Ajd da bacim koju rec o najcuvenijem komedijasu svih vremena- Carliju Caplinu. On je rodom

Englez a rodjen je 1889. Otac mu je bio pevac i glumac ali je umro jos dok je bio Carli mlad.

prirodno nadaren i stalno uz umernicku porodicu rano je poceo sa nastupima. Vec sa 14 godina je

dobio ulogu u pozoristu. Sa tim pozoristem je 1910 otiso u SAD gde je ostavio utisak na publiku i

Carli je ostao tamo. Kljucni trenutak je kad novembra 1913 poceo da snima za Kejston Film

Kompani a plata mu je bila 150 dolara nedeljno. E ovako- serif je imao platu od 60 dolara a

danas americki serif ima platu oko tri hiljade dola pa sad vidite koju je on kintu imao!!! Neg ajd

da batalim finansije...  promenio je nekoliko filmskih studija a od 1917 je odlucio da bude

nezavistan producent.

Njegove komedije su od tih vremena pa secam se do osamdesetih izazivale bure smeha kod

gledaoca. Lik malenog skitnice je uvek bio simpatican a imao je i druge uloge. Do te mere je bio

omiljen da su se u SAD cak i odrzavala takmicenja imitatora Carlija Caplina... Ovo je zanimljivo

da vam ispricam-  prijavi se carli na jedno od tih takmicenja u imitiranju carlija Caplina i osvoji

... trece mesto Onda kaze ovima ko je on stvarno... i naravno smeh i radost. Inace njegov dom

je bilo omiljeno mesto za razne posetioce a Carli je bio inace jako gostoljubiv. Secam se kada

sam gledao kada ga je tamo posetion danski Kralj sa suprugom i kada ga Carli uci kako da onako

smesno hoda i gega i da istovremeno vrti stap- mogu vam reci da ga je danski monarh dobro

"skinuo"

Haos je nastao kada se pojavio prvi zvucni film "Dzez pevac". Preko noci su mnogi glumci nemih

filmova izgubili posao jer su zvucali ocajno [tada je sve snimano uzivo...] pa su na filmsku scenu

iskocili glumci sa Brodveja i naravno Carli- njemu je i zvucni film dobro lego. cesto je u svom

filmu ismevao savremena drustvena zbivanja i primer toga je film "Moderna Vremena". Kako je

nailazila bura rata i svet poceo da strahuje od novog uzasa Caplin snima cuveni film "Veliki

diktator" u kome glumi Hitlera [taman imali isti model brcica ] i ismeva ga do besvesti. Jeste li

gledali taj film? Niste- e Adolf Hitler ga je gledao i besno rekao da ce obesiti patuljastog klovna

kada ga bude uhvatio. Hitler je proso kako vec jeste ali Carli ostaje da radi i zivi. Godine 1957

rezira predstavu "Kralj Nju Jorka" u kojoj i glumi a za koju je pisao i muziku. Zadnji film koji je

rezirao je "Grofica iz Hong Konga" iz 1966 a u kome su glumili Sofija Loren i Marlon Brando.

Ostatak godina je proveo kao pisac i kompozitor a radio je i teme za filmove. Umro je na Uskrs

1977 u svom orodicnom domu a sa njim su do poslednjeg casa bili njegova verna supruga Dona i

devetoro dece.

Oficijalni sajt - http://www.charliechaplin.com/article.php3?id_article=3

Ser Čarls Spenser Čaplin (Sir Charles Spencer Chaplin) rođen je 16. aprila 1889. godine u Londonu. Posle tragedije koja mu se desila kada je imao pet godina (majka mu je doživela nervni slom, a otac poginuo), on i njegov polubrat, Sidnej, postali su beskućnici.

