kikiriki  imaš li još neki tekst od 1589 stranica, taman ko ima nesanicu da može šta da radi noćas. Šteta što ti tvoji tekstovi nisu na papiru mogli bi korisno da se upotrebe.

Dobrica Ćosić, srpski pisac i intelektualac je duhovni vođa srpskog naroda i proglašeni „otac nacije“. Svoju je titulu zaslužio promicanjem, zagovaranjem i borbom za velikosprske ideje još od sredine 60-tih godina, kada je izbačen iz SKJ radi nacionalizma (jer je optužio Albance za separatizam, nakon što su oni zahtijevali status autonomije za Kosovo). O podjeli Kosova govorio je u svom dnevniku već 1968. (ideja koja je sada itekako aktualna). O tome nije javno govorio, jer se nadao kako će Srbi ipak uspjeti represijom potisnuti Albance i uspostaviti prevlast na Kosovu. U svom pristupnom govoru SANU godine 1977. rekao je: „Srpski narod je uvijek dobijao u ratu a gubio u miru...“ što se odnosilo na ustav iz 1974. koji je uspostavio autonomiju dviju pokrajina i još veću federaciju republika u Jugoslaviji. Dobrica Ćosić nije sudjelovao u pisanju Memoranduma (da ga ne diskreditira unaprijed u očima političara Srbije kojima je bio namijenjen) ali je bio njegov podstrekač i glavni inicijator. U Slobodanu Miloševiću našao je političara koji će njegove ideje sprovesti u djelo i koji će stoga preuzeti ulogu „oca domovine“.

Nekoliko godina prije propasti Jugoslavije Dobrica Ćosić piše: „Truli, propada, unakažava se biće srpskog naroda. Jedino žrtve, opet žrtve možda ga mogu spasiti od ovog pada i daljnjeg padanja. U ovom narodu više nitko ozbiljan i mlad nije spreman na žrtvu. Prestajemo da postojimo kao istorijski narod, kao subjekat, koji teži nečem ozbiljnom u budućnosti...“

Treba izvući srpski narod iz depresije, vratiti mu svijest „o sopstvenoj veličini“ koju su mu, osim komunizma, uništili „bratski narodi s kojima živi u Jugoslaviji.“... „Mi smo ponovno u XIX veku. Ponovno moramo da stvorimo takvu Srbiju u kojoj će svi Srbi na planeti videti svoju otađbinu...Počinje borba za samostalnost nacionalnih država, za teritorije i granice...“ Ja verujem u neminovnost rata između Srba i Hrvata, Srba i Muslimana, Srba i Albanaca....“

1986 godine u Memorandumu SANU Cosic pise najavu velikosrpskih planova, a u to vrijeme Milosevica jos nema na vidiku:
"Nerešeno pitanje državnosti Srbije nije jedini nedostatak koji bi trebalo otkloniti ustavnim promenama. Jugoslavija je sa Ustavom iz 1974. godine postala veoma labava državna zajednica u kojoj se razmišlja i o drugim alternativama, a ne samo jugoslovenskoj, kao što pokazuju skorašnje izjave slovenackih javnih poslanika i raniji stavovi makedonskih politicara. Ovakva razmišljanja i temeljno izvršena dezintegracija navode na pomisao da Jugoslaviji preti opasnost od daljeg rastocavanja.
Srpski narod ne može spokojno ocekivati buducnost u takvoj neizvesnosti. Zbog toga se mora otvoriti mogucnost svim nacijama u Jugoslaviji da se izjasne o svojim težnjama i namerama. Srbija bi se u tom slucaju mogla i sama opredeliti i definisati svoj nacionalni interes. Takav razgovor i dogovor morao bi prethoditi preispitivanju Ustava. Naravno, pri tome Srbija ne bi smela zauzeti pasivan stav, išcekujuci samo šta ce drugi reci, kao što je to do sada mnogo puta cinila. "
Tako pise Gedjo.
Nakon sto 1989. Milosevic koji je konacno isplivao, vice na Gazimestanu"Mi ne umemo da radimo, ali umemo da ratujemo" stvar ide neminovno u pravcu rata.
I rat uskoro pocinje...Medjutim Cosic nije shvatio da Milosevic ne zeli prepustiti
pobjedu u tom ratu nekom drugom pred javnosti.A Cosic je kao novog svesrpskog lidera krivo vidio - Radovana Karadzica.
Zato je smijenjen sa polozaja saveznog predsjednika 1993. godine.

