Четвртак 05.02.2009.г.


Јк. 51 (1:19-27)

19. Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се;
20. Јер гњев човјеков не твори правду Божију.
21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше.
22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе.
23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу;
24. Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше.
25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему.
26. Ако ко од вас мисли да је побожан. а не чауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.
27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.

Мк. 45 (10:17-27)

17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.
20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје.
21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.
22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије!
24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!
25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.
26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти?
27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.

Петак 06.02.2009.г.

2. Пт. 64 (1:1-10)       

1. Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцјену вјеру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа:
2. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега.
3. Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином,
4. Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету.
5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање,
6. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа.
9. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха.
10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад;


Мк. 58 (13:1-8 )

1. И кад је излазио из храма, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле какво камење, и какве грађевине!
2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ове велике грађевине? Ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути.
3. И кад сјеђаше на гори Маслинској према храму, питаху га насамо Петар и Јаков и Јован и Андреј:
4. Кажи нам: кад ће то бити? И какав је знак када ће се то све свршити?
5. А Исус одговарајући поче им говорити: Пазите да вас ко не превари.
6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам, и многе ће преварити.
7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није крај.
8. Јер устаће народ на народ и царство на царство; и биће земљотреси по свијету; и биће глади и метежи. То је почетак страдања.

Субота 07.02.2009.г.


2. Тим. 293 (2:11-19)    

11. Истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети;
12. Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи;
13. Ако ли изневјеримо, Он остаје вјеран, јер се не може самог себе одрећи.
14. Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају.
15. Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине.
16. А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности.
17. И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит,
18. Који застранише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких.
19. Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: Позна Господ оне који су његови, и: Нека одступи од неправде сваки који призива име Господње.

1. Сол. 270 (4:13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 88 (18:2-8 )

У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3. А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.
4. И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,
5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.
6. И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
7. А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?
8. Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?

Уторак  10.02.2009.г.


2. Пт. 67 (2:9-22)   

9. Зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи;
10. А особито оне који иду за тијелом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе,
11. Док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда.
12. А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће,
13. И примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим пријеварама, једући са вама;
14. Очи су им пуне прељубе и непрестанога гријеха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извјежбано у лакомству. Дјеца проклетства!
15. Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде,
16. Али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човјечијим и спријечи безумље пророково.
17. Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувијек.
18. Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди,
19. Обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побијеђен томе и робује.
20. Јер ако они који побјегну од нечистота свијета познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога.
21. Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповијести.
22. Њима се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља.

Мк. 60 (13:14-23)

14. А кад видите да гнусоба опустошења, за коју говори пророк Данило, стоји гдје не треба — који чита да разумије — тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе,
15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје;
16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
17. Али тешко трудницама и дојиљама у те дане!
18. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму.
19. Јер ће у те дане бити невоља каква није била од почетка творевине што
је Бог створио до сад, нити ће бити.
20. И да Господ не скрати те дане, нико се не би спасао; али изабраних ради, које избра, скратио је те дане.
21. И тада ако вам ко рече: Ево овдје је Христос; или: Ено ондје, не вјерујте.
22. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране.
23. Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапријед.

Среда  11.02.2009.г.


2. Пт. 68 (3:1-18 )       

1. Ево, љубљени, пишем вам већ другу посланицу; у њима подсјећањем будим ваш чисти разум,
2. Да се сјетите ријечи које су раније казали свети пророци, и заповијести апостола ваших од Господа и Спаса,
3. Знајући прво ово да ће у посљедње дане доћи ругачи који ће живјети по својим сопственим жељама,
4. И говорити: Шта је с обећањем Доласка његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања.
5. Јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана ријечју Божијом,
6. Од којих тадашњи свијет, водом потопљен, пропаде.
7. А садашња небеса и земља остављени су његовом ријечју за огањ и чувају се за Дан суда и погибли безбожних људи.
8. Али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.
9. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају.
10. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дјела што су на њој изгорјеће.
11. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности,
12. Очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити.
13. Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, гдје правда обитава.
14. Зато, љубљени, очекујући ово старајте се да се нађете пред Њим чисти и непорочни у миру.
15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа,
16. Као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека мјеста тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст.
17. А ви, дакле, љубљени, знајући унапријед, чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца,
18. Но узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа. Њему слава и сада и у Дан вјечни. Амин.

Мк. 61 (13:24-31)

24. Али у те дане, послије те невоље, сунце ће се помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити.
25. И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
26. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облацима са силом и славом великом.
27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба.
28. А од смокве научите поуку: Када се већ њене гране подмладе и олистају, знате да је близу љето.
29. Тако и ви када видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
30. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
31. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.

Света Три Јерарха 12.02.209.г.

Јев. 334 (13:7-16)

7. Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.
8. Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове.
9. Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.
10. Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији.
11. Јер тјелеса оних животиња, чију крв за гријехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.
12. Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града.
13. Дакле, изиђимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи.
14. Јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.
15. Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповједају Име његово.
16. А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

Мт. 11 (5:14-19)

14. Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
16. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашeга који је на небесима.
17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним.
18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде.
19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.

Петак 13.02.2009.г.


