Страна 1

Месопотамија
Египат
Грчка
Рим
Кина

Страна 2

Јапан
Индија
Маје
Астеци
Инке
Викинзи
Бенин
Митологијa

Страна 3

Митови Месопотамије
Митови Египта
Митови код Грка
Митови код Келта
Митови Индије

Страна 4

Митови Јапана
Митови код Маја и Астека
Митови Северне Америке
Митови црне Африке
Митови Аустралије

Историја Месопотамијe je дуга и бурна. Током времена, бројни народи су долазили да се настане на овом плодном тлу око којег су се потом сукобили. Већина ових народа долазе из пустињских предела Сирије и Арабије и Говоре веома сродне језике.

Историја почиње у Сумеру
У 3. миленијуму пре наше ере два народа настањују Месопотамију: Сумерци и Акађани. Сумерци живе на југу, крај Персијског залива. Говоре језик који не подсећа на иједан други. Они откривају писмо око 3200. године пре наше ере. Земља је издељена на градове--државе коjима сваким влада један краљ. Око 2300. године пре наше ере њихови суседи Акађани, настањени на северу, заузимају Сумер и стварају пространо царство.

Време Вавилонаца
Током 2. миленијума пре наше ере, Арморићани, а потом Арамејци настањују се у Месопотамији која се поново дели на више краљевстава. Међутим, у XVIII веку пре наше ере, Хамурабије, краљ Вавилона, оснива јединствену и стабилну државу која се пружа од Персијског залива до града Мари. Град Вавилон постаје значајни верски и културни центар области.

Време Асираца
Почетком 1. миленијума пре наше ере Асирци, који су били настањени на северу Месопотамије, шире свој утицај према југу.

Опадање
Године 539. пре наше ере Персијанци продиру у ову област. Месопотамијска цивилизација постепено пада у заборав. Међутим, данас је археолози мало помало откривају.

Земља између река



,Месопотамија" на грчком значи ,Земља између река". У сtвари, овим називом се означава простор који се простире између Тигра и Еуфрата: то је троугао који описује ушће ове две реке, Град Алеп и језеро Урмиа. У великој мери одговара данашњем Ираку.

Две благородне реке
Еуфрат (дуг 2 780 кт) и Тигар (дуг 1 950 ктп) извиру у планинама у Јерменији и уливају се у Персијски залив. На свом путу напајају водом две велике долине, богатог глинастог тла. Земљорадници на њему гаје жито, јечам, козе и овце. Ван ове плодне земље налази се степа и пустиња у којој живе номадски сточари.

Обилате кише
Нередовне кише падају на планине Таурус и Загрос. Када су прејаке, ове кише изазивају брзе и катастрофалне поплаве. Потоци блата затрпавају села. Долине нестају под огромним језером блата. Али када су кише преслабе, реке пресушују, наилази суша, а лоше жетве изгладњују народ.

Две свете реке
Месопотамци сматрају Тигар и Еуфрат божанствима. Понекад се њима обраћају ради доношења пресуда. Оптужени се мора заронити у божанску реку. Ако потоне, то значи да је крив; ако из ње исплива, проглашава се невиним.

Лепи Вавилон



Град Вавшон изграђен на обалама Еуфрата постаје у XVII веку пре наше ере престоница Хамурабијевог царства. У VI веку пре наше ере у време владавине Навукодоносора II, ниједан Град Истока не може да се мери са његовим богатством, лепотом и верским престижом.

Вавилонски бог
Мардук је њихово врховно божанство. Крајем 2. миленијума пре наше ере он постаје врховни бог свих Месопотамаца. Сваки вавилонски краљ на почетку своjе владавине одлази у храм и ставља руку на кип Мардука. То је начин да прими своју моћ од бога.

Шта је зигурат?
То је огромна кула, која се уздиже до неба; људи на тај начин желе да се приближе боговима. Са њеног врха, такође, посматрају звезде.

Добро заштићен град
Први зид ширине 6 ш и дужине 18 кт окружује град-државу. Унутрашњи бедем окружује сам град. Осам капија се отварају према срцу Вавилона. Најсвечанија је Иштарина капијa.

Сјај Вавилона
Вавилон дугује свој сјај лепоти краљевског двора и зигурата, десетинама храмова који се уздижу на улицама, висећим вртовима и својим 115 т дугим мостом преко Еуфрата.

Уважавање богова



Месопотамци верују у невидљиви натприродни свет који управља њиховим животом. То ''Горе" настањују стотине богова који подсећају на људе ''Доле": попут њих они имају врлине и мане. Међутим, поседују изузетну снагу, велику лепоту и бесмртност.

Да ли су сви богови једнаки?
Не. Енлил, врховни бог, управља свима. Његов брат Енки-Еа је господар вода. Он је створио људе и њихов је пријатељ. Енлилова жена, Инана--Иштар је богиња љубавии рата. Мноштво нижих божанстава преносе „доњем" свету Енлилова наређења. Тако, постоји бог за сваку ствар,сваки занат,сваку ситуацију.

Обожавање богова
Све што се деси на земљи, било добро или лоше, последица је божије воље. Људи проучавају знаке које им богови шаљу (на пример снажни пљусак ван кишне сезоне) да би сазнали шта ће им се догодити. Посвећују им такође храмове, кипове, накит, храну, жртве, молитве и песме и организују прославе у њихову част да би стекли њихову милост или умирили њихов гнев.

Еп о Гилгамешу


Енкиду и Гилгамеш нападају дива Хумбабу

''Еп о Гилгамешу" је дуга песма написана на акађанском језику. Опева подвиге овог полулегендарног краља и Говори о храбрости, пријатељству и потрази за вечитим животом.

Ко је Гилгамеш?
Гилгамеш, син богиње и полубога је млади краљ Урука. Леп, снажан и јак, он верује да је непобедив.

Енкиду, божанска творевина
Богови желе да очитају лекцију овом гордом човеку! Стварају му супарника, Енкидуа. Када је Гилгамеш сазнао за њега он одлучује да му се супротстави. Сукоб остаје без победника и супарници постају нераздвојни пријатељи. Из пркоса заједно улазе у забрањену „Кедрову шуму". Тиме разљућују дива Хумбабу, чувара ове шуме, и убијају га. Враћају се у Урук поносни на своје подвиге.

Казна
Гилгамеш одбија удварање Иштар, богиње љубави. Овога пута богови одлучују да га казне. Убијају Енкидуа.Гилгамеш, избезумљен од бола, оплакује свог пријатеља. Постаје свестан постојања смрти, коју жели да избегне.

Да ли ће Гилгамеш постати бесмртан?
Гилгамеш полази на веома далек пут у потрази за бесмртношћу. На дну опасног мора он бере биљку која даје вечиту младост ономе ко је поједе. Међутим, на повратку, једна змија му отима чаробну траву и он заувек губи наду да ће постати бесмртан.

Прво писмо



Прво писмо је настало у Сумеру у Месопотамији око 3200. године пре наше ере. Трговцимаје било потребно да провере проток робе и да га забележе. Постепено је писмо забележило све речи сумерског језика, штоје омогућило да се мисли сачувају.

Глинене куглице
Трговци су слали робу уз глинену куглицу величине тениске лоптице. Унутар ове шупље куглице било је исто онолико жетона званих калкули колико комада робе. За крдо од десет оваца, било је, на пример, десет округлих жетона. На пријему робе, кугла би се разбијала а калкули бројали. Сумерци су потом наносили спољашње ознаке на куглици којима се означавао њен садржај. Писмо је рођено. Будући да жетони више нису били неопходни, куглица се претворила у таблицу.

Као ребус
Први знаци сумерског писма предмете представљају шематски. Током векова цртежи су такође означавали звуке и слогове. Од тада сумерско писмо, које се користило као ребус, омогућава да се забележе и други језици као акађански.

Клинасто писмо
Сумерско писмо се овако зове према његовим карактеристичним цртама. И заиста знаци су упрошћавањем попримили мање или више облик клинова.

Египатска цивилизација је једна од најдуговечнијих у историји човечанства. Развијала се током приближно три хиљаде година, током којих је око тридесетак породица или династија управљало земљом, са више од двеста владара, фараона.

Од Менеса до Клеопатре
Први фараон Менес је владао око 3000. године пре наше ере. Он је у оквиру једног краљевства објединио Горњи Египат на северу и Доњи Египат на југу. После њега сви фараони су носили двоструку круну (белу за Горњи Египат, црвену за Доњи), симбол јединства две области. Клеопатра је била последња владарка пре римских освајања у првом веку пре наше ере.

Нил и пустиња



Обале Нила подсећају на дугу оазу која се протеже египатском пустињом. Зелена долина прелази право у суво тле на којем ништа неуспева. Египатска цивилизација се развила дуж обала Нила. Ту се групише становништво, Градови, пирамиде, храмови и читав привредни живот краљевства.

Чудотворне поплаве
Нил је благо Египћана. Они га обожавају попут божанства. Сваке године његове ишчекиване поплаве доносе воду и плодни муљ који су неопходни за развој пољопривредних култура. Како поплава не захвата читаву долину, земљорадници копају канале за наводњавање да би довели воду до својих поља и праве удубљења у којима се вода складишти за сушне месеце.

Богатства пустиње
Пустиња чини природни бедем против освајача. Она је такође извор драгоцених метала и драгог камења.

Богови



Египћани су многобошци. Верују у више стотина богова! Сматрају да су ова божанства створила свет и владала Египтом на самом почетку његове историје. Египћани обожавају своје богове и клањају им се сваког дана.

