Po nekoj neobičnoj povijesnoj zakonitosti, u Europi je ono što je zaostalo, nazadno i kvarno uvijek ono što je istočno od točke gdje smo mi sami. Za Talijane, takvi su barbari  “Slavi” kojima je Mussolini '22. prijetio buzdovanom u pulskom teatru. Za Slovence, taj su Istok, među ostalim, i Hrvati, divlje šovinističke naprzice koje im ne daju izlaz na more. Za Hrvate, takav su Istok Srbi, a ponajčešće i Bosanci, prema kojima, doduše, Hrvati ne osjećaju mržnju, ali obično osjećaju podcjenjujući zazor.
Istok je uvijek ne-mjesto, a to ne-mjesto uvijek opisujemo istim mitskim slikama grožnje: tamo je smeće po ulici, tamo su ve-cei zapišani, tamo ljudima vonja ispod pazuha, neobrijani činovnici uzimaju mito, carinici vas kinje na granici, a mafijaši se ubijaju u pokrajnjim uličicama.
Mi-nismo-Balkan-Mi-smo-oduvijek-bili Europa” tipična je domaća retorika Hrvata, a ta retorika podrazumijeva Europu koja je Ne-Istok, Ne-Balkan. Ta Europa zapravo je katolička Europa naših bivših kolonizatora i sadašnjih kolonizatora, Europa baroknih oltara i sacherice, ali i Lidla, Ipercoopa i Hypo banke. A sad odjednom, eto, obrata. U tu Europu ulaze pravoslavci, ulaze oni što pišu ćirilicom, ulazi petnaest posto bugarskih muslimana, ulaze ćevapi, turska kava, ulaze rakija, bijeli luk i Drakula, a, eto, mi ne.

Pa pravo budi rečeno, svega toga je zaista sve više kad ideš od zapada Evrope ka istoku, da se ne zaluđujemo lokalnim ponosom. To nisu predrasude već realnost. Srpska izreka "Što južnije to tužnije" To naravno nema nikakve veze sa lličnim kvalitetima pojedinaca u istočnijim krajevima, a takve zapadniji rado primaju kod sebe, još više jačajući svoj bolji prosek.

Prije nekoliko godina putovao sam poslom iz Zagreba u Beograd vlakom. Rat je tada još bio razmjerno friška stvar, Milošević je tek bio pao, a u Beogradu prije toga nisam bio gotovo dvadeset godina, još od doba kad su me sa srednjom školom vodili na Titov grob.

Vlak je u Srijemu zastao na granici, a ja sam se prvi put susreo s graničnom uniformom države koja je punih deset godina za Hrvate bila arci-neprijatelj. I tada se dogodilo nešto što pamtim i danas.

Granični policajac pregledao je moj pasoš s “mrskom” šahovnicom, udario štambilj, zahvalio mi se i pozdravio najuljudnije na svijetu. Potom je prešao u sljedeći odjeljak u kojem su putovala trojica Rumunja. Prema njima nije bio ni približno tako uljudan. Prevrnuo im je svu prtljagu, kinjio ih i vrijeđao, a na koncu im prezrivo bacio putovnice na pod i promrsio: “Recite onima svojima da vas više ne šalju!” Gledao sam ponižene Rumunje, gledao policajca koji se zaškarpunio od jeda i prvi put shvatio ono što mi je davno moralo biti jasno: u Europi baš svatko ima neke svoje Istočnjake.

Snishodljivost i kompleksi spram zapadnijih i arogancija i nipodaštavanje spram istočnijih. A onda upadne neki Atila iz divljih stepa i napravi ršum, jer zapadniji redovno precenjuju svoju moć, kao što istočniji redovno potcenjuju svoje realne potencijale i bogatstva spram zapadnijih. Kad bi čovek imao vremena i novca da dve-tri godine tumara svetom, ali ne kao ovca od turiste sa službenim vodičem, to bi bilo veliko iskustvo. Moj otac je puno putovao u razne zemlje preko firme, pa je sve to video "sa leđa" bez lakirovke, kad započne proča "ovo-ono" samo odmahne rukom. Kada Šveđanin povraća od alkohola, kad ga Englez za 6 meseci nije nijednom pozvao u pab na piće, kad ti u Turskoj za sve moguće uvek traže bakšiš...

Tako je danas, a za par godina ce istok biti zapad, a zapad biti istok. Svi ce zudjeti za prirodom istoka, za tim obicajima i zivotom. Pogledajte danas krdo pede*a kako marsiraju ulicama Berlina, Pariza, Madrida...

