Ако данас познајемо митове Месопотамије, то је зато што су становници те области открили писмо пре више од 5000 година! Захваљујући овим прастарим изрезбареним плочицама од глине, које су пронађене у XIX веку, успели смо да протумачимо њихове приче о боговима.


Зашто постоје те приче?
За Месопотамце Земља и свет постоје зато што су их створили богови. У коју сврху? Како су сами богови настали? Одговори на ова питања налазе се у митовима. Ове приче могу бити неусаглашене јер петнаест векова дели најстарије од оних каснијих. Тако поједини богови нестају, док други попут Мардука, заштитника града Вавилона, постају значајнији! Неке приче су намењене читању приликом магијских обреда, друге се рецитују приликом ритуала као на пример за Нову годину у Вавилону.

Ко их је написао?
Нико то заиста не зна. Пронађено је само име писара који мора да је преписао коначну верзиjу две пронађене приче. Што се тиче осталих то је још једна тајна.


Месопотамци верују у богове људског обличја, али и у нижа божанства и добре духове који се представљају у облику крилатих бикова

Најважнији богови



Месопотамски богови подсећају на краљеве: они владају људским бићима као владари својим поданицима. Имају људско обличје и карактер. Сви су бескрајно надмоћнији од људи који их се плаше и поштују их.

Најважнији богови
Месопотамски богови су многобројни и могу имати више имена. Ево оних најглавнијих:
Енлил је краљ богова. Он спава на својој планини и мрзи кад га узнемиравају. Он кажњава и људе када су превише бучни и не дају му да спава! Његове одлуке, чак и када су неправедне, намећу се свим боговима. Адад управља истовремено рушилачким олујама и благотворном кишом. Његова животиња је бик. Енки (Еа) је најпаметнији бог. Он је господар свих вештина и често исправља глупости које су починила друга божанства. Иштар је богиња рата, која се често представља са луком. Она је такође богиња љубави. Понекад њене љубавнике очекује суров крај. Мардук је бог Вавилона. Године 1000. пре нове ере он постаје краљ богова и наслеђује Енлила након што је спасао друга божанства од гнева Тиамат, њихове заједничке мајке.
Анунаки и Игиги
Анунаки којима управља Енлил су богови владари. Они ништа не раде јер други богови, Игиги, раде да би их нахранили. Све до момента када су се побунили због претешког рада.

Постанак света

Како су настали Земља и богови? По једном тексту који се зове „Епопеја о постању" у почетку су постојала два бића, истовремено личности и места: Апсу, слатка вода, мушки елемент, и Тиамат, море, женски елемент. Из споја Апсу и Тиамат настали су сви други богови.

Свађе међу боговима
Апсуу смета бука све његове деце и он намерава да их се отараси. Међутим, Енки открива његов план и успава га и убије. Енки има сина Мардука,најузвишенијег бога. Поново почињу свађе међу боговима и Тиамат, која више не може да поднесе ту буку, такође жели да усмрти своју децу. У ову сврху она ствара џиновске змајеве који уместо крви имају отров, морска чудовишта. огромне лавове и људе-шкорпије.

Мардук, победник
Мардук предлаже боговима да их спасе. Ако победи, захтева да буде краљ. Наоружан мрежом, са четири ветра и бројним оружјем, он скаче у кола која вуку четири неуморна коња. Заробљава Тиамат, њене змајеве и друга створења у мрежу и убија их. Тиамат је уништена. Од њеног чудовишног тела Мардук ствара свет: ломи га на два дела и једну половину савија у облику неба, од њене јетре ствара Месец и ставља Земљу изнад Апсуа (подземне слатке воде).

Вавилон
Мардук, кога славе сви богови, проглашен је за новог вођу. Он одлучује да изгради себи светилиште на Земљи које назива Вавилон, „храм великих богова".

Свет који је створио Мардук

Стварање људи



Зашто су богови створили човека? Чему им та створења могу служити?

Побуна Игигија
Велики богови Анунаки поделили су територије. Ану, бог којег посебно обожавају у граду Уруку, пење се на небо, Енлил се настанио на Земљи, а Енки је присвојио Апсу, површину слатке воде која се налази испод површине Земље. Анунаки се забављају и ништа не раде. Они су у ствари задужили богове Игиги да обављају све послове. Игиги копају корита река, гомилају планине, стварају мочваре: они обликују Земљу.Међутим, након 2500 година Игиги коначно дижу побуну против напорног рада који им Анунаки намећу.

Енки измишља човека
Ако богови не пронађу неко решење, биће осуђени на гладовање. Треба измислити нова створења, предлаже Енки.

Глина и крв
Енки узима глину и умаче је у месо и крв једног жртвованогбога; тако ће човек имати делић божанске мудрости. Богиња Нинту потом пуни овом смешом седам калупа за мушкарце и седам за жене. Чека девет месеци пре него што се прво поколење роди.

Потоп



Сви богови могу конанно да живе без рада откад су створили људе. Међутим, они тако добро обављају свој посао да постају све бројнији.

Људи узнемиравају Енлила
Људи постоје већ 1200 година. Научили су да обрађују и наводњавају земљу. На тај начин се прехрањују и постају све бројнији. Енлилу смета њихова бука и он покушава први пут да их истреби тако што шаље болест на земљу, али људе спасавају Енки и Намтар, бог болести. Након 1200 година, Енлил шаље глад. Поново Енки спасава људе од суше и лоше жетве. Енлил тада одлучуjе да их подави у потопу.

Припреме
Док Енлил припрема потоп, Енки одлучује да спасе једног човека: Премудрог. Он му се јавља у сну и саветује му да изгради брод и да се на њега укрца са својом породицом, птицама, домаћим и степским животињама.

Потоп
Страшна олуја траје седам дана и седам ноћи. Сунце је нестало. Киша и ветар ричу попут бика. Потом потоп престаје. Након што се брод насукао, Премудри приноси дар у храни боговима који је журно једу. Енлил тада схвата да његова наређења нису испоштована јер је један човек и даље жив! Међутим, Енлил одаје признање Енкијевој памети и храбрости Премудрог коме поклања бесмртност. Енки тада одлучује да ће људи од тада бити малобројнији да не би узнемиравали богове. Неке жене неће моћи да рађају децу, а сви људи ће умирати природном смрћу након извесног броја година. Овај мит тако објашњава како су људи постали смртни.

Прича о Гилгамешу



Гилгамеш је краљ Урука, Града у Месопотамији. Овај млади полубогје поносан на своју снагу и снагу свога Града. Ко му се може одупрети? Нико, осим можда богова...

Гилгамеш се ничег не плаши
Богови које је разљутила Гилгамешова гордост створили су биће по имену Енкиду да му се супротстави. Међутим, Гилгамеш и Енкиду се брзо спријатеље. Заједно убијају чувара кедрове шуме, дива који бљује ватру! Њихови подвизи су такви да богиња рата Иштар нуди Гилгамешу своју љубав. Он се дрзне да је одбије! За освету Иштар ствара чудесног бика који би требало да уклони Гилгамеша и уништи град. Два пријатеља поново побеђују. Тада Иштар шаље Енкиду у смртну болест. Гилгамеш остаје без свог пријатеља.

Како постати бесмртан?
Он тада схвата да је смртан као и сви људи. Не мири се с тиме и полази на дуго путовање на којем среће Премудрог, оног који је преживео потоп и кога су богови учинили бесмртним.

Биљка живота
Премудри му открива да постоји чаробна биљка коjа даjе вечни живот. Гилгамеш је проналази на дну мора и жели да се врати у Урук са овим благом. Међутим, док се купа у неком извору змија поједе драгоцену биљку. Гилгамеш је осуђен да остане обичан смртник.

Анзу, птица страве



Анзу је издајник који жели да се дочепа моћи краља богова. Изгледа као огромни орао са кљуном у облику тестере. БОГ Енлил га узима у своју службу и даје му задатак да чува улаз у његов дом.

Анзу вара свога господара
Сваког дана у зору Анзу гледа како се његов господар купа у светој води. Енлил тада на свој престо одлаже круну, божански огртач и Плочицу са судбинама, на којој је записана будућност свих ствари. Анзу једног дана реши да украде ова одличја и постане краљ богова. Он сања да управља свим Игигима! Анзу брзо односи овај плен на врх своје планине. Одмах светом завладаше тишина и непомичност.

Ко ће убити издајника?
Богови се скупљају и траже борца који ће убити Анзуа. Три бога одбијају. Како се супротставити тој птици која сада има божију моћ? Енки предлаже да пошаљу Нинурту, сина оне коју називају „Господарицом рађања".

Страшна борба
Први Нинуртини ударци су бескорисни. Анзу му отима лук, али Нинурта поново креће у сукоб уз подршку богова. Он тада сече птици крила пре него што је убија. Богови коначно враћају одличја своје моћи и сву своју моћ: ред је поново успостављен.



Свадба Суд и Енлила



Енлил није ожењен. Једнога дана док богиња Суд, која се претворила у девојку, стоји пред улазом у мајчину кућу, она заводи бога својом лепотом. Међутим, када он затражи од ње даје следи без других обреда, она одбија.

Просидба
Суд не жели да саслуша бога. Енлил схвата да је мора званично испросити. Он наређује свом слузи Нуски да пронађе девојчину мајку. Нуска јој преноси поруку свога господара: ако се Суд уда за великог бога Енлила живеће са њим у његовој палати. Она ће делити власт боговима и одлучивати о судбини људи! Узеће име Нинлил (Господарица ваздуха). Увреда је опроштена и брак се договара.

Киша поклона
Срећни Енлил шаље стотине поклона Суд. Поворка поклона пролази градом. Суд добија антилопе, јелене, слонове, срне, газеле, медведе, овце, дивље овнове, мајмуне, краве... Добија такође и мирисне сиреве, све врсте меда. урме, смокве, нарове, трешње... а да не спомињемо топазе, злато и сребро!

Моћи богиње
Након брачне ноћи Енлил даје својој жени њене нове моћи: она ће бити богиња љубави и рађања и управљаће послом бабица. Она ће такође бити богиња зрна које клија, тако да ће управљати и пољопривредом. Коначно, писмо ће бити под њеном заштитом. Овај мит објашњава настанак Нинлил као и њене моћи.

За Египћане су богови свуда. На земљи, тамо где живе људи, али и у другом, невидљивом свету: тај свет бог Сунце сваке ноћи пролази и у њега ће преминули отићи након смрти. Ови бројни богови, променљивог изгледа, створили су свет и гарантују његов опстанак.

Писмо богова
То је значење грчке речи „хијероглиф". Током 3000 година писари су записали историју божанстава уз помоћ ових знакова које је измислио сам бог Тот. Ови текстови не служе само за остављање писаног трага: за Египћане је све што је написано истинито. Тако у краљевским гробницама приче о путовању на онај свет треба да помогну умрлом да пронађе свој пут. Дуго времена хијероглифи (на слици доле) су остали тајновити, а онда је Француз Шамполион успео да их растумачи у XIX веку. Захваљујући њему ми данас знамо више о чудноватој историји египатских богова.

Најважнији богови

Египћани верују у веома МНОГО богова који су створили свет и људе и који их свакога дана чувају од уништења. Зато је веома битно да им свештеници одају пошту у њиховој светој кући, храму.

Неколико основних богова

Ра

Врховни бог је такође бог-Сунце. Сваког дана он пролази небески свод у својем чамцу. Његово кретање одржава ред у свету. Често се повезује са Амоном, другим богом Сунца, који је првобитно слављен у граду Теби, а потом у читавом Египту. Тада узима име Амон-Ра.

Озирис

Пред њега долазе мртви у нади да ће од њега добити вечни живот. У давна времена када су богови владали земљом, био је краљ Египта пре него што га је убио његов брат Сет. Захваљујући Изиди и Анубису његова смрт неће бити коначна: оживеће на оном свету, али неће имати право да се врати на земљу.

Изида

То је богиња чаробница. Има толику моћ да може да подари други живот своме супругу Озирису. Она је такође брижна и предана мајка: одгаја Хора, свога сина, далеко од његовог страшног ујака Сета и спасава га од опасности које му стално прете. Због тога постаје природно у очима Египћана богиња заштитница жене и деце.

Анубис

Он је ванбрачни син Озириса и Нефтиде, Изидине сестре. Он је направио прву мумију: мумију Озириса. Захваљујући овом ритуалу, тело његовог оца се могло поново родити. Отада је Анубис бог балзамера. Он такође игра значајну улогу на оном свету, јер он доводи покојнике пред Озириса. Представља се са главом шакала и може чак и преузети тело те животиње у пустињи.