Како поштовати толико богова?
У ствари, само неколико богова се велича у читавој земљи: Амон-Ра, краљ богова, Хатор, богиња радости, музике и плеса и Бес, бог весеља. Свако село, сваки град, свака област поседује сопствене богове. Народ се клања само онима који су му најближи.
Како богови изгледају?
Неки су отелотворени у светим животињама: бик Апис и змија Апопис. Други се поистовећују са природним елементима: Ра је сунце, Геб земља, Ну је небо. Али већина изгледом подсећа на људска бића са животињском главом или са симболом изнад главе.

Која је њихова улога?
Они су у основи постанка и устројства света. Богови управљаjу сменом дана и ноћи, поплавама Нила. Они такође чувају људе у свакодневном животу.


Ова необична личност је Бес, бог весеља

Легенда о Озирису



Озирисје био најстарији син Ну, богиње неба и Геба, бога Земље. Овај први краљ Египта је према легенди био добар владар, све до дана када га је задесила несрећа.

Шта му се догодило?
Сет је био љубоморан на свог брата Озириса. Током једне светковине изазвао је званице да уђу у један ковчег. Озирис се у њега увукао, и поклопац се истог часа затворио над њим. Упао је у Сетову замку. Овај је бацио ковчег у Нил и дочепао се трона. Изида, Озирисова жена, пронашла је леш свога мужа и сакрила га. Али Сет је успео да га се поново дочепа. Овај пут га је исецкао на четрдесет комадића, које је Нил разнео.

Како је Озирис оживео
Изида је била и чаробница па је након дуге потраге пронашла комадиће и спојила их. Уз помоћ Анубиса, бога балсамерг вратила је у живот Озириса који постао бог умрлих на оном свету. Изида никад није успела да свога мужа врати на земљу.

Да ли је Озирис освећен?
Његов син Хорус, бог са главом сокола, сукобио се са Сетом у немилосрдном окршају. Као победник, успео је да поврати краљевство свога оца.

Фараон



Фараон сам влада читавим Египтом: он је у исто време бог и краљ. Вођа и заштитник свог народа, он је верски, војни и политички поглавар.

Посебно биће
За Египћане фараон је син бога сунца Ра: пошто га је божанство изабрало да влада Земљом и сам подсећа на бога. Кхум, бог грнчара, обликовао је његово тело а богиње окружуjу његову маjку током порођаја.

Шта чине Египћани пред својим владаром?
Они који га сусретну морају да пољубе земљу: тиме показују страх и поштовање према ономе који њима управља и чијим се доброчинствима надају.

Обавезе фараона
Својим божијим и овоземаљским моћима он мора бранити и чувати Египћане од опасности: непријатељских најезди, суше, глади. Мора такође завести ред и правду. Фараон сам доноси одлуке али управља земљом уз помоћ званичника.


Фараон никада не излази откривене главе у јавност. Може ставити круну Горњег Египта (1), Доњег Египта (2), двоструку круну (3), ратну круну (4) или краљевску круну (5). Носи ознаке које симболизују његову моћ, као што су скиптар и бин. Представља се као снажан, леп и поносан.

Славни Рамзес II

Рамзес II је трећи краљ династије Рамзеса. Владаоје од 1304. до 1236. године пре наше ере. Ово је најславнији фараон Новог царства. Славује заслужио у биткама и изградњом велелепних храмова. Данас је славан и због открића његове мумије.

Да ли је био велики ратник?
Рамзес II је пре свега извукао корист од победа свог деде Рамзеса I и свог оца Сетија I. Његова најславнија битка, битка код Кадеша, била је у ствари безначајна победа. Рамзес са египћанском војском није устукнуо пред Хетитима, али се ни непријатељ није повукао. Мировни споразум је међутим омогућио примирје током 40 година.

Да ли је био велики градитељ?
Рамзес II је изградио у Абу-Симбелу у Нубији два велелепна храма. Мањи је посвећен богињи Нефертари, његовој жени. Већи је посвећен боговима, Амону, Ра и њему самом. Улаз храма чувају четири колоса висока преко 20 т која представљају Рамзеса II.

Савршено очувана мумија
Као сви фараони Новог царства, Рамзес II је сахрањен у пустињским планинама Долине краљева. Његова гробница је покрадена. Око 1050. године пре наше ере свештеници су сакрили његову мумију. Крајем XIX века археолози су је открили. Њеним испитивањем је утврђено да је Рамзес II био риђ, да је имао оштећене зубе и да је ходао погурен! Ништа чудно за човека који је доживео преко 80 година старости!

Храм, свето место

Храм је божија „кућа". У њему се налази његова статуа којаје његов земаљски одраз. Тоје веома тајновито место у које ниједна нечастива сила не сме продрети. Због тога само краљ и свештеници смеју да се у њему моле и да приносе дарове богу.

Шта се дешава на овом тајном месту?
Пре зоре свештеник обилази храм уз светлост свећа. Потом куца на врата наоса, мале капеле у којој се налази статуа. Бог се буди и улази у свој земаљски одраз током дана. Свештеник тада може да опере статуу, да је обуче и да јој приноси дарове и упути молитве. Храм је такође местo на којем будући свештеници стичу верско образовање.

Зашто се приносе дарови?
Сваког дана свештеници приносе храну и пиће статуи бога. Ако се сви ритуали правилно изведу, одржава се равнотежа на земљи и бог показује своју захвалност према фараону и Египћанима.

Када народ види бога?
Не види га никада. Он приноси засебне дарове ван храма. Понекад, поводом великих верских празника, статуа бога се преноси бродом на Нилу до другог храма. Она међутим остаје увек покривена.

Огромне грађевине


Кеопсова је највећа од свих. Пре него што ју је нагризао зуб времена била је висока 147 т и тешка 6 милиона тона. Пирамиде његовог сина Кефрена и унука Микериноса делују поред ње као млађе сестре.

Пирамиде су огромне гробнице које су изграђене у доба Старог царства. Имају за циљ да приме и штите тело фараона. У унутрашњости, поред мумије краља ставља се намештај, одећа и драгоцености.

Зашто баш тај облик?
Прве пирамиде имају облик огромног троугаоног степеништа. Оно је омогућавало краљу да се попне до неба да би се придружио своме оцу Ра, сунцу.Ивице симболизују сунчеве зраке.

Како су грађене?
Током периода поплава, сељаци преносе огромне камене блокове у чамцима. На сувом се ови блокови преносе на санкама које клизе по влажном тлу. Да би се подигли до висине од неколико стотина метара било је потребно направити узвишење од земље и потом га срушити када се градња заврши.

Живот после смрти



Египћани верују у загробни живот. У време Старог царства он се приписује само фараону. Међутим, мало помало, сви Египћани мисле да могу отићи на онај свет. Да би ово било могуће потребно је сачувати тело, тиме што ће се спречити да се претвори у прах и са успехом савлада препреке које спречавају улазак у краљевство Озириса.

Чување тела
Распадање тела значило би коначну смрт душе. Ово се избегава захваљујући мумификацији. Балсамери
одстрањуjу унутрашње органе (јетру, плућа, желудац, црева) и потом прекривају посмртне остатке натроном (врста соли која их исушује). Након више недеља, тело се обмотава повезима, пре него што се положи у саркофаг.

Други свет
Покојник одлази у краљевство мртвих. Бог Анубис га води пред Озирисов суд, на коме се мери његово срце. Оно мора бити лакше од пера: ово је доказ да покојник има добру душу и да може коначно ући у Јалуова поља, место спокоја и мира. Понекад душа излази из гроба у виду птичице ба, да би поново посетила овоземаљски свет, своју кућу, башту.

Значај писара (скриба)

Писари су учени људи који знају да читају, пишу и рачунају: за ово су се школовали дуго година. Они су неопходни фараону: помажу му да управља земљом. Писаре народ поштује и завиди им, зато се ово занимање сматра најплеменитијим позивом.

Чему потреба за писањем?
Писари проучавају верске текстове. Бележе молитве које свештеници упућују. Записују такође и оглашавају фараонове одлуке. Египћани на овај начин знаjу колико износе намети, који су послови у вези са наводњавањем које треба започети.

Шта рачунају?
Писари све бележе: намете које сељаци уплаћују у виду пољопривредних приноса и стоке, драгоцене металe, коже и дрва који се деле занатлијама који раде у фараоновој служби. На градилиштима писари пребројавају камење. На обалама Нила очитавају ниво резерви воде и водостај. У војсци пребројавају људе.

Хијероглифи се мењају
Хијероглифи су знаци који се веома споро пишу. За све званичне документе писар мора брзо да записује. Зато су Египћани око 3000. године пре наше ере измислили писмо које се брже записује: хијератско. То је упрошћени облик хијероглифа. У VII веку пре наше ере хијератско писмо се још више упрошћава: то је демотско писмо. Хијероглифима се и даље бележе верски записи.

Хијероглифи



У Египту се писмо појавило око 5000. године пре наше ере. Реч ,xијероглиф" на Грчком значи „писмо богова". Када су видели ове знаке који су прекривали зидове храмова и гробница, грчки освајачи су помислили да се ради о светим записима. У XIX веку истраживачи откривају значење 700 идентификованих хијероглифа.

Да ли хијероглифи образују азбуку?
Не. То су различити знаци који могу означавати неки предмет, звук, радњу. Груписани су на одређени начин у зависности од њиховог значења.

Како су протумачени?
Године 1799. велики изрезбарени камен је откривен у Розети у делти Нила. На њему је записан исти текст на три писма: хијероглифском, демотском (једноставнијем) и грчком. Пошавши од грчког који савршено познаје, Француз Шамполион је успео да протумачи хијероглифе.

