ja sam jedno celjade koje opstaje u ovom svetu 21, zamalo pa 22 godine, i koje je sigurno da je bar tri godine svog kratkog postojanja provelo u cekanju raznih prevoznih sredstava, i koje je zgranuto cinjenicom da 1/7 (otprilike) bivstvovanja provodi blejanjem u jednu tacku cekajuci da vreme prodje.

a onda mi se desi situacija u kojoj mi treba samo jos jedan minut, i ja taj minut ne mogu da dobijem.
(ne trazim cak ni da mi se vrate moji protraceni minuti, samo da mi se da jedan iz buducnosti, kao "na recku"..)


jel ima jos neko problem sa minutima, satima, danima, koji mu prolaze u cekanju?

ja

Ja bih da dan traje jedno 40 sati da bih stigao sve da zavrsim  
 

Ja sam po prirodi osoba koja je neverovatno tacna i strasno mrzim kad moram da cekam. Ne razume za sto ljudi moraju da kasne  :anger:

vise sam imala na umu cekanje vozova, auotobusa, aviona, brodova...

sa tim nema problema imam kola al ovde ko da ih i nemam, nemogu da vam opisem kakve su guzve, nekada se desi da ih parkiram i idem metrom.

a metro je tacan ovde svakih 30 sek ide.

Ja ne bih mogao da zivim tamo  

Sorry, Sarmice, nisam te odmah razumeo...
Imam kola, ali ovih dana, posto su ista kod limara, sam prinudjen da cekam...
Sta da radim...  :|

a zasto?

Sta zasto?  

zasto ne bi mogao da zivis tamo?

(valjda)