Zašto strani studenti zaobilaze Srbiju? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Zašto strani studenti zaobilaze Srbiju?
Beogradski univerzitet ni ove godine nije uspeo da se nađe među 500 najprestižnijih na svetu. Mesto na Šangajskoj listi obezbedilo bi nam više stranih studenata i veliku zaradu. S media portal istražuje zbog čega akademci iz inostranstva zaobilaze Srbiju.

Beogradski univerzitet (BU) nekada je bio visoko kotiran i prestižan. Međutim, ova visokoškolska ustanova već dugi niz godina ne uspeva da "uđe" među 500 najboljih. Ali, ima ko može! Ljubljanski univerzitet od prošle godine je na listi, dok je ove uspeo čak i da popravi poziciju za dvadesetak mesta. Univerzitet u Zagrebu na ovu listu upisao se ove godine, a najstariji srpski univerzitet i dalje nema objašnjenje zašto iz godine u godinu ne uspeva da se nađe na listi najboljih.

Šangajska lista univerziteta je najprihvaćenije merilo u svetu koje je oformio šangajski univerzitet “Jiao Tong” kako bi kineski univerziteti mogli da se porede sa ostalima i tako podignu svoj kvalitet. Radi se o opsežnom istraživanju sa jasnim kriterijumima, koje obuhvata više od hiljadu univerziteta, a lista se objavljuje svake godine.

Da bi neki fakultet funkcionisao, nije neophodno da bude na toj listi; ali, plasman na Šangajskoj listi omogućava bolje reference za nastavak studija i zaposlenje, privlači veći broj stranih studenata, podstiče konkurenciju, podiže kvalitet nastave, a doprinosi i ugledu obrazovnog sistema države.

"Pali" smo na marketingu

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević posle objave Šangajske liste za 2010. godinu, na kojoj se nije našao BU, napisao je žalbu na koju je odgovoreno da nije napravljena nikakva greška i da srpski univerzitet nije dovoljno transparentan i prepoznatljiv, a na internet portalu koji je dostupan celom svetu se ne nalaze potrebni podaci.

- Pali smo na marketingu. Imamo loš internet portal, slab informacioni sistem i javnost podataka. Ne ažuriramo redovno podatke, nemamo identitet, a ni novac da to popravimo. Treba da povežemo sve naše fakultete i naučne institute u jedinstven informacioni sistem kako bi one postale prepoznatljive članice Univerziteta. Mnogo smo se zatvorili i izgubili korak sa svetom – izjavio je rektor Kovačević.

On se tada javno obavezao da će do kandidature za 2011. raditi na unapređivanju marketinga.

Ministar bez čvrstih argumenata

O tome zašto nam je Šangajska lista uvek na dohvat ruke, ali nikako u ruci, ministar prosvete Žarko Obradović nema čvrste argumente.

Stranci zaobilaze Srbiju

Zemlje zapadne Evrope odavno su shvatile da strani studenti mogu da budu odličan izvor prihoda za univerzitete i jedan od načina da se univerzitetu podigne ugled. Jedan od primera je Engleska koja danas na svojim univerzitetima ima oko 400.000 stranih studenata.

Srbija, na žalost, time ne može da se pohvali. Na svim univerzitetima u Srbiji ima nešto više od 2.200 stranih studenata, a najviše je onih koji dolaze preko studentske razmene, odslušaju semestar ili dva i - vrate se u svoju zemlju!

Krajem osamdesetih godina situacija je bila potpuno drugačija. Samo na BU bilo je oko 30.000 stranih studenata. Na BU danas studira oko 1.700 stranih studenata, koji najviše dolaze preko studentskih razmena, i to iz Grčke, Iraka, Libije, Kanade i Australije. Najčešće se opredeljuju za medicinu, stomatologiju i filologiju.

Zastareli program, problemi sa smeštajem...

Strani studenti suočavaju se sa velikim brojem problema – od komplikovane nostrifikacije diploma srednjih škola, slabe zastupljenosti nastave na engleskom jeziku do zastarelih studijskih programa po kojima se uči. U Beogradu samo na jednom fakultetu – Medicinski fakultet – postoje osnovne studije na engleskom jeziku, dok ostali to nemaju.