Како се читају?
Без знакова интерпункције тешко је снаћи се! Читају се увек од горе надоле, али се запис може читати слева надесно или обрнуто. Цртежи указују на смер у којем треба читати (у зависности од тога да ли су представљене личности и животиње окренуте према десно или према лево).

Египатска уметност



За Египћане, слика или скулптура имају исту снагу као и њихов живи модел. Ако се уметник потруди да испоштује одређена правила, дела ће трајати вечно.

Анфас или профил?
Уметници представљају тело у необичним положајима: ноге из профила, а рамена анфас. Исто примећујемо за лице и очи. То је зато што је Египћанима битно да се предмет представи на најјаснији могући начин. Стога обично сликају лице из профила, а очи анфас.Уметник није неспретан, он само поштује правила.

Веродостојни портрети?
Портрет ретко подсећа на свој модел. Уметник брише све недостатке, као што су боре и вишак килограма. Не приказује никад патњу и тугу. Цртеж или статуа у ствари представља човека као младог, снажног и лепог рађе него као старог, ружног и несрећног, јер ће та слика остати чак и када модел не буде више жив.

Зашто толико украса у гробницама?
Покојник види очима насликаним на саркофагу. Храни се захваљујући пољским призорима. Проживљава најпријатније тренутке свог овоземаљског живота захваљујући призорима са гозби или из лова. Јер, за Египћане, личности и предмети када се представе у виду уметничког дела почињу стварно да постоје.

Вредни сељаци



Раде на земљи која припада фараону или богатим велепоседницима. Природаје благоШворна: Нил даје воду и богаши земљиште, а приноси зрију на сунцу. МеђуШим, свакодневни живошје неретко тежак.

Заштита од поплава
Поплаве прете сваке године да поруше крхке насеобине од земље помешане са сламом или од цигала од сушеног блата. Зато се оне граде повезују села и омогућавају кретање људи и стоке.

Како изгледа година једног сељака?
Када се Нил повуче у корито у новембру, сељак обрађује земљу уз помоћ рала и закопава семе дубоко у плодно блато. Потом следи време жетве, у којој учествује читава породица. Од јула када је долина поново поплављена, сељак врши принудне радове за фараона: одржавање канала за наводњавање, пренос материјала за изградњу неког храма или пирамиде.

Несреће и потешкоће
Жетва је понекад лоша услед суше. Поред тога, треба пазити на лопове. Писар захтева високе намете у име фараона. Сељаци који не могу да дају свој данак у житу и стоци понекад се кажњавају батинањем.

Породични живот



У свакој кући живи велика породица која обухвата и бабе и деде, ујаке, рођаке. Деца су многобројна, чак толико да умиру од глади док су мала. За Египћане је веома важно имати мнoгo деце.

Место деце
Дете се дочекује са радошћу. Али ако је новорођенче хендикепирано или слабо развијено, оно се напушта: сматра се да су га богови проклели. Мајка се стара о образовању деце. Међутим, веома брзо морају да помажу у пољским радовима или у радионици. У богатим породицама, деца се одводе у палате или у храмове од пете или шес године. Уче да читају, пишу и рачунају. Нако више година, постаће писари, архитекте или судије.

Породица
Породица се не ограничава на родитеље и децу. Често се прихватају и рођаци који су самци, удовци или болесни. Свако уме, на свој начин, да буде користан у кући.

Станишта
У кућама од земље мало је намештаја: столице, столови, кревети, сандуци. Станишта имају раван кров који служи као тераса. То је омиљено место укућана. Када се смрачи, сви се окупљају на крову да би уживали у свежини и лепоти звезданог неба. Најбогатији Египћани имају башту, а зидови њихових кућа су украшени сликама које често представљају цвеће.

Трговина



Египћани не путују мнoгo. Они воле своју земљу и воле да живе баш на обалама Нила, светереке. Понекад их, међутим, околности приморавају да напусте своју вољену земљу.

Зашто отићи?
Неки одлазе да би се бавили трговином. Тако у Либану египатски трговци трампе жито и папирус за кедровину, која је неопходна за дрвенарију и бродоградњу. Други одлазе у рат, по наређењу фараона, да би освојили териториjе и нова богатства. У најславније доба, око 1300. године пре наше ере, египатск војници и службеници се срећу од Сирије до Судана.

Тамјан за краљицу Хатшепсут
Почетком XV века пре наше ере краљица шаље експедицију у земљу Пунт, која се вероватно налазила на територији данашње Етиопије. Бродови се спуштају Црвеним морем. Враћају се са товаром тамјановог дрвета. Доносе такође слоновачу, злато, крзна дивљих животиња и робове. Ови производи, који су у Египту непознати, усрећују најбогатије.

Опадање Египта



Између IX и I века пре наше ере унутрашњи немири, глад и узастопне најезде утичу на губљење моћи и независности Египта. Ова ће се цивилизација, међутим, дуго одупирати пре него што се буде угасила.

Издељена и покорена земља
У више наврата, ауторитет фараона се не поштује у провинцијама. Земља се распарчава и доживљава грађанске ратове. У Египат такође продиру Асирци, Персијанци, Грци и Римљани: он губи своју независност. Освајачи су египатском цивилизацијом. Далеко од жеље за њеним уништавањем, они је делимично усвајају. То је случај са грчким војсковођом Птоломејем који оснива 305. године пре наше ере последњу династију фараона.

Ко је последњи фараон?
Клеопатра, потомак Птоломеја, влада од 51. до 30. године пре наше ере. Она сања о великом царству у оквиру којег би Египат владао над околним народима. Њен план пропада: Римљани покоравају њену земљу. Да би избегла срамоту, Клеопатра је, по легенди, извршила самоубиство.

Заборав
Мало помало Египћани прихватају хришћанство. Све је мање свештеника који одржавају храмове који пропадају. Велика Александријска библиотека у којој се чувала целокупна историја Египта изгорела је у пожару 47. године пре наше ере.

У историји Грчке, сјајне цивилизације се срећу већ између 3000. и 1000. Године пре наше ере: Миноска на Криту и Микенска на Пелопонезу. Грчки народ повезују заједнички језик и веровања. У V веку пре наше ере ова цивилизација доминира Средоземљем.

Микенци
Око 2000. године пре наше ере Ахајци, који су дошли са севера, насељавају се у Грчкој. Групишу се у виду малих краљевстава. Микена је најбогатије и најмоћније од њих. Владари и неколицина племића господаре сељачким становништвом.У XI веку пре наше ере наступа крај микенског периода, који је можда изазван доласком нових освајача - Дораца.

Древни период
Почиње око 1100. године пре наше ере, али тек од 800. године пре наше ере Грци се организују по градовима-државама (полисима) на малим независним територијама. Број становника, међутим, расте а земље почиње да недостаје. Грци тада напуштају своју постојбину да би основали друге градове-државе широм Средоземља (Напуљ, Марсељ и др.).

Класични период
Од 490. до 480. године пре наше ере Персијанци, које Грци називају Међанима, покушавају да покоре Грчку. Атињани односе победу. Ратови између Атине, Спарте и Тебе слабе Грке.
Хеленистички период
На северу Грчке налази се малено краљевство Македонија. Године 338. пре наше ере Македонци под вођством свог краља Филипа II, побеђују Грке код Херонеје. Александар, Филипов син, извојевао је коначну победу и припојио Грчку своме огромном царству.

Између мора и вулкана



Територију на којој су Грци настањени није лако обрађивати. Обалаје веома разуђена, предеоје планински, а море никад није далеко, јер ниједно село није даље од 90 кт од обале.

Сиромашно земљиште
Грци су пре свега земљорадници. Узгајају жито, винову лозу и маслину. Њихов се живот одвија у ритму пољских радова. Међутим, суша дугих летњих месеци и обилне пролећне кише односе плодну земљу са падина. Слатка вода и плодно земљиште су ретки, а дарови принети Деметри, богињи земљорадње, нису увек довољни да би се избегле лоше жетве и глад.

Грмеће планине
Планине заузимају највећи део грчке територије. Оне су најчешће вулкани који прете да прогутају села лавом. Грци мисле да је бог ковач, Хефест у њима уредио своје ковачнице, и боје се његовог гнева.

Острва и море
Грци су добри поморци и плове дуж обала. Острва расејана по Егејском мору омогућавају им да доплове до обала Мале Азије, а да се не запућују далеко на пучину. Међутим, море носи и опасности као што су гусари.

Богови са Олимпа


Зевс (1), врховни бог овде представљен са женом Хером (2), Посејдон (3), господар океана, Аполон (4), бог уметности, Хермес (5), крилати гласник богова, Афродита (6), богиња љубави и Атина (7), богиња мудрости. Херакле (Херкул, 8) је полубог.

Богови су бесмртне силе. Моћнији су од људи који страхују од њиховог Гнева. Митови су легенде које Говоре како су они омогућили настанак света и људи кроз своје свађе, љубави и љубоморе.

Како се рађају богови?
Увек у чудесним околностима! Атина излази из главе Зевса свога оца, под пуним наоружањем узвикујући ратни поклич. Афродита израња из морских таласа. Било да се рађају млади (као Аполон) или у зрелом добу (као Зевс), увек чувају свој првобитни изглед и не старе.

Божија казна
Постојало је време када су људи живели лагодно и безбрижно. Све несреће (туга, болест, умор) биле су затворене у један ћуп. Једног дана, Зевс је одлучио да казни мушкарце што су украли ватру од богова. Створио је прву жену, Пандору. Она је подигла поклопац ћупа из којег су побегла сва зла. Једино је Нада у њему остала да служи људима као утеха.