Nakon kraćeg vremena provedenog u domu za nezbrinutu decu, Čarli je postao član dečje muzičko-pozorišne trupe, u kojoj je imao nekoliko sporednih uloga. Ubrzo postaje glumac Keystone kompanije, koja je organizovala pozorišne predstave. Kao jedan od boljih glumaca ove kompanije, odlazi u Ameriku, gde 1914. godine snima svoja prva dva nema filma - "Keystone Was Making a Living" i "Kid Auto Races at Venice".

U tim filmovima pokazao je karakter koji je do danas ostao njegov zaštitni znak i zahvaljujući kojem je postao prva filmska zvezda u svetu. Vrećaste pantalone, smešan cilindar i velike cipele - obeležile su istoriju filmske industrije. Narednih godina snima 20 filmova i prvi put se u njima pojavljuje Edna Parvins, koja će narednih osam godina biti Čaplinova stalna partnerka u filmovima.

Ubrzo postaje nezavisni filmski umetnik i počinje sa samostalnim snimanjem filmova. Radio je kao glumac, producent, scenarista i režiser. Njegovi najveći uspesi do 1920. godine bili su filmovi "Pasji život" i "Deran".

Potom osniva sopstvenu filmsku kompaniju u okviru koje, između ostalog, snima filmove sa već tradicionalnim likom lutalice. Najveće uspehe tridesetih godina postigao je filmovima "Mala lutalica" i "Zlatna groznica". Za ovaj drugi film je 1928. godine dobio nagradu Akademije.

Godine 1931. snima prvi film sa muzikom i zvučnim efektima. Narednih godina komponuje muziku za mnoge stare, neme filmove.

Filmove koje je snimio posle 1945. godine karakteriše satira na mnoge političke teme. Ismevao je Adolfa Hitlera, Musolinija, ali i mnoge američke političare. Zbog toga mu je tokom pedesetih godina bio zabranjen povratak iz Evrope u Ameriku. Njegov film "Kralj Njujorka" bio je zabranjen u Americi do 1973. godine (više od 15 godina). Ipak, 1973. godine biva pozvan da primi svoju drugu nagradu Akademije.

Godine 1975, kraljica Britanije, Elizabeta Druga, daje mu, kao jednom od najzaslužnijih građana zemlje, čin viteza.

Čarli Čaplin je imao puno ljubavnih veza i afera, četiri braka i desetoro dece. Njegove supruge bile su i po više od 30 godina mlađe od njega, zbog čega je bio kritikovan u javnosti. Umro je 25. decembra 1977. godine u Švajcarskoj, gde je proveo poslednjih 20 godina života.

Izvor: Wikipedia

Najbolji komicar koga je svet ikada video

Film Čarlija Čaplina na aukciji

Redak film Čarlija Čaplina iz 1917, kupljen za svega 3,20 funti na sajtu za kupovinu "eBay", mogao bi da dostigne šestocifrenu cenu na aukciji koju će krajem juna u Londonu organizovati kuća "Bonams".

Reč je o jedinoj poznatoj kopiji filma "Čarli Čaplin u cepelinu" (Charlie Chaplin in Zepped) na kojem slavni komičar obara nemačku letilicu.

Kolekcionar Morejs Park kupio je filmsku rolnu 2009. jer mu se dopao izgled limene kutije u kojoj se nalazio.

Veruje se da je film, u trajanju od sedam minuta, snimljen kao propagandni materijal da bi se podigao moral britanske vojske.

Neki stručnjaci misle da je reč o eksperimentalnom ostvarenju, dok drugi, pak, sugerišu da je snimljen bez Čaplinovog znanja, neka vrsta "skrivene kamere".

"Ovaj film je prava enigma. Ostavlja toliko pitanja bez odgovora", kaže Park.

Pojedini stručnjaci navode da je letilica prava, dok drugi tvrde da je posredi prvi primer filmske animacije.

Tokom Prvog svetskog rata, cepelini su koršćeni u bombardovanjima Engleske i Francuske. O njima se govorilo kao o "teroru s neba".

U Bonamsu ističu da Čaplinov film nesumnjivo predstavlja značajan doprinos istoriji rane kinematografije.


