Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Glasanje
Pitanje: Sta bi smo trebali da pisemo
Ћирилица
75.7%  (312)
Latinica
24.3%  (100)
Ukupno glasova: 412
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Ћирилица vs. Latinica  (Pročitano 364088 puta)
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
OS
Windows 7
Browser
Chrome 54.0.2840.99
mob
Qtek 小米
Све то закон може регулисати милом или силом.
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Država kreće u boj za spas ćirilice Smile


U pripremi čitav niz propisa i mera čiji je cilj zaštita matičnog pisma srpskog naroda. Zakon definiše upotrebu jezika i pisma, a strategija kulture olakšice za korišćenje


PORESKE olakšice za izdavače novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija čiji su brendovi i firme istaknuti ovim pismom, kao i druge pogodnosti za upotrebu srpskog jezika i nacionalnog pisma, suština su novih mera države u cilju zaštite ćirilice.


One su predviđene Strategijom razvoja kulture, koji je odnedavno na javnoj raspravi. Nacrtom izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, međutim, preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.

U predloženom nacrtu, dostavljenom Vladi Srbije, ćirilica je određena kao matično pismo čija upotreba, uz srpski jezik, obuhvata “ukupno usmeno i pismeno opštenje” državnih organa i lokalne samouprave, škola i fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status - pomoćnog pisma. Po ugledu na Francusku, Poljsku i druge evropske zemlje, brigu o jezičkoj politici preuzeće novo telo - Savet za srpski jezik.

Strategija razvoja kulture, uz to, predviđa prednost ćiriličnih izdanja prilikom državnog otkupa za biblioteke, kao i prvenstvo ovih publikacija u državnom finansiranju prevođenja stranih dela na srpski jezik. Predložene su poreske olakšice kao podsticaj distributerskim mrežama za titlovanje filmova na matičnom pismu, kojih bi na komercijalnim televizijama trebalo da bude najmanje - polovina.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže, za “Novosti”, da su predloženi propisi korak dalje u odnosu na dosadašnju zaštitu, ali i početak kontinuirane brige o nacionalnom pismu.

- Nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti. Ona je u Srbiji ugroženo pismo - navodi ministar. - Stanje je relativno zabrinjavajuće pre svega zbog predominantne upotrebe latinice. Naravno da nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominantnim pismom.

Konačno su definisani konkretni koraci u cilju zaštite srpskog jezika i pisma,foto P.Milošević


Tome je doprinela i svetska trgovina, mediji i posebno internet, koji je ovo pismo nametnuo kao pismo univerzalnog sporazumevanja - objašnjava Vukosavljević.

Ministar kulture napominje da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonom. Niz okolnosti, međutim, utiče da se mladi ljudi, koristeći internet, TV sadržaje, posmatrajući masovne brendove, logotipe i sve ostalo - nesvesno okreću latinici.

- Ćirilici preti nekorišćenje, što vodi njenom nestajanju. Sigurno je da neće biti zabranjena ili potisnuta iz školskih programa, ali sveprisutnost latinice opominje na mogućnost da za nekoliko decenija ovo pismo postane jedino koje je u praktičnoj upotrebi. Ljudi se ne opredeljuju za latinicu svesno, već prosto inercijom. Zaboravlja se najčešće da je srpska ćirilice, izvanredno fonetsko pismo, izraz kulturnog blaga i istorijske emancipovanosti i dokaz kulturnog identiteta.




Radna grupa koja je radila na nacrtu zakona precizno je utvrdila područje zvaničnog korišćenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma, što izričito predviđa Ustav Srbije. Na ovu okolnost ukazuje savetnik ministra kulture Dragan Hamović:

- Prvi put je specifikovano šta upotreba službenog jezika i matičnog pisma konkretno podrazumeva - od zvaničnih natpisa pa do deklaracija na proizvodima. Svakodnevno u prodavnicama možemo da vidimo da se roba pod odrednicom makedonskog jezika deklariše ćirilicom, dok ispod oznake “SRB” - stoji latinica. Predložićemo da se podsticajnim merama podstakne upotreba ćirilice u štampanim medijima, a da se u elektronskim uvede određeni stepen ćiriličnih natpisa.

