ne trudeći da prikrije antipatiju prema Jevrejima.

Njegovi napadi na Ajnštajna bivali su sve otrovniji. Fizičare-teoretičare je poredio sa kubistima, koji su, prema njegovom mišljenju, bili “nesposobni da slikaju pristojno”. O Ajnštajnu, čije su ideje prihvatili mnogi ugledni fizičari širom sveta, Leonard je rekao:

“Jarac neće postati čistokrvne plemenite rase samo zato što se rodio u štali”.

Ajnštajn je u početku pokušavao da odgovori duhovitošću na Leonardove napade na njegovu teoriju relativiteta.

“Kada se udvarate lepoj devojci, jedan sat deluje kao sekunda, ali kada sedite na užarenom uglju, jedna sekunda izgleda kao sat. To je relativnost.”

Kasnije je prestao da glumi strpljenje i tolerantnost i nazvao Lenarda “zaista izopačenim tipom”, koji mora da nastavi “posluje s čudovištem sve dok ne umre”.

Zbog uverenosti da je nauka, “kao i svako drugo ljudsko delo”, na neki način zasnovana na poreklu, Lenard je postao jedan od ranih pristalica nacionalsocijalizma i Adolfa Hitlera. Ironijom sudbine, njihov prezir prema “jevrejskoj fizici” bio je jedan od glavnih razloga što nisu razvili nuklearno oružje.

Lenard je u jednom trenutku unutar Nacionalsocijalističke partije bio zadužen za “Arijevsku fiziku” (ili Nemačku fiziku). Godine 1933. objavio je knjigu “Veliki ljudi u nauci”, u kojoj nema ni pomena o Ajnštajnu, Mariji Kiri, ali ni o Vilhelmu Rentgenu, koji je bio Nemac i nejevrejin, ali je Lenard tvrdio da je on sam, a ne Rentgen “majka X-zraka”, uporedivši njegovu ulogu sa ulogom “babice”, koja samo asistira prilikom porođaja.

Izvor: Blic