Хор

Син јединац Изиде и Озириса. Читаво детињство проводи у мочварама Нила где га је мајка сакрила да га заштити од страшног Сета. Да би се изборио за египатски престо супротставио се своме ујаку када је одрастао. Он је бог заштитник деце.
 
Сет

Сваке ноћи он брани чамац Сунца борећи се са страшном змијом Апописом Он је, међутим, такође веома љубоморан: убија свог брата Озириса, законитог краља Египта, да би заузео његово место. Сет је дакле истовремено позитиван бог захваљујући коме Сунце излази сваког јутра али и страшни бог који жели да постане краљ на силу.
 
Мноштво богова и њихових улога

Хнум

Овај бог са главом јарца је наводно створио људе на свом грнчарском колу. Посебно га славе у граду Елефантини на југу земље. Његов задатак је да надзире изворе Нила и да чува пећине из којих, по веровању Египћана, долазе високи водостаји који оплођују тле.

Хатор

То је богиња чаробница. Она је такође богиња музике и дојиља будућег фараона коме даје своје млеко. Она заиста носи два кравља рога и понекад се представља у облику те животиње.

Бес

Овај бог не личи ни на једног другог; веома је омиљен у читавом Египту. Својим гримасама овај весели и ружни патуљак тера у бег најопасније животиње, змије, инсекте, шкорпије и штетна створења. Он штити Египћане у њиховом свакодневном животу.

Хапи

Он је оличење поплава Нила коЈе сваке године оплођују тло. Хапија стога обожавају у читавом Египту као извор живота и изобиља. Свете животиње и храна бацају му се на појединим деловима Нила да би се призвала или изазвала довољна поплава.

Тот

Тот поседује све знање. Он је уосталом измислио писмо да би знање преносио. Заштитник писара и сам је на неки начин писар богова. Тако је он задужен да бележи све њихове одлуке. Тот је такође бог Месеца. Ноћу он на небу замењује Ра, бога Сунца.
 
Туерис

Богиња са телом нилског коња и крокодила и лављим шапама. Има заобљен стомак попут трудница чија је заштитница. Она им помаже да се породе и стара се да имају доста млека да нахране своју бебу. Зато је сви обожавају.

Бастет и Сехмет

Бастет, богиња-мачка, је ћерка бога Ра. Она је богиња мира. Али опрез: када се претвори у Сехмет, лавицу, постаје ужасна. Тада јој је задатак да уништи непријатеље бога Ра. Због ње су људи скоро ишчезли са лица земље.

Собек

Овај бог--крокодил је господар слатких вода: језера, река, мочвара. Он је такође бог плодности: по Египћанима што је више крокодила у реци то ће бољи бити приноси након поплаве.

Птах

Бог занатлија и драгуљара, увек се представља у белом оделу које му даје изглед мумије Његова жена је богиња Сехмет. Птаха посебно обожавају у граду Мемфису.

Селкис

Она је богиња-шкорпија. Могла би застрашивати, будући да је представљена у обличју животиње страшног убода. Она насупрот има заштитничку улогу и лечи људе од отрованих рана.

Богови живе и умиру
Рођење богова је често бајковито: Тот, бог-ибис је рођен из Сетове главе. Крава Хатор, ћерка бога--Сунца је изашла из једне од суза које су пале на песак... Богови могу такође умрети попут Озириса кога убија Сет, али се њихове ране често лече магијом. Дуго су владали Египтом, пре него што су то препустили људима. Они се свађају, отимају за место врховног бога, настоје да један другог убију. Ра, краљ богова, понекад се чак и дури!

Да ли Египћани обожавају животиње?
Бројни богови могу узети животињско обличје: Анубис је шакал, Ра је понекад скарабеј, Хатор може узети обличје краве... Зато се појединим животињама као што су мачке и крокодили одаје прави култ. Када умру, њихово тело се мумифицира и сахрањује. Египтолози су пронашли мумије животиња.

Богови са много лица
Често, исти бог може узети више различитих обличја. Он носи одличја која омогућују његово препознавање (одело, капу, скиптар) чак и када се преобрати. Тот се тако може представљати са главом ибиса или главом бабуна.

Постанак света


Када је свет сређен, бог Хнум, на свом грнчарском точку обликује људе. Посебно се залаже при стварању будућих фараона

Како је свет настао? Како нешто може настати из ничега? Ова тајна је инспирисала више египатских митова. Ево једног од основних.

Амон-Ра се рађа из океана
У почетку је у тами постојао само бескрајни океан непокретне површине. Овај океан се звао Ну. Бог Амон-Ра је из њега изронио. Овај бог Сунца нема ни оца, ни мајке; настао је из сопствене мисли. Након што се појавио на врху једног брдашца које израња из Нуа испљунуо је Шуа, бога ваздуха, и Тефнут, богињу влажности. Овај први пар потом рађа Геб, Земљу и Нут, Небо. Свет је настао. Међутим океан Ну није нестао, он окружује небо и Египћани се плаше да се не излије на земљу и не потопи је. Овај опасни океан представља се у бројним храмовима у облику светог језера.

Рађање људи
Геб, бог земље и Нут, богиња неба рађају све остале богове. Али ко је створио људе? Египћани ту улогу често приписују богу--јарцу Хнуму. Он је наводно дао људском телу обличје на свом грнчарском колу. Посебну пажњу обраћа обликовању будућих фараона којима улива „ка", то јест животну енергију.

Свет настањен боговима


Приказ свеша дању и ноћу, са Нуш (Небо), Гебом (Земља), Шуом (Ваздух) и Сунцем

За Египћане ваздух, небо и земљу настањују богови. Они су творци свега и свакога дана растерују зле силе које прете да прогутају свет. Митови објашњавају како небо може остати толико високо, Говоре о пореклу Нила, куда одлазе покојници...

Небо и земља
Тело богиње Нут образује небески свод. Сунце и звезде следе његов облик приликом свог свакодневног кретања. Шу, бог ваздуха, придржава Нут својим двема рукама, што јој омогућује да остане тако високо. Он је раздваја од Геба, бога земље са којим је имала четворо деце. Ну, првобитни океан, прети да једнога дана прогута читав свет. Истовремено благотворни и опасни раст Нила је један од начина на који се показује.

Куда иду умрли?
Одлазе у царство Озириса које се налази на западу, под земљом. Путеви који у њега воде су мрачни, а њихове улазе чува двоглави лав.

Где станују богови?
Већина станује на небу, осим оних чија је улога везана за неки други простор. Тако Геб живи на земљи јер је бог Земље, а Озирис на оном свету. Сви осим Озириса долазе на земљу да би се хранили. Њихове палате су ретко описане; подсећају на храмове које им људи граде.

Веома дуго Сунчево путовање

Сунце обасјава Земљу током дана. Али сваке ноћи Месец мора обављати тај задатак, док Сунце нестаје да би отишло на необично путовање пуно опасности. Да ли ће се појавити сутрадан да подари своју драгоцену светлост? Ово је потпуно неизвесно за Египћане који сваког јутра са олакшањем поздрављају излазак Сунца.

Како се Сунце креће?
Ујутро, када се роди на истоку, бог-Сунце седа у свој дневни чамац. На тај начин прелази дванаест сати свога путовања над Земљом. Увече он стиже на запад. Тада седа у свој ноћни чамац. Његово ноћно путовање трајаће такође дванаест сати. Извесни митови кажу да свакога сата мења чамац! Зато време Земља је у мраку, а Сунце осветљава загробни свет. Његову посаду чине различита божанства.

Борба Ра и Апописа
Апопис је џиновска змија. Сваке ноћи покушава да прогута Ра да би спречила Сунце да се роди. Међутим, сваке ноћи посада божанског чамца са Сетом на челу успева да је савлада. Апопис, међутим, никада није потпуно уништен и свакога пута борба изнова започиње и симболизује борбу сила зла против поретка света.

Остали сусрети
За време дугих часова свога ноћног путовања Сунце среће и бројна друга створења. Његов чамац мора проћи чудним подземним светом у којем сваки час доноси изненађења. Барка се понекад чак мора извући на песак под светлошћу свећа. Сунце може срести огромне змије које му не желе наудити, затим оковане покојнике; пролази поред ватреног језера, симбола плодности... За време путовања довољно је да само именује чуваре различитих врата загробног света да би кроз њих прошао без потешкоћа. У ствари, по Египћанима, онај ко зна назив нечега има моћ над њим.

Поновно рађање
Сунце се коначно појављује над пустињом на истоку: то је зора, чије румене боје подсећају на борбу између змије Апописа и Сунчевог чамца. Свет се може још једном родити.

Различита лица Сунца
На изласку, Сунце оличава Хепри, бог скарабеј  или се представља у облику детета. У подне, у зениту, оно је Ра изнад кога се налази сунчев диск. Увече када нестане на западу то чини у обличју старца са овновском главом: Атума. Његово ноћно путовање често се осликава на зидовима краљевских гробница.

Убиство Озириса

Бoг Озирис је као и Ра био краљ Египта. Престо му је по закону припадао, јер је био најстарији син Геба, Земље и Нут, Неба. Оженио се својом сестром Изидом. Са њом он је научио људе пољским радовима и они постају успешни. Међутим његов љубоморни брат Сет одлучује да заузме његово место...



Убиство
По египатским предањима, Сет узима обличје нилског коња или крокодила да би напао свога брата на обалама Нила. Грчки писац Плутарх је оставио другачију верзију ове приче. Сет је са својим саучесницима израдио веома леп ковчег по Озирисовој мери. Потом га позива на гозбу.Тамо Сет изјављује да ће поклонити овај ковчег оном чије тело савршено у њега улази. Његови саучесници се праве да узалудно покушавају. Потом је ред на краља. Чим се увукао у ковчег сви га брзо затворе, а потом га баце у Нил.

Изидина потрага
Изида, очајна због Озирисове смрти, полази у потрагу за његовим телом које проналази у луци Библос. Међутим, Сет то дознаје. Проналази Изиду, сече Озирисово тело на комаде и расеје их по различитим крајевима Египта. Изида не признаје пораз. Она путује земљом и сакупља парчиће тела свог супруга. Потом га уз Анубисову помоћ враћа у живот. Отада, он ће владати краљевством мртвих.



Хорово детињство



Чаробница Изида се претвара у јастреба да би се удала за свога мужа. Из тога брака рађа се дете Хор. Сада мора од Сета сакрити постојање тог законитог наследника престола и сачувати у животу то крхко дете којем смрт прети у више прилика.

Предана мајка
Изида одгаја Хора у највећој тајности. Да би га заштитила од његовог стрица Сета она са њиме живи у високим травама мочвара на делти Нила.Сваког јутра, пошто сакрије сина у траве, она полази да проси храну прерушена у старицу.

Убод шкорпије
Једнога дана Изида налази Хора непокретног. Позива више богова у помоћ да га спасу. Ра прекида своје небеско путовање све док Тот не успе да из маленог тела извуче отров шкорпије која га је убола.



Бог заштитник деце
И поред све бриге своје мајке Хор доживљава и друге недаће током свога детињства, али млади бог излази здрав и читав из свих ових незгода. Зато у дечијем обличју постаје симбол заштитника све деце. Када је одрастао Хор може да освети свога оца.

Хор свети свог оца и постаје краљ Египта


Након што је уз помоћ мајке изиграо замке које му поставља Сет, Хор конанно може да узме круну Египта
 
Након што је убио Озириса, Сет постаје краљ Египта. Међутим, Хор одлучује да освети свога оца и да преузме престо. У овој борби против Сета поново му помаже његова мајка, Изида.

Суд богова
Да би добио правду, Хор излази пред суд богова којим председава највећи од њих: Ра, бог сунца. Хор жели да буде признат као законити наследник египатског престола. Бог Тот га брани, али Ра подржава Сета који по његовом мишљењу има снагу.

Изидина замка
Богови су се поделили. Изида је спремна да по сваку цену брани свога сина, али Сет покушава да је одстрани са суђења. У ту сврху он одлучује да се суђење одржи на једном острву и забрањује чамџији да превезе било коју жену. Међутим, Изида се прерушава у сиромашну старицу и успева да убеди чамџију да је превезе до острва. На острву она се претвара у девојку. Сет је среће и диви се њеној лепоти. Она му исприча да је ту да би бранила свога сина, пастира коме желе да украду стадо које је наследио од оца. Разљућени Сет стаје у одбрану њеног сина, али не схвата да је та прича иста као прича о Хору и његовом краљевству! Суд, дакле, стаје на Хорову страну захваљујући лукавству Изиде.