Predloženo je i da mobilni operateri omoguće podjednaku upotrebu ćirilice u elektronskoj komunikaciji, jer se ćirilične SMS poruke sada skuplje tarifiraju nego latinične - objašnjava Hamović.

ffoto P.Milošević


Naš sagovornik podseća i da su postojeći propisi više puta precizno inovirani u delu korišćenja manjinskih jezika i pisama, dok su u domenu upotrebe srpskog jezika ostali uopšteni i nedorečeni.

- Predloženi zakon neće oktroisati ćirilicu u čitavom javnom prostoru već će definistati mesto koje joj po statusu službenog jezika i pisma pripada, a koje ranije nije bilo precizno određeno - ističe Hamović.



POPUST NA ĆIRILICU

PRIPREMOM odluke prema kojom će troškovi firmarine biti umanjeni ukoliko je naziv radnje ili preduzeća napisan ćirilicom korak ka zaštiti nacionalnog pisma napravile su vlasti u prestonici.

- Grad Beograd nema mnogo mogućnosti da se uključi u zaštitu pisma, ali jedna od njih biće umanjenje ove vrste troškova za firme ispisane ćirilicom - kaže gradski menadžer Goran Vesić. - Ova mera važiće u svih 17 beogradskih opština. Očekujemo da i ostali gradovi u Srbiji pođu putem glavnog grada.


KAZNE DO MILION DINARA




ZA prekršaj kršenja propisa o službenoj upotrebi jezika i pisma predviđena je novčana kazna od 5.000 do 100.000 dinara. Za preduzeća je nacrtom zakona razrezano od 500.000 do milion dinara za firmu, odnosno 70.000 dinara za odgovorno lice.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Проф. др Драган Станић: Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу


Председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба: Никако не смемо да дозволимо да нас гурају у правцу сметлишта историје, где је све допуштено


КАДА се незајажљиви глобализацијски апетит светских сила, одлучних да све мале народе очисте од националних посебности и претворе у своје клонове, укрсти са помањкањем српске вере у сопствене вредности, резултат је видљив и на улицама Новог Сада. Град који је у 19. веку понео име Српска Атина јер је, како је говорио Вук Стефановић Караџић, био "највеће српско опшчество на свијету", а Јован Скерлић забележио да се "ту писало и мислило за цео српски народ", данас се може подичити са свега пет одсто ћириличних натписа на јавним местима, говори за Новости проф. др Драган Станић

Данас, два века доцније, сопствени језик и писмо, камен темељац нашег националног бића, понајвише морамо да бранимо од нас самих. Овим, и не само овим поводом, до краја новембра требало би да се појави нацрт Декларације за очување српског културног идентитета. У тим за израду Декларације су одабрани професори универзитета и експерти за србистику. Међу њима и проф. др Драган Станић, председник Матице српске и професор Филолошког факултета у Новом Саду, који је у књижевним круговима познат под псеудонимом Иван Негришорац.

- Очекујем да би Декларација могла да назначи неке важне проблеме и да именује нека општија решења на основу којих ћемо моћи о свему томе даље да размишљамо. После израде Декларације предстоји много тежи посао, а то је: обезбедити што шири консензус око најважнијих питања целог српског друштва. У том домену је веома важна ваљана израда разних типова националних стратегија. Ако ствари прво не рашчистимо у глави, нећемо знати куда треба да идемо - каже Станић у интервјуу "Новостима".

* Шта конкретно очекујете од прве Националне стратегије о култури која ће бити усвојена крајем године?