Meni su najzanimljiviji Hrvati. Nema balkanskijeg plemena u Evropi, ali su za njih Srbi ružni,
prljavi i zli. Ta njihova šizofrena osobina, koju je najbolje sažeo Tuđman svojom izjavom
da "povijesno Hrvati nemaju ništa zajedničko sa bizantsko-muhamedanskim Balkanom". Smešno. Svako ko je u životu imao priliku da uporedi Hrvate i Slovence, zna da su Slovenci zaista srednjeevropski narod, dok su Hrvati po mentalitetu i kulturi apsolutno Balkanci. Jedino što ih razlikuje od ostalih balkanaca je katolička veroispovest.

Ne znam da li si nekad imao prilike da vidis ponasanje "istocnih" carinika kao sto su madjari i recimo cesi... I dan danas madjari koju su u evropskoj uniji ne pustaju autobus da prodje dok svaki putnik u kasicu prasicu ne ubaci po 3 eura, u suprotnom ako se ne skupe pare svi moraju napolje na pretres prtljaga cigan ostaje cigan pa bio on u evropi ili van nje.

U nasem raskolu, raspucu i bespucu mi smo zaboravili sta se u svetu desava.
A i zbog izolacije, ne mozemo da vidimo.
Do pre 40 godina crnci u Americi su se borili samo da mogu uci u isti autobus sa belcima.
Do pre 25 godina na engleskim aerodromima, zene hinduskinje su bile podvrgavane testu trudnoce, da ne bi radjale u Engleskoj.
U Nemackoj je bilo nezamislivo da rade crni doktori.
U bescarinskoj zoni na aerodromu u Becu sve vise azijatskih prodavaca.
Na zapadu cirilica, asocira na Ruse, pa je dobro jer ako kazes da si Srbin gledaju te gore od crnca.
Cevapi asociraju na Arape i Turke, dok se turska kafa ne pije ni u Turskoj.
Nista od ovoga dakle nije srpsko obelezje.
Najupecatljivije jeste prica o nasem brodu koji je plovio Dunavom, 1919-e pod srpskom zastavom.
Svuda je docekivan ovacijama i simpatijama. Kada je stigao u Beograd, kapetan je kaznjen, jer nije stavio zastavu Kraljevine troimenog naroda.
Srbi su sa evropske scene otisli kao legende i pojam slobode, a vratili se kao koljaci i ubice.
Cirilica, cevapi i turska kafa su brendovi samo za nas ne i za svet.
Jednom sam na netu video sliku coveka sa sajkacom, drzi u ruci flasu slivovice a ispod je pisalo: Fuck you Cola, Fuck you Pizza, All we like is Shlivovizza.
I dan danas bilo ko u svetu da se malo interesuje, gde ovo jebeno pice moze naci, dobice odgovor: pa u Srbiji.
Jednom sam se vratio posle duze vremena kuci, a u mesari kupio malo vise kvalitetnog mesa.
Svuda sam pio samo viski a kada sam kupovao, bio sam vec popio neku casicu istog pica.
Mesar(posto smo bili sami), kaze: Komso hajde da cugnemo jednu moju domacu. Kada sam popio casicu iz one neugledne flase, kao da sam provideo, kao da sam popio neki lek. Zgranut, pitam coveka: odakle ti ova sljivka? Kaze on ponosno: licna proizvodnja.
Sve ovo ukazuje koliko zaostajemo sa obelezjima nama svojstvenim.
Sve nacije, koje su ulazile u Evropu, nosile su neki svoj brend. Rumuni se ne stide sarme sa kacamakom.
Hrvati koji nikada nisu imali sramote, isturili brend kajmak. Da, dobro ste culi,  hrvatski kajmak.
A sveto pismo im je preveo Vuk Karadzic, na hrvatskom. Neka svako pogleda bibliju stampanu u Hrvatskoj i videce to.

Dakle sta bi svako rekao, kada dodje u Srbiju i vidi sve cirilicno, svuda cevapi i burek i servirana ono sto mi zovemo turska kafa.
Pogledao bi okolo i rekao: Pa ja ne vidim ni jednu djamiju

ja tu kafu koju ti nazivash turska zovem domaca kafa 

U Turskoj piju jako slabu kafu do maksimuma zašećerenu, ono što ovde zovemo šerbet. Moj ćale je bio službeno u Turskoj i prvo što je naučio od turskog "ašekerli kave" jer taj preslačak nije mogao da pije. Inače Turci mnogo više piju čaj koji je takođe presladak. Tako da je ova domaća kafa koju mi pijemo stvarno "naša" Recimo u Bosni kuvaju slabiju kafu a šećer dodaju posle u kockicama, a uvu našu zovu "zakuvana" Toliko o kafi od kafomana:)

Grci imaju poseban alfabet pa im to nije smetalo da razviju turizam i nauče strane jezike.