Сетов изазов
Сет, полудео од беса, не признаје пораз. Он изазива Хора: обојица ће се претворити у нилске коње и заронити у Нил. Онај који успе да остане три месеца под водом победиће. Хор прихвата. Изида схвата да ће Сет искористити ту прилику да покуша да убије њеног сина! Одлази на обалу реке и рани Сета харпуном, али га не убија, зар он није на крају крајева њен брат? Након бројних пустоловина Хор коначно седа на престо који му припада. Много касније када се оконча владавина богова, људи фараони ће постати краљеви Египта. Попут Озириса моћ преносе на своје синове. Сваки други кандидат за престо био би уљез! Овај мит објашњава како се власт преносила у древном Египту.

Тотова улога
Када богови донесу неку одлуку, Тотов задатак је да је запише на таблицу чиме она постаје званична. Писмо, дакле, има магичну улогу за Египћане. Оно треба да осигура поредак света. Ако Тот, бог писма и наука, стаје на Хорову страну, то је зато што је овај у праву.


Тот који симболизује и знање и мудрост, од почетка стаје на Хорову страну, јер зна да је овај у праву

Тајно име бога Ра

Бог Сунца Ра има много имена. Али никад не открива најтајније од њих којем дугује велики део своје моћи. Богиња Изида одлучује да искористи сву своју домишљатост и чаролију да га открије, што ће је учинити исто толико моћном.

Изидино лукавство



Како натерати бога Сунца да ода свој тајни идентитет? Изида мотри Ра све док се није пружила прилика. Док спава, њему из уста капне мало пљувачке. Изида је покупи и помеша са мало земље да би створила опасну змију. Тако ће Ра напасти животиња коју није сам створио и неће умети да јој се супротстави.

Ујед змије
Изида ставља змију тамо где се Ра шета. Све се одвија по њеном плану: змија уједе бога који зајечи од бола. Осећа како му отров продире у читаво тело, али је немоћан. Какво је то непознато зло чије порекло ни не наслућује? Други богови који су дотрчали гледају тужно како се њихов господар превија од бола.

Изидина победа
Тада долази чаробница Изида. „Откриј ми твоје тајно име и ја ћу те излечити", каже она. Ра наброји Изиди своја различита имена: „Творац неба и земље, Градитељ планина, Надзорник поплава..." Сва имена осим тајног. Међутим, Ра има прејаке болове и на крају пристаје, под условом да га Изида и њен син Хор ником не одају. Тада Изида излечи бога Ра изговарајући тајновиту чаробну формулу и мажући га смешом трава. Отада Изида је исто толико моћна колико и сам Ра.

„Око бога Ра"

У нека прадавна времена Ра, бог Сунца, владао је Египтом. Међутим, људи спремају заверу против свог божанског краља, можда зато што сматрају да је престар да влада. Ра то дознаје и у великој тајности окупља богове да би заједно одлучили какву казну да одреде људима.

Престари краљ
Након многих година владања Ра је остарио. Када сазнаје да смртници спремају заверу против њега, он тражи савет од Нуа, Шуа, Нефтиде, Геба и Нут. Ну га посаветује да пошаље људима „Око бога Ра" да их казни: то је један део његовог тела.

Велики покољ
Ра дакле шаље своје око у облику краве-богиње Хатор (1) да прогони људе који су се сакрили у пустињи. Да би их боље истребила Хатор се претвара у страшну богињу-лавицу Сехмет. Сехмет прождире све Египћане који јој се нађу на путу (2), а потом се враћа код Ра. Међутим, њој се крв омилила и желела би да настави своју гозбу!

Ра спасава људе
Ра је задовољан казном, али свеједно не жели да потпуно истреби људе, јер су они његова створења. Он тада меша црвену иловачу са јечменим пивом. Добијена текућина која подсећа на крв пролива се на земљу током ноћи (3). У цик зоре Сехмет се спрема да настави покољ! Изненади се када спази то море крви, те мало лизне, и још мало све док се не опије, што спасава људе од истребљења.

Ра одлази да живи на небо
Бог-Сунце је победио, међутим људи га више не занимају. Он тражи од Нут да се претвори у краву и да га прими на своје сапи да би га однела на небо (4). Отада ће Ра издалека посматрати земаљска догађања.



Необично краљевство мртвих



Озирисје први од свих богова и људи који је поново оживео. Не на земљи, већ у краљевству мртвих. Његово ускрснуће дозвољава прво фараонима, а касније и свим Египћанима да се надају да ће попут њега имати живот након смрти. Његов култ и обреди у вези са смрћу су од прворазредног значаја.

Краљевство Озириса
Озирис отада влада краљевством мртвих: Дуатом. Добро чувани улаз у ово мрачно и тихо место налази се на западу тамо где залази Сунце. Током своје дуге историје, Египћани су га прво замишљали као копију своје земље у којој тече Нилов брат близанац, а потом као део неба који Сунце пролази за време дванаест сати ноћи.

Анубис, балзамер
Анубис, бог шакал, помогао је Изиди да оживи Озириса. У ту сврху је измислио мумификацију. Да би човек након смрти могао да оде на онаj свет, потребно је да се његово тело припреми истоветним обредом: из њега се ваде органи, и оно се усоли да се не би распало и испуни између осталог песком, зачинима и увије у ланене траке. Коначно уста остају отворена да би поново могла примити дах живота.



Мукотрпан пут
Пре него што ће смети да изађе пред Озириса покојник се сусреће са многим потешкоћама. Духови и демони покушавају да га скрену с пута. Да не би потпао под њихову моћ он мора изговарати тајновите чаробне формуле и растумачити натписе који се налазе на разним вратима кроз која треба проћи да би се стигло на онај свет уз помоћ формула које живи за њих изговарају. На крају покојник излази пред Озириса који одлучује о његовој судбини.

Суд
Да ли је покојник био праведан током свог земаљског живота? То богови процењују. На један крај ваге се поставља душа умрлог, а на други перо које симболизује Маат, правду. Ако је душа лака бар колико и перо, то значи да се човек добро владао и да заслужује да живи на оном свету. У супротном чудовиште „гутачица" ће га појести у једном залогају и он ће умрети по други пут.

Одаја за мучење
Већину „злих" поједе гутачица, док се добри прихватају међу богове и могу се понекад на кратко вратити на земљу. Међутим, судбина појединих осуђеника је другачија: они су предати страшним духовима изузетне суровости, који их муче и прождиру!

Bravo, glviki,  =D> samo mala podrška, nastavi ovako...  :flower:

Грци мисле да богови све знају и да су веома моћни. Због тога им посвећују јавне светковине и приносе им дарове. Постоји бог за сваку пригоду у животу. Међутим, и сами богови су потчињени сили која се назива Судбина и коју Грци никад не представљају.

Чему служи човек?
Бесмртни богови су творци свега: Земље, неба, мора, стабала, животиња. Они су створили и Човека по узору на себе. Али чему служи Човек ако су они тако моћни? Да им подиже храмове и да их храни даровима: богове мора неко да обожава. Без људи, богови би били попут краља без поданика.

Извори
Читава Антика је обојена митолошким причама. Песници опевају живот богова и представљају га на позоришној сцени, уметници га сликају на вазама и вајају у камену. Након што су покорили Грчку Римљани остају опчињени њиховом културом; и латински писци попут Овидија такође причају приче препуне ових немирних богова који постају богови древног Рима. На храмовима, киповима и фрескама такође се представљају богови, чудна створења која их окружују и њихове безбројне пустоловине.

Породица богова


Хера и Зевс су брат и сестра што им не смета да буду и муж и жена. Они имају двоје деце: Хефеста и Ареса. Зевс који није био веран Хери има још много деце. У првом колену породичног стабла богова са Олимпа налазе се деца Рее и Крона: Хад, Деметра, Хера, Зевс и Посејдон

Грци верују у хиљаде божанстава. Нека су веома важна: називају се „Дванаесторицом" (богова са Олимпа). Најмања, нимфе, настањују стене, шуме и реке. Постоје и чудовишна створења која је боље не срести на свом путу.

Врховни богови
Они живе на планини Олимп. Зато се зову Олимпски богови. Хране се амброзијом (божија храна која им даје бесмртност) и пију нектар. Зевс је њихов краљ и заповеда свима, али се они често међусобно свађају и њихове пустоловине понекад су веома замршене! Богови имају моћ да себи узимају различита обличја. Виде све што се дешава на Земљи и могу да сиђу међу људе да би их завели, служили или казнили. Хад је једини бог који не живи на Олимпу: он живи у Паклу где пребивају мртви.

Необична божанства


Кентаури, Херини синови, дивља и жестока створења. Сирене (жене-птице) покуишвају да привуку људе у море својом чаробном песмом

Олимпски богови су окружени гомилом чудних божанстава невероватних моћи. Ветрови слушају Посејдона, који покреће страшне буре када то жели. Јунаци, полубогови полуљуди имају невероватне моћи и посебну судбину. Нимфе, све лепша од лепше, живе стотинама година.

Влакно живота
Три Моире одлучују о судбини сваког човека под Зевсовим наређењима. То су ткаље: једна прави влакно живота, друга га одмотава, а трећа сече. Ово симболизује рођење, живот и смрт.

Чудовишта
Постоје и чудовишна створења: кентаури са телом коња и попрсјем човека, сирене полужене, полуптице, једнооки киклопи... Понекад се јављају и змајеви и грозне и сурове старице. Грчка митологија је такође богата застрашујућим животињама, као што су Кербер, троглави пас чувар Пакла, страшни бикови или коњи људождери!

Киклопи су три брата. То су синови Урана, Неба

Одакле долазе богови?

У почетку је био само хаос Потом се појавила Земља, Геа, и Пакао, Тартар, Пожуда, Ерос и коначно Ноћ.

Земља и Небо
Геа, Земља, ствара планине. море и Урана, звездано небо. Потом се удаје за Урана. Њихова деца су чудовишна: 12 насилних Титана, 3 Киклопа и „Сторуки" пинови који имају по 100 руку и 50 глава! Уран их затвара у само седиште Земље. Међутим, Крон, најмлађи Титан устаје против свог оца.

Крон
Крон ослобађа своју браћу. Титане, из њиховог подземног притвора. Након
што је постао краљ он се жени својом сестром Реом. Геа и Уран су му прорекли да ће и њега збацити сопствени син. Зато он немилосрдно прождире своју децу чим се роде. Реа успева да поштеди и сакрије њиховог најмлађег сина Зевса. Место њега своме мужу даје камен умотан у повоје. Крон га поједе.

Зевс се свети
Млади бог одраста на острву Криту. Касније, да би се осветио своме оцу, он му даје чаробни напитак од којег ће повратити своју децу. И ето Посејдона, Хада, Хере, Деметре и Хестије. Они помажу брату, своме спасиоцу, да постане краљ богова.



Зевс, краљ богова


Пре него што су поделили свет и завладали њиме, богови са Олимпа су морали да се удруже са Сторукима и Киклопима против Титана и потом џинова

Зевс је ослободио своју браћу и сестре. Они одлучују да се са њим удруже против Крона. Остаје им да се сукобе са Титанима који желе да остану господари света.

Борба без милости
Током шест дугих година две невероватне војске се боре, Титани и богови са Олимпа: Зевс и његова браћа и сестре. Сви су толико моћни да ниједна страна не односи коначну победу над другом.

Како победити?
Зевс у Киклопима и Сторуким џиновима проналази одговарајуће савезнике. Три Сторука џина су исто толико страшни колико и читава војска. Сваки од њих баца стотину каменица, док Зевс баца толико муња да се шуме пале, а земља подрхтава под ударима грома. Коначно, Титани су побеђени и беже под земљу одакле више неће излазити.

Џинови
Зевс и његови савезници морају се сукобити и са џиновима, али Олимпски богови излазе као коначни победници из ове борбе богова. Они деле свет. Зевс ће владати небом, Хад подземним светом, а Посејдон водама.

Зевсове љубави

Зевс није веран муж. Лепе богиње и смртнице често привлане његов поглед и он без размишљања узима друго обличје да би их освојио! Сваки путје Хера страшно љубоморна.