Илијада и Одисеја

                                                       
У „Илијади" се Грци сакривају у дрвеног коња да би тајно ушли у Троју и заузели град.


У „Одисеји", Одисеја његови сапутници морају да вежу за брод да би могао да одоли песми сирена (жена-птица) које га привлаче.

Tо су два велика, веома значајна спева из Грчке историје. Хомер, песник за кога се сматра даје живео у VIII веку пре наше ере, наводно ихје саставио од различитих прича које су се преносиле са колена на колено.

0 чему певају ови спевови?
Парис, син тројанског краља, отео је лепу Јелену, жену Менелаја, грчког краља Спарте. Менелај и Ахајци полазе у Троју да би вратили Јелену и казнили Тројанце. Илијада описује догађаје из опсаде Троје. У Одисеји, грчки јунак Одисеј, након победе Грка над Тројанцима, враћа се у своје краљевство Итаку и доживљава невероватне авантуре!

Богови на страни људи
Сваки бог је стао на једну страну, тако Хера помаже Грке, док Аполон штити Тројанце. Богови се стално мешају у поступке људи, помажући једну или другу личност.

Да ли је заиста било Тројанског рата?
Да. Троја је уништена око 1200. године пре наше ере. У то време била је веома богата. Ахајци су се ујединили против Троје да би је опљачкали, а не због лепих очију једне краљице.

Одавати почаст боговима



Да би се повезали са боговима, Грци врше одређене радње. Надају се да ће тиме избећи њихов Гнев и заслужити њихову заштиту. Молитве, дарови у виду жртви или проливања вина (либације) врше се сваки дан, у сваком тренутку, по целој Грчкој.

У кући
Огњиште је место на којем гори кућни огањ. Тамо станари одају почаст Зевсу или Хестији, богињи огњишта. Стављају воће, поврће, сир и колаче на мали олтар од печене земље, пре него што их спале. На изласку и заласку сунца посипају уље, мед или вино по олтару. Овај ритуал, звани либација, има за циљ да заштити укућане.

У граду
Приликом свечаности које окупљају све становнике града, дарови боговима су животињске жртве. Посејдон највише воли бикове, Атина краве. Животиња се јавно спроводи испред олтара богу. Полива се водом по глави да би се очистила, након што је свештеник изговорио молитве. Потом се животиња закоље. Сакупљена крв се размазује по олтару. Након што се животиња раскомада, она се пече: дим је намењен боговима, а људи деле печено месо.

Олимпијске игре



Прве игре су одржане у Грчкој 776. Године пре наше ере. Од тада се сваке четврте Године Грци окупљају у Олимпији да би славили Зевса. Тојевелика верска и спортска светковина током које међу Грчким полисима влада примирје.

Ко су такмичари?
Такмиче се мушкарци и дечаци. Жене немају право учешћа, чак ни као посматрачи. Изабрани такмичари тренирају месецима. Првог дана игара полажу заклетву: обавезују се да ће се понашати часно и да неће варати.

Које су дисциплине?
Мушкарци се такмиче у трчању, трци на кратке и на дуге стазе, трци под оружјем, рвању, песничењу, панкратиону (борба скоро без правила), петобоју (пет дисциплина: скок у даљ, бацање диска, копља, трчање и рвање), коњским тркама, и тркама четворопрега(двоколица које вуку четири коња). Деца имају засебне дисциплине.



Страшни Спартанци



Спарта у V веку пре наше ере није полис као други. Живи повучено. Њена војска је најјача у Грчкој. Чинеје становници Града који добијају изузетно строго војничко васпитање.

Ко су Једнаки?
То су грађани који бране град. Сељаци-робови, хелоти, обрађују њихову земљу уместо њих.
Нема места за слабиће. Веће стараца које управља полисом испитује новорођенчад Једнаких и врши строг избор. Сви они kojи показуjу знаке било какве слабости бацају се у понор са врха планине. Насупрот грчком обичају, бебе се не увијају у пелене, већ се остављају голе, слободних руку и ногу да би биле снажније.

Строго васпитање
Од седме године деца грађана напуштају своје породице да би живела у заједници. Посвећују мало времена учењу читања и писања. Основа њиховог образовања почива на физичким активностима: по цео дан се баве трчањем и борилачким спортовима да би вежбали своју издржљивост и храброст. Исхрана им је веома ограничена, и морају показати сналажљивост да би преживели.

Атинска демократија



Атињани директно учествују у руковођењу полисом. То се назива демократијом. УАтини, V V веку пре наше ере, жене, робови и странци су искључени из политичког живота.

Ко управља полисом?
Грађани.
Од 18. године млади Атињанин постаје грађанин и може да учествује у заседањима народне скупштине, Еклезије (видети на слици горе). Окупљени грађани слушају говорнике. Потом изгласавају законе које су припремили магистрати. Магистрати такође деле правду и командују војском. Бирају се жребом или гласањем.

Странци
Странци се називају метеци. Они живе у полису, али су или Грци који нису становници Атине, или лица која су дошла из других земаља. Немају право да поседују ни кућу ни земљу и нису грађани. Они су, међутим, често занатлије, трговци или банкари. Тако архитекте, филозофи и лекари који су дошли да се настане у Атини доносе своја знања у полис.

Робови
Има их више од 100 000. Њихови господари су метеци или грађани. Већином су то некадашњи ратни заробљеници. Сваког месеца на Агори се одржава пијаца робова. Један грађанин обично поседује више робова.

Град-држава Атина



У V веку пре наше ере Атина је најбогатији и најмоћнији полис читавог Средоземља. Лепота њених споменика и постојаност њене привреде чине од Атине веома привлачан центар за све Грке.

Шта је то Акропољ?
Акропољ је једно брдо у Атини. Ово свето место је понос и дика Атињана. У средишту се налази Партенон, светилиште посвећено Атини, богињи заштитници полиса. Партенон је упечатљиви мермерни храм у којем се налази кип Атине од злата и слоноваче висок 12 метара.
Градске светковине
Атињани целе године организују велике верске светковине.
- Панатинске игре се одржавају сваке године у јулу у част Атине. Дуга поворка пролази градом до Акропоља. Пред великим олтаром жртвује се стотинак бикова.
- Дионизијске свечаности трају 6 дана, током којих се смењују јавна жртвовања, гозбе, такмичења за најбољу трагедију и комедију, у славу Диониса, бога вина, славља и позоришта.

Доњи град
У подножју Акропоља налазе се само уске и вијугаве улице. Пирејска лука омогућава снабдевање основним потрепштинама као што су жито и дрво. У њој круже многобројни трговци који долазе из читавог Средоземља. На рашчишћеном тргу Агоре одржавају се скупови и поставља пијаца. У занатлијским четвртима праве се кожа, вазе, оружје...

fascinantno

Живот богатог грађанина

Како није принуђен да ради да би се издржавао, богати грчки грађанин може се у потпуности посветити пословима градске управе. Такође проводи време у обликовању тела и богаћењу духа. Међутим, мало је Атињана који воде овако спокојан живот.

Шетње по Агори
Грађани Атине воле јавни живот. Ујутро одлазе на Агору, да би разменили свеже новости. Сатима разговарају усред масе, док се сељаци, рибари, занатлије, робови, странци и бескућници тискају по пијаци у мирису уља, маслине, печеног меса и меда.

Гласање као обавеза
Три пута месечно грађани морају да присуствују заседању Еклезије; ово спада у њихове обавезе, и ако закасне плаћају казну. Присутна је само мањина, јер су сељаци и занатлије заузети својим послом.

Спорт и забава
Грађанин мора остати добар ратник, способан да брани полис. Стога редовно одлази у простор за вежбање. Иде такође у позориште, место за разоноду и размишљање. Увече се разговор наставља током гозбе међу пријатељима, док робови певају, играју и свирају.

Живот жена

Током читавог живота Гркињи заповедају мушкарци (отац, брат, муж). Њен начин живота умногоме зависи од њеног друштвеног статуса, али су њене слободе често веома ограничене.
Који је положај жена? Гркиње немају грађанска права. Овим су искључене из управљања полисом. Ретко су присутне током великих верских свечаности, у позоришту и не одлазе у сале за вежбање.

Далеко од погледа
Жене богатих породица управљају кућом, командују робовима и надгледају набавке. Највећи део свог времена проводе у гиникеји, делу куће који им припада. Тамо оне преду вуну и ткају уз своју малу децу. Девојчице које се не школују расту уз мајке све до брака са човеком кога им је отац изабрао.

Жене у граду
У скромним породицама жене не воде исти живот. Срећу се на пијаци, како продају хлеб, колаче или вуну, мараме које су саме направиле. Могле су се такође срести на чесми где се задржавају да би поразговарале.

Издвојеност жена
Мушкарци ретко позивају своје супруге на гозбе. Више воле друштво робиња и странкиња које су ту ради њихове разоноде.

Живот деце

Грци не желе да имају мнoгo деце. Територија полиса није довољно пространа да прими велики број становника, а родитељи не воле да деле своја добра на бројне наследнике. Дете добија образовање које треба да од њега начини доброг Грађанина- војника.

Новорођенче
Када се дете роди, родитељи оглашавају радосну вест тако што изнад врата окаче грану маслиновог дрвета ако се родио дечак, вунену врпцу ако је девојчица. Наредних дана породица и суседи се окупљају за приношење жртве после које следи гозба.