Poseban problem stranim studentima predstavlja smeštaj i ishrana u našoj zemlji. Oni nemaju prava da konkurišu za dom, pa su prepušteni sami sebi i prinuđeni da iznajmljuju stanove koji su u Beogradu veoma skupi. Pre 30 godina i to je bilo drugačije. Mladi iz inostranstva, uglavnom, su dolazili preko međudržavnih ugovora i svi su bili zbrinuti - imali su pravo na smeštaj u studentskim domovima i ishranu u menzama.

Rektor Kovačević smatra da je i u ovom slučaju marketing glavni krivac.

- Od 90.000 studenata, koliko pohađa neki od fakulteta BU, samo je 1.000 stranaca. Pre samo dvadesetak godina na ovoj visokoškolskoj ustanovi je studiralo čak 30.000 stranaca, a ukupan broj studenata na univerzitetu je tada bio 70.000. S druge strane, na prestižnim svetskim univerzitetima čak 50-60 odsto studenata su stranci. To doprinosi jačanju ugleda ustanove, a i ekonomski je isplativo. Mi smo pokrenuli čak i projekat stipendiranja stranih akademaca, ali se o tome jako malo zna. Marketing nam je i tu zatajio – iskren je Kovačević.

“Svet u Srbiji”

Projekat "Svet u Srbiji", koji realizuje Vlada Srbije, omogućava studentima iz zemalja Pokreta nesvrstanih da uče srpski jezik i nakon toga nastave školovanje na Beogradskom univerzitetu. Prvu generaciju stipendista koji su učestvovali u ovom projektu, i dobili sertifikate, čini 85 stipendista iz 22 zemlje – Andore, Bangladeša, Gane, Dominikanske Republike, Egipta, Etiopije, Ekvadora, Jamajke, Irana, Indonezije, Kenije, Meksika…U okviru ovog projekta i ove godine će biti upisano oko 90 studenata iz nesvrstanih zemalja, a čeka se odobrenje za još 190.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je prilikom dodele sertifikata da je projekat “Svet u Srbiji” najbolji način za promociju jedne zemlje:
- To se u modernoj diplomatiji naziva 'meka sila', odnosno to je način na koji se predstavlja i promoviše zemlja u svetu.

Kriterijumi za ulazak na Šangajsku listu:
- Broj diplomiranih studenata ili profesora koji su dobitnici Nobelove nagrade ili su nosioci najuglednijih svetskih priznanja
- Broj publikacija u međunarodnim časopisima sa SCI liste i broj radova objavljenih u časopisima "Science" i "Nature"
- Broj citiranih radova čiji su autori profesori BU
- Broj stranih studenata – što ih je više, veći je ugled univerziteta
- Dobra internet prezentacija i javnost podataka – dakle ne "marketing", već kvalitetan, redovno ažuriran i funkcionalan sajt na kome su sve relevantne informacije dostupne

Važnost liste
- dobra referenca za nastavak studija
- dobra referenca za zaposlenje
- privlači veći broj stranih studenata
- podiže kvalitet nastave
- doprinosi ugledu države

Šangajska lista
Šangajskom listom i dalje dominiraju američki univerziteti. Među deset najboljih, osam je iz SAD, a dva su iz Velike Britanije. Već osmu godinu za redom prvo mesto zauzima Harvard, a prate ga Berkli, Stenford, MIT, Kembridž, Institut tehnologije Kalifornija, Prinston, Kolumbija, Univerzitet Čikago i Oksford. Najbolji univerzitet u Evropi je Kembridž (oko četvrtog mesta), a sledi ga Oksford (oko 10. mesta), Univerzitet u Londonu, švajcarski Univerzitet za tehnologiju u Cirihu...
Do ove godine jedini univerzitet sa prostora bivše Jugoslavije koji se nalazio na ovoj listi je Ljubljanski univerzitet, koji je smešten u poslednjih 100, a od ove godine mestom na prestižnoj Šangajskoj listi može se pohvaliti i Univerzitet u Zagrebu.

Skupa školarina
U Srbiji su školarine za strance od 1.000 do 3.000 evra. Izuzetak su Filološki fakultet gde strani studenti moraju da izdvoje 6.000 evra i Medicinski, gde ih nastava na engleskom godišnje košta 7.000 dolara.

U Hrvatskoj su školarine za strance od 800 do 2.500 evra, u Bosni od 700 do 1.500 evra, dok su u Sloveniji, u Mariboru, između 1.200 i 2.500 evra.

Ivana Drobnjaković

SMedia