Дивља нимфа
Једнога дана Зевс је заведен лепотом Ијо, шумске нимфе. Међутим Ијо бежи од њега. Зевс тада прекрива шуму мрачним облацима да би се сакрио од Хериног погледа. Она налази да је та ноћ у пола дана необична и силази на земљу. Зевс има тек толико времена да претвори Ијо у белу кобилу да Хера не би ништа посумњала. „Дај ми ту дивну животињу", тражи сумњичава Хера. Како је одбити? Сироту Ијо смешта у поље које чува Аргус са стотину очију. Зевс наређује сину Хермесу да је ослободи. Прерушен у пастира он свира фрулу пред Аргусом док га не успава и одсече му главу. Зевс обећава Хери да ће оставити Ијо која одмах поприма своје људско обличје.

Зевс се преображава
Понекад се сам Зевс преображава да би се приближио лепотицама. Тако да би завео принцезу Европу бира обличје дивног белог бика златних рогова. Заинтересована овом тако кротком животињом, принцеза га узјаше. Животиња одмах полеће према мору и односи свој плен на Крит.

Ко је Дионис?



Дионис није бог као сви други: он је син бога и смртнице. За разлику од осталих богова са Олимпа онједе пресно месо, воли да плеше, да се смеје и пије вина док се не опије. То је бог лудила и весеља.

Његово рођење
Зевс воли Семелу, смртницу, ћерку краља Тебе. Она очекује његово дете. Међутим, љубоморна Хера у обличју смртнице саветује Семели: „Питај Зевса да се представи у свој својој моћи и божијем сјају!" Хера зна да ниједан човек не може преживети ту појаву бога. Семела заиста пада спржена громом! Зевс спасава дете из њене утробе и крије га у своје бедро док се не роди. То је Дионис.

Гусари
Једнога дана Дионис се укрцава на гусарски брод да некуд превезао. Међутим гусари који га не препознају хоће да га заробе! Луд од беса, Дионис користи своје моћи да би винова лоза и бршљан израсли на броду и претвара весла у змије. Брод не може даље да се креће. Дионис се изненада претвара у лава. Уплашени гусари скачу у море, а бог их у свом бесу претвара у делфине. Овај мит можда објашњава зашто данас делфини траже људско друштво.

Атина, ратница



Она је једна од највише поштованих богиња. Атина је богиња рата која се више служи мудрошћу него сировом снагом. У време мира она учи људе хиљадама вештина и Шако им помаже да унапреде своју цивилизацију.

Рођење Атине
Прва Зевсова жена је била Метис, богиња мудрости и опрезности. Међутим, Зевсу је проречено да ће га њихово дете збацити са престола. Да би избегао ову судбину Зевс прождире Метис чим чује да је трудна. Међутим, веома брзо има страшну главобољу, због које тражи од Хефеста, бога занатлија, да му разбије главу. Из ње се рађа Атина већ наоружана, са шлемом и уз крик победе!

Заштитница Атине...
Након што је победила у такмичењу против Посејдона за господарицу Атике (Атинске области) она постаје заштитница тога града. Храмови и посебно велики Партенон њој су посвећени, а велике јавне светковине је славе. Атина је заштитница градова уопште. Она је такође научила жене да ткају, а мушкарце грнчарском занату и умећу грађења борних кола и бродова.

...и јунака
Атина се служи својом мудрошћу да би помогла грчким јунацима да преброде најгоре потешкоће. Захваљујући њој, Персеј може да убије Медузу, Јасон гради брод који ће га однети до Златног руна, Одисеј се враћа кући након Тројанског рата. Међутим када је љута, Атина може постати немилосрдна.



Прометеј, Зевс и љупка Пандора



Прометеј, син Титана, потпуно је изменио живот људи. Дао им је животињско месо да га једу и ватру да га испеку. Богови се морају задовољити димом гозбе.

Прометеј изазива Зевса
У нека давна времена људи и богови су живели заједно у изобиљу, али једног дана избија свађа међу њима. Прометеј који мора да их растави тајно стаје на страну људи. Убија бика и ставља са једне стране непривлачну кожу под којом је сакрио месо, а са друге лепу белу масноћу која прекрива саме кости. „Који део желиш?" упитао је Зевса. Бог бира онај део који лепше изгледа. Месо, значи, иде људима, а Зевсу саме кости! „Када је тако, одузимам људима ватру", повика Зевс. „Нек' једу њихово месо пресно!" Међутим, Прометеј ће донети људима ватру скривену у стабљици аниса.

Зевсова освета
Луд од беса Зевс окује Прометеја на планини Кавказ. Сваког дана један орао долази да му кљуца јетру која се сваке ноћи обнавља. Тек ће неколико векова касније Херкул, који туда пролази, ослободити несрећника.



Зевс се љути на људе
Краљ богова жели такође да се освети људима. Одлази код Хефеста, бога занатлија, и наређује му: „Узми земље, додај воде и дај јој обличје богиња". Тако настаје прва жена, рођена да би служила Зевсовој освети. Зове се Пандора, „дар свих богова". Афродита јој даје своју љупкост а Хермес радозналост. Она долази на земљу носећи у рукама ћуп који је обећала да никад неће отварати.


Пандора између Афродите и Хермеса. Њу је обликовао Хефест, 6ог занатлија

Шта је у Пандорином ћупу
Када Епиметеј, Прометејев брат, спази љупку Пандору он је засењен њеном лепотом и жени је. Пандора једног дана више не може да издржи од радозналости. Мало отвара поклопац ћупа који јој је поверен. Одмах из њега излазе зла која су богови ту сакрили: болести и патње ће од тада морити људе. Уплашена Пандора брзо затвара ћуп. У њему остаје само нада, која ће људима омогућити да поднесу све те несреће.


Пандорин ћуп, који садржи све људске несрепе. често се и данас зове .Ландорина кхтија"

Потоп



Богови су створили људе да би их обожавали и радили у миру. Међутим, људи су постали зли. Није реч само о ратовима и насиљу. Они су престали да верују у богове! Зевс одлучује да их казни.

Потоп
Зевс окупља све богове. „Људи су постали зли, треба их казнити." Бог не пушта гром из страха да не уништи и небо. По његовом наређењу Посејдон окупља мора, реке, облаке и наређује им да преплаве земљу. Усеви, стока, људи, све нестаје под водом. Све осим пара праведника  Деукалиона и Пире, који су изградили брод по Прометејевим саветима.

Нови људи
Након девет дана пловидбе Деукалион и Пира се искрцавају на врху јединог копна које је извиривало из мора, Парнаса. Моле богове да се сажале на њих. Зевс зна да су добри. Он повлачи воду. „Како ћемо поново створити човечанство?" пита га сироти пар. „Покријте главе и бацајте иза себе кости прамајке", одговорио им је. Али шта то значи? Деукалион и Пира рекоше једно другом: „Наша мајка је земља а њене кости су камење!" Тада бацаше камење. Оно које је бацао Деукалион претворило се у људе, а Пирино у жене. Тако је настало ново човечанство.

Надарени Аполон



Аполон има хиљаду талената. Овај Зевсов син, сјајан попут сунца, најбољи је музичар и најлепши бог. Има такође моћ да предвиђа будућност.

Син Зевса и Лето
Љубоморна Хера сазна једног дана да богиња Лето чека Зевсово дете. Љута, она наређује свим земљама да јој одбију гостопримство. Лето тако лута месецима у потрази за местом где би могла да се породи. Коначно се повлачи на неплодно острво које ће постати Делос, једно од најчувенијих грчких острва. Тамо рађа близанце: Артемиса и Аполона.

Аполон у Делфима
Аполон остаје дете само неколико дана. Захваљујући нектару и амброзији, божијој храни, он убрзо стасава у лепог младића. Тако добро свира у лиру да постаје заштитник музичара. Одлази у Делфе где је одлучио да подигне своје светилиште. Попут свих богова жели да га људи обожавају и да га хране својим даровима. Убија змију Питона која је страх и трепет области и Делфи постају најчувеније пророчиште. Бог ту прориче будућност кроз уста жене која се зове Питија. Људи долазе издалека да је питају о својој судбини, попут Едипа.



Посејдон



Посејдон је Зевсов старији брат. Његова одличја, коњ и бик, су попут њега снажни и плаховити. Он је бог воде, посебно мора и заштитник рибара. Веома је поштован у овој земљи окруженој водом.

Веома моћан бог
Како занемарити онога ко управља морима? Онога ко може да подигне буру у налету беса? Посејдон може да уздрма земљу једним ударцем трозупца и да тако изазове страшне земљотресе.

Посејдонов сан
Овај бог воде би желео да га обожавају у неком великом граду, али, други богови односе победу. Жели град Аргос? Херу бирају богови--реке те области. Жели Атину? Краљ више воли богињу Атину. Да би се осветио он шаље поплаву на Атику, атинску област. Славе га, међутим, у бројним приобалним градовима и у Коринту где се јавне игре организују у његову част.

Неверни муж
Посејдон се жени Амфитритом, морским божанством. Заједно имаће сина по имену Тритон. Међутим, Посејдон није веран. Претвара се у коња да би стигао лепу девојку по имену Медуза, коју заводи у једном храму посвећеном Атини. „Како се усуђују да оскрнаве мој дом?" повика Атина. Луда од беса, она претвара Медузу у грозно чудовиште.

Хефест и Афродита



Хефест, господар ватре, једини је ружни бог. Богиња љубави, Афродита, убедљиво је најлепша на Олимпу. Њихов брак ће изазвати неколико ,варница"...

Како је дошло до тог брака?
Хефест је син Зевса и Хере. Његова мајка је сматрала да је превише ружан и бацила га је са Олимпа. Прича се да је зато постао хром. Примиле су га нимфе и одгајиле у једној подморској пећини. Ту је исковао своја прва ремек-дела, међу којима и чаробни златни престо који поклања својој мајци. Обрадована поклоном, Хера на њега седа, али више не може да устане. Само је Хефест може ослободити! Његов услов: Афродитина рука! И ето како су се ова два, толико различита, створења венчала.

Да ли је Афродита верна?
Не, често се састаје са Аресом, напраситим богом рата. Хефест прави невидљиву и чврсту мрежу коју баца на љубавнике и окупља богове са Олимпа око криваца. Какву ће им казну изрећи? Никакву: сви пукну од смеха. Увређени, Афродита и Арес одлазе на земљу далеко од Олимпа.

Која је најлепша?
Богиња неслоге Ерида баца једног дана приликом гозбе богова јабуку на којој су биле написане речи: „Најлепшој богињи". Хера, Атина и Афродита желе ову јабуку. Парис, Тројанац, треба да пресуди. Он бира Афродиту која му је обећала заузврат љубав једне смртнице. Афродита је проглашена најлепшом богињом.

Хад и подземни свет Пакла



Када су три брата Зевс, Посејдон и Хад делили свет, Хаду је припао Пакао. Ни људи ни богови не воле ово мрачно место у којем пребивају душе умрлих. Ретки су они који су се из њега вратили!

Где се налази Пакао?
Грци мисле да је он на крају океана, западно од Земље, за коју мисле да је равна. Потом откривају да океан сигурно није граница људског света. Тада преносе Пакао под земљу. Улази су дубоке пећине и
реке коjе пониру у земљиште.

Које Хад?
То је краљ Пакла. Његово име значи „невидљиви", и он то постаје захваљујући чаробној кациги коју су му поклонили Киклопи. Људи се боје да изговоре његово име; зато су му дали надимак Плутон, што значи „богати". У ствари он је господар богатстава која долазе из земље: метала и пролећних изданака. Хад готово никад не излази из свог царства. Једанпут, када га је ранила Херкулова стрела, морао је да оде на Олимп да се лечи.

Ко је Хадова невеста?
Хад се једног дана заљубљује у своју нећаку Кору, ћерку Зевса и Деметре. Он је отима и односи у своје царство кроз један процеп у земљи. Деметра чује како јој ћерка вришти од страха, али је не налази. Где је Кора? Она претражује Земљу у потрази за њом, али је никад не проналази. Очајна, она запоставља своју дужност богиње жетве: поља више не рађају. Зевс мора да заведе ред. Наређује Хаду да ослободи заробљеницу. Али ко год проба храну Пакла мора у њему и остати и Кора од глади није могла да издржи. Хад је жени и даје јој ново име Персефона.

