Beograd -- Kuće sa okućnicom širom Srbije se prodaju budzašto. Neko ko ima, recimo, 200.000 do 300.000 evra gotovine, može da kupi u Srbiji celo selo - i kuće i svu zemlju.



Tržišna cena daleko je manja od uloženog, a onih koji bi stan u gradu zamenili imanjem, skoro da nema.

U pojedinim delovima Vojvodine kuće sa zemljom se prodaju i za manje od 5.000 evra! Nedaleko od Kladova, vlasnici za nekretnine od 150 kvadrata sa placem, retko dobiju više od 8.000 evra.

Toliko koštaju i kuće sa voćnjakom u blizini Vranja. Seoska domaćinstva u okolini Valjeva mogu da se kupe i za 10.000 evra, a slično je i oko Loznice.

Nekako po pravilu, vrednost nekretnina najviše je pala u najnerazvijenijim delovima Srbije. Tamo gde ništa ne može da zadrži mlađe stanovništvo, a standard nikom ne obećava bolji život - na jugu i istoku zemlje.

Milan Simonović iz agencije za promet nekretnina Menadžer kaže da je slično i u rubnim delovima Vojvodine, naročito uz rumunsku granicu. On navodi da u svim delovima Srbije ima zabačenih oblasti u kojima su cene drastično pale.

Izuzetak je Beograd, ali i u okolini prestonice, od Barajeva, preko Avale i Sopota, ima kuća kojima investiciona vrednost prevazilazi tržišnu.

"Vikendaši pokušavaju da prodaju kuće, ali teško mogu da izvuku novac koji su u njih uložili. Zanimljiv je primer Starog Slankamena. Tamo ima divnih kuća, na odličnim lokacijama, od 150 kvadrata, a prodaju se za 50.000 ili 60.000 evra", kaže Simonović.

Zapadni san o ušuškanoj kući na periferiji, daleko od gužve, u Srbiji retko ko sanja. Ideal mirnog životu u našoj zemlji se završava na selidbi iz većeg u manji grad.

"Zahteva da stan u gradu zamene kućom u selu ima, ali su skoro zanemarljivi. Češći je primer da iz jednog grada pređu u drugi, onaj u kome je vrednost nekretnina manja. Ima varošica u Srbiji u kojima pristojan stan od 60-70 kvadrata može da se kupi za 15.000 do 20.000 evra", kaže Simonović.

U zabačenijim selima u Vojvodini, kuća sa okućnicom može da se kupi i za manje od 5.000 evra, a cena nekretnina, kako kažu stručnjaci, raste u odnosu na veličinu i značaj mesta u kom se kuća nalazi.

Kuća sa okućnicom u valjevskom kraju može da se kupi po ceni od 10.000 do 30.000 evra, zavisno od lokacije, površine, godine i kvaliteta gradnje, postojanja infrastrukture - puta, vodovoda, telefona. Klasična seoska domaćinstva ili vikendice koštaju od 10.000 do 15.000 evra.

Solidnu kuću, sa okućnicom, u Loznici, danas je moguće kupiti po ceni i od 30.000 do 35.000 evra. Pre samo sedam do osam godina njihova vrednost je bila i tri puta veća. Kuća od 120 kvadrata, zajedno sa tri i po hektara zemlje u selu Žaočani, na samo nekoliko kilometara od Čačka, danas se može kupiti za svega - 25.000 evra.

Kuća od stotinak kvadrata novije gradnje, sa pristojnom okućnicom, u Vranju se može kupiti već od 20.000 evra. Zavisi od dela grada, ali i na Dedinju, koje je nekad važilo za ekskluzivni kvart, može se kupiti za 60.000 evra.

Obradiva zemlja u Vojvodini, posebno ona prve klase, u poslednje vreme je dobila na ceni. Prosečna cena hektara, naime, dugo je bila oko 2.500 evra, dok se sada hektar kvalitetne oranice plaća i do 5.000 evra. Hektar obradive zemlje u blizini Valjeva košta do 5.000 evra. Hektar obradivog zemljišta u seoskom području valjevskog kraja prodaje se upola manje - do 2.000 evra. U okolini Vranja zemlja se, takođe, prodaje budzašto. Onu najplodniju seljaci prodaju za 3.000-4.000 evra po hektaru, a za nešto niži kvalitet zemljišta moguće je platiti i dvostruko manje.

U selima kladovske opštine, na dunavskoj granici sa Rumunijom, u poslednje vreme je prodato nekoliko desetina kuća rumunskim državljanima. Tako je, na primer, u Novom Sipu, lepo uređenom naselju, podignutom nedaleko od međunarodnog graničnog prelaza "Đerdap 1" i betonske brane na Dunavu, u poslednje dve godine Rumunima direktno ili indirektno prodato desetak porodičnih kuća, od kojih su one "najskuplje", od stotinak kvadrata i sa pet, šest ari placa, "otišle" za najviše - 8.000 evra!

Izvor: B92

Pa, dobro...

Da imam koji evro viska pa da kupim selo i da ga nazovem Krauzvil, e to bi bila prica.

ovo je stvarno tužno 

Није ни чудо, с обзиром на то да сви "беже" у градове, и не враћају се тамо одакле су дошли.

Zasto je tuzno?
Zasto je jadno?
Zasto je zabrinjavajuce?

Pa ti sto prodaju kuce prvi nece da ostanu na selu...
Sta me briga ako za 10.000 prodaju kucu i imanje, a onda kukaju kako su gladni u gradu...

Док Ха холандског муља кошта 50 000 јевра!!!!
Хитно се мора зауставити окупација Србских земаља од стране несрба.

Овде имате село у средњој Италији за 550 000 јевра!!!

http://en.wikipedia.org/wiki/Valle_Piola

http://www.flickr.com/photos/globetrotter1937/2094708011/

http://www.seripubbli.it/Paesi/VallePiola.htm

Налик Србским селима у Склавонији ( земља око Скадра).

prost zaključak , ko voli jeftin život neka živi na selu i kraj.. Nek' se malo pomuči radi i zaradi , a ko voli nek' izvoli da kupi stan u centru i gotova priča...

Ali ovo nije ništa novo i nepoznato.
Čovek u mom selu, prodao kuću sa povećom baštom za Punta.


Niko normalan ne želi da trune u nekom selu. Osim ako nije omatorio ili jednostavno ceo život već ostavio tu.

па има будала...

али ја ипак више волим да трунем у селу него у рецимо некој смрдљивој селендри као што је београд
за неуке: село и селендра није исто