Ćirilicom negujemo tradiciju i branimo još ovo malo što je ostalo od srpstva - poručuju malobrojni vlasnici lokala u centru Beograda koji, u poplavi anglicizama, natpisima svojih firmi na srpskom pismu uporno odolevaju širenju i dominaciji latinice.

Ove "staromodne" patriote smatraju da je i briga za očuvanje ćiriličnog pisma bitna za odbranu od unificiranja kultura, gubitka identiteta i zatiranja tradicije pojedinih naroda u eri globalizacije i "amerikanizacije".

Od nekoliko stotina firmi, butika i prodavnica na potezu od Slavije do Terazija, svega petnaestak vlasnika istaklo je vidljive natpise na ćirilici, koja je, prema slovu Ustava, jedino pismo u službenoj upotrebi.

Reč je, skoro po pravilu, o dugogodišnjim starosedeocima Beograda, za koje je, kako su istakli, ćirilično pismo svetinja.

Jedan od njih, zlatar Mihailo Burmazović, smatra da su Srbi previše tolerantan narod i s toga povodljivi, a kao pravi primer patriotizma navodi Grke koji svoje pismo ističu na svakom koraku i na koje bi, kako kaže, trebalo da se ugledamo.

"Da sam mlađa, možda bih i ja zbog biznisa, kako novi poslovni ljudi vole da kažu, ispisala naziv firme na latinici, ali meni je, ipak, stalo do tradicije", kaže gospođa Mira, čiji se šeširi u ulici koja je nekada nosila ime maršala Tita, prodaju još od 1937.

Ni Jelena Ercegovac, cija je porodica istim poslom počela da se bavi deceniju ranije, ne misli da biti "in" i u "trendu" zahteva da naziv radnje i proizvoda budu na latinici.

Tako, međutim, ne misli ogromna većina vlasnika u centru grada koji mušterije privlače stranim nazivima, poput "Urban jungle", "West east", "Džalminja mobil", "Vi&mi", "Mania", Bijoux in", "Stop&go"...

Njima pariraju ćirilični nazivi različitih radnji poput "Šape", "Gracije", "Mihaljice", "Pendžer mode", "Gabardena"..

Sve stare zanatlije - tašneri, krojači, voskari, ali i zlatari i advokati - reklamiraju se na srpskom pismu, a ćirilicom su ostali ispisani i nazivi nekadašnjih privrednih giganta koji su sada uglavnom firme pod stečajom, poput "Robnih kuća", "Beka", "Srbijateksa", "Jugošpeda"..

Na ćirilici i dalje piše "Komgrap", "Narodna knjiga, "Nolit", "Prosveta", "Šumadija", "Optika", ali su zato latinični nazivi - "Exit", "Rifle", "Robe di kappa", "Diopta", "Skipper".

U poplavi tuđica može se naići i na najneobičnije kombinacije u natpisu poput ove na firmi u kojoj možete oprati veš: "Expreš Vešeraj laundry".

Latinica je skoro obavezna i univerzalna kada su u pitanju sniženja i popusti koji se, po pravilu, ispisuju na jednom od najrasprostranjenijih i najjednostavnijih pisama u svetu.

Na putu opšte globalizacije stoji i 85-godišnja starina Ljubomir Šaponjić, u čijoj samostalnoj zanatsko-trgovinskoj radnji "Šapa" se prodaju tašne ali i, kako kažu njegovi radnici, "brani srpstvo".

Vremenu odoleva i predratna tabla sa ćiriličnim natpisom: "Dom i pasaž 'Kondon' , osnivalac dr Ljubomir Obrenović, specijalista za venerične bolesti".

Nije poznato da li ordinacija još uvek radi, ali pacijenti to svakako neće moći telefonom da saznaju, obzirom da je na tabli i danas ispisan petocifreni broj telefona.

Tanjug

i to je sve lepo napisano latinicom...

Ћирилицом може да се пише на "Буреку" !!!

Значи да овде није непожељна !!!

Пошто има доста посетилаца и учесника са ових балканских подручја који не владају баш најбоље ћириличним писмом, лично овде из тих,а и неких практичних разлога, користим латиницу !!!

Проблем је што ни неки званични државни органи не користе чирилицу, иако је по Уставу Републике Србије чирилица званично писмо !!! Још већи су проблем, називи и натписи раднји - о чему је реч у прилогу који је био повод за ову тему !!!

Значи, шта ви мислите - да ли се  ћирилица све мање налази на улицама Београда, шта је томе узрок ...

Ne samo Beograda nego i drugih gradova. Cak i u Novom sadu vise je latinicnih natpisa
A razlog......  Mozda neki trend globalizacije, ulaska stranih firmi
Znate neko misli da ce ako stavi cirilicu ispasti ili nacionalista ili staromodan, a ako stavi latinicu onda je svetski covek - to je malo i psiha nasih ljudi

Ja ravnopravno koristim i ćirilicu i latinicu, ali na kompu zaista nije praktično koristiti ćirilicu. A nema ni tastatura da se nabavi. Ali ne verujem da se nacionalni identitet iskazuje u isključivosti. Istina, mnoge firme imaju nazive na engleskom i to izgleda potpuno nebulozno, posebno u zemlji fonetskog pravopisa. Meni iskreno to više smeta nego sama latinica, jer je korišćenje stranih pomodnih izraza zaista gibljenje nacionalnog identiteta. pa da se podsetimo:

Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano.

Ja da sam osnivac neke radnje natpis bih sigurno stavio cirilicno. Zasto? Pa evo.
Citam ja pre neki dan oglase u nekom listu. Ono tamo sve natpisi firma, brojevi telefona, neka smesna slika. Sve je sareno da privuce potencijalnog klijenta.
Medjutim onda mi nesto izmedju tih stranica nenormalno "zapara" oko. Naime bio je to cirilicni natpis firme.
Ako nista drugo zbog ovoga treba stavljati cirilicne nazive firmi. Neverovatno koliko se cirilicni oglas lakse primeti u ovoj poplavi latinicnih oglasa.
A druga je stvar davanje engleskih naziva firmama. To je vec za drugu temu. Nazalost to je trend u svetu. Gledao sam u nekoj emisiji reportazu o nekom nemackom gradu. Kamera seta ulicom a nazivi firma sve na engleskom. Kao da snimaju ulice Njujorka.

A zamisli kako urnebesno izgleda kad dobiješ dokumentaciju firme na ćirilici pa tamo umesto W piše BB. Seljanija.

Pa to je vec drugo. To nije posledica koriscenja cirilice vec lenjih ljudi. Bilo je i ono њњњ.гоогле.цом ali to je posledica neukih ljudi a narocito novinara.

O tome i pričam, ne postoji pravilo ponašanja u korespondenciji u državnim ustanovama. Onda da se to izbegne svako izmišlja neke svoje načine.

problem je sto ne postoje one tastature sa cirilicom, nego stalno moram da pogadjam gde je c, dz, sh itd. Nije problem u mojoj lenjosti da to naucim, nego sam navikao ovako, i prsti mi prosto lete na pogresne tastere (kada pisem cirilicom)