Лето и зима
Хад и Зевс заједно одлучују да ће се сваке године Персефона враћати код своје мајке у пролеће и лето, тада ће биљке пуштати изданке. Потом ће се вратити Хаду у зиму.

Ко живи у Паклу?
Хад и Персефона су окружени увек бројним поданицима, јер душа сваког умрлог мора доћи у Пакао. Кербер, опасни троглави пас стара се да нико из њега не изађе. Хермес, гласник богова, доводи нове придошлице до подземног света. Лађар Харон, мрзовољни старац, превози их преко једне од река Пакла, Стикса или Ахерона, у зависности од традиције. Друга божанска створења, попут Хекате, страшне чаробнице, такође су ту.

Шта чиие душе?
Према најстаријим причама све непромишљене душе лутају Паклом. Прати их вечито жаљење за њиховим земаљским животом. Касније Грци осмишљају различите судбине за добре и за зле. Убице и они који су се супротставили боговима одлазе у Тартар, на дно Пакла и трпе бескрајне муке. Душе праведника одлазе на Јелисејска поља где време проводе у весељу и слави богова.

Два чувена кажњеника
Тантал и Сизиф спадају у оне који су се усудили да се супротставе боговима. Након смрти су стога осуђени на вечне муке у Тартару. Сизиф мора да ваља једну тешку стену до врха планине. Сваки пут кад дође скоро до врха, стена му испада и откотрља се (видети стр. 52). Стално изнова почиње исти неоствариви посао. Танталово тело је зароњено у језеро, вири му само глава. Страшно је жедан али сваки пут када се сагне да попије воде, њен ниво опада. Такође је гладан, али чим пружи руку да дохвати воће, налет божанског ветра му га односи ван домашаја.



Орфеј и Еуридика
Орфеј и Еуридика
Мало је живих који су ушли у Пакао и из њега изашли. Још је мање мртвих који су из њега утекли. Полубог Орфеј је успео ово прво, али није могао да спасе своју супругу Еуридику. Орфеј има дар да опчињава својом лиром све оне који га чују: животиње, биљке, људе и богове. Бескрајно воли Еуридику, али је њихова срећа кратког века: Еуридика умире од уједа змије и одлази у Пакао. Неутешни Орфеј остаје сам на земљи. Он полази тада пут Хадовог краљевства да тражи своју жену. Његова патња и музика очараваЈу скелеџију Харонау Кербера и самог Хада. „Можеш вратити Еуридику на земљу, под условом да се не окренеш према њој на твом путу", каже бог Пакла. Није се надао овој дозволи, али је нестрпљив. Окреће се да види своју љубљену која заувек нестаје.

Тезеј и Минотаур



Тезеј своју снагу користи за добробит људи тако што убија дивље звери и крволочне разбојнике. Успева да убије Минотаура, чудовиште које једе атинске младиће.

Тезејево детињство
Тезеј је син Егеја, краља Атине. Одраста далеко од свога града, крај своје мајке, принцезе Етре. Егеј је иза једне стене сакрио мач и сандале. „Када буде могао сам да помери ту стену, открићеш му ко је његов отац!" наређује Етри. У 16. години, Тезеј је довољно снажан да изврши тај подвиг. Узима мач и сандале и одлази да се придружи своме оцу, супротстављајући се свим опасностима на путу. У Атини Егеј препознаје Тезеја по његовом мачу.

Пут на Крит
Атина мора редовно да пошаље на Крит 7 девојака и 7 младића које ће појести Минотаур, чудовиште, пола човек, пола бик. Тезеј полази са њима. Али како ће изаћи из лавиринта у којем звер живи? Аријадна, ћерка критског краља, даје му клупко захваљујући којем ће пронаћи пут назад. Тезеј затиче Минотаура у сну. Убија га голим рукама и следи клупко до излаза.

Напети повратак
Тезеј отима Аријадну и плови ка Грчкој, али мора да остави принцезу на путу, можда према Посејдоновим наређењима. Растужен, он заборавља да подигне бело једро у знак успеха, како му је то наложио његов отац. Када издалека види црно једро, Егеј мисли да је његов син погинуо. Од туге се баца у море које од тада носи његово име.



Персеј и чудовишна Горгона



Читавог живота полубог Персеј иде из подвига у подвиг. Снажан је и одважан, а штите га и богови. Без њих не би могао победити чудовиште попут Медузе, страшне Горгоне.

Персејево рођење
Акрисије, краљ Аргоса, одлази једног дана да се саветује са пророчиштем које му каже: „Ако будеш имао унука, убиће те". Преплашени Акрисије гради затвор под земљом да у њега затвори своју ћерку јединицу, Данају. „Тако никад неће имати деце", мисли он. Међутим, Зевс је са Олимпа приметио Данајину лепоту. Претвара се у златну кишу и тако улази у затвор кроз рупу у крову. Неколико месеци касније рађа се дете Зевса и Данаје: Персеј. Акрисије у бесу затвара Данају и дете у дрвени сандук који баца у море. Међутим, богови су одлучили да они преживе. Сандук се насукао на једно острво. Прихвата их краљ те земље Полидект.

Напрасити краљ
Чим Полидект угледа лепу Данају, смртно се заљуби у њу. Међутим, она одбија његово удварање и Персеј, који је одрастао, штити је. Полидект настоји међутим да га удаљи тако што га шаље да се бори против страшне Горгоне, Медузе.

Како изгледа Медуза?
Она је страшна, њена коса су живе змије, има кљове вепра и крила на леђима. Медуза има две сестре које су исто толико ружне као она и бесмртне. Све три називају Горгонама. Онај ко се сусретне са њиховим погледом претвара се у камен.

Убиство Медузе
Богови Персеју дају сандале са крилима, Хад своју кацигу која га чини невидљивим, а Атина свој штит. Персеј одлеће у потрагу за Медузом. Под њим се нижу окамењене силуете жртава Горгона. Он невидљив надлеће заспалу Медузу. Пазећи да гледа само у одраз чудовишта у Атинином штиту (да се не би претворио у камен), он јој српом одсеца главу и односи са собом. Из ране излеће Пегаз, крилати коњ, син Медузе и Посејдона.

Непобедиво оружје
Дуго Персеј надлеће Земљу. Служи се Горгонином главом и њеним погледом да окамени дива Атласа, који му одбија гостопримство (тако ствара планину Атлас у северној Африци).Потом се свети Полидекту кога скамењује.

Предсказање
Персеј жели да упозна свога деду Акрисија. Он бежи јер је судба његовог унука да га
убије. Међутим, једнога дана обојица се, не знајући, пријављују на јавне игре. Персеј у једном надметању ^ баца диск и случајно убија једног гледаоца: Акрисија. Предсказање се обистинило. Након смрти Персеја богови су претворили у сазвежђе.

Трагична Едипова судбина



Богови све виде: прошлост, садашњост и будућност. Пророчишта, која умеју да тумаче знаке које богови шаљу, саопштавају људима судбину која их очекује. Неки од њих, попут Едипа, узалуд покушавају да утекну божијој вољи.

Мрачно предсказање
Лај и Јокаста, краљ и краљица Тебе, немају деце. Одлазе у пророчиште где им се предсказује: „Ако будете имали сина, убиће свог оца и оженити се мајком". Дете се рађа. Краљица га одмах напушта да би спречила да се предсказање обистини. Претходно му везује стопала након што му је пробола чланке. Пастири проналазе напуштено дете, лече га и потом одводе краљу Коринта, Полибу који нема наследника. Одушевљени краљ даје детету име Едип („натечено стопало").

Шта је истина?
Едип одраста уз Полиба и његову жену за које верује да су му прави родитељи. Воли их нежном љубављу. Међутим, једнога дана неки пијанац му добацује: „Ти си усвојен!" Едип не зна шта да мисли. Одлази стога у Делфе да се посаветује са пророчиштем. Једини одговор гласи: „Убићеш оца и оженити се мајком".

Како избећи такву грозну судбину?
Едип види само једно решење: побећи из Коринта где живе они које сматра својим правим родитељима. Напуштајући Делфе, Едип се на уском путу среће са пратњом једног старца. Обојица желе да прођу, иако пут није довољно широк. Старац удара Едипа који не може да задржи свој бес и убија га. Управо је, не знајући, убио свога оца...

Сфингина загонетка
На улазу у Тебу, Едипа зауставља Сфинга која пустоши област. Ово страшно створење, пола жена, пола лав, поставља загонетку свим путницима. Ако не знају одговор она их поједе. До тада нико није дао тачан одговор! „Која животиња ујутро иде на четири ноге, у подне на две, а увече на три?" Едип без премишљања одговара: „Човек: као дете пузи, одрастао иде на две ноге, а у старости се служи штапом". Сфинга се од беса баца у понор.



Краљ Едип
Едип је ослободио Тебу страховласти! Краљ Лај је управо убијен. Град нуди краљичину руку ономе ко је спасао град од Сфинге. Едип се не знајући жени својом мајком. Јокаста и Едип живе срећни и чак имају два сина и две ћерке. Међутим, једнога дана куга се обрушава на Тебу. Пророчиште Едипу саветује да казни убицу Лаја да би се богови умирили.

Ко је убио Лаја?
На ово питање, пророк из Делфа остаје нем, да би коначно одао Едипу да је он убица Лаја. Истовремено, он сазнаје да је пасторак Полиба који је управо умро.

Судбина се обистинила
Тада Јокаста схвата да се удала за сопственог сина и да се пророчанство обистинило. Она се убија, а Едип који не може да поднесе истину копа себи очи и одлази далеко из града а води га и прати ћерка Антигона. Митови су начин на који Грци показују да људи не могу утећи својој судбини.
 
Јасон и пустоловина са Златним руном


Аргонаути се укрцавају са Јацоном на ''Арго''

Јасон је син краља. Има само један циљ: да отера свога стрица са престола који је на силу отео од његовог оца. Његове пустоловине га одводе до свих обала Средоземља и Црног мора.

Које Јасон?
Он је син Аиса, краља Јолка, маленог града на Пелопонезу. Јасон одраста ван града, откад је његов ујак Пелеј преузео власт. Са 16 година он жели да оцу врати престо и одлази у Јолк. На путу губи једну од сандала. Када га види, Пелеј се уплаши: проречено му Је да ће му човек са једном сандалом донети крај.

Ка Златном руну
Јасон је одлучан и храбар. Он захтева престо од свога стрица. Пелеј је опрезан. „Добићеш га ако ми донесеш Златно руно". Он зна да је то готово немогуће. Ово руно чаробног овна је веома далеко на другом крају Црног мора. Јасон није обесхрабрен и припрема се за пут. Укрцава се на брод по имену „Арго" (чијом је градњом управљала Атина) и окружује се познатим јунацима као што су Херкул, Орфеј, Тезеј... Зову их Аргонаутима.

Тешка пловидба
Аргонаути наилазе на бројне потешкоће. Једног дана ослобађају слепог пророка од Харпија које сваког дана једу његову храну. Заузврат пророк им открива како треба проћи између две покретне стене које се сударају и ломе бродове на улазу у Црно море. „Пустите једну голубицу, ако она прође препреку, проћи ће је и ваш брод''. Голубица губи једно перо и једва пролази. Аргонаути покушавају: само задњи крај брода је закачен. Отада су две стене непокретне.



Медејина чаролија
Аргонаути стижу у Колхиду где се налази Златно руно. Јасон га тражи од краља Ајета. Он му одговори: .,Упрегни моја два божанска бика у плуг, посеј ове змајеве зубе у земљу и победи ратнике који ће из њих израсти. Онда ћу ти га дати." Срећом, чаробница Медеја, Ајетова ћерка, опчињена је чарима младог ратника. Она му поклања маст која га чини невидљивим! Може се сукобити са биковима и победити ратнике који ничу из Земље.

Још један задатак
Јасон је успео да испуни тражене услове. Међутим, краљ одбија да одржи своју реч и саопштава Јасону да сам мора отићи по Руно. Медеја поново притиче у помоћ Јасону и успављује страшног змаја који даноноћно чува Руно. Јасон успева да га се дочепа.
Повратак у домовину Након дугог пута они стижу у Јолк, где Пелеј, након што је убио Јасоновог оца, и даље влада. Никад, значи, није ни имао намеру да преда престо. Медеја се служи новим лукавством које проузрокује Пелејеву смрт. Јасон коначно постаје краљ Јолка.