Остављена деца
Ако се на рођењу детета примети неки злослутни предзнак или ако је оно недоношче, родитељи га понекад остављају усред дивљине.

Захтевно образовање
Дете прво одгаја породица. Потом у седмој години отац му бира учитеље читања, писања, учи га Илијади и Одисеји, музици. Физичка активност је веома битна, од 12. године дечак одлази у сале за вежбање да би тренирао борилачке вештине, трчање. Читавог дана, један роб, зван педагог, прати га и надзире, и увече га преслишава.

Филозофија


Сократ је волео да разговара са онима које је сретао на улицама Атине или на Агори. Заједно, постављају једно другом питања о природи, космосу, људском понашању

За старе Грке богови су одговорни за постанак света. Њима се објашњава настанак свих ствари и бића. Међутим, почевши од VI века пре наше ере има Грка који траже друго објашњење постојања света и људи. Они се називају филозофима што на Грчком значи „пријатељи мудрости".

Први филозофи
Који је први елемент који ствара и оживљава свет? По једнима је то вода, по другима ваздух, ватра или ситне честице коjе се називају атомима. Сви међутим сматрају да се свет организује без жеље богова.

Сократ
(470-399. пре наше ере)
Сократ на улицама Атине разговара са људима које среће: Шта је добро? Шта је храброст? А шта правда? Он сматра да треба научити правично судити, да би нам и поступци били правични. Међутим, оптужен је да није веровао у богове полиса и да је узнемиравао народ. Атински полис га осуђује да попије кукуту, смртни отров.

Платон и Аристотел
Сократ ништа није написао. Знамо за њега пре свега захваљујући његовом ученику Платону (427-347. године пре наше ере) који је записао његове речи. Платон оснива школу у Атини - Академију. Потом Аристотел, Платонов ученик, оснива супарничку школу - Лицеј. Овај филозоф и научник био је учитељ Александра Великог.

Позориште



Позоришни комади се изводе о верским светковинама у частДиониса. Писци Шрагедија и комедија се такмиче у томе ко ће написати најпотресније или најсмешније дело.

На позорници
Дионисов Олтар доминира центром позорнице на отвореном. Хор од 24 члана пева и игра уз звуке фруле. Три или четири глумца воде разговор и обраћају се хору који им одговара певањам. Носе маске које им омогућавају да тумаче више мушких или женских улога и да појачају глас. Жене немају права да глуме.

На трибинама
Маса у којој је могло бити до 15 000 особа тиска се на каменим трибинама. У Атини град даје новац најсиромашнијим грађанима да би могли да присуствују такмичењу. Публика једе и пије за време представа, које трају читавог дана. На представу се реагује смехом, коментарима, аплаузима, мрмљањем женских улога и да појачају глас. Жене немају права да глуме.

На трибинама
Маса у којој је могло бити до 15 000 особа тиска се на каменим трибинама. У Атини град даје новац најсиромашнијим грађанима да би могли да присуствују такмичењу. Публика једе и пије за време представа, које трају читавог дана. На представу се реагује смехом, коментарима, аплаузима, мрмљањем.

Трагедија и комедија
То су два рода грчког позоришта. Трагедија говори о патњи и тешкоћи при доношењу тешких одлука, док комедија треба да засмеје и разоноди.

Уметност за богове

Грчка уметностје посвећет боговима. Храмови, кипови, слике: све је намењено божанствима и Говори о њиховим догодовштинама. Кроз њих Грци такође величају лепоту људског тела.

Архитектура
За разлику од Египћана, Грци граде храмове по мери људи. Архитекте се држе веома строгих правила равнотеже и мере. Облик стубова представља различите стилове: дорски стил са кратким и стаменим стубовима, јонски стил са издуженијим и тањим стубовима и коринтски, најбогатији стил.

Скулптура
Кипови показују лепоту људског тела, чије пропорције и грађу вајари помно изучавају.

Сликарство на вазама
Грчка керамика је испрва црвена (од глине) са црним мотивима. Потом се грнчарија боји у црно, а мотиви се остављају у црвеној боји глине. Сликари се инспиришу призорима из свакодневног живота.


Ко су уметници?
Они су углавном занатлије који имају скромне приходе. Премда богати грађани цене њихова дела, немају много поштовања за њих саме.

Трговина и колоније

Грци су поносни што припадају свом народу. Чак и када се настане далеко од постојбине, колонизатори чувају свој језик, веру, начин живота. Сви они који не говoре Грчки називају се ''варварима".

Колоније
Почевши од VIII века пре наше ере Грци одлазе у стране земље у потрази за плодним земљиштем. Плове уз обалу на малим бродовима. Када им неко место одговара, они се на њему настањују. Односи са староседеоцима су понекад мучни! Колонизатори из Спарте су ратовали да би заузели Тарент на југу Италије. Насупрот њима, Грци са Тере (острва Санторин) нису наишли ни на какав отпор од стране полуномадских сточара^. из Кирене у Африци.

Откуда богатства?
Странци такође долаз у Грчку. У пирејској луци срећу се путници и трговци  који су дошли из Африке, Европе и Азије.. Они доносе робље и драгоцености: кожу из северне Африке, усољену рибу и злато са Црног мора, месо и со из Италије, платно за једра из Египта, тамјан из Сирије, слоновачу из Либије, ћилиме из Картагине. За узврат, Грчка извози вино, маслиново уље и пре свега керамику.

Грци и Исток
У VI веку пре наше ере Грци остварују тесне везе са Истоком. Попримају утицаје источњачке префињености и почињу да носе накит, богато украшену одећу, мирисе.

Против варвара

Грчки полиси често међусобно ратују. Удружују се међутим када се треба борити против варвара, то јест оних који нису Грци. Дужност сваког Грађанинаје да брани свој полис.

Како се војници боре?
Највећи део трупа чине хоплити. Ови пешадинци нападају у збијеним редовима. У левој руци држе штит и тако штите десни бок својих суседа. Да би победили морају се међусобно помагати. Они који не могу да купе оклоп постају веслачи на галијама (триреме). Ова брза и веома покретна пловила наоружана су на предњем делу бронзаним шиљком који служи за пробијање бока непријатељских бродова.

Потучени Персијанци
Почетком V века п. н. е. Персијанци покушавају да продру у европски део Грчке. Године 490. п. н. е. 6000 Атињана се сукобљава са преко 20 000 Персијанаца. Премда их је мање Грци односе победу! Десет година касније персијске трупе пустоше полуострво и пљачкају Атину. Атињани се одлучују за рат на мору. На пучини близу Грчке њихове галије у заседи сачекују персијске бродове, прамци галија пробијају њихова корита. Персијанци се више неће враћати.

Помоћ богова
Пре сваке битке Грци приносе животињске жртве да би задобили помоћ богова и обраћају пажњу на сваки злослутни предзнак који би им могао донети несрећу.

Алексaндар Велики


Током свог похода на Индију, Александар је морао да се сукоби са војском на слоновима. Касније, он је ове животиње чак укључио у своју во]ску!

Судбина овог краља је невероватна. За свега једанаест година створио је огромно царство које се простире од његовог маленог краљевства, Македоније, па све до Индије. Свуда на своме путу шири Грчки језик и културу; овоје настанак хеленистичке културе.
 
Откуда долази овај краљевић?
Александар је син Филипа II, краља Македоније. Аристотел, велики грчки филозоф, подучава га математици, медицини од његове 13. године. У 20. години наслеђује престо свога убијеног оца.

Александар освајач
Подстакнут амбицијом он покорава Грчку и одлази у Малу Азију, у Египат, Месопотамију и средњу Азију. Побеђује чак и Дарија, великог персијског краља. Жељан победа, води у Индију војску од 120 000 људи од чега 60 000 жена и деце. У крвавој бици извојевао је победу над индијским краљем Поросом и његовом војском слонова. На повратку умире од маларије у 33. години. Његове војсковође деле царство на три краљевства.

„Велика" Александрија
Грчка је тада само мала област изгубљена у непрегледности Александровог царства. Свуда је оснивао на десетине градова, од којих 25 Александрија! Најчаробнија је она у Египту. Светионик ове нове престонице води ка луци бродове са робом из целог Средоземља. Велика библиотека привлачи песнике и научнике.

У тренутку када настаје римска цивилизација, у VIII веку пре наше ере, Римје само село од колиба разбацаних по брежуљцима. Ово ће село, међутим, постати престоница огромног царства, које ће мало помало завладати Средоземљем све до V века наше ере.

Етрурски краљеви
Крајем VII века пре наше ере, Етрурци, који су дошли са десне обале Тибра, запоседају Рим, мало латинско село. Они су од њега начинили прави град. Крајем V века пре наше ере Латини протеруjу последњег етрурског краља и проглашују Републику.

Република
Од тог времена заповедници су магистрати које бира народ. Рим води бројне ратове против својих суседа. У III веку пре наше ере контролише читаво италијанско полуострво. Касније, освајања одводе римску војску у Грчку, Галију, Египат. Република је међутим уздрмана низом грађанских ратова који доводе 27. године пре наше ере до новог типа владавине: Царства. Царство
Царством управља један човек: цар (император). Освајања се настављају. У II веку наше ере римска територија се шири од Атлантског океана до Еуфрата, од Енглеске до пустиње Сахаре.

Распад Римског царства
Да би боље управљали овом џиновском територијом цареви је деле на два дела. Међутим, 476. године наше ере последњег цара Западног римског царства свргли су освајачи. Остаје још само Источно римско царство које ће опстати још 1000 година.

