Čipovi van kontrole
Džerom Glen, direktor Milenijumskog projekta: Apelujem na vašeg predsednika da na zasedanju UN u svoj govor ubaci i ideju o formiranju Međunarodne naučnotehnološke organizacije

Mnogi još nisu svesni koliko će se tehnologija i nauka ubrzano razvijati u sledećih četvrt veka. Procena naučnika koji se bave razvojem nauke je da će se u ovom periodu dogoditi ono čega se plašimo još od pojave prvih aparata: tehnologija će se otrgnuti kontroli.

Izveštaj nazvan "Budućnost 2005", koji je nastao kao deo Milenijumskog projekta Ujedinjenih nacija, bavi se izučavanjem naučnih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti. U izveštaju, između ostalog, piše: "Buduće sjedinjavanje nanotehnologije, biotehnologije, informacione tehnologije i kognitivne nauke može dramatično poboljšati uslove za život ljudi, povećavajući stepen dostupnosti hrane, energije i vode i povezujući ljude i informacije na nove načine.
   
      

Šta nas čeka u bliskoj budućnosti

Doktore Glen, koja naučna otkrića i procesi će promeniti svet do 2030. godine?
Naši stručnjaci su sastavili sledeću listu:
- komercijalna upotreba fisije i drugih nefosilnih goriva;
- jednostavni i jeftini lekovi koji će efikasno kontrolisati bolesti;
- efikasnija upotreba vode u poljoprivredi i do 75 odsto;
- razumevanje uzroka promene klime;
- poboljšanja u ranom otkrivanju pandemija;
- medicinske tehnologije nastale iz Projekta ljudskog genoma;
- formiranje globalne vlasti - nestanak ratova;
- otkriće osnovnog principa, konačne teorije koja povezuje kvantnu mehaniku sa teorijom relativiteta; objašnjenje strukture svemira;
- kompjuteri koji evoluiraju i samosvesni su;
- konstrukcija na atomskom i molekularnom nivou;
- razvoj nanotehnologije - molekularni inženjering;
- kolonizacija svemira;
- jeftino prečišćavanje i desalinizacija vode;
- sistemi obrazovanja na daljinu;
- kloniranje ljudi;
- stvaranje kibernetičkih organizama - kiborga;
- odeća koja reciklira sav telesni otpad i vodu u hranljive materije;
- radikalan napredak u tehnologiji reciklaže;
- virtuelna simulacija realnosti.
      
      
      
   

Doći će do povećanja kolektivne inteligencije, stvaranja novih vrednosti i povećanja efikasnosti uz smanjenje troškova". Izveštaj je prepun upozorenja: "... iako je jasno da čovečanstvo ima mogućnosti da odgovori na globalne probleme, nije postalo jasnije koliko će se mudrosti, dobre volje i inteligencije usmeriti na ove probleme."

U izveštaju se dalje navodi da će rapidni razvoj tehnologije u poslednjih 25 godina izgledati kao usporeni snimak kada se jednom uporedi sa onim što nas očekuje u sledećih četvrt veka. Zbog ovoga eksperti Ujedinjenih nacija predlažu formiranje međunarodnog naučno-tehnološkog tima koji bi uređivao i nadzirao svetske naučnotehnološke procese i bavio se predviđanjem posledica ubrzanog razvitka. Kao primer se u izveštaju navodi nanotehnologija. Predviđa se da će uskoro ova nauka doneti mnoge dobrobiti čovečanstvu, ali ujedno i upozorava da se vrlo malo ili gotovo ništa ne zna o potencijalnim zdravstvenim i drugim rizicima povezanim sa nanotehnologijom. Zbog svih ovih otvorenih pitanja, Milenijumski projekat sadrži predlog da se u nanotehnologiji, ali i svim ostalim naukama, strogo povede računa o mogućim faktorima rizika.

l Pitali smo Džeroma Glena, direktora Milenijumskog projekta, šta misli - koja će se nauka prva otrgnuti kontroli i kada. Robotika, veštačka inteligencija, nanotehnologija?

- U Milenijumskom projektu su razvijena četiri moguća scenarija, a posebno mi je zanimljiv prvi, onaj po kome nauka i tehnologija počinju, faktički, život za sebe.
Po ovom scenariju se oko 2015. razvija novi postinternet protokol - TEF (Tele-Everynjhere-Feedback protocol), koji dolazi u kompletu sa sajber odećom i rukavicama, čime se postiže radikalno približavanje ljudske realnosti i sajber sveta. Do 2025. TEF se uvlači u gotovo svaki dom na planeti. Po proceni Milenijumskog tima, 70 odsto ljudi će 2025. provoditi polovinu svog života na TEF-u. LJudi će na kraju izgubiti kontrolu nad sopstvenom sudbinom: ona će biti u rukama tehnologije, koja će postati inteligentna.

l Profesore Glen, šta se može uraditi posle analize zaključaka Milenijumskog projekta? Hoće li biti konkretne i brze akcije?
- Rešenje je u stvaranju Međunarodne naučnotehnološke organizacije - informacionog sistema koji bi analizirao i prognozirao pretnje čovečanstvu povezane s naukom i tehnologijom. Organizacija bi predlagala mere, regulative i uputnice za razvitak naučnotehnoloških "osigurača", koji bi poslali jasan signal pri prekoračenju granica sigurnosti.

Želim da preko vaših novina, i ovo je jako bitno, apelujem na vašeg predsednika, koji će vas predstavljati na septembarskom zasedanju UN, da u svoj govor ubaci, kao što će to učiniti mnogi, ideju o formiranju Međunarodne naučnotehnološke organizacije.

l Jeste li optimista ili pesimista kada je reč o mudrosti čovečanstva pri upotrebi novih tehnologija? Jesu li ljudi dovoljno pametni da ne dozvole da ih sopstvena tehnologija porobi, ili je već kasno?

- Ne, nikako nije prekasno. Ako baš hoćete, optimista sam, zašto da ne? Pa izbegli smo treći svetski rat koji bi započeo sukobom između SSSR-a i SAD. Zaista, tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih sukob se činio izvesnim i mnogi su na to gledali kao na nešto neizbežno.