Дванаест Херкулових задатака



Његова физичка снага је ушла у легенду: чудовишне змије, дивови, разуларени бикови, нико и ништа му се не може супротставити. Овај полубог је такође бранитељ људш свуда на свом путу он убија створења која их држе у страху.

Хера га проклиње
Херкул има славне родитеље. Његова мајка Алкмена потиче од јунака Персеја, а отац Зевс је врховни бог. Зевс је успео да заведе лепу смртницу Алкмену која чека његово дете. Он најављује бого-вима: „Следећи Персејев потомак имаће велику моћ над људима". Хера, Зевсова супруга, погађа да ју је он поново преварио. Она се стара да се пре Херкула роди још један Персејев потомак: то је Херкулов рођак Еуристеј на коме се обистињује Зевсово пророчанство. Зато ће Херкул читавог живота бити у Еуристејевој моћи.

Јунак још у колевци
Херкул је још беба када Хера шаље две змије ка његовој колевци да га убију. Његов брат, син Алкмене и Амфитриона, вришти од страха, а Херкул граби чудовишта и дави их не пустивши гласа.

Ко поставља дванаест задатака?
Након што је одрастао, Херкул се оженио. Једног дана Хера га учини лудим: он убија своју жену и децу. Ужаснут сопственим чином, он пита пророчиште у Делфима како да окаје злочин и сазнаје да се мора ставити у службу свога рођака Еуристеја који му поставља дванаест надљудских задатака.



Немејски лав
За почетак Херкул мора Еуристеју донети крзно лава кога ниједно оружје не може повредити. Како га убити? Херкул узалудно проба са стрелама. Потом га заробљава у једну пећину, ошамути га ударцем тољаге и задави га голим рукама. Потом се и сам наоружава лављим канџама да би га раскомадао и обукао његову кожу. Сада је и сам неуништив захваљујући свом чаробном крзну.

Убити хидру из Лерне
Други задатак није ништа лакши. Херкул треба да убије хидру, деветоглаву змију која пустоши стоку и убија самим дахом сваког ко се приближи њеној мочвари, Лерни на Пелопонезу. Херкул одсеца неколико глава чудовишту, али оне стално израстају! Његов нећак Јолај, који је дошао да се бори са њим, пали хидрине ране док Херкул успева да стигне до једине обесмрћене главе.

Аугијеве штале
Херкул потом хвата дивљег вепра из Ериманте који штети усевима; хвата срну са златним роговима са планине Керинеје а потом побије птице на Стимфалском језеру које својим гвозденим кљуновима једу људско месо. Шести од ових задатака састоји се у чишћењу штала краља Аугија чије сјајне животиње живе у страшној прљавштини која се полако шири наоколо. „Ако успем да их очистим за један дан, дај ми десетину твога стада". тражи Херкул. Пошто му је краљ то обећао, јунак својом надљудском снагом скреће ток двају река. Вода тада плави штале и чисти све на свом путу. За један дан штале су чистије него икад! Међутим, краљ по обављеном послу не држи реч, што ће га коштати живота.



Бик са Крита
Бог Посејдон је краљу Крита подарио једног дивног бика мислећи да ће му он бити поднесен као жртва. Међутим, краљ Минос то не учини. Да би га казнио, бог учини лудом моћну животињу која пустоши острво и држи у страху његове становнике. Херкул одлази код бика и бори се са њим више дана пре него што успева да га укроти. Након што је животиња припитомљена, Херкул прелази море на његовим
сапима.

Из подвига у подвиг
Године пролазе и задаци се нижу. Током осмог похода Херкул убија Диомедове кобиле, које њихов господар храни људским месом. Потом на деветом задатку мора украсти чаробни опасач Хиполите, краљице Амазонки, и сукобљава се са читавом војском неустрашивих жена ратница. Потом се Херкул докопава бикова Гериона, дива са три тела и три главе и убија га. Једанаести задатак га одводи у Хесперидов врт из којега краде златне јабуке које је Мајка-Земља поклонила Хери.

Кербер, пас из Пакла



Еуристеј очајава, никад неће успети да се отараси Херкула! Покушава са дванаестим и последњим задатком: наређује јунаку да му доведе Кербера, троглавог пса који чува улаз у Пакао. Немогућа мисија, будући да ниједно људско биће не може живо изаћи из подземног света! Међутим, Херкул поново тријумфује и доводи Еуристеју Кербера кога је напола задавио голим рукама, пре него што га пошаље назад да чува царство сенки.

Јунаков крај
Херкул је завршио са својим задацима. Његов живот остаје, међутим, до краја низ борби и опасности. Жени се принцезом Дејаниром и на једном путовању они морају прећи преко набујале реке. Дејанира прелази на леђима кентаура Несоса, који користи ту прилику да покуша да је отме. Херкул убија кентаура стрелом, али пре него што издахне Несос прошапуће: „Узми мало моје крви. Ако њоме натопиш одећу твога мужа заувек ћеш сачувати његову љубав". Године пролазе. Херкул се заљубљује у другу жену. Љубоморна Дејанира тада употреби чаробну крв! Ужас, јунак је у страшним боловима! Била је то замка... Он покушава да збаци одећу отровану Несосовом крвљу, али се и његово месо у исто време кида. Дејанира се убија од туге. Херкул прави велику ломачу на којој наређује да га спале да би окончао несносне муке. Он је једини јунак који је примљен међу богове на планини Олимп и који је постао бесмртан!


И поред свих својих подвига, Херкул одлучи да се спали. Остао је најчувенији јунак Грчке митологије

Невероватне Одисејеве пустоловине



Одисеј је један од најомиљенијих јунака антинке Грчке. Он је храбар, али и препреден и паметан. Његове подвиге из Тројанског рата опева песник Хомер у дугом епу ,Длијади", а његов повратак у Грчку у ,Одисеји".

Који је повод Тројанског рата?
Афродита је обећала Тројанцу Парису љубав лепе Јелене која је жена грчког краља Менелаја. Парис отима девојку. Грци су бесни. Како су сви бивши Јеленини удварачи обећали да ће јој помоћи у случају опасности, они образују војску и полазе у опсаду Троје да би вратили лепу Јелену. Одисеј је један од њих и, премда се дуго премишљао да ли да остави саму своју жену Пенелопу и сина Телемаха, и он полази.

Тројански коњ
Грци полазе бродовима пут Троје на обали Азије и организују опсаду града. Међутим, Тројанци не желе да се предају и рат траје десет година. У њему учествују како смртници, тако и богови: Хера и Атина штите Грке, Афродита Тројанце. Одисеј ће под утицајем Атине осмислити одлучујуће лукавство: гради огромног дрвеног коња у којег се сакрива са неколицином грчких ратника, док се остали праве да напуштају опсаду. Заинтересовани Тројанци уносе коња у град. Увече Одисеј први излази из коња праћен својим друговима. Они тада отварају једна од врата Троје остатку грчке војске која заузима град и ослобађа Јелену.

Напорни повратак


Грчки ратници које је заробио киклоп Полифем успевају да побегну захваљујући Одисејевој варци

Након ове тешке победе, Грци се могу коначно вратити кући. Одисеј жели да се што пре врати у своје краљевство, на острво Итаку где га већ десет година чекају жена и син. Нажалост, увређени богови шаљу буру за буром на његове ратнике који су их увредили тиме што су опљачкали Троју.

Острво киклопа
Одисеј једнога дана стиже на непознато острво које истражује са својим друговима. Откривају велику настањену пећину и смештају се у њој да сачекају станара. Када он стигне они су престравље-ни! Он је киклоп, једнооки џин. Ово чудовиште се зове Полифем и пастир је. Чим су му овце ушле у пећину, он затвара улаз огромном стеном и примећује Грке. Одмах поједе двојицу од њих, а потом још двојицу током ноћи. Одисеј мора спасити преостале: он сипа толико вина џину да се он напије. Одисеј ово користи да му забоде колац у око и Грци успевају да побегну окачени о стомак оваца када их џин пусти.

Одисеј код чаробнице Кирке
Овом пустоловином је Одисеј на себе навукао гнев бога мора Посејдона, Полифемовог оца. Бог шаље таласе који односе Одисеја код чаробнице Кирке. Она позива Грке код себе, нуди им пиће које даје заборав, а потом их претвара у свиње. Одисеј, упозорен, приморава Кирку да врати његовим пријате-љима људско обличје.



Песма сирена
Грци су убрзо пролазили поред острва сирена, створења са главом жене и телом птице, која певају да би намамиле морнаре у море и потом их појеле. Одисеј је зачепио уши веслача воском и тражи од њих да га вежу за јарбол брода. Захваљујући овом лукавству имаће част да чује песму сирена, а да не умре!

Коначно Итака!
Сам, изморен, Одисеј коначно пристаје на обале свога острва. Његова жена Пенелопа га је чекала двадесет година! Свима онима kojи су покушали да је заведу одговарала је: „Одабраћу новог мужа када будем завршила са ткањем овог покрова". И сваке ноћи она би расплитала оно што би преко дана исткала да покров никад не буде довршен. Њено стрпљење је награђено када види како јој се муж враћа жив и здрав.


Одисеј по повратку кући у Итаку коначно налази своју жену Пенелопу и сина Телемаха након двадесет година одсуства током којих је доживео многе пустоловине

Римљани предано поштују своје богове да би избегли недаће и болести. Желе такође да докажу да они владају светом зато што потичу од богова.

Првобитни богови
Од почетка њихове цивилизације Римљани поштују многобројна божанства. Прича о њима није битна, поштују се пре свега због њихове улоге, јер она су ту да би заштитила Римљане у сваком тренутку њиховог живота. Више божанстава брину се о деци: Кармента одлучује о њиховој судбини, Потина их учи да пију, Едука да једу... Неки богови симболизују моралне врлине. Тако је Фидес богиња задате речи, Хонос. бог части. Они могу такође чувати поједина места, попут Јануса који чува улазе и излазе из градова и кућа, луке и саобраћајнице. Друга божанства су у тесној вези са природом: Флора је богиња цвећа, Помона воћа, Силван је бог шума.

Позајмљени богови
Римско царство се шири и у њему се срећу тако различити народи као што су Келти, Грци, Египћани, који сви имају своје богове. Римљани су се увек дивили грчкој цивилизацији. Од VI века пре наше ере почињу да повезују свог бога Јупитера са грчким Зевсом, своју Венеру са Афродитом... Током времена додају им неке богове покорених народа, попут Изиде, египатске богиње.


Бог Јанус нма две главе јер надзире све улазе и излазе

Дубоко поштована божанства


Спрема се јавна жртва

Римљани желе да их њихови богови штите у свакој прилици. Труде се стога да их задовоље редовним обредима. Неки су јавни и одвијају се у Граду, док се други врше у кући са оцем породице као ,,свештеником".




Кућни обреди
Сваки дом обожава своје кућне богове: пенате, богове оставе и лара духа, заштитника читавог домаћинства. Дарови, цвеће и колачи од меда полажу се на мали олтар. Сваког човека током живота прати дух чувар који се често представља у облику змије.

У граду
Врховни богови имају у граду своје храмове, свештенике и светковине. Веста, велика богиња дома, посебно се слави у Риму, као да је град једна велика кућа коју треба заштитити. Њен симбол је ватра. Весталке су девојке које врше обреде посвећене Вести, пазе да се свети пламен никад не угаси. Да би свако јео колико жели, земља мора бити плодна. Зато се организују бројне светковине у част богова пољских радова: у марту се одвија пролећна свечаност посвећена Бахусу, у мају светковина Флори да би будуће жетве биле обилне. Током мајске светковине организују се игре, позоришне представе и лов...

Да ли су цареви сматрани боговима?
Од почетка своје историје Римљани су попут богова обожавали поједине високе личности. Ромул, оснивач Рима, проглашен је за бога, под именом Квиринус. Касније, у време Царства, поједини цареви су обожа-вани исто као и богови за време свог царевања, попут на пример цара Августа.


Флора је веома поштована јер се брине о цветању поља и вртова као и о добром расту лозе. Посвећене су јој светковине у пролеће да би будуће жетве биле богате

Прича о Енеју



Након чувеног Тројанског рата Грци се враћају кући. А шта се десило са тројанским јунаци-ма? Енеј, један од најчести-тијих, успео је да побегне из Града у пламену. Стиже у Италију Где су му богови наредили да подигне нову Троју.