Izvor: B92

Ko je bio Čarli Čaplin?

Pravo ime i mesto rođenja čuvene zvezde nemog filma Čarlija Čaplina prikriveno je velom misterije, zaključila je britanska tajna služba posle istrage američkih tvrdnji da je Čaplin bio simpatizer komunista.

Kako prenosi Rojters, američki FBI zatražio je 1952. godine od britanskih MI5 agenata da provere poreklo Čaplina za koga se verovalo da koristi pseudonim i da mu je pravo ime Izrael Tornštajn. Istraga je naložena zbog američkih sumnji da je glumac levičar.

Veruje se da je Čaplin, jedna od prvih i najvećih zvezda Holivuda, rođen 16. aprila 1889. godine u južnom Londonu.

Istraga britanskih agenata pokazala je da nigde ne postoje dokumenta o njegovom rođenju, niti bilo šta što bi pokazalo da je bio bezbednosni rizik, pokazala su danas objavljena dokumenta.

"Sve je to prilično neobično, naročito posle istrage MI5, da datum i mesto rođenja tako poznate zvezde kao što je Čarli Čaplin ostanu nepoznati", kazao je zvanični istoričar britanske tajne službe profesor Kristofer Endru.

Dokumenta pokazuju da se niko pod imenom Čarls ili Izrael nije rodio 16. aprila, a dalje istrage vezane za sumnje da se Čaplin možda rodio u Francuskoj takođe su se pokazale kao jalove.

"Ne možemo da pronađeno nikakve dokaze da Čaplinovo ime jeste ili je bilo Izrael Tornštajn, niti možemo da pronađemo dokaze o postojanju takve osobe", navodi se u pismu MI5 upućenom ambasadi SAD u Londonu. "Nismo uspeli da otkrijemo ni da li je koristio neko drugo ime".

Endru je rekao da novi dokazi koji su se pojavili prošle godine navode na pomisao da je Čaplin rođen u čergi koja je pripadala ženi poznatoj kao "ciganska kraljica" u centralnoj Engleskoj i da mu je majka bila član takozvane putujuće zajednice.

Ova informacija pronađena je u pismu koje je Ccaplinu, nekoliko godina pre smrti 1977. godine, poslao Džek Hil koji je tvrdio da je vlasnica kola bila njegova tetka.

"Iako nema dokaza da je informacija Džeka Hila tačna, Čaplin ju je očigledno uzeo za ozbiljno, jer ju je pažljivo sačuvao" u fioci svog stola, kazao je Endru.

Tokom dugogodišnje karijere Čaplin je često izazivao kontroverze svojim filmovima poput "Velikog diktatora" u kome se šalio na račun nacističkog vođe Adolfa Hitlera ili "Kralj Njujorka" koji je bio satira na strah od komunizma koji je tokom Hladnog rata stezao Ameriku.

Od 1920-ih, američke vlasti smatrale su da je Ccaplin podržavao komuniste - što je on uvek demantovao - i kada je 1953. napustio SAD nije mu bilo dozvoljeno da se vrati zbog čega je živeo u Švajcarskoj.

Dosije MI5, u kome se nalaze izvodi iz štampe, pisma američke ambasade i telegram Čaplinu koji mu je poslao sovjetski agent, pokazuju da je britanska agencija još 1958. zaključila da američke tvrdnje nemaju osnova i da Čaplin nije bio agent.

"Možda je Čaplin i bio simpatizer komunista, ali na osnovu informacija koje imamo pre bi se reklo da je on bio 'progresivan' ili radikalan", naveo je jedan od agenata.

Među drugim dokumentima koji su danas objavljeni nalaze se i detalji o istragama britanske službe vezanim za trojicu hemičara nagrađenih Nobelovom nagradom, uključujući Irenu Kiri i njenog supruga koji su bili simpatizeri komunista.

