Podaci koji upozoravaju:



 Oko cetvrtina pusaca umre prerano od posledica pusenja i sebi uskrati bar 10-15 godina zivota;
 pusenje prouzrokuje teska oboljenja kao sto su: rak pluca, bolesti srca i bronhitis i emfizem;

 90 % umrlih od raka pluca su pusaci, 25% umrlih od srcanih bolesti su pusaci, dok je pusenje u 75% slucajeva uzrok smrti od bronhitisa/emfizema;

 trudnice koje puse povecavaju stepen opasnosti od nastanka pobacaja, radjanja mrtvorodjene bebe ili radjanja bebe male telesne tezine;

 pusaci cesto obolevaju od ulkusa, i lose reaguju na antiulkusnu terapiju;
 pusaci cesto obolevaju od bolesti perifernih krvnih sudova koje se komplikuju nastankom gangrene i amputacijom ekstremiteta;                                                                                                           

pusaci kaslju, imaju ceste respiratorne infekcije i smetnje sa disanjem;

 nepusaci koji su izlozeni duvanskom dimu imaju najmanje 35% veci rizik da obole od karcinoma pluca ili neke od kardio-respiratornih bolesti u odnosu na osobe koje nisu izlozene duvanskom dimu;

 deca i mlade osobe koje zive sa pusacima imaju cesce respiratorne probleme u odnosu na decu koja zive u kucama gde se ne pusi.

 prema istrazivanjima radjenim u Irskoj pronadjeno je da oko 6000 ljudi umire svake godine od oboljenja prouzrokovanih pusenjem, sto je 10 puta vise od broja umrlih u saobracajnim udesima;

 

Bivsi pusaci znacajno smanjuju rizik od nastanka koronarne bolesti – angine pektoris i infarkta!

                              Bez obzira koliko ste dugo pusac i koliko cigareta pusite dnevno,

NIJE KASNO DA PRESTANETE SA PUSENJEM !

da, da, sve ja to znam...

kao i ostali..

U SAD i dalje opada broj pušača

Postotak odraslih Amerikanaca koji puše nastavio je trend opadanja posljednjih godina i spustio se na 21,6%.    


Studija objavljena u Tjednom izvješću o raširenosti bolesti i smrtnosti (MMWR) američkih Centara za kontrolu i sprječavanje bolesti (CDC) utvrdila je, prema podacima za 2003., da u Sjedinjenim Državama puši preko 45 milijuna odraslih ljudi ili 21,6%, ali da se postotak Amerikanaca pušača nastavlja smanjivati s 22,5% u 2002. i 22,8% u 2001.

Drugu godinu za redom, kaže studija, broj pušača koji su prestali pušiti, njih 46 milijuna, prelazi broj od 45 milijuna ljudi koji nastavljaju pušiti.

Istraživanje je objavljeno uoči 31. svibnja, Svjetskog dana protiv pušenja.

Ove godine žarište napora je usmjereno na ulogu zdravstvenih radnika u sprječavanju korištenja duhana.

Druga studija MMRW-a je utvrdila da, iako većina od 72 do 99% studenata medicine, farmacije i stomatologije iz 10 zemalja misli da bi trebali biti obučeni za savjetovanje pacijenata da ostave pušenje, samo mali postotak njih - od 5 do 37% - kaže da stvarno i dobija takvo formalno obrazovanje.

Međunarodna studija, koju su zajednički proveli CDC, Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) i Kanadska udruga javnog zdravstva, prva je koja je prikupila podatke o uporabi duhana od studenata zdravstvenih profesija iz Albanije, Argentine, Bangladeša, Federacije BiH, Hrvatske, Egipta, Indije, Filipina, Srbije i Ugande.

Studija je također istražila stavove studenata prema uporabi duhana i stjecanju obrazovanja za savjetovanje za prestanak pušenja.

Studija je utvrdila da je postotak pušenja među studentima treće godine zdravstvenih profesija iznad 20% u 7 od 10 proučavanih zemalja.

Za hrvatske studente medicine utvrđeno je da njih 36,6% puše.

Čak 97,7% hrvatskih studenata medicine misli da bi zdravstveni profesionalci trebali davati savjete ili informacije pacijentima o prekidu pušenja, ali samo 14,5% kaže da je za to dobilo formalnu obuku.

Dok od 90 do 99% studenata u ostalih 9 zemalja drži da bi zdravstveni profesionalci trebali biti obučavani za savjetovanje pacijenata o tehnikama prekida pušenje među hrvatskim studentima to smatra njih 71,7%.


Hina

 

O štetnosti duvana i o svim negativnim posledicama koje pušenje donosi stalno se priča, kao i o tome da ostavljanje cigareta u velikoj meri poboljšava zdravlje, kako vaše, tako i svih koji su u vašoj blizini. Ukoliko biste volele da saznate šta se konkretno dešava u vašem organizmu nakon što ugasite poslednju cigaretu, evo prilike za to.