Које Енеј?
Он је син богиње Венере и Анхиса, најлепшег од свих смртника. Његова мајка и Нептун, бог мора, чували су га током битака. У ноћи у којој је Троја уништена и опљачкана, док су њени становници побијени, Енеј успева да побегне: са оцем на леђима и сином Асканијем у рукама, он односи богове свога града и окупља преживеле на планини Ида. Заједно они граде двадесет бродова.

Дидонина љубав
Енеј полази да би основао град који ће бити исто толико сјајан као што је била Троја. Током веома напорног путовања његов отац умире. Енеј се зауставља у Картагини, у северној Африци. Краљица Дидона се одмах страсно заљубљује у њега. Покушава да га задржи, али је Јупитер, бог неба, другачије одлучио. Он пожурује јунака да настави путовање. Дидона је очајна: она проклиње Енеја и његов род пре него што се жртвује у ватри. За Римљане ова епизода из Енејевог живота објашњава многе ратове између Рима и Картагине.

Енеј у Паклу
Јунак коначно стиже у Италију. Силази у Пакао где му отац открива сјајну судбину његових наследника. И заиста његов син Асканије ће основати град Албу. Биће предак Ромула и Рема, оснивача Рима.

Ромул и Рем



По предању они су оснивачи Рима. Браћа близанци и завађена браћа, они дају граду његово божанско порекло, али ће један од њих морати да умре.

Ко су им родитељи?
То су бог Марс и Реа Силвија, престолонаследница града Албе. Да би завладао Албом, издајник Амулије је бацио у затвор свог брата Нумитора и приморао своју нећаку Реу Силвију да постане весталка што јој забрањује да има децу. Међутим, након што ју је Марс обљубио, она рађа близанце: Ромула и Рема.

Напуштени
Амулије тад убија Реу Силвију и ставља децу у корпу од прућа коју баца у реку Тибар. Корпа се насукала у подножју брежуљака будућег Рима. Једна вучица, коју шаље бог Марс, долази да задоји децу док их један пастир не пронађе и не одлучи да их задржи.

Оснивање Рима
Када су порасли, Ромул и Рем откривају своје славно порекло. Они на престо Албе враћају свог деду Нумитора, законитог краља, и одлучују да оснују град на месту где их је вучица пронашла. Међутим, убрзо их свађа раставља: који ће од њих двојице бити краљ. Један божији знак одређује Ромула, али Рем из пркоса прелази свету бразду коју је Ромул изорао својим плугом да означи границе будућег града. Ромул убија свога брата и оснива преславни Рим.

Келти су населили свој свет магијом и боговима, како у Ирској тако у Велсу или Галији, пре него што је прихваћено хришћанство.

Свет магије
Келтски народи су веома раштркани по Европи. Они у зависности од области у којој живе, не верују у исте легенде, али имају исти језик и веома блиске обичаје. Њихови свештеници су друиди који се баве магијом и проричу будућност крај светог дрвећа, храстова. Келтски јунаци су одважни ратници жељни славе.

Извори
Пре него што су постали хришћани, Келти нису оставили никакве записе. Имамо само посредне трагове о њиховим веровањима. Тако римске приче дају неколико обавештења о келтским боговима, а археолошка истраживања откривају предмете везане за ритуале и веровања, као што су украшени казани, извајане фигурице... али је понекад тешко утврдити њихову стварну улогу.


Друид је веза између богова и људи. Он зна да тумачи знаке из природе који су божије поруке.

Најважнија божанства

За Келте сву природу настањују божанства: сШабла, животиње, водени Шокови. У овом магичном свету чини се нормално да се људи претварају у животиње, воде страшне борбе и путују на онај свет.

Богови или животиње?
Према келтским веровањима, чини могу злог човека претворити у дивљу свињу, љубоморну жену у дугоногу барску птицу, заљубљене у лабудове... Међутим, под тим новим обличјем они настављају да говоре као људи.

Главни богови
Ево неких али они се сви не поштују у свим деловима келтског света. Епона је богиња коња. Попут њих, она је лепа и брзо трчи.
Луг, ирски бог, омогућава групи младих богова да победе Фоморијанце, ужасна божанства. Обдарен је свим талентима: музичар, способан чаробњак изузетне снаге... Овај бог светла, чије jе лице толико сjаjно да човек у њега не може да гледа, повезује се са Сунцем. Дагда, такође ирског порекла, симбол је плодности. Има чаробну тољагу чији један крај убија, а други оживљава. Сви они који пробају храну из његовог чаробног казана одлазе сити.
Сернунос, „рогати", често се представља са роговима јелена, племените дивље животиње. То је тајновити бог чије нам пустоловине нису познате.



Лугова борба



Овај бог светла је спасилац Ирске. Захваљујући њему, млади и лепи богови Туата де Данан успевају да победе Фоморијанце, Грозна морска божанства која сеју панику острвом.

Ужасна судбина
Страшни Балор, вођа Фоморијанаца, има само једно око чији поглед обара све оне који га сретну. Предсказање му је изрекло унук. Он стога затвара своју ћерку јединицу да не би имала деце. Међутим, заводи је један Туата бог и она рађа тројке. Балор их одмах баца у море. Једно дете преживљава: Луг.

Луг код Туата
Туата де Данан, име које значи „Племе богиње мајке Дану", морају стално да се сукобљавају са Фомо-ријанцима, међутим битке се нижу без коначне победе. Њихов краљ Нуада је у њима чак изгубио и руку. коју је бог лекар заменио сребрном. Када стигне Луг, млади и сјајни незнанац, Нуада му поверава задатак да организује битку.

Последња битка
Луг марљиво припрема Туата за напад и две војске се сусрећу. Изненада се појављује Балор чије смртоносно око почиње да се отвара. Луг нишани својом праћком и гађа: Балорово око пробија на другу страну главе и почиње да гледа сопствену војску. Она се растура у паници, у страху да не умру од тог погледа! Балор пада; убио га је његов сопствени унук, као што је било проречено. Туата тада владају Ирском све до доласка нових освајача. Потом се повлаче под земљу и надзиру плодност земљишта.

Кукулин храбри



Овај надљудски ратник је један од великих ирских јунака. Његов отац је сигурно сам бог Луг. Његова судбина показује да је за Келте углед вреднији од самог живота.

Чудан надимак
Право Кукулиново име је Сетанта. Једног дана у детињству голим рукама је задавио огромног пса ковача Кулана који га је могао убити. Тако је открио своју изузетну снагу. Међутим, Кулан је бесан што је изгубио свог пса чувара! Сетанта му предлаже да га он чува, док ковач не отхрани новог пса. Његов предлог се одбија, али ће Сетанту отада звати Кукулин, „Куланов пас".
Слава ратника
Кукулин има само седам година када одређује своју судбину. Случајно чује речи неког друида: „Ратници који се буду данас борили стећи ће славу, али ће умрети млади". Кукулин се не двоуми: он брзо набавља оружје. Чини се као да је непобедив и сам зауставља читаву војску!

Храброст, лудило и магија
Кукулин је отишао на онај свет да би изучио вештину борбе код једне принцезе ратнице. Његов чаробни мач задаје само смртне ране. Његова кола могу постати невидљива. Понекад га чак хвата и ратничко лудило: јао онима који му се нађу на путу! Једног дана када га повреде у бици, богиња рата му се јавља у обличју вране и саопштава му да му се смрт ближи. Да би се одупро непријатељској војсци до самог краја, везује се за усправни камен и наставља борбу.

Финове моћи


Хурна, Финова мајка, поверава образовање свога сина друидима (I). Касније стиче изузетну мудрост када дотикне чаробног лососа (2). Када је већ стар Фин оддучује да се ожени лепом девојком, али га она одбија (3) и одлазч са Диармедом. Једнога дана Диармеду се деси несрећа: он је на самрти и сaмо га Фин може спасити али (4)...

Фин Мак Кул је келтски јунак ирског порекла. Постаје вођа Фениана, моћних ратника који штите краља Ирске од освајача. Поседује огромну мудрост коју је стекао машјом, али његова љубомора може бити страшна.

Финово рођење
Фин је син Кумала, вође Фениана и девојке Хурне. Кумал је из љубави отео Хурну, али њена породица сматра да им је нанесена увреда и они га убијају! Хурна тражи тада од друида да тајно подигну њено дете.

Чаробни лосос
Један од друида Финегас сања већ годинама да упеца чаробног лососа, рибу која даје мудрост. Једног дана, коначно успех! „Испеци га, наређује Фину, али ти забрањујем да поједеш и најмањи залогај." Фин га послуша али док обрће рибу на ватри, он опече прст. Стави у уста опекотину на којој је било остало мало рибљег меса. Несвесно он тако стиче сву мудрост коју пружа чаробни лосос.

Финова љубомора
Фин постаје одважан ратник и наслеђује свог оца на челу Фениана. Већ у позним годинама одлучује да се ожени младом принцезом Граином. Граина одбија тај брак и бежи са младим Диармедом. Фин и Фениани дуго гоне двоје заљубљених. Једнога дана Диармед се повреди док лови дивље свиње. Само га Фин са својим исцелитељским моћима може спасити ако му донесе воде у својим рукама. Фин одлази по воду, али када треба да је да свом супарнику, његова љубомора побеђује. Он просипа воду на земљу, а Диармед умире.

Пвилова пустоловина



Пвил је један од великих Галских јунака. Толико је храбар да га једна од његових пустоловина одводи у царство мртвих да се сукоби са једним веома моћним створењем.

Чудан лов!
Пвил воли да лови као сви галски великаши. Једнога дана у шуми у потери за јеленом, спази да и један други ловац гони исту животињу. Овај човек кога прате чудни бели пси са црвеним ушима успева први да убије јелена. Међутим, разљућени Пвил се ипак дочепа дивљачи. Други увређени ловац изјављује: „Зовем се Араун, ја сам господар онога света. Дугујеш ми извињење!"

Пвил у оном свету
Араун му задаје следећи задатак: „Узећеш током једне године и једног дана моје место и моје обличје на оном свету, а ја ћу живети у твом дому. Сукобићеш се са мојим смртним непријатељем Хафганом који ме често напада. Пази, да би га убио мораш га ударити само једном! Ако му задаш два ударца, не само да неће умрети него ће постати још моћнији него пре!"

Услуга богу
Пвил испуњава задатак , који му је поставио Араун и убија његовог непријатеља. Иако је Араун бог, велико пријатељство се рађа из ове пустоловине и обојица ће оном другом поклонити потом најлепше поклоне (коње, благо)...

Викинзи живе у областима сурове климе, на северу Европе. Између VIII и XI века крећу у бројне походе по Европи и до друге стране Атлантског океана. Њихова божанства су у уској вези са природним силама и са ратовањем.

Чудна створења
Викинзи верују у богове ратнике као што су Один и Тор. Други симболизују плодност и благородност. Међутим, чудесни свет Викинга настањују такође страшни џинови, патуљци каменоресци, елфови који живе у језерима и шумама, змије и вукови. Данас знамо за њих пре свега захваљујући Едама, исландским текстовима.Живот на оном свету
За Викинге као и за Келте храброст је највећа врлина. Краљеви и јунаци пали у борби имају право да оду у посебан рај крај бога Одина. Они који умру природном смрћу постају ћутљиве слуге мрачне богиње Хел.

Судбина
Викинзи верују да постоји свемоћна судбина коју ни сами богови не могу изменити: готово сви, људи и богови погинуће у последњој бици између богова и пинова. Након ове битке уследиће по њима препород света.

Постанак света



По Викинзима свет је настао из леда севера, али ће га лед и уништити: ледени џинови ће водити Рагнарек, последњу битку против богова.

Живот је настао из леда
На самом почетку био је ледени понор. Једнога дана из отопљеног леда рађају се џин Имир и крава Аудумла. Док спава и дише Имир ствара нове џинове и прве људе, док Аудумла лижући лед ослобађа претка богова: Бурија. Касније Буријеви унуци Один, Вили и Ве убијају Имира и остале џинове. Од Имировог тела три бога стварају море, копно, небо и планине.

Дрво у средишту света
Викинзи верују да један храст представља центар света. У његовом корењу налази се подземни свет, у високим гранама станиште богова, а између њих свет људи. Једна веверица се пење и силази тим стаблом; она преноси поруке орлу који седи на врху крошње и змији која се крије у корењу.