Ромул и Рем



Легенда каже даје град Рим 753. Године пре наше ере основао Ромул, Ремов брат близанац. Археолози су потврдили да су се први становници града заиста настанили у VIII веку пре наше ере.

Ко су Ромул и Рем?
Они су синови бога Марса и свештенице Рее Силвије. Требало је да наследе краљевство Албе, али их Амул, који је преузео трон место њих, баца у Тибар. Ромул и Рем су избачени на обалу у подножју брежуљка Палатина. Једна вучица им спасава живот, тиме што их је задојила, а потом их један пастир проналази и одгаја као сопствене синове. У 18. години сазнају одакле долазе. Убијају Амула из освете и одлучују да оснују град на брежуљку Палатину, на месту где их је вучица спасла. Међутим, убрзо ће се посвађати око тога ко ће од њих владати. Ромул убија Рема и оснива Рим.

Од пастирских колиба до града
Археолози су открили трагове колиба и гробља. Легенда не лаже: најстарија потичу из VIII века пре наше ере. Пастири су одабрали да живе на брежуљцима на обали Тибра јер их они штите од пљачкаша. Од VI века пре наше ере сеоца постају прави град. Граде се чврсте куће прекривене црепом. Постојање поплочаног трга, званог Форум, и моста преко реке сведочи о развоју града Рима.

Република и освајања


Заседање Сената

Римљани усвајају нови систем владавине - Републику. Пет векова освајања униниће од Рима престоницу огромног пространства.

Ко управља?
Грађани, слободни људи, изгласавају законе и бирају магистрате који их примењују, деле правду... Међутим, ништа важно се не може одлучити без мишљења Савета стараца -Сената. Само богати грађани, патрицији, могу бити магистрати и сенатори. У IV веку пре наше ере сиромашне грађане, плебејце, бране магистрати.

Из освајања у освајање
За два века Рим господари Италијом. У III веку пре наше ере наилази на отпор Картагине, у Африци. Римљани коначно односе победу над Картагињанином Ханибалом и његовом војском слонова. Затим Рим шири своју моћ на Исток: на Македонију, Сирију...

Амбициозне војсковође
У I веку п. н. е. војсковође се служе својом славом и војском да би покушали да преузму власт: Помпеј покорава Исток, а Цезар припаја Галију. Као
супарници они ратују.

Јулије Цезар



Цезар се родио у фамилији патриција, који су тврдили да воде порекло од богиње Венере! Већ у 30. Години изабранје за магистрата, а у 41. постаје конзул. Цезар, међутим, сања да постане апсолутни господар Римског царства.

Слава и богатство
Цезар ратује 6 година на територији Галије (данашње Француске) пре него што је од ње начинио римску провинцију. Победа код Алезије (видети стр. 53) доноси му славу и богатство.

Потера
У Риму су сенатори поверили управу Помпеју. Забрињава их Цезарова моћ и траже од њега да се врати у престоницу без своје војске. Цезар не поштује овај захтев, враћа се са војницима и тада преузима власт. Помпеј и његове присталице беже а Цезар их гони све до Египта, где је Помпеј убијен. У Александрији Цезар упознаје младу принцезу Клеопатру. Прича се да се код њега увукла скривена у ћилим! Он јој помаже да поново преузме престо Египта.

Издаја!
По повратку у Рим, Цезар прославља победе парадама у којима излаже плен и заробљенике. Он управља свим пословима Рима. Поједини сенатори су убеђени да се он припрема да поново установи краљевство. 15. марта 44. године пре наше ере Цезар је убијен, као жртва завере.


Царство



Цезарове убице су мислиле да спасавају Републику. Међутим, 27. године пре наше ере Октавијан, усвојени Цезаров син, добија од Сената управу над државом и оснива Царство.

Шта је цар ?
Цар (император) је свемоћни владар који самостално одлучује. Магистрати, војни предводници и сенатори зависе од његове добре воље. Скупштине грађана и даље бирају магистрате, Сенат и даље заседа, али цар најчешће сам доноси одлуке. Његова титула значи „победнички врховни војсковођа". Круна од ловора симболизује његову моћ, а он има и личну, „преторијанску" гарду.

Мир у Царству
У I веку површина Римског царства већ је огромна. Међутим, цареви (Клаудије, Трајан и други) настављају са освајањима. У II веку површина Римског царства достиже своје највеће пространство.

9 000 кш граница!
Пустиња или реке као што су Рајна, Дунав и Еуфрат образују природну заштиту против варвара. Међутим, потребно је такође градити утврђења и бедеме да би се одржао мир у провинцијама овог огромног царства. У Британији (Енглеској), цар Хадријан подиже заштитни зид дуг преко 110 кт да би се одбранио од Британаца са севера острва.

Император Нерон



Неронова личност, његова суровост и љубав према уметности учиниле су од њега најнеобичнијег цара (шператора) у римској исШорији. Има свега 16 Година када наслеђује Клаудија, свога очуха.

Прави уметник?
Нерон слика, пише песме, свира лиру. Сигуран у свој таленат, одлази у Грчку да би учествовао у музичким и позоришним такмичењима на којима односи победу. Зар није он цар? Аплаузи публике ласкају његовој сујети.

Паликућа?
Године 64. наше ере велики пожар уништава центар Рима. Ко је за њега одговоран? Неправедно, гласине оптужују Нерона. Да би скинуо сумњу са себе он оптужује хришћане и прогони их. Пожар је, у ствари, највероватније избио сасвим случајно.

Убица
На почетку владавине Нерон влада уз савете свога учитеља, филозофа Сенеке. Међутим, убрзо, млади краљевић почиње да слуша само себе. Убеђен је да сви желе да му угрозе живот. Да би се заштитио наручује убиства бројних људи, између осталих Британика, Клаудијевог сина, и Агрипине, његове мајке! Сенатори, племство и велике војсковође желе да га се реше. Сенат га проглашава јавним непријатељем. Нерон бежи и извршава самоубиство 68. године.

Добро организована војска



Војскаје оно што Риму даје моћ. Служила је у исто време за одбрану и за освајања. Своје победе дугује веома строгој организацији и челичној дисциплини.

Двадесет година у легији!
Снага римске војске почива на легијама. Сваку од њих чини отприлике 5000 пешадинаца. Легионари су грађани који служе у војсци 20 година. За узврат добијају плату, а потом пензију и комад земље. Војници се регрутују и међу покореним становништвом. Они постају римски грађани тек након 25 година службе! У мирна времена, војници учествују у великим радовима: изградњи путева, водовода, пограничних утврђења и др.

Физичке вежбе
Током војних похода римска војска прелази око 25 кт на дан. Када се улогоре, треба одржавати кондицију: три пута месечно војници прелазе 30 кт, од чега половину трчећи са опремом тешком 40 кг!

Строга дисциплина
Војсковођа располаже животима својих војника. Стражу која се успава војници из њиховог логора туку до смрти. Крађа или лаж се кажњавају батинањем. Међутим, већина војника су добровољци; поносни су на своју победоносну војску.

Рим и његове провинције


Код Алезије Гали се иредају након двомесечне опсаде. Галија постаје римска

Римско царствоје огромно!  Насељеноје како Сиријцима, тако Галима или Египћанима, које све раздваја: језик, религија, начин живота. Међутим, Римљани успевају да их Групишу око своје сопствене цивилизације.

У чему лежи тајна римских победа?
Крајем III века пре наше ере римска војска броји до скоро милион војника! Шта онда могу 30 000 Грка против напада 270 000 Римљана? Тим пре што римска тактика збуњује противнике. Веома су организовани и уместо да ступају у једном борбеном реду, они ступају у 3 која се повезују током напада. Тада, ослабљени непријатељ престрашен види како се пред њим јавља само једна још опаснија борбена линија.

Римљани и провинције
Становници покорених провинција плаћају намете Риму и подвргавају се његовом правосуђу; цене сигурност и мир који окупатори установљавају. Развија се трговина.

Присуство Рима
Римске легије се налазе близу граница Царства. По одласку у пензију легионари често остају у тој области. У оквиру Царства присуство римске културе се уочава по правим и поплочаним путевима које граде да би олакшали снабдевање.

Клањање боговима

Римљани верују у стотине божанстава и дозвољавају побеђеним народима да задрже своја. Многи римски богови подсећају на грчке. Понекад римска цивилизација прихвата богове других цивилизација.

Код куће
Огњиште и олтар су места на којима се породица окупља да би се клањала кућним боговима. Ларер је врста капелице у којој се налазе мали кипови од воска, лари (духови који чувају кућу) и пенати (божанства намирница). Отац породице ставља медењаке, вино, цвеће пред олтар или баца у пламен огњишта део оброка намењен боговима.

Како одагнати зло?
Када нека зараза, земљотрес или друга пошаст снађу Римљане, велики свештеници посежу за светим књигама. Најчешће саветују да се принесе жртва или да се изгради храм.

Спознати будућност
Попут Грка, Римљани вребају и најмањи знак богова. Лет птица, изглед утробе жртвованих животиња, учесталост муња за време олује тумаче се као повољни или злослутни предзнаци.

Нова религија



Док Римљани заузимају Јудеју, област ПалесШине, појављује сеједна нова религија: хришћанство. Извесни Римљани Га примају, али бићејош МНОГО прогона пре него што цареви прихвате ову религију.

Прогони првих хришћана
Хришћани одбијају да се приклоне градским боговима, због чега се Римљани плаше њиховог гнева. Римљани такође оптужују хришћане да кују заверу против цара. Под владавином појединих царева као што је Нерон, хришћани који одбију да напусте своју веру су прогоњени; спаљивани су живи или бацани дивљим зверима. Да би се могли молити, хришћани су приморани да се окупљају тајно ноћу.