Izvor: Novosti

Čarli Čaplin: Skitnica koja je opčinila svet

Najveća zvezda nemog filma, Čarli Čaplin, koji je preminuo u devetoj deceniji ostavio je iza sebe velika filmska ostvarenja, legendarni lik Skitnice koji ga je pratio kroz sve filmove, četiri supruge i jedanaestoro dece

 I danas, trideset pet godina nakon smrti, lik i delo Čarlija Čaplina živi. Legendarni junak nemih filmova oduševljavao je bioskopsku publiku decenijama, zasmejavao je do suza, a sa druge strane šokirao je svojim privatnim životom - opsesivnom potrebom da se gotovo uvek ženi maloletnim devojkama. Četiri puta se oženio, a iza sebe je ostavio jedanaest naslednika od koji je samo jedna ćerka krenula njegovim stopama. Genijalnost ovog glumca, savršena mogućnost transformacije i improvizacije obezbedile su mu čvrstu poziciju na lestvici filmske istorije. Trnovit put kroz detinjstvo umnogome ga je odredio kao čoveka koji je kasnije stvarao lik skitnice prepoznatljiv u svim njegovim filmskim ostvarenjima.

Slavni Britanac rođen je 16. aprila 1889. godine u Londonu kao Čarls Spenser Čaplin, a njegovi roditelji koji su se razveli kada je imao tri godine bili su zabavljači u cirkusu. Otac Čarli Čaplin stariji, inače romskog porekla, bio je alkoholičar, vrlo retko je komunicirao sa sinom, a svoju porodicu napustio je nedugo nakon sinovljevog rođenja. Majka mu je bila glumica Lili Harvi, poznatija kao Hana Harijet Hol, uglavnom je pevala po barovima, a karijeru ove irske Jevrejke okončala je bolest grla. Njena prva veća kriza dogodila se 1894. kada je nastupala u The Canteenu, vojnom pozorištu u blizini Londona, gde su obično dolazili pijanci. Kada ju je izdao glas, tada petogodišnji Čarli popeo se na binu i završio njen nastup, otpevavši svima dobro poznatu pesmu Jack Jones.

Bio je nagrađen gromoglasnim aplauzom, a gosti bara zasuli su ga kišom sitnog novca. Otac mu je 1901. umro od ciroze jetre, a nakon očeve smrti stanje Čarlijeve mame postajalo je sve teže. Hana je sve češće ostajala bez glasa, teško se mireći sa činjenicom da je samohrana majka. Potpuno je izgubila razum i ubrzo je završila u ludnici. Mali Čarli je smešten u sirotište Lambethu u Londonu, a nakon nekoliko nedelja i u londonsku školu za siromašne. Samo tri godine proveo je edukujući se i to je bilo jedino obrazovanje koje je stekao u životu. Upravo te godine kasnije su ga inspirisale za mnoge likove okovane bedom i siromaštvom.

U tom periodu Čarli je sa starijim polubratom Sidijem uglavnom skitao po ulicama, a dvojica braće za život su zarađivala plešući i pevajući po sirotinjskim londonskim četvrtima. Buduća zvezda nemog filma radio je i kao prodavac cveća, duvač stakla, vratar i raznosač drva, a u isto vreme učio je ples, žonglerstvo i akrobatiku. Već sa dvanaest godina Čarli je nastupio u predstavi, a nakon desetomesečne pauze počeli su da se ređaju njegovi glumački aranžmani. Nedugo nakon što je upoznao Freda Karna, koji je sedamnaestogodišnjeg Čaplina primio u svoj ansambl, budući glumac se sa njegovom trupom 1910. otisnuo preko bare i došao u Njujork.