Последња битка
Од самог настанка богови и џинови су непријатељи. У њиховој судбини је записано да се морају сукобити у коначној бици коју чак ни богови не могу избећи. У њој ће се сусрести Один и његова војска духова ратника палих у борби са леденим џиновима које предводе Локи и његова чудовишна деца. Ова страшна битка ће се завршити без победника и биће крај првог света.



Oдин, Валкире и Валхала



За Виките је погибија у борби част. Судбина јунака палих y биткама то потврђује: они одлазе код Одина, краља богова, и проводе време у ратовању и слављу. Све до коначног боја када ће се са Одином борити против сила зла.

Краљ богова
Одинов изглед не улива поверење! Овај седокоси старац има само једно око, дугу браду и капу која му прекрива чело. Понекад узима облик животиње. Има златни прстен кога су исковали патуљци који се дели на девет прстенова сваких девет дана. Овај чаробни предмет је симбол неисцрпног богатства.

Које су његове моћи?
Бог знања, магије и победе, Один може да скамени своје непријатеље или да их оглуви! Може да да ратницима луду жељу за убијањем од које заборављају страх. Његово чаробно копље одлучује о победнику у борбама. Овај крволочни бог је исто толико жедан знања. Једног дана је дао једно око да би пио из чаробног бунара бога Мимира и тако стекао мудрост. Он је такође подарио Викинзима писмо: руне.

Које га животиње прате?
Один има два гаврана који се зову Хугин (Мисао) и Мунин (Сећање), којима је подарио моћ говора. Ове птице долазе да му причају шта се дешава у свету. Његов коњ је сив, има осам ногу и зове се Слеипнир. Он је дете једног џина и Локија преобраћеног у кобилу.

Валкире
Ови женски духови са именима попут Гневна или Дрекавица су Одинови изасланици. Валкире лете до бојног поља и на седло стављају јунаке који су управо издахнули. Носе их небом до ратничког раја. Тамо они постају ратници на страни богова.



Како изгледа Асгард?
Асгард је ратнички рај. У њега воде стотине врата; греде су направљене од копаља, а цреп од штитова. Ратници излазе из њега само да би увежбавали своје ратне вештине. Валхала је велика дворана у којој пребива Один. У њој окупља све ратнике за велике светковине. Јунаци које служе Валкире уживају у месу дивље свиње и пију пиво и медовину (пиће богова), али су увек у приправности за коначну битку против џинова.


На слици палата погинулих у којој живе они који су изгубили живот у боју

Локи, зли бог



Локи, бог ватре, је лукав и злобан. Не зна за добро и зло. Овај син џина воли да вара све око себе, па и своје пријатеље.

Локи и Балдер
Балдер је Одинов син мезимац. Једно предсказање најављује његову смрт. Да би га заштитио, Один мора натерати све природне силе, камење, биљке и животиње да обећају да му неће наудити. На тај начин, заштићеног од опасности, Балдера не може задесити никаква несрећа. Међутим, Один је заборавио да изнуди обећање маленој биљци имели! Локи то сазнаје. Одмах му се рађа зла помисао! Ставља у лук Ходера, слепог Балдеровог брата, стрелу од имеле и тражи од њега да је испали. Балдер умире од стреле од имеле. Богови, веома љути на Локија, на крају га хватаjу и везуjу у jедноj пећини где га чува отровна змија. Остаће заробљен до коначне велике битке између богова и џинова.

Страшна деца
Локи има троје чудовишне деце са женом-џином Ангрбодом. Хел, страшна богиња сенке влада Паклом који носи њено име. Фенрир је толико опасан вук да га богови морају држати везаног. Треће дете је змија која настањује морске дубине, она је заклети Торов непријатељ.


Фенрир, Локијев син је толико диваљ да да богови држе завезано чаробним канапом

Тор, бог грома



Тор је бог грома, ветра и кшие. Како киша поспешује усеве, он је такође бог плодности. Веома је омиљен. Захваљујући својој снази он је чувар богова и непријатељ џинова.

Чудесни Тор
Овај велики бог риђе браде је син Одина и Фјоргин, Земље. Може да поједе више волова за само један оброк! Његово оружје је мекић Мјелнир који су исковали патуљци. Његов чаробни опасач удвостручава му снагу. Када грми, то значи да Тор лети небом у својим колима.

Тор и морска змија
Тор једног дана одлази код Химира, морског дива. „Дозволи ми да пецам са тобом", тражи од њега. Химир то не жели и прави се да нема мамца за Тора. Не мари, Тор убија једног бика и ставља његову главу на врх удице. Изненада Торова удица тоне. Бог се упиње да извуче свој плен! Када из воде изрони чудовишна глава Локијевог сина змије престрашени Химир сече канап. Чудовиште нестаје у дубинама и још једанпут умиче Тору.

Веома сложена религија хиндуизам је најзначајнија религија садашње Индије. Она је настала из древних веровања која су се одржала хиљадама година претрпевши притом одређене промене.

Шта су Веде?
Та реч значи „знање". Веде су свети текстови који су састављени између 1500. и 500. године пре наше ере. Састоје се из десетина хиљада стихова. Од самих почетака, свештеници, брамани их уче напамет и преносе усмено својим ученицима, с jедног поколења на наредно. Веде уче покретима које треба вршити и речима које треба изрећи приликом различитих верских обреда.Ако се нека појединост не испоштује, бог неће услишити молитве које му се упућују.

Шта чине богови?
Они стално изнова стварају свет и боре се против демонских сила које прете да наруше поредак света. Зато је толико битно да им се приносе дарови и жртве. Богова у основи има 33, али су они толико тајновити да их може бити чак 33 333! Око 400. године пре наше ере они препуштају место божанској сили која може узети различита обличја (Шива, Брама, Вишну).



Индра ослобађа реке



Индра је бог рата. Он постаје способан за најееће подвиге, посебно када попије соме, светог пића, које даје снагу и бесмртност. Слави се такође као бог плодности јер је он дао земљи воду река која је чини плодном.

Бог ратник
Индру, наоружаног муњом увек прате Марут, олујни ветрови. На својим походима пење се на Аиравата, белог слона са шест кљова. Свештеници, или брамани, преклињу га да саслуша славопоје које му упућују. Ако су савршени, бог ће дати победу у борби онима који су је молили. Овај сјајни и великодушни бог најчешће се помиње у текстовима Веда.

Чувар река
У Индији речна вода је од огромног значаја: она напаја земљу и чини је плоднијом за сетву. Без воде влада глад. Једнога дана, страшна змија Вритра спречава воду из река да тече тако што својим телом прави брану. Међутим, Индра одлучује да ослободи заробљене реке. Он пробурази Вритру својим оружјем. Тело чудовишне змије нестаје под водом која коначно отиче према мору. Тако Индра омогућава да седам светих река поново напајају земљу.


Богиња Ганга

Добронамерни Агни



Бог Агни је заштитник људи. Он им омогућава да се осветле, огреју, даједу кувана јела и да опште са другим боговима.

Где је Агни?
Бог Агни је присутан у свему што гори: налазимо га у муњама, сунчевој топлини и у свакој кући чије огњиште осветљава. Агни остаје чак и у утроби људи који су јели и чији стомак ту храну вари. Агни је толико добар да је сам дошао да своја доброчинства подари људима.

Жртвена ватра
Захваљујући Агнију људи могу да опште са другим боговима. Приликом обреда, свештеници пале ватру. У њу бацају храну изговарајући име бога коме је намењена. Агни узима ове дарове и односи их у виду дима до дотичних богова. Зато се сматра божијим гласоношом.

Ватра прочишћења
Агни зна ко је добар. а ко је згрешио. Да би невиност осумњиченог била доказана он се мора бацити у ватру и из ње изаћи жив. То је ордал - „божји суд". Агни такође прочишћава све чега се дотакне што објашњава хинду традицију спаљивања мртвих.


Приказ Агнија

Постанак света



У хинду митологији постанак света је тајновит и више прича покушава да га објасни.

Златно јаје
Једна од прича каже да је на самом почетку постојала само вода, огромна бескрајна површина. Из те воде је по жељи једног бога настало златно јаје. То јаје плута по површини воде годину дана. Потом једног дана љуска пуца. Из њега се излегао бог Праџапати, који ће се касније мешати или са Вишнуом или са Брамом. Довољно је отада да Праџапати именује делове света да би се они појавили: Земљу, небо, богове, демоне, годишња доба...

Вишну сања свет
А ако је свет настао из сна? Један други мит каже да је Вишну лежећи на огромној змији Ананта, на површини океана спавао док му је супруга Шри масирала стопала. У сну Вишну замишља будући свет. Када се пробудио, зачудио се када је видео да је један лотос процветао из његовог пупка! Потом се цвет отвара и из њега излази Брама. Брама је отац свих створења која ће настати. Њихова мајка биће богиња плодности Сарасвати. Речено је да Брама изнова ствара свет сваких 4 320 000 000 година!


Брама, рођен је из лотосовог цвета који се појавио на Вишнуу током његовог сна
 
Вишну у свим својим обличјима


Вишну
Брама, Вишну и Шива су три аспекта једног јединог божанства званог Тримурти

Од самог почетка хинду религије која замењује религију веда, троструко божанство надјачава утицај осталих: Тримурти.

Брама, Вишну и Шива
Тримурти чине три бога који представљају сваки по једну црту јединственог божанског бића: Брама, Вишну и Шива. Брама ствара свет, Вишну га чува а Шива га може уништити отровом који се налази у његовој плавој огрлици. Шива је међутим једанпут спасао свет од пропасти: када је Ганг пао са неба, Шива је ублажио његов пад тако што га је дочекао на своју главу.

Приказања Вишнуа на земљи
Вишну је девет пута сишао на земљу
у различитим обличјима. Његови излети у свет људи зову се „аватара", што ће рећи „силасци" или „инкарнације". Приликом сваког од аватара Вишну спасава бића чисте душе или се бори против опасних људи и демона. Вишну се мора укључити да би се одржао поредак света.


Шива

Отров спасава Мануа
Први пут Вишну силази на земљу у облику рибе. Мудрац Ману, предак људи, пере руке у једној реци. Рибица га моли: „Спаси ме од оних који желе да ме поједу, па ћу и ја тебе спасити". Ману узима рибу и ставља је у једну посуду. Кад је риба порасла он је баца у море. Захвална риба упозорава Мануа: „Наступиће страшан потоп. Изгради брод, укрцај на њега своју децу и понеси са собом једно живо биће од сваке врсте." Ману је послуша и тако од потопа спасе људе и животиње.

„Бућкање" млечног мора
Боговима стално прети смрт од демона. Вишну им саветује да се удруже са својим непријатељима док из млечног мора не извуку течност бесмртности баш као што се из млека добија путер бућкањем скорупа. Сви заједно чупају планину Мандара и одлажу је на дно мора и завију у огромну змију, те почињу да бућкају да би из воде добили драгоцени „путер". Али планина се зарива у дно и море се не може добро комешати! Вишну узима тада обличје корњаче која гњура до дна и чврсто причврсти Мандару на своја леђа. Тако богови коначно добијају „путер" из кога излазе различита богатства међу којима и напитак бесмртности. У овој пустоловини демони су насамарени и не добијају чаробни напитак.


Богови и демони се удружују да би ускомешали море и добили пиће које даје бесмртност. Представа на слици горе је најпознатија представа ове епизоде „бућкања" млечног мора.

Рама и Сита



Живот Раме и његови доживљаји су испричани у веома древном епу ,,Рамајтии који има ни мање ни више од 48 000 стихова!

Ко је Рама?
Приликом свог седмог аватара Вишну силази на земљу у обличју Раме, врлог ратника чији је живот пун преокрета. Његова супруга се зове Сита.

Отмица Сите
Током својих догодовштина Рама и Сита су приморани да се са Раминим братом повуку у једну густу планинску шуму. Тамо спокојно живе десет година. Међутим, једнога дана када остане сама, Ситу отме демон Равана који је води преко неба и односи на острво Ланку (данас Шри Ланка) где је чува као заробљеницу.

Животиње долазе у помоћ Рами и Сити
Рама и његов брат тада траже свуда Ситу да би коначно сазнали где је заточена. Одмах Рама окупља животиње и гради мост преко мора да би стигао на острво Ланку. Захваљујући помоћи армије мајмуна и медведа, он може заподенути битку против демона и посебно против Раване, да би ослободио своју вољену. Сукоб је жесток. Рама призива у помоћ богове и успева коначно да ослободи Ситу. Рама ће на земљи остати још 11 000 година пре него што се врати међу богове.