- На основу те Стратегије ми би требало да знамо која питања у наредних десетак година ваља решавати како бисмо успоставили поуздан, креативан и подстицајан културни систем способан да одговори на изазове времена у којем живимо. Зато је неопходно ову Стратегију обогатити што ширим увидима који се односе на савремено стваралаштво, али исто тако треба да уградимо пуну свест о континуитетима српске културе, ма колико се ти континуитети испољавали у насилно прекиданим, фрагментарним облицима. Уколико желимо да градимо специфично наш систем културних вредности, онда би ваљало да конституишемо што јаснију представу о свој ширини појавних облика српске културе, али и представу о очувању континуитета те културе. У том погледу је суштински важна свест о српском језику и писму, о књижевном корпусу, о историји, фолклору, уметничком наслеђу, о археолошким слојевима, о менталитетским особеностима и сл. Све то треба чувати у памћењу и у пракси неговати како би се учврстила свест о непрекинутим нитима постојања српскога народа.

* Јесмо ли најзад сазрели да поведемо озбиљну политику очувања језика и ћириличног писма?

- Волео бих да могу да кажем да јесмо сазрели, али бојим се да то још није случај. На томе би још требало упорно радити: да се подигне ниво културне самосвести свакога од нас. Јер да у свакоме од нас постоји таква самосвест, многа питања би била решена крајње спонтано, без великих речи и без великих акција. Уколико знамо да су, током историје, окупатори српскога народа редовно, у јавном простору, укидали право коришћења српскога језика и ћириличког писма, забрањивали делатност Српске православне цркве и чак убијали свештенство, ликвидирали виђене и утицајне интелектуалце, онда бисмо сами морали да постанемо свесни колико управо те тековине српске историје треба да чувамо у нашем памћењу и у нашој свакодневици. Без посебних опомена и прекора, требало би да негујемо српски језик, да пишемо ћирилицом, да нам је стало до наше цркве упркос томе што нису сви верници у правом смислу речи, да памтимо важне ствараоце од Светих Кирила и Методија и Светога Саве па до наших дана...

Уколико себи и другима јасно ставимо до знања да тврдо држимо до идентитетских феномена, онда ће то бити јасна порука да нећемо лако одустати од себе самих. Уколико, пак, у јавном простору пишемо махом латиницом (што се добро види на улицама српских градова), ми тиме шаљемо поруку да смо спремни да се одрекнемо себе, те да смо на путу да у културолошком смислу постанемо нешто сасвим друго.

* Зашто Срби у сваку пору свог живота петљају политику, па тако и у бригу о култури?

- Нама недостаје једноставна, елементарна логика људи који могу да лутају светом, али добро знају ко су и шта су, какве их вредности конституишу. Кад некоме пољуљате највише вредности у њему, онда сте му пољуљали и лично, и колективно, и национално самопоуздање, па и његов идентитет и пуку егзистенцију. Најмање што нам данас треба јесте то да питања културе решавамо политичком острашћеношћу. Читав овај подухват више видим као облик хришћанске, православне молитвене посвећености, или гандијевског отпора снагом културне самосвести, него као облик политичког сукобљавања са било ким.



* Није ли довољно да само наставимо тамо где су стали многи наши дични преци, међу њима и оснивачи Матице српске из 1826. године, који су у туђем царству ујединили сву своју мудрост да извојују вековни сан о присаједињењу матичном народу?

- Матица српска представља особени облик културне институције која нас упозорава на то како памећу, креативношћу, добром организацијом и, пре свега, културом треба решавати нека важна питања националног опстанка. У том смислу је Матица српска сама по себи нека врста завета за будућа времена. Томе је, међутим, претходило нешто што сам једном приликом назвао Карловачким заветом. Реч је о одлучности наших предака да, предвођени патријархом Арсенијем Чарнојевићем, пренесу центар српских црквених, политичких, економских и културних дешавања на просторе Хабзбуршког царства, а да се при том не прекида веза са Пећком патријаршијом и не почиње се градња од некаквог нултог стања. Карловачки завет јесте један изузетно важан догађај којим је објављена крупна промена цивилизацијског и културолошког контекста, којом су Срби почели да граде један нови свет, а да при том не заборављају и не кидају везе са старим светом. Реч је о једној правој културној револуцији, али револуцији која се не одриче својих предака. Или, што би Црњански рекао: "Смрти нема, има сеоба".

* Које српске врлине најрадије издвајате?

