Chetnici VS Partizani :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Нешто пре поноћи, како је записано у протоколу крштених, 27. Априла 1893, у ивањици, покрај реке моравице, рођен је драгољуб дража михаиловић. Дражин отац звао се михаило, а мајка смиљана.

после драже михаило и смиљана су добили две ћерке – милицу (1894) и јелицу (1895). Милица је преминула млада, 1905. Године. Јелица је дипломирала архитектуру у београду, чим је овај факултет основан, и запослила се у општини града београда. Убили су је комунисти кад су освајали београд.

дража, милица и јелица рано су остали без родитеља. Михаило је умро одмах по јеличином рођењу, од туберкулозе, а смиљана пет година касније. Старање о сирочићима преузео је један од четворице стричева, владимир.

пошто је завршио четири разреда основне школе, дража је ујесен 1904. Године уписан у први разред треће мушке гимназије. Дража је у овој гимназији завршио прва три разреда, а следећа три у другој београдској гимназији. У обе гимназије је спадао у ред најбољих ђака.
првог септембра 1910. Године дража је ступио у 43. Класу ниже школе војне академије у београду. После шест месеци, 1. Марта 1911. Године био је унапређен у чин питомца-каплара, а после две године, 1. Септембра 1912, у чин питомца-поднаредника. Али уместо на трћу годину студија, тог септембра 1912, 43. Класа ниже школе војне академије морала је у рат против турака, а одмах потом, почетком 1913, и у рат против бугара.
дража је био у iv прекобројном пуку дринске дивизије, на дужности ађутанта у 1. Батаљону, па је био упућен на бојиште . Iv прекобројни пук, формиран је од стране дринске дивизије, али је био придодат дунавској дивизији ii позива, да би имала четири пешадијска пука, тако да је учестовао у бици код куманова. После кумановске битке дража је унапређен за наредника и био је одликован сребрном медаљом за храброст. У ii балканском рату 1913. Против бугара, iv прекобројни пук је опет био у саставу дунавске дивизије ii позива, на правцу од страцина до криве паланке, али је убрзо одвојен и додан моравској дивизији ii позива и учестовао у борбама на злетовској реци и даље на кочанима, дража је учестовао, не као ађутанта, већ водника једне пешадијске чете. Био је рањен и одликован златном медаљом за храброст, а ускоро, 18. Јула, ће бити произведен, са својом класом, у чин потпоручника.
одмор после два рата је кратко трајао, пошто је избила арнаутска побуна, дража је кренуо пут рашке области. После неколико месеци враћен је у београд на дошколовавање. Али већ наредног лета наш јунак поново мења школу за ров, чиме се осујећује његов прелазак из пешадије у артиљерију.
у први светски рат дража је ступио у iii прекобројном пешадијском пуку i позива, који је припадао дринској дивизији. Дража је у церској бици учестовао као водник 3. Чете 1. Батаљона. Већ 9. Септембра постао је и заступник рањеног командира 2. Чете 3. Батаљона, капетана ii класе чедомира станојловића. Потпоручник, водник 3. Чете 1. Батаљона драгољуб михаиловић: у борби хладан и присебан нарочито 24. И 25. Октобра на костајнику и 7. Новембра на пламомишту где је остао на положају и ако му је батаљон одступио: предлог златне медаље за храброст.
ратну 1915. Годину дражин iii прекобројни пешадијски пук започео је код шабца, почетком јула, да би крајем септембра наставио борбу против немаца у околини пожаревца. Ту је добио нову дужност: командир 4. Чете 3. Батаљона. Због великих губитака, дражин батаљон је расформиран 10. Октобра. Тада је дража прекомандован у пуковско митраљеско одељење, које је имало четири митраљеза заплењена од аустроугара.

друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Половином тог месеца отпочела је албанска голгота. У саставу свог митраљеског одељења, дража се повлачио беране-подгорица-скадар.
дражин iii прекобројни пук је 9. Фебруара 1916. Прекомандован у вардарску дивизију, да би следећег дана био упућен у логор ипсос.
од 15. Фебруара 1916. Године дража је у саставу митраљеског одељења 2. Батаљона xxiii пешадијског пука вардарске дивизије. Овај пук је настао спајањем iii и iv прекобројног пешадијског пука i позива. Бродом ''абда'' дражина јединица је 22. Априла напустила крф и кренула пут солунског фронта.
на солунском фронту дража је учестовао у борбама на островском језеру, горничеву, код жиове, на котама 1050 и 1368, на соколцу, зеленом брду, говедарском камену и добром пољу. У бици код села неокази и доње врбине, 11. Септембра 1916, дража је тешко рањен. Лекарска комисија у солуну проценила је да због последица рањавања потпоручник михаиловић ''више није за строј'', па је понудила ''службу у позадини''. Међутим дража је то одбио. После опоравка, вратио се на прву линију фронта, у своју јединицу, априла 1917. Године. Почетком наредне године, дража је са својим митраљеским одељењем пребачен у новоосновани i југословенски пешадијски пук југословенске дивизије. У саставу те дивизије учестовао је у пробоју солунског фронта. На солунском фронту дража је унапређен у чин поручника, 25. Јануара 1918. Године.
дража је у одликовањима био испред многих. Орден белог орла са мачевима iv реда добио је 14. Јануара 1918. Године, ''за стечене заслуге и показану храброст у рату''. Друго митраљеско одељење xxiii пука, као једино од четири у пуку , одликовано је златном медаљом за храброст. Најзад, дража је добио и енглески војни крст, једини у својој дивизији, по избору команданта дивизије.
ослобађање србије опет није донело крај рата. Као и 1913, он је и сада упућен у гушење арнаутске побуне. На косову и метохији је боравио од краја септембра 1918, па све до краја зиме 1919. Године. Његово прво мирнодопско одредиште је касарна ''краљ петар i'' у скопљу. Као најбољег офиц;ира у пуку, командант га је предложио за прелазак у краљеву гарду у београд. У јесен 1919. Године поручник михаиловић је постао водник 3. Чете 1. Батаљона пешадијског пука краљеве гарде.
али дража се није дуго задржао у краљевој гарди, због једног инцидента у кафани ''слобода'', уочи поноћи 31. Децембра. Његов друг, гардијски поручник стефан бухоњицки, припит је држао здравицу, у којој је похвално споменуо бољшевичку револуцију. Када су бохоњицком због тога упућене претње, дража је извадио пиштољ, репетирао и ставио на сто, рекавши: ''да видимо ко је бољи србин од мене''. Добио је 15 дана затвора, а онда је, већ 25. Јануара 1920, враћен у xxviii пешадијски пук у скопље.
само неколико месеци после свог првог боравка у затвору, дража је, 11. Априла, још једном одликован златном медаљом за храброст. Следећег месеца почиње и његова наставничка каријера: 11. Маја је постављен за водника једног митраљеског одељења у iii подофицирској школи у скопљу. Следило је унапређење у чин капетана ii класе, 14. Октобра, и још једно одликовање, орден белог орла са мачевима v реда, које му је уручено 1. Децембра 1920. Године.

те 1920. Године дража се оженио јелицом бранковић, ћерком пуковника јеврема бранковића. Јелица и дража су изродили четворо деце: синове бранка (1921), љубивоја (1922) и војислава (1924) и ћерку гордану (1927). Бранко је умро 1995, у београду, љубивоје је преминуо у првој години живота, а војислав је погинуо поред свог оца, маја 1945. Године на зеленгори. Гордана је дечији лекар радиолог у пензији и данас живи у београду.

следеће, 1921. Године, дража михаиловић је накратко службовао у сарајеву, од 7. Јула до 30. Септембра. Био је наставник у другој подофицирској пешадијској школи. Вратио се у београд пошто је примљен за полазника 23. Класе ви;ше школе војне академије. Две године касније дипломирао је са одличним успехом. У међувремену, 5. Новембра 1921. Године дража је одликован албанском споменицом, а 24. Октобра 1922. Унапређен је у чин капетана i класе.
као капетан i класе дража је годину и по дана радио у обавештајном одељењу, а шест месеци у наставном одељењу. Мајорски испит је положио 16. Марта 1925. Године, да би у чин мајора био унапређен крајем те године, 17. Децембра. Следи превођење у ђенералштабну струку, 24. Фебруара 1926, које се може поредити са данашњом титулом доктора војних наука.
тако је мајор драгољуб михаиловић завршио највише домаће војне школе, и стао у ред најелитнијих официра. У то доба краљевина југославије је своје најбоље официре слала у француску на специјализацију, па се и дража обрео у паризу 1930. Године.

пре него што ће отићи у дипломатију, дража је обављао више дужности у земљи. За помоћника начелника штаба дунавске дивизије у београду постављен је 19. Марта 1926. Године. Поред тога, за 1926. Годину био је стални члан испитне комисије за чин потпоручника економске струке. На ђенералштабне послове у штабу краљеве гарде премештен је 19. Јануара 1927. Године. У гарди је био помоћник начелника штаба, вршиоц дужности начелника штаба, и најзад начелник штаба, а једно време је командовао 3. Батаљоном пешадиског пука краљеве гарде.
истовремено, дража је био члан више испитних комисија, као и наставник стратегије у нижој школи интендантске академије. Просветни орден светог саве iv реда добио је 25. Јануара 1928. Године, а 17. Децембра 1933. Униформу је украсио још једним одличјем: орден југословенске круне iv реда. Чин пуковника добио је за васкрс 1930. Године.

