: Човек је конопац, разапет измеду животиње и натчовека, – конопац изнад амбиса. Опасан је поглед преко, опасан пут онамо, опасан поглед унатраг, опасно оклевање и застајање. Што је велико на човеку, то је да је он мост а не цилљ: што се може волети на човеку, то је да је он и прелазак и пролазак. Ја волим оне, који не умеју да живе друкчије него пролазећи, јер су то они који прелазе. Ја волим велике презритеље, јер су они велики поштоватељи, и стреле чезнућа за другом обалом. Ја волим оне, који не траже тек у звездама разлоге да пропадну и да буду жртвовани: него се жртвују земљи, да би земља једном постала натчовекова. Ја волим оног, који живи да би дошао до сазнања, и који хоће да доде до сазнања, да би једном почео да живи натчовек......nietzsche