Dvadeset minuta kasnije: krvni pritisak, temperatura tela i brzina pulsa padaju na normalu. Osam sati kasnije: nestaje pušački zadah, nivo ugljen-dioksida u krvi pada, a kiseonika raste, i tako do normalnih vrednosti. Već 24 časa nakon što ste prestali sa pušenjem smanjuje se šansa za nastanak srčanog udara, a nakon još 24 časa vaši nervni završeci počinju pregrupisavanje, pa se poboljšava sposobnost osećanja ukusa i mirisa.

Tri dana nakon što ste prestali sa pušenjem disanje postaje lakše, a dva do tri meseca kasnije popravlja se cirkulacija, šetanje postaje lakše, a kapacitet pluća se povećava do 30%. Četiri do devet meseci nakon ostavljanja duvana prepunjenost paranazalnih sinusa i nedostatak vazduha se smanjuju, povećava se energetska sposobnost organizma, a treplje u plućima koje čiste otpadne materije ponovo izrastu.

Godinu dana nakon gašenja poslednje cigarete rizik za nastanak koronarne bolesti srca je dvostruko manji nego kod osobe koja puši, a nakon dve godine rizik za nastanak srčanog udara isti je kao i kod nepušača. Za pet godina, opasnost od smrtnog slučaja usled raka pluća smanjuje se za 50%, smanjen je i rizik za nastanak moždanog udara (šloga), a rizik za nastanak karcinoma usta, grla i jednjaka je upola manji nego kod pušača.

Deset godina nakon što zauvek ostavite pušenje, rizik od karcinoma pluća postaje sličan kao i kod nepušača, a prekancerozne ćelije su zamenjene normalnim. Za 15 godina rizik za nastanak koronarne bolesti srca postaje isti kao i kod nepušača.

 I Švedska uvela strogu zabranu pušenja

Švedska je u srijedu uvela strogu zabranu pušenja te je postala četvrta zemlja Europske unije koja slijedi primjer Irske.    


Irska je 1. ožujka prošle godine zabranila pušenje u kafićima, restoranima i na radnim mjestima.

Odluka vlade dobro je dočekana, a prema anketama javnog mišljenja, čak 85% Šveđana se zalaže za zabranu pušenja u restoranima.

"Ionako uglavnom izlazimo kako bismo se napili, zar ne? Pušenje je tek dodatak", kazao je 23-godišnji mladić u jednom stockholmskom baru.

Zabrana pušenja na javnim mjestima, osim u Irskoj, već je uvedena u Italiji i na Malti, a istu mjeru razmatraju Španjolska, Belgija i Velika Britanija.

Prva zemlja u Europi koja je uvela istovjetnu zabranu je Norveška, koja nije članica Unije.


Hina

usenje ili zdravlje?
 Koliko ovakve kampanje pomazu u razvijanju svesti i odgovornosti ljudi prvo za sebe a onda i za druge. Da li znate ikoga ko je zarad zdravlja, a da se vec nije razboleo, ostavio cigarete? Cinjenice su da pusaci cesce prestaju da puse onda kada shvate da su postali robovi navike. Zene, posebno onda kada se pogledaju u ogledalo u srednjim tridesetim i vide da vise lice na neke babe - izborano lice, zuti zubi, prsti na rukama, nokti. Zadah iz usta pusaca koji dopire do vas pre nego sto se ona i otvore.

Statistika govori da pusenje ubija vise ljudi od saobracajnih nesreca, side, kokaina i heroina. Ono je uzrok vise vrsta raka, najcesce raka pluca. Takode, izaziva srcana oboljenja, a stvara i savrsenu podlogu za razvoj bronhitisa i slicnih bolesti. U proseku, pusaci zive sedam godina krace od nepusaca, a uzrok svake trece smrti u nasoj zemlji upravo je pusenje.

Ono sto posebno zabrinjava jeste da pusaci ne unistavaju samo svoj organizam, vec i organizme ljudi koji su u njihovom okruzenju. Pasivni pusaci, oni koji su u prostoriji u kojoj se pusi, izlozeni su visokom riziku oboljenja: prehlade, infekcije usiju, astma. Rizik je znatno uvecan kada su deca u pitanju. To ide toliko daleko da je moguca i smrt novorodenceta u snu.

Da bi se cigarete ostavile, neophodno je prvo rascistiti sa samim sobom i doneti odluku. Postati svestan svoje odgovornosti. Supstanca u cigaretama koja stvara zavisnost - nikotin, nije toliko jaka droga kada govorimo o fizickoj zavisnosti, ali psihicka zavisnost do koje dolazi bukvalno je pogubna.