- Ако бисмо покушали српске врлине да сведемо на некакво тројство, онда бих прво истакао идеју слободе. Из важности коју ова идеја има за српски народ произлази снажна слободарска традиција и спремност да се чак и лична и колектива егзистенција доведе у питање зарад одбране вредности слободе. Друга врлина је садржана у идеји правде о којој се, не случајно, пева у српској химни. Трећа врлина је заснована на високо развијеној свести о вредности, значају и моћи онога што се традиционално зове Богом, а атеисти то могу назвати апсолутом стварности или "пољем свих могућности". Као народ, Срби су овакве врлине исказивали у најбољим својим тренуцима, а кроз историју о томе нам најпотпуније сведоче и Светосавски, и Косовски, и Карловачки завет.

* Како објашњавате чињеницу да се у једном делу нашег друштва упорно негује омаловажавање свих тих вредности?

- Аутодеструктивни облици понашања најчешће бивају пажљиво припремани и чак плански уграђивани у оне народе, друштва и заједнице који треба да пропадну јер су пропасти склони. Срби као народ заслужују опстанак, али те заслуге треба материјализовати као специфичну енергију опстанка. Треба јасно и гласно објавити да пропасти нећемо, те да - како Рајко Ного својим стихом вели - "није све пропало кад пропало све је". Зато мислим да је изузетно важно да се у наредном периоду, добром организацијом културних, научних и образовних установа, још више учврсти тип интелектуалца који је дорастао оваквим задацима, а који је дубоко национално свестан и интернационално компетентан. Реч је о интелектуалцу који добро зна какав је свет у целини у којем живимо, а с друге стране, он још увек уме, уз снажни удео развијене критичке свести, да воли сопствену нацију и културу којој припада. Волећи и разумевајући своју културу, он никога не напада, никога не мрзи, али осећа обавезу да и на домаћем и на међународном плану истакне праву аргументацију у корист опстанка сопственог народа и његове културе.



КОСМЕТА СЕ НЕ МОЖЕМО ОДРЕЋИ

* Какве ефекте очекујете од унутрашњег дијалога о Косову и Метохији?

- Нећу ништа ново рећи уколико кажем да је немогуће замислити српску историју и културу без Косова и Метохије. То је нешто о чему непрестано морамо водити рачуна, то је наша полазна тачка која је маркирала тип свеукупне српске културе, почевши од светородне лозе Немањића па до данас. У том смислу се ми Космета не можемо одрећи и не постоји нико ко би то у име Срба смео да учини. Људи без длаке на језику, попут Косте Чавошког, одавно су рекли да је Космет окупиран. Тај простор је заиста окупиран, а ако неко очекује да се изрекне пристанак на чин окупације, он то, евентуално, може да добије од неких других народа али од Срба боље да то и не тражи. Оно о чему треба да разговарамо јесте како најцелисходније да бранимо тај историјски, митски, културни, политички, економски, државни простор. Дужни смо, пре свега, да обезбедимо достојанствен опстанак Срба на простору Космета.

Јованка Симић,
Новости
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
Проф. др Драган Станић: Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу





IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma

...члан секције младих трезвењака...

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 37273
IP sačuvana
social share
Prefer a feast of friends to the giant family
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol
Poruke 5782
mob
Samsung Galaxy S2
Pa jeste,

za vreme komunizma se u Srbiji u osnovnim skolama prvo ucila cirilica pa posle nje latinica.



vreme "rastakanja" srbije

 Smile

IP sačuvana
social share
I have ... a cunning plan. It's as cunning as a fox who's just been appointed Professor of Cunning at Oxford University.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Српска ћирилица седам година на интернету Smile


Корисници светске мреже данас добијају квалитетан фонт, чији је недостатак један од главних разлога за слабо коришћење нашег интернет домена

Седми рођендан ћириличког .срб домена, који корисницима српске интернет заједнице омогућава једнаку претрагу на овом писму као и на латиници, биће обележен данас скупом „Ћирилица на поклон”, који у београдском Медија центру организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС). За разлику од претходних годишњица, када је РНИДС организовао округле столове посвећене коришћењу нашег писма на интернету, овог пута ће корисницима светске отворене мреже у Србији поклонити преко потребан квалитетан ћирилички фонт. Према проценама стручњака, недостатак таквих фонтова представља један од главних разлога за слабо коришћење нашег ћириличког интернет домена. Дизајнирање и израда ових фонтова не могу почивати на ентузијазму ретких појединаца, наглашава за наш лист лингвиста Владо Ђукановић.