Kada ga je pred kraj 1913. zapazio filmski producent Mark Senet, odmah muje ponudio potpisivanje ugovora, pa se Čaplin sa bratom preselio u Holivud. Treći član njihove skromne družine bio je njegov pasionirani cimer Sten Lorel, koji će kasnije postati poznat kao Stanlio - mršaviji član komičarskog para Stanlio i Olio. Čarlijevi prvi radovi bili su u produkciji, a prve godine snimao je 35 kratkih nemih filmova u kojima je stvorio popularni lik Skitnice, čija je garderoba nastala slučajno. Naime, Čarli je od svojih kolega morao da pozajmi delove kostima, a kada je slučajno iskombinovao vrećaste pantalone sa uskom jaknom, polucilindrom i velikim cipelama, na lice zalepio crne brkove i svemu dodao svoj bambusov štap, rođen je lik simpatičnog skitnice.

- Nisam imao pojma kakvu će šminku upotrebiti. Želeo sam da sve bude kontradiktorno: vrećasti kaput, mali šešir, velike cipele. Nisam bio siguran želim li da izgledam mlado ili staro, ali sam se setio da Sennet očekuje da budem stariji muškarac, pa sam dodao male brkove, jer sam mislio kako će mi oni dodati godine. Nisam imao pojma o liku koji treba da izgradim. Ali kada sam se obukao, odeća i šminka dali su mi ideju kakav on treba da bude. Počeo sam da ga upoznajem i da izlazim na scenu kao da sam takav rođen - rekao je Chaplin koji je ubrzo počeo da režira i montira vlastite filmove kojima je ostvario zapamćen uspeh kod publike. Ta njegova ostvarenja smatraju se najuticajnijim komedijama u istoriji filma.

Kada je 1918. sa bratom otvorio filmski studio u Los Anđelesu, kritičari su se već tada složili da je Čaplin u svom radu slučajno ujednačio komične i sentimentalne delove, a svaki njegov film (Mališan, Žena iz Pariza, Potraga za zlatom, Cirkus, Svetla velegrada, Moderna vremena) dočekan je pozitivnim kritikama. Bila je tako i nakon dolaska zvučnog filma, od kojih je prvi u nizu bio i danas često spominjan Veliki diktator iz 1940. Sniman je u SAD-u, a predstavljao je čin prkosa protiv politike koju je vodio Adolf Hitler, inače veliki obožavatelj Laplinovih filmova.  On sam glumio je diktatora Adenoida Hinkela, ali i drugi lik Jevrejina koji je, kako kažu kritičari, otelotvorenje njegovog klasičnog lika Skitnice.

Komičar je pažnju kasnije privukao i filmovima Svetla pozornice, Kralj u New Yorku, kao i Grofica iz Hongkonga, a sve muzičke teme iz ovih ostvarenja postale su evergrin.

Čak i dok je bio na vrhuncu popularnosti u Americi, Čarli nije želeo da uzme američko državljanstvo jer se stalno nalazio na udaru različitih političkih organizacija koje su ga optuživale da je komunista i razvratnik. Kada je 1952. saznao kako mu je tadašnji ministar pravde uskratio vizu za povratak u Ameriku, Čaplin se zakleo da tamo više nikada neće kročiti.

Novi dom našao je u selu Krsier nekoliko kilometara udaljenom od švajcarskog Montrua, a njegova lepa dvospratna vila, udaljena 500 metara od ulice i znatiželjnih prolaznika, ubrzo je postala utočište svetske elite. Popularni Skitnica u Ameriku se vratio tek 1972. i to kako bi primio počasnog Oskara za poseban uticaj i razvoj filmske umetnosti 20. veka. Svaka zvezda na kraju padne, pa je tako i Čaplinova u jednom trenutku počela da bledi i to iz tri razloga: zbog dolaska zvučnog filma, politike i žene.

Kada je o damama reč, imao ih je mnogo, ženio se čak četiri puta i iza sebe ostavio jedanaest naslednika. Prema nekim biografijama Čaplinov ljubavni život poslužio je kao inspiracija piscu Vladimiru Nabokovu za popularnu Lolitu, a njegova sklonost prema mlađim devojkama nikada nije bila dobro prihvaćena u očima javnosti. Upravo zato o komičaru je stvorena negativna medijska slika koja je naštetila mnogim njegovim filmovima i porodičnom životu. Mildred Haris imala je samo 16 godina kada se 1918. udala za Čaplina kome je to bio prvi brak.

Pričom o lažnoj trudnoći njena majka prisilila ga je da se venča sa Milder, a pre razvoda braka koji je potrajao dve godine, popularna dečija glumica zaista je i rodila, ali je dete umrlo nakon tri dana. Tokom brakorazvodne pranice Čaplin je tvrdio kako je Mildred imala lezbijsku aferu sa poznatom glumicom Allom Nazimovom. Ona je pak te tvrdnje odbacila uzvrativši da joj je suprug teški seksualni zavisnik. Čini se da su Čaplinu bile suđene šesnaestogodišnje devojke jer je i njegova druga supruga Lita Grej, koju je upoznao na snimanju Mališana, takođe imala toliko godina kada ga je upoznala dok je njemu tada bilo 35. Venčali su se 1924, a u braku su dobili dva sina – Čarlija Čaplina mlađeg i Sidnija Earlena Čaplina.

Nakon što su se 1928. razveli Čaplin je morao da plati 825 hiljada dolara uz gotovo milion za sudske troškove, zbog čega je popularni komičar i osedeo. O njegovoj trećoj supruzi Polet Džulijet Godard ne zna se mnogo, a poznato je tek da su se u tajnosti venčali u Kantonu u Kini 1936. i živeli zajedno do 1942. Tada se pričalo kako Džulijet nije dobila ulogu u filmu Prohujalo sa vihorom jer nije želela da potvrdi kako se udala za Čaplina. Imala je 19 godina i bila je Čaplinova najstarija izabranica, a kada je napokon priznala brak sa njim, mnogi su nagađali da je to učinila samo da ne našteti svojoj karijeri. Ljubav svog života sedamnaestogodišnju Oonu O’Neil, Čaplin je upoznao kada su mu bile 53 godine, a njom se oženio 1943. Nekoliko meseci pre njihovog susreta proživljavao je mučan sudski proces u kom ga je starleta Džoan Beri, koja je patila od ozbiljnog mentalnog poremećaja, tužila da je otac njenog deteta. Iako je bio oslobođen optužbe, brak sa Oonom razljutio je njenog oca, dramaturga Judžina O’Nila, zbog čega ju je razbaštinio. No s vremenom se pokazalo da Oona nije pogrešila jer je sa suprugom ostala sve do njegove smrti, rodivši mu osmoro dece - ćerku Džeraldinu, Hosephinu, Džejn, Viktoriju i Anet Emili, kao i sinove Kristofera, Judžina i Majkla. Najstarija ćerka Džeraldina pošla je očevim stopama i postala cenjena glumica, a u hvaljenom biografskom filmu Chaplin, glumila je svoju baku sa očeve strane.

Čarli se uz četvrtu suprugu prilično smirio i u tom braku napokon okusio pravu ljubav. Supružnici su pružili jedno drugom ono što im je oduvek nedostajalo - ona je žudela za ocem koji je nju i majku napustio kada su joj bile dve godine, a Čarli je tražio njenu podršku jer mu je karijera već bila na zalasku. Oona je nadživela supruga četrnaest godina, a poslednje godine bile su za nju veoma nesrećne jer se od tuge zbog Čaplinove smrti odala alkoholizmu.

Iako se slavni glumac uvek bavio sportom, nije pušio niti pio, njegovo zdravstveno stanje naglo se pogoršalo krajem šezdesetih godina, nakon što je završio poslednji film Grofice iz Hongkonga. Umro je u snu na Božić 1977. godine u švajcarskom Veveu, a kada je zauvek sklopio oči imao je 88 godina. Ni nakom smrti Čaplin nije uspeo da pronađe večni mir. Njegovo telo, pokopano na groblju Corsier- sur-Vevey, u noći između prvog i drugog aprila 1978. ukrali su poljski emigranti, želeći da od njegove porodice iznude 600 hiljada dolara. Ubrzo su pali u ruke policije, a komičarevo telo zakopano dvadesetak kilometara od groblja pronašao je seljak kome je plug zapeo dok je sejao pšenicu. Čarlie je ponovo pokopan u istoj grobnici, ovog puta ispod debelog betona.

Izvor: Story

Ове године, прецизније 17. фебруара, прошао је тачно један век откад се Чарли Чаплин први пут појавио у улози Скитнице, одрпанца са шеширом на глави и штапом у руци. Упркос томе што је то лик по којем ће највише остати упамћен, смешна, баксузна, али доброћудна Скитница је тек једна степеница у развоју Чаплина.



Прешао је далек пут, али је једна ствар јединствена у свим његовим улогама и креацијама - истицање и борба против неправде. Људи који су га гледали могли су да се поистовете са њим.



У немим филмовима, попут Имигранта, Скитница прелази бродом преко Атлантика у потрази за новим и бољим животом у Америци – путовање које је и сам Чаплин направио бежећи од сиромаштва и нимало безбрижног детињства у Енглеској.

Како су године пролазиле од првог појављивања 1914. године, Скитница је све чешће долазила у сукоб са полицијом и другим ауторитетима са циљем да заштити угњетене и несрећне.

У филму Малишан Чаплин извлачи инспирацију из свог проблематичног детињства. Бори се против државних чиновника који желе да га спрече у намери да подиже дете које је остало сироче.

Чаплинова Скитница је толико еволуирала до изласка Модерних времена (1936. године) да је постала прави пролетер, угњетени фабрички радник, који се заљубљује у бескућницу. Заједно покушавају да преброде тешкоће Велике депресије, дајући у исто време мрачни и комични тон у приказивању животних услова радног човека оног времена.





Међутим, 1940. године дошао је Велики диктатор, који је уједно означио и крај Скитнице. У свом првом звучном филму Чаплин игра двоструку улогу - Аденојда Хинкела, тиранина Томаније, и скромног берберина, који постаје жртва фашизма. Остварење ће највише остати упамћено по емотивном и изузетно страственом говору, који по свим мерилима припада неким од најбољих политичких говора на филму, а и шире.

Колико је Чаплинов говор инспиративан можда најбоље показује чињеница да и данас, више од 70 година касније, неколико аранжираних снимака на Јутјубу има више од 20 милиона прегледа.



И док, према данашњим стандардима, његов сатирични приступ исмевања фашизма можда не би био толико контроверзан, он је свакако то био четрдесетих година. Глумећи Адолфа Хитлера и јеврејског берберина, Чаплин је у Великом диктатору срушио неколико табуа.

Филм достиже кулминацију када тиранин Хинкел врши инвазију на Томанију (која је требало да представља Аустрију), а јеврејског берберина за којег су мислили да је Хинкел (Чаплин се често шалио говорећи да му је Хитлер украо бркове) грешком прозивају за говорницу да се обрати окупљеним људима. Тада Чаплинов мали јеврејски берберин изговара емотиван говор у име свих угњетених људи.



По свим мерилима сатирично ремек-дело, Велики диктатор је показао како филм може да пронесе снажну слободарску поруку против угњетавања, тоталитаризма и диктаторских режима. Номинован је за пет Оскара, укључујући оне за најбоље остварење и главног глумца.

Упркос чињеници да Чаплин више никада неће завртети штапом, обући своје широке панталоне, ставити смешни шешир или обути огромне ципеле, дух Скитнице је довео до настанка Великог диктатора и наставиће да живи кроз јеврејског берберина и друге улоге које су уследиле.

Скитница је постала синоним обичног, угњетеног човека и, иако је штап и шешир окачио о клин, омалени британски геније никада није престао да се бори против неправде. Нажалост, због тога ће и сам испаштати.

Толико је био одлучан и страствен у својој борби да су га многи у САД сматрали за комунисту, посебно након великог залагања при Америчком комитету за ратну помоћ Русији који се борио за помоћ Совјетима током Другог светског рата.

Због изласка Monsieur Verdoux 1947. године (за који је идеју добио од Орсона Велса) Чаплина су посебно критиковали конзервативци зато што је глумио серијског убицу који се поредио са светским лидерима. „Као серијски убица, ја сам аматер у поређењу са њима“, говорио је Чаплинов лик.



Исте године позван је да сведочи пред Комитетом за антиамеричке активности, који је представљао почетак антикомунистичке параноје у САД. Пет година касније, након пута у Лондон није му омогућено да се врати у Америку. Чаплин ће после тога наћи дом у Швајцарској, где ће живети до своје смрти и одакле ће режирати филмове Краљ у Њујорку и Грофица из Хонгконга.

У Краљу у Њујорку Чаплин тумачи лик краља Шахдова који је приморан да побегне из своје земље Естровије у САД. Убрзо упознаје Руперта Макабија (којег глуми Чаплинов син Мајкл), чији су родитељи осумњичени за комунистичке активности, а врло брзо и сам краљ због тога мора да се појави пред Комитетом за антиамеричке активности.

Иако је ослобођен свих оптужби, за време саслушања краљ Шахдов (Чаплин) грешком црево за гашење пожара усмерава према члановима комисије. Касније током филма краљ уверава малог Руперта да је антикомунистичка параноја гомила глупости која ће се убрзо завршити.

Чак и након краха макартизма, Чаплин је САД посетио само једанпут. Двадесет година након што је 1952. године стављен на црну листу, легенда комедије дошла је у Холивуд да прими почасног Оскара.


Упркос чињеници да је од његове смрти прошло скоро 37 година, његово завештање наставља да живи. Кућа у Швајцарској, у којој је провео последњих 25 година живота, биће претворена у музеј.

И док данас многи познати глумци и уметници преузимају на себе улогу бораца за људска права, Холивуд вероватно више никада неће имати звезду каква је био Чарли Чаплин - џина седме уметности и истинског хероја и борца за угњетене широм света.



Жао ми је, али ја не желим да будем владар. Не желим да владам нити да освајам било кога. Желим да помажем свима. Јеврејима, црнцима, белцима... Сви ми желимо да помажемо једни другима. Људска бића су таква. Желимо да једни друге чинимо срећним, а не тужним. Не желимо да мрзимо или презиремо једни друге. На овом свету има места за све нас, а природа је довољно богата да нас све прехрани. Можемо живети срећно и задовољно, али смо се изгубили.

Похлепа је затровала људске душе. Заточила је свет мржњом и довела нас до крвопролића и очаја. Развили смо брзину, али смо се затворили у себе. Машине које треба да омогуће изобиље уствари нас остављају да тражимо још. Наше знање и сналажљивост су нас учинили циничним, тешким и нељубазним. Превише мислимо и премало осећамо. Више од машина нам треба људскости. Више од сналажљивости нам треба љубазност и нежност. Без ових ствари живот ће бити насилан и све ће бити изгубљено.

Авион и радио су нас зближили. Сама природа ових изума је оличење доброте у људима, која нас позива на братство и јединство у нама. Чак и сада мој глас стиже до милиона људи широм света - милиона очајних мушкараца, жена и деце - жртава система који мучи и поробљава невине људе.

Онима који ме слушају поручујем да не очајавају. Патња која нас је задесила је само последица похлепе и огорчености људи који страхују од напретка човечанства. Мржња тих људи ће проћи, диктатори ће умрети, а моћ која је народу отета ће му бити враћена. И све док се људи боре и умиру слобода ће преживети.

Војници! Немојте слушати грубијане. Људе који вас презиру, поробљавају, одређују животе, говоре вам шта да радите, мислите