Ideolog preseljenja naroda

Dobrica Cosic, inspirator Memoranduma Srpske akademije nauka i umjetnosti iz 1986. godine, ideolog srpskog nacionalnog programa, prica o tome kako je "srpski nacionalizam u potpunosti demokratican". "Nasuprot tome, slovenacki, hrvatski i muslimanski nacionalizam su sovinisticke ideologije koje su izazvale rat". Nekoliko godina prije raspada titoisticke federacije, ovaj akademik je izjavio: "Treba platiti odgovarajucu cijenu da bi se izaslo iz Jugoslavije!" On se tada zalagao za "transfer stanovnistva" koji je trebalo da bude "civilizovan". "Predlozio sam", priznaje on, "etnicke kompromise koji bi doprinijeli rjesavanju teritorijalnog problema, kao sto je podjela Kosova. Medutim, Franjo je, odbijajuci da da i najmanja prava Srbima u Hrvatskoj, izazvao srpski revolt"! Prst optuzbe uperen je na Slovence, Hrvate, bosanske muslimane, kosovske Albance. Po Cosicevom misljenju, oni su jedini krivci! Kriv je i Zapad koji je "satanizovao srpski narod".

Dijagnoza paranoidnog ludjaka

Rade Konstantinovic, kojega Cosicevi “narodnjaci” kunu kao modernog pisca i filozofa, jer je još s kraja šezdesetih objasnio korijene “srpskog nacizma” iz kojega proizlazi palanacki duh, a onda mržnja i krv, nikada se nije zaklinjao da ce “titovski misliti, titovski se boriti”, kao što je to cinio Gedža, ali je manirom mislioca postavio to razdoblje u historijske okvire, jer svakog od nas “nesrece pretvaraju u istoricare”. Posve suprotno Dobrici Cosicu, koji tvrdi da je srpsku naciju obezglavio Tito, Konstantinovic veli “da smo s Titom dosegnuli sami zenit naše svetske istorije, našeg ucešca u svetu”. On bez dvojbi ukazuje da se nijekanjem svijeta stupa u pakao samonegacije, te da u tome vidi klicu srpskog ludila. “Naš raskid sa svetom, naš rat sa svetom (jer nije to bio samo rat sa Muslimanima i Hrvatima, nego rat sa svetom), šta je to drugo nego ludilo, i koja bi druga sila mogla taj rat da vodi, ako ne sila ludila”, kaže Konstantinovic. Ako je netko kumovao tom ludilu, onda je to Dobrica Cosic, jer za njega je svijet nešto neprijateljsko i srbofobicno, on je sam anti-svijet, a Konstantinovic veli da “anti-svet jeste kriminalni svet”. Jedan Cosicev junak u romanu Vreme smrti uzvikuje: “Evropa je naš smrtni neprijatelj”, što je samo preuzeta misao najveceg srpskog “besednika” i teologa Nikolaja Velimirovica14, koji je napisao: “Srbija je sused Evrope, ali Srbija nije u Evropi” i koji je smatrao da je za Srbe smrtni neprijatelj “izrailjska i evropska kultura”.

Cosic o Milosevicu 1989.: “Mlad je, hrabar, odlucan, inteligentan. Dobro govori. Ima izuzetnu sposobnost komunikacije s masama. On je nesumnjivo najpopularnija licnost koju je srpski narod imao u XX. veku.”