То мора, каже он, бити осмишљен средњорочни државни пројекат, који има јасне циљеве и јасно одређене рокове.

– Нашу ћирилицу користимо и користићемо само ми и нико је на свету неће развијати у име нас и за наше добро. Истиче друга деценија 21. века, а ми још немамо основни скуп стандардизованих, типографски квалитетних, јавних и бесплатних књишких, уџбеничких и новинских ћириличких фонтова прилагођених неким специфичностима српске ћирилице. Он мора бити дизајниран за трећу деценију 21. века – истиче Ђукановић и напомиње да је неопходно да имамо, а немамо ни такав скуп екранских фонтова, који се користе искључиво за приказ на екранима, а не штампају се.

Како би се коришћење ћирилице на интернету бар мало приближило далеко популарнијем претраживању на латиници, српској интернет заједници потребно је онолико нових ћириличких фонтова колико је нужно да, наглашава Ђукановић, не изгледају све књиге и сви екрани исто.

– Једноличност је досадна и то је један од озбиљнијих, а скривених разлога зашто ћирилица није у већој употреби, не само на интернету, него и у штампи – истиче Ђукановић.

Нови ћирилички фонт које ће РНИДС поклонити корисницима интернета у нашој земљи биће функционалан на интернету, али и у штампи. Како објашњава ауторка будућег фонта Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар”, то ће бити фамилија такозваних слабсерифних фонтова.

– Ако пажљивије погледате велике наслове и текст на првој страни „Политике”, запазићете да сва слова имају танке цртице на врху и дну стубова. Те цртице, за које кажу да омогућавају лакше читање, називају се серифи, а „Политика” је, већим делом, сложена серифним, књижним писмом. Слабсериф се може видети у насловима „Политикиног” издања на интернету. Карактеришу га мала разлика у дебљини потеза и наглашени серифи, што га чини читљивим у ситнијем слогу и у формату погодном за коришћење на интернету – објашњава Стојадиновићева изглед фонта који ће креирати.

Нови фонт ће, сем ћирилице, подржавати и латиницу, односно сва слова из српског језика и језика оних националних мањина који су обухваћени државним интернет доменима .рс и .срб.

Срби и даље радије сурфују користећи латиницу
Наше матично писмо изједначено је са осталима на интернету пре седам година, на Светог Саву, када је и званично пуштен у рад ћирилички домен .срб. Како објашњава Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација у РНИДС-у, .срб је тада постао други ћирилички домен који се масовно користи на светској мрежи, после руског, који носи ознаку .рф.

Да сурфовање интернетом користећи ћирилицу може да се обавља без икаквих тешкоћа доказано је чињеницом да је руска ћирилица друго најзаступљеније писмо на светској мрежи, после далеко популарнијег енглеског алфабета, а пре јапанског, кинеског и осталих писама. Неке анализе говоре и да је у Србији однос коришћења латинице и ћирилице на интернету у најбољем случају 70 наспрам 30, што говори о бојажљивости нације према коришћењу пуног капацитета ћириличког писма.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija

Zodijak
Pol
Poruke 8957
А који то сајт може да се укуца ћирилично горе у адрес бару? Сто пута сам се зајебао на овај начин.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija

Zodijak Taurus
Pol
Poruke 7150
Citat
Заштита ћирилице закочена у Влади

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА | 06. јул 2019. 20:02 | Коментара: 11

Нацрт закона о службеној употреби језика две године "путује" од Министарства до народних посланика. Спорне одредбе које латиницу дефинишу као помоћно писмо. Да ли се касни због неслагања премијерке и министра културе

ЗАШТИТА српског језика и ћирилице, озваничена у Нацрту закона о службеној употреби језика и писма, готово две године од подношења предлога, ускоро би требало да се нађе пред посланицима српског парламента. Како "Новости" сазнају, консултације владајуће коалиције око усвајања Нацрта су завршене. Названично се спекулише да се може очекивати отпор хрватске и бошњачке националне заједнице, док је Савез војвођанских Мађара уз извесне козметичке исправке спреман да закон подржи у Скупштини.

