Cilj zivota? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Bog je u isto vreme u svemu a u isto vreme nije ni u cemu. Ali nije on izvor nase zarobljenosti. Izvor nase zarobljenosti je prevashodno nasa percepcija linearnog vremena - otprilike nas zivot ide ovako - JA (ego) se rodim svet pocinje time - vreme t=0s - JA (ego) zivim kao zasebna jedinka u necemu sto zovem drustveno okrusenje i shvatam da postoje neki drugi JA sa kojima ja ulazim u povremenu interakciju. Za svo to veme moje JA ostajje centar mog univerzuma - posle 70tak godina zemaljskih JA umre ostavljajuci trulo telo iza sebe. Ja time nestaje a samim tim i nas univerzum i sve percepcije koje smo imali u njemu. Vecan zivot koji nam je crkva obecala, nepostoji, Hrist ne postoji, Bog ne postoji, dusha ne postoji. Sve nase ideje postojanja ostaju vezane za nase JA koje ima svoj rok trajanja kao i sve na ovom materijalnom svetu .

A sta ako kazemo da iza nseg JA postoji nesto sto svoje postojanje ne meri vremenom - sto je postojalo pre naseg JA i sto ce postojati posle njega. To nesto kome treba da dozvolimo da dodje do reci i da ispliva na povrsinu je ono sto nas oslobadja robovanja vremenu i oslobaca sigurne smrti na kraju materijalnog zivota. To je jedini Hrist i jedini Boga koga trebamo da upoznamo a nacin da ga upoznamo je da postanemo svesni nase bezvremene prirode i da ucutakmo nase JA koje se non stop dernja u nasim glavama ko razmazeno deriste koje vazda trazi nove igracke. U toj tisini svako ce naci izvor svoje prave prirode svog pravog JA. Iza zidova mrznje, razocarenja, zelji i teznji, nadanja, zelje za posedovanjem. Tu je prava sloboda koja nam je uvek tako blizu a tako daleko jer je uvek trazimo van sebe i borimo se za nju van sebe dok u nama samima boravi pustinja i mrak.