Сан цара Константина
Храброст хришћанских мученика оставља снажан утисак на Римљане пагане. Да ли је то хришћански бог моћнији од других? Мало помало на Римљане делује Христова порука и они се преобраћају. Коначно 313. године наше ере цар Константин дозвољава хришћанима да упражњавају своју веру. Прича се да је ноћ пред неку битку у сну видео како се Христов крст уздиже у небо. Пошто је из битке изашао као победник одлучио је да промени веру.

Рим, узорни град

УII веку Римје највећи град Запада иједан од најбогатијих. Цареви желе да Рим буде одраз њихове моћи. Граде форуме, храмове, славолуке и амфитеатре. Ускоро, други Градови Царства имитирају своју лепу престоницу.

Шта је форум?
То је велик трг на коме се налазе јавна здања. Он је административни и финансијски центар града. На њему се такође поставља пијаца, одржавају извесне светковине, а политичари држе говоре.

Живе улице
Поред великих јавних простора, град је прошаран лавиринтом поплочаних, уских и вијугавих улица. Током дана, запрегама је забрањено да њима круже! Бучна маса пешака гура се по њима: трговци, путници, робови са намирницама. Људи се довикују са једног прозора на други у вишеспратним зградама од цигле. Породице се у њима тискају јер Рим у II веку у ствари има милион становника! Чим сунце зађе, Римљани се затварају у своје куће јер нема уличне расвете. Оне који се касно враћају са неке гозбе прате робови са бакљама, јер улице нису увек сигурне ноћу.

Живот богатог Римљанина



Имућни Римљани проводе време између државне службе и приватног живота, не заборављајући притом на уживања купаШила и трпезе!

Испуњено преподне
Почетком преподнева богати Римљанин у кућу прима сиромашне грађане. Они међусобно деле корпу пуну намирница. Нада се да ће бити награђен за своју великодушност у тренутку избора, јер се често бави и политиком. Потом, након што је решио питања коЈа се тичу његових поседа и добара одлази у Форум или Сенат да би тамо обављао своје дужности магистрата. У подне се његов радни дан завршава!

Купатила
Лагани ручак, потом одмор, а онда богати Римљанин одлази у јавно купатило, терме. Тамо се шета по баштама, бави се физичком активношћу, чита у библиотеци. Потом одлази у просторију са топлом паром и чисти се са малом грубом четком. Коначно након купања у хладној води, један роб га масира, брише и посипа мирисима.

Вечера
То је гозба којом се завршава дан. Гости лежу на кревете око ниског сточића. Званице једу прстима и пију вино разређено водом. Неке гозбе се завршавају у раним јутарњим сатима.

Живот малог Римљанина

У зависности од богатства породице, млади римски Грађанин ће добити уже или шире образовање под условом да га родитељи не напусте по рођењу, штоје обичај који закон дозвољава.

Новорођенчад
Током породичне свечаности, отац признаје дете тако што га узима у руке. Дешава се, међутим, да отац одбаци дете ако је, на пример, хендикепирано. Они који приме одбачено дете могу од њега начинити роба,или га волети као своЈе сопствено.

Три имена!
Презиме детета често се завршава на ,,-ије" као „Клаудије". Име добија по неком од предака: Марко, Тит... Надимак наглашава неку црту његове личности, као Руфус, „риђи", или Брутус, „глупи".
Да ли сви иду у школу? У време Царства основне школе примају децу свих грађана, чак и сиромашних. Између 12. и 18. године деца богаташа похађају средње школе, у којима уче грчки, реторику, уметност лепог изражавања. Девојке се образују да буду добре домаћице.

Живот робова

Робови су ратни шробљеници, криминалци и напушшена деца. Могу радити као лекари, гладијатори, пастири или чак високи царски чиновници лишени грађанских и законских права.

Како се са њима поступа?
За разлику од Грка, Римљани не сматрају своје робове стварима. У појединим породицама, приjатељство чак повезуjе господаре и робове. Животни услови су најсуровији за робове који раде у рудницима, али њихови господари могу бити кажњени због лошег поступања. У богатим породицама Робови су многобројни. Они су слуге, учитељи деце, баштовани, кувари. Господар их храни, облачи и даје им кров над главом, али су они кажњени ако се недолично понашају.

Ко су ослобођени?
Дешава се да господари, у знак захвалности за њихове услуге, ослободе робове пре него што купе нове! Богати Римљани воле да овако покажу своју великодушност, ослобађајући десетине робова. Ови новопечени слободни људи постају понекад богати трговци. Али, каква год била њихова судбина, они увек остају верни својим бившим господарима. Један од најпознатијих ослобођених робова, Нарцис био је секретар цара Клаудија.

Побуна
Године 73. пре наше ере многобројни робови, предвођени гладијатором Спартаком, побунили су се. Пружали су отпор римској војсци током 2 године, пре него што су били побијени.

Игре у арени



Римљани обожавају игре у арени. Цареви троше читава богатства да би удовољили овој љубави. На тај начин обезбеђују себи велику омиљеност, а задовољни народ не размишља о побуни.

Немилосрдне борбе
Руља хрли у амфитеатар, велику овалну грађевину под ведрим небом. Арена је посута песком који упија крв жртви. Бикови, лавов коњи, медведи, слонови се међусобно убијају или падају под ударцима мача. Гледаоци су опчињени овим покољем, али највише воле борбе између људи.

Ко су гладијатори?
То су заробљеници, криминалци или слободни људи који се баве овим занимањем. У арени, сваки ударац, рана из које цури крв узбуђује гледаоце, који подстичу гладијаторе на борбу. Дешава се да рањени борац моли за милост. Цар се обраћа гледаоцима. Покретом палца показује „живот" или „смрт". Када гладијатор однесе бројне победе, добија слободу и постаје славан.

Трке двоколица
Ове трке такође одушевљавају Римљане. Опкладе се полажу на један од четири тима која се тркају. Када њихов миљеник стигне први, они му кличу и сматрају његову победу повољним предзнаком.

Велики градитељи



Римљани су спретни градитељи. У читавом Царству на безбројним градилиштима рађају се споменици који ће пркосити зубу времена.

Шта Римљани граде?
Инжењери показују велико знање при изградњи водовода, мостова, канализација, поплочаних путева. Што се тиче архитеката, они користе сводове, лукове и куполе да би учинили купатила ихрамове пространијим.

Вода за градове
Римљани умеју да доведу воду до својих градова. Она се спушта дуж падине у систем канала који полазе од планинских извора. Водоводи пролазе испод узвишења и премошћују долине. Када дође до града њоме се напајају чесме, купатила, јавни тоалети и станови.

Колосеум
Највећи и најбоље проучени римски амфитеатар могао је да прими више од 50 000 гледалаца. Његова градња почиње 72. године наше ере по наређењу цара Веспазијана, а завршава се тек десетак година касније. Систем пумпи које су смештене у подрумима омогућавао је да се арена претвори у вештачко језеро да би се организовале поморске битке!

Рим и ,,варвари"

Током својих освајања, на Римљане снажан утицај врше народи којима владају, посебно Грци, чију архитектуру и уметност подражавају. У исто време развијају трговинске и друге везе.

Погранична размена
Римски легионари који су смештени на границама срећу се са својим страним суседима које називају „варварима". Тако на обали Рајне Римљани набављају свеже месо код германских пастира. Такође купују од њих кожу која им је потребна за прављење обуће или шатора. Два света се упознају и почевши од III века варвари се примају у римску војску.

Ван Царства
И поред огромне површине, Римљани одлазе да траже одређене производе ван Царства. Крзна и коже долазе са севера Европе. Из црне Африке се увози слоновача, злато и дивље звери. Свила стиже из Кине. Зачини, мириси и драго камење потичу из Индије. Сви ови луксузни производи долазе у Остију, римску луку. Рим извози вино, маслиново уље и керамику.

Крај Царства


Хуни предвођени Атилом нападају Римљане

Почевши од III века наше ере мирје често нарушаван: богатство Римског царства изазива завист варварских народа који живе на границама.

Угрожене границе
УIII веку војска не успева више да штити границе. Варвари продиру на римску територију. То су Франци, Алемани, Готи, али такође и Персијанци који долазе са Истока.

Подела Царства
Разбојници и гусари постају све бројнији. Провинције се не осећају више заштићене римском влашћу. Ред се привремено успоставља када око 300. године цар Диоклецијан реформише државу. Он дели територију на Источно и Западно римско царство. Мало помало моћ Рима опада. Цар Константин проглашава Константинопољ (Цариград) за нову престоницу 330. године.

Велике најезде
Хуни, страшни номадски ратници који долазе из Азије, у потрази су за плодним земљиштем. Пред њима, читави народи беже на запад и југ Европе и прелазе границе Царства. Визиготи пљачкају Рим 410. године. Године 455. ред је на Вандале. Коначно 476. године Западно римско царство пада под нападима Германа. Источна половина Царства остаје нетакнута и назива се „Византијским царством".

Историја кинеске цивилизације почиње око 1500. године пре наше ере. Током векова Кинези су изградили огромно царство. Њихова научна и техничка достигнућа и мисао обележили су историју читавог човечанства.

Време династија Шанг и Чу
Велике царске породице обележавају почетке кинеске цивилизације. Најстарија позната династија је Шанг. Крајем XI века пре наше ере династија Чу протерује династију Шанг и они постају господари земље. Међутим, између 481. и 221. године пре наше ере моћни великаши краљевства се међусобно боре за власт и земљу. Непрестани ратови гасе династију Чу; то је време Зараћених краљевстава.