Двогодишње кашњење се у јавности често тумачило и као тињајући сукоб између премијерке Ане Брнабић и министра културе Владана Вукосављевића, који је инсистирао да Стратегија развоја културе мора да буде један од приоритета Владе, али чини се да је ипак запело око конкретних одредаба новог прописа.


Поменути Нацрт, наиме, латиницу дефинише као помоћно писмо, над којим ћирилица увек мора да има предност. Ћирилицом је, како стоји, обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал морају искључиво да користе ћирилицу.

Министар културе Владан Вукосављевић каже, за "Новости", да нема утисак да неко намерно кочи усвајање измена и допуна овог закона, али и да је очекивао да ће процедура бити брже испоштована, пошто је доста времена прошло откад је Министарство дало предлог.

- Имам разуман оптимизам да ће се он ускоро наћи пред посланицима - истиче министар.

Што се тиче недавне оставке сарадника Драгана Хамовића, министар Вукосављевић наглашава да је он дао велики допринос у претходне две године у многим пројектима.

- Разумем разлоге за његову разочараност, јер их и сам делим. Очекивао је да ће нека законска начела која се тичу Стратегије културне политике бити брже реализовани, али нажалост, нису - истакао је министар.

Специјални саветник министра културе Драган Хамовић недавно се повукао са функције управо због вишемесечног ћутања надлежних о овом питању. Како наглашава, не жели да упире прст ни у кога, пре свега због лојалности кабинету министра Владана Вукосављевића у коме је донедавно био.

- Кабинет министра културе је припремио одређене кораке, али они нису наишли на политичку подршку - рекао је Хамовић "Новостима".

У писму упућеном министру Вукосављевићу, он је изразио задовољство због скоро трогодишњег динамичног рада, заједничких залагања, запажених и већином поздрављених у јавности.

- С друге стране, одлазим незадовољан због чињенице да системски предлози овога министарства, скоро две године чекају на усвајање, без обзира на снажне разлоге који су долазили из стручне и шире јавности - наведено је у Хамовићевом писму.


ЧЕКА И ФОРМИРАЊЕ САВЕТА

ОДБОР за стандардизацију српског језика САНУ подржао је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама. Лингвисти сматрају да постојећи закон у погледу статуса српског језика и ћирилице није усаглашен са актуелним Уставом Србије који одређује службену употребу српског језика и ћириличког писма.

Предлогом овог закона је предвиђено и да влада формира Савет за српски језик, деветочлано тело које би се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старало о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма. Ни то тело, међутим, није формирано, јер нема закона.


ЗАМРЗНУТА СТРАТЕГИЈА КУЛТУРЕ

БИВШИ специјални саветник министра Драган Хамовић истиче да Стратегија развоја културе назначује оквире националне културне политике, што се "годинама неоправдано одлаже и склања са дневног реда". Сличан третман доживљавају и предложена решења у области службене употребе језика и писма, чиме се спречава коначно заснивање српске језичке политике.

- Без таквих искорака нема нам ни одржања ни напретка, него само даље дезоријентације и културне колонизације - закључио је Хамовић.


http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:804695-%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8?fbclid=IwAR3cmC2qPYo5AQs-kUpG4MN_fbDrzHXDFiOpymdJXhGhsw1KVJdCRbfE9t8
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 23083
A cirilica ugrozena... Uuu Znaci latinica je jača
IP sačuvana
social share
Prebrodićemo mi sve jade,
više se nećemo jadati,
ostvarićemo mi sve nade,
više se nećemo nadati.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.106 sec za 20 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.