службовање у краљевој гарди потпуковник михаиловић завршио је 14. Фебруара 1935, кад је прекомандован у организацијско одељење ђенералштаба министарства војске и морнарице. Ту је остао само до 28. Маја, кад је стигла наредба за одлазак у софију, на место војног аташеа краљевине југославије. Тамо је научио и бугарски језик и добија два бугарска одличја: орден александра невског iii степена, који му је уручио лично цар борис приликом одласка, и орден крста светог александра, који ће стићи три године касније, 1939. За време службе у софији добио је и пуковнички чин, 6. Септембра 1935, поводом рођендана престолонаследника петра карађорђевића.
дража је маја 1936. Године повучен из софије и премештен за војног аташеа у прагу. Пуковник дража михаиловић стигао је у праг 22. Маја 1936. Године, да ту остане до маја наредне године. У прагу се није бавио политиком већ бројним војним питањима, као што су набавка чехословачких авиона, панцир прслука, упустава за противоклопно ратовање итд. На опроштајном пријему, председник чехословачке уручио је дражи михаиловићу орден белог лава iii реда.
maja 1937. Године пуковник дража михаиловић постављен је за начелника штаба дравске дивизијске области у љубљани. Његово ново радно место налазило се у касарни ''војвода мишић''. Ту је, 1. Децембра 1937, на груди прикачио још једно одличје: орден југословенске круне iii реда. Априла следеће, 1938. Године, дража прелази за команданта 39. Пешадијског пука у цељу, који је припадао истој дивизионој области.
после тачно годину дана, априла 1939. Године, дража се враћа у љубљану, овог пута за начелника штаба утврђивања. Ту остаје свега неколико месеци, до августа, кад је постављен за сталног наставника војне академије у београду.
током 1940. Године више пута су забележени дражини јавни антихитлеровски испади. Најзад после његовог напада на хитлера на једном пријему у енглеској амбасади, немачки посланик фон херн упутио је протест југословенском министру иностраних послова цинцар-марковићу. Зато генерал недић још једном кажњава дражу са 30 дана затвора. Своју казну издржава у мостару, где је, такође по казни, упућен за помоћника начелника ђенералштаба приморске армијске области , 23. Октобра 1940. Године. Дража ће управо из мостара, 6. Априла 1941, кренути у четврти по реду рат у своме животу. Ратни распоред је гласио: начелник оперативног одељења друге армије. Мобилизацијско место: кисељак код сарајева.
по потписивању капитулације, краљ и влада су напустили земљу. А у скопљу генерал недић је одржао следећи говор: краљ и влада напустили су београд. Вероватно су до сад већ напустили земљу. Врховна команда југословенске војске више не постоји. Ја немам никаквих вести ни веза. Нh8;каква упуства и наређења вам немогу дати. Наша војска је свуда у расулу. Непријатељска војска је ушла у нашу земљу и непостоји сила која би је могла зауставити. Нека сваки од вас узме иницијативу у своје руке. Свако може поступити онако како му савест и дужност налаже и нека сноси одговорност за оно што је урадио.
у исто време, на другом крају земље, дражина реакција је била сасвим другачија. На вест о капитулацији, он је окупљеним војницима, подофицирима и официрима, одржао следећи говор: јунаци! ! ! Наша је влада, као што видите из ових летака, срамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем. Жив се немцима нећу предати. Немачка мора да изгуби овај рат. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима. Када наши савезници енглези буду чули за наше постојање, они ће нас помоћи!
дража је био средње висине, смеђе коврџаве косе и кестењастих очију, испод подебљих наочала. Имао је младолико лице, правилних црта. Говорио је разговетно и течно, гласом снажним и прилично дубоким. Био је срдачан, дражељубљив и увек спреман на шалу. У приватном животу лако је стицао пријатеље, а тешко непријатеље. Имао је благ израз лица, и уопште, одавао је једног добродушног човека.
српску земљу, недуго затим, гази комунистичка чизма и ''хрват тито'' који подпомогнути руском војском и опремом, сламају српски дух и српску земљу прекривају црвеном стаљиновом заставом целу.
ђенерала дражу михаиловић су комунисти ухапсили, спровели га у затвор где је свакодневно до суђења био дрогиран што је касније признала и докторица која му је дрогу ''мескалин'' у тело уносила преко инјекција. Осуђен је на смрт стрељањем али је мучки убијен у ноћи између 16. И 17. Јула 1946. Године од стране те исте комунистичко-стаљинистичке банде партизана!
беда злочиначке комунистичке политике покосила је најбоље у нашем народу, међу њима и ђенерала драгољуба дражу михаиловића. Али у сећању је остао подвиг, као некад лазаров, који ће во вјеки вјеков надахњивати нова и нова српска поколења.

[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]