Cosic 1999, poslije "terapije" NATO-a: " Razumno je da vreme jednostranih ideoloskih optuzbi okoncamo i smenimo vremenom razmisljanja, tolerantnih dijaloga, slusanja drugih, uvazavanja neistomisljenika. Vreme gneva i vike treba da smenimo samokritickim razmisljanjem i tihim govorom, bar mi koji se ne borimo za vlast i kapital. Koreni nesrece koje su nas snasle, sezu u sam pocetak veka i dublje. Virus tragizma je u srpskom bicu; u geopolitickom polozaju srpskog naroda. Pred istorijskim sudom, nema politicki nevinih Srba medju onima koji su projektovali Jugoslaviju, ratovali za tu drzavu i branili je po svaku cenu; nema politicki nevinih Srba koji su ucestvovali u komunistickom i cetnickom pokretu i vodili gradjanski rat; nema politicki nevinih Srba koji su bili vernici i korisnici titoizma; nema politicki nevinih Srba koji su sledbenici, korisnici, glasaci sadasnjeg rezima."

Nakon sto je suludo hvalio Tita i krstareci s njime Galebom, kasnije ga je takodjer pljuvao pa je stoga dobio pjesmu od Danila Kisa:

Prosto, covjece, nije
red u otmjenom društvu
da se po nosu rije
ili
kako se to kaze tamo kod vas
u okolini Cacka
ne smije
nos da se cacka.

I jos ponesto iz bontona:
ne smije se…
(a, to san vec reko,
ne mari):
pljuvati stono kažu “po podu”,
niti s palube u more,
niti po brodu…

Brate otvori neki blog nesto, ili mi od muke mora mi da ti platimo zakup sajta? www.retard-copypaste-tekstovi.com garantujem da je ovaj domen slobodan...........

Ne vredi ljudi, nema potrebe dozvoliti hrvatima da raspravljaju na ovom sajtu, jednostavno IP iz hrvatske zabraniti i sve muke ovog sajta su reseni.   

Слажем се , само копирају неке ретардиране текстове које нико неће ни да чита и гуше теме у својим нападима усташтва

Misliš da oni to slučajno rade? Zezaju nas , a mi kao obično trpimo svu njhovu zajebanciju, jer eto to je demokratija.

Moze samo da vas boli jos vise. Osim lajanja domacih dzukela i mukanja stranih goveda, mozete jos samo da mu pljunete pod prozor. 

Treba izvući srpski narod iz depresije, vratiti mu svijest „o sopstvenoj veličini“ koju su mu, osim komunizma, uništili „bratski narodi s kojima živi u Jugoslaviji.“... „Mi smo ponovno u XIX veku. Ponovno moramo da stvorimo takvu Srbiju u kojoj će svi Srbi na planeti videti svoju otađbinu...Počinje borba za samostalnost nacionalnih država, za teritorije i granice...“ Ja verujem u neminovnost rata između Srba i Hrvata, Srba i Muslimana, Srba i Albanaca....“


zar nije bio u pravu?


Predlozio sam", priznaje on, "etnicke kompromise koji bi doprinijeli rjesavanju teritorijalnog problema, kao sto je podjela Kosova. Medutim, Franjo je, odbijajuci da da i najmanja prava Srbima u Hrvatskoj, izazvao srpski revolt"! Prst optuzbe uperen je na Slovence, Hrvate, bosanske muslimane, kosovske Albance. Po Cosicevom misljenju, oni su jedini krivci! Kriv je i Zapad koji je "satanizovao srpski narod".


opet bingo

a najsmjesnije od svega je da strana koja dvaputa napravi etnicko ciscenje i jednom genocid nadje da se komentarise nekog koji je cak i predlozio odricanje djela spostvene teritorije da bi rijesila peroblem...

“Lažemo da bi smo obmanuli sebe, da utešimo drugog; lažemo iz samilosti, da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tudju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urodjene inteligencije. Lažemo stvaralacki, maštovito, inventivno." - rekao je Dobrica Ćosić u svom romanu Deobe.