Први цар
Године 221. пре наше ере господар краљевства Чин успева да завлада својим ривалима. Проглашава се царем. Овај први цар (259-210. године пре наше ере) обједињује своју земљу којом влада гвозденом руком. У његово време се такође гради велики Кинески зид. Народ га не воли много. Недуго после његове смрти, династију Чин збацује династија Хан.

Царство династије Хан
Цареви династије Хан проширују кинеско царство на запад, североисток и на југ, преко Плаве реке. Управљају својом пространом територијом уз помоћ намесника -мандарина. Међутим, сељачке буне уништавају најснажнију и најбогатију династију старе Кине. Потом, земља улази у кинески средњи век. Последњи цар ће бити збачен тек 1912. године.

„Царство у средишту"



Од праисторије људи живе на обалама Жуте реке, Где је земља веома плодна. Басен ове реке је срце Кине. Одатле су Кинези проширили своју територију и образовали Марство у средишту" названо такојер овај народ мисли да се налази у средишту света.

Укроћена Жута река
Прича се да је у XXII веку пре наше ере, Ју, оснивач легендарне династије Сиа, успео да укроти непредвидиви ток реке: изградио jе насипе и канале који су је спречавали да мења свој ток. Легенда такође каже да је jу дуговао свој успех једној карти света коју му је дао један змај који је чудом изашао из реке!

Жута река
Жута река или Хоанг-Хо добија име по боји муља који доноси са тибетских висоравни. Много наноса се таложи на дну реке. Неких година, када је водостај висок, река успева да пробије насипе и да се излије у равнице.

Земља различитости
Северне равнице зими шиба ледени ветар, али сунце и топлота лети овде омогућавају раст житарица. Јужно од Плаве реке клима је тропска и монсунске кише омогућавају узгајање пиринча. На западу су само планине, степе и пустиње у којима живе полуномадски сточари.

Кинеска мудрост

Сваки Кинез бира веру која му одговара. Већина њих почивају на опажању ритмова и хирова природе: земљотреси, суше, поплаве. Од VI века пре наше ере мудраци, попут Лао-Цеа и Конфучија, користе ова веровања да би изградили своју филозофију.

Значај духова
Кинези мисле да планине, реке, шуме, језера, ветар настањују духови. Поштују их да би дошли под њихову заштиту. Ради овога често се обраћају шаману, који има моћ да кроти духове и са њима разговара. Кинези такође поштују своје умрле претке.

Јин и Јанг
То су за Кинезе две супротстављене силе које се надопуњују и чине склад васионе. Енергија Јина налази се у тами, хладноћи, земљи, месецу, жени. Енергија Јанга је у светлости, топлоти, небу, сунцу, мушкарцу. Заједно оне гарантуjу равнотежу света.


Шта је таоизам?
То је пре свега учење које је у V веку пре наше ере засновао Лао-Це. Свако мора пронаћи свој „пут", „тао". Медитација и потрага за животом у складу са природом требало би да воде бесмртности. Након тога, таоизам је постао веома раширена религија у Кини.

Будизам
У првом веку пре наше ере страни трговци откривају ученим Кинезима будизам. Мало помало та се вера шири и међу сељацима.

Велики учитељ Конфучије


Конфучије није оставио ништа написано. Његови ученици су преносиоци његове речи.

У време Зараћених краљевстава, човек по имену Конфучије (551-479. пре наше ере) путује Кином. Иде одједне велшашке палате до наредно! владарског двора. Покушава да рашири глас мудрости који ће људе учинити бољима.

Ко је Конфучије?
Конфучије се родио у сиромашној породици. Пошто му отац умире када је имао 3 године, подиже га мајка у духу поштовања старих традициjа и ритуала. Одраста у време када се великаши краљевства Чу боре за власт, у време насиља, издаје и лажи. Када је одрастао било му је жао да гледа ту пометњу и жели да подучава нову мудрост не би ли помогао људима да постану бољи.

Коју мудрост?
Његова мудрост подразумева осам начела: поштовање других, толеранцију, опроштај, верност, преданост, поверење, обавезу и култ предака. Она би требало да човека учине добрим, праведним и врлим бићем.

Да ли има следбенике?
Ниједан од владара не слуша Конфучијеве савете. Мудрац се, разочаран, враћа у своју провинцију где оснива школу. Тек ће много касније цареви прихватити његово учење, које ће током више од 20 векова утицати на кинеско друштво.

Први цар



Јин Ченг има свега 13 година када ступа на трон царства Чин. Други кинески владари убрзо почињу да страхују од њиховог моћног противника. Године 221. пре наше ере проглашава се царем Ши--Хуанг, првим царем у кинеској историји.

Јединствена Кина
Цар поверава управу земљом намесницима који слушају његова наређења - мандаринима. Њихова је дужност да примењују реформе које њихов господар донесе. Закони, мере, новац, писање календара се уjедначавау. Чак и размак између точкова на колима мора бити једнак у читавој Кини!

Прогоњени мудраци
Ове реформе су разљутиле мудраце и неки од њих су се усудили да цару нешто замере. То је било сувише! Цар погубљује 460 мудраца. Такође наређује да се спале све древне књиге о историји кинеских владара, као и дела која објашњавају Конфучијево учење.

Живот великаша
Великаш у Кини, било да управља маленим краљевством, или да је цар поштује се као бог. Нико не сме да оспорава његове одлуке и дела, његова моћ је чаробна. Великаш не игра, не пева, не смеје се. Стоји право, а покрети му морају бити спори. Мало говори, одговара са „да" или „не". Оброци су му састављени према строгим правилима у зависности од годишњег доба. Онај ко се обраћа великашу не сме га гледати изнад браде.

Велики Кинески зид


Радници који су радили на изградњи великог Кинеског зида су сељаци, заробљеници, војници. Њих сурово надгледа и руководи војска.

Цар присиљава сељаке да учествују у напорним пословима: изградњи путева, палата, канала за наводњавање. Најневероватнији од свих ових грађевинских подухвата је велики Кинески зид.

Чему тај зид?
Зид повезује старе одбрамбене бедеме. У почетку је био намењен одбрани земље од напада варвара, али је постао такође прави пут који је објединио земљу и служио за снабдевање различитих гарнизона. У ствари, овај џиновски бедем није у потпуности штитио Кину од најезда од којих су страховали.

Надљудски подухват
За потребе овог грађевинског подухвата цар окупља на хиљаде људи који раде као робови под војничком дисциплином. Многи од њих умиру на послу од исцрпљености или болести. Њихова тела су била уклањана тако што су уграђивана у зидине! Током отприлике 2000 година управници настављају ове невероватне послове.

Јединствена грађевина
Коначни резултат је феноменалан: 3500 кт зида, 25 000 стражарских кула распоређених на равномерним растојањима. Обновљен је и довршен у XV веку. Данас је то једино дело људских руку које се види са Месеца!

„Црне главе''


Кинески земљорадници су брзо изумели Гвоздене алатке и плуг, што им је омогућило да успешније обрађују земљу

Кинези звани „црним Главама" су народ ситних сељака. Проводе живот у напорном послу. Срећом сеоске свечаности нарушавају једноличност њиховог живота.

Рад
И мушкарци и жене имају своја задужења. Пољски радови, лов и риболов су посао мушкараца, док жене гаје свилене бубе и ткају. Када је топло сељаци обрађују земљу и жању различите врсте житарица (жито, просо,пиринач). Током зиме жене испредају и ткају конопљу и свилу. Стока је ретка и чине је само свиње, овце и живина.

Свечаности
У пролеће и у јесен сеоске свечаности се одржавају у природи. То су низови игара, плесова и песама. Том приликом се младићи и девојке могу упознати да би касније ступили у брак.

Сељаци се буне
Често владари одводе сељаке из њихових породица да би радили на изградњи насипа, канала и путева. Земља пада у руке богаташа и на њој раде њихови робови. Када се овим несрећама придодају поплаве и глад сељаци сваљују кривицу на цара. Године 184. наше ере побуњеници носе турбане жуте боје, што је боја њихове земље. Устанак „жутих турбана" изазваће пад династије Хан.

У кинеској породици



У древној Кини више нараштаја заједно живи под истим кровом, а старци се веома поштују. Образовање деце није исто за дечаке и девојчице.

Рођење
Кинези оглашавају рођење детета тако што окаче изнад врата лук и стреле ако се родио дечак, а пешкир или неку тканину, ако је девојчица. Од самог почетка деца се пажљиво посматрају да би се утврдило да ли немају можда каквих физичких недостатака. Девојчица посебно не сме имати никаквих физичких недостатака. Ако јој је, на пример, кожа црвена и покривена длакама, родитељи је напуштају. Рођење дечака се прославља јавно, рођење девојчице не.

Образовање
Дечаци и девојчице проводе рано детињство у друштву жена. Дечак учи да одлучно и
непоколебљиво каже „да" попут мушкараца. Девојчица, насупрот, одобрава послушно. Са седам година, деца се раздвајају. Дечаци се одводе код учитеља који их уче ритуалима љубазности, плесу, гађању луком и стрелом, управљању колима. Девојка остаје у гиникеји (просторији за жене) где учи да тка, преде, шије и гаји свилене бубе.

Договорени брак
Млади се рано узимају, око 14. године, и немају право избора. Родитељи су ти који уговарају брак. Потом жена полази са својим мужем и настањује се код његових родитеља.