Pogledajte samo ljude koji jedva da mogu sebi priustiti jedan valjan obrok dnevno - za cigarete uvek moraju imati, pa makar im i deca gladovala. Njih je zaista jako puno. Cigarete su poskupele, za nepusace jako malo, za pusace je svako poskupljenje veliko. Sta ce biti kada cene cigareta dostignu evropsku cenu? Hoce li biti vise sitih a manje pusaca ili obratno, ili najvise besnih?

Burmut pravljen za kraljevu mater

U pušenju su duvandžije videle neko bogznakakvo junaštvo, kao što danas naši dečaci propuše, pa se pokažu da su momci. Čak se pronese i glas o lekovitosti duvana, pa od 1558. počeše i burmut praviti kraljevoj materi u Parizu. Na nju se ugleda čitav dvor francuski, pa ceo Pariz, a iz Pariza „prosu se ta moda kao i sve druge po čitavom svetu, tu modu prihvatiše trgovci te udri hvali duvan”; i najbolje lekare potplatiše da to potvrde. Iz Francuske dođe duvan u Nemačku, odatle u Austriju, iz Austrije u Tursku. A ne možeš Turčina ni zamisliti bez dimlija i čibuka. Turci su „najveći besposličari”, a „lula i bula to mu naporedo ide”. I tako je čitav svet – Evropa, Azija, Afrika – propušio.

Duvan „sklanja čoveka
na lenjost i nerad”

Nema sumnje u to da duvan „sklanja čoveka na lenjost i nerad”. Pušenje i nije za „ljude radine, nego za one koji dokolevaju, da zasednu, pa da dime”. Koliko se tek vremena izgubi na ono „šeprtljanje” oko istresanja lule i kamiša, punjenja i paljenja, pravljenja i pušenja cigareta. Zbog toga kod nas na nadnicu najradije uzimaju nazarene, jer oni ne puše. A novcem koji se ovde na pušenje potroši, mogli bismo mi svake godine od Turčina po čitavu provinciju otkupiti ili „oteti na potpunu slobodu i samovlast”.

No, navika je jedna, a odvika dve muke. Mnogi propuše „ne što volu duvan, nego jedan zarad lepe lule, drugi zarad kamiša, treći zarad duvan-kese, četvrti zarad migalica na kamišu i tako redom, pa je ta pomama tako ovladala da devojka na glasu nije htela poći za momka, koji ne puši”. Carevi, kraljevi i pape isprva stadoše duvan zabranjivati. Nakon što je 1610. turski car Murat zabranio duvanjenje, jednog Turčina „uhvate tada da puši, te za kazanj probuše mu nos, prodenu mu kroz nos lulu posade ga natraške na magarca, dadu mu mesto uzde rep magareći u ruke i vukoše ga tako kroz ulice carigradske”, sve za primer ostalima. Jedared su nekog trgovca koji je na pijacu dovezao puna kola duvana – „zajedno s koli i s duvanom spalili”! Kad videše da se zabranama voće samo osladi, države počeše udarati namet na duvan i otud silne novce dobijati. I dan danas se na ovaj porok toliko troši, „da ima mesta da se više potroši na duvan nego na lebac”.

A ko burmut šmrče...

A bezbroj puta smo se uverili u njegovu štetnost. Šta činiti u slučaju duvanskog trovanja? Evo recepta: „Da se odmah uzme pojaki lek na bljuvanje, i tim ako je možno progutan otrov povrati, pa onda da se pije što više vrele kave s limunom, il vode okiseljene limunom ili sirćetom, il limuna ili sirćeta sama, i da se uzme klistir od sirćeta, pa ako napon od bljuvanja ne bi prestao, da se gutaju zrna od leda, a na jaku slabost od tih napona, da se pije topla jaka vina, među tim, da se gotovi tej od tanina, il od rastove kore, il od šišaraka, i to da se pije, to je najbolji odotrov; a ako bi bilo pojava od kaplje na mozgu, kao što je tog često od duvana, to se odmah i krv pušta, i to što bliže glavi; a među tim da se neprestano glava ledom oblaže”.
Duvan kvari: zube, desni, usta, pljuvačku, glad, želudac, lice, nos, oči, grlo, glas, grudi, krv, „kus”, miris, sluh, vid, „moć pamtenja”, san, svaku bolest. Burmut je posebno škodljiv; navlači glavobolju i zanos, a zabeleženi su i slučajevi da su „neki od kijanja ostali poremećene pameti, il na mah mrtvi”. Svakome ko burmut šmrče napuni se njime šupljina od čeone kosti, a burmut kožu tamo „kolje i raspaljuje, te naponom žila i krvi oteče i načini stegom živaca žestoke bolove”.