1. Јн. 70 (2:7-17)       

7. Браћо, не пишем вам заповијест нову, него заповијест стару коју имасте од почетка. Заповијест стара јесте ријеч коју чусте од почетка.
8. Опет вам пишем заповијест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и свјетлост истинита већ сија.
9. Онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брата својега, у тами је све до сада.
10. Онај који љуби брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема;
11. А који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.
12. Пишем вам, дјечице, да су вам опроштени гријеси ради Имена његова.
13. Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте побиједили нечастивога. Писах вам, дјецо, јер сте познали Оца.
14. Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и ријеч Божија у вама пребива и побиједили сте нечастивога.
15. Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему;
16. Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета.
17. И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек.

Мк. 63 (14:3-9)

3. И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.
4. А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако?
5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.
6. А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.
7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8. Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб.
9. Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.

Субота 14.02.2009.г.


2. Тим. 295 (3:1-9)   

1. Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена.
2. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни,
3. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви,
4. Издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви,
5. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових.
6. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гријесима и вођене различитим пожудама,
7. Које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине.
8. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вјери.
9. Али неће више напредовати; јер ће њихово безумље постати очигледно свима, као што се десило и са онима.

Лк. 103 (20:45-21:4)

45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама;
47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени.
1. А погледавши горе видје богате гдје мећу прилоге своје у ризницу храма.
2. А видје и једну сироту удовицу како меће ондје двије лепте;
3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију;
4. Јер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву имовину своју што имаше.

Недеља о блудном сину и Сретење Господње


1. Кор. 135(6:12-20)

12. Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.
13. Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд него за Господа, и Господ за тијело.
14. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом.
15. Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!
16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело.
17. А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме.
18. Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи своме тијелу гријеши.
19. Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?
20. Јер сте купљени скупо. Прославите. дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.


Јев. 316 (7:7-17)  

7. А ван свакога је спора да већи благосиља мањега.
8. И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се свједочи да живи.
9. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама,
10. Пошто он још бијаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек.
11. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову?
12. Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон.
13. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од којега нико није приступао жртвенику.
14. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству.
15. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник,
16. Који није постао по закону тјелесне заповијести, него по сили живота неуништивога.
17. Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Лк. 79 (15:11-32)

11. И рече: Човјек неки имађаше два сина,
12. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.
13. И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
18. Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби,
19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.
20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.
21. А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.
22. А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24. Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25. А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?
27. А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.
28. А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.
31. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.


Лк. 7 (2:22-40)

22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа -
23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу -
24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића.
25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.
26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.
27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,
28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:
29. Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;
30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,
31. Које си уготовио пред лицем свију народа.
32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.
34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.
35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.
36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега.
37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.
38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.
39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.

Понедељак 35. по Духовдану 

1. Јн. 71 (2:18-3:10)   

18. Дјецо, посљедњи је час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи; отуда знамо да је посљедњи час.
19. Од нас изиђоше, али не бијаху од нас; јер да бијаху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас.
20. А ви имате Помазање од Светога и знате све.
21. Не писах вам зато што не знате истину, него што је знате, и да никаква лаж није од истине.
22. Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина.
23. Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца.
24. Ви, дакле, што чусте од почетка, то у вама нека остане; ако у вама остане то што од почетка чусте, и ви ћете остати у Сину и у Оцу.
25. А ово је обећање које нам Он обећа, живот вјечни.
26. Ово вам написах о онима који вас варају.
27. А ви, Помазање које примисте од Њега, у вама остаје, и нема потребе да вас ико учи; него како вас то исто Помазање учи о свему, и истинито је и није лаж, и као што вас научи, останите у њему.
28. И сада, дјечице, останите у њему да када се јави имамо свјетлост, и да се не постидимо пред њим о Доласку његовом.
29. Ако знате да је Он праведан, знајте да је сваки који твори правду од њега рођен.
1. Видите колику нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато нас свијет не познаје, јер њега не позна.
2. Љубљени, сада смо дјеца Божија, и још се не откри шта ћемо бити; а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видјети као што јесте.
3. И сваки који ову наду има у њега, очишћава себе, као Он што је чист.
4. Сваки који чини гријех и безакоње чини; а гријех јесте безакоње.
5. И знате да се Он јави да Гријехе наше узме; и гријеха у њему нема.
6. Сваки који у њему пребива не гријеши; сваки који гријеши није га видио нити га је познао.
7. Дјечице, нико да вас не вара: који твори правду праведан је, као што је Он праведан;
8. Онај који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дјела ђавоља.
9. Сваки који је рођен од Бога не чини гријех, јер сјеме Његово остаје у њему, и не може гријешити, јер је од Бога рођен.
10. По овоме се познају дјеца Божија и дјеца ђавоља: Сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата својега.

Мк. 49 (11:1-11)

1. И када се приближише Јерусалиму, Витфаги и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2. И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.
3. И ако вам ко рече: Шта то чините? кажите: Господу је потребно; и одмах ће га послати амо.
4. А они отидоше, нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.
5. А неки од оних што стајаху ондје рекоше им: Шта то чините и дријешите магаре?
6. А они им рекоше као што им заповједи Исус; и оставише их.
7. И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и усједе на њега.
8. А многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвећа, и простираху по путу.
9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који долази у име Господње!
10. Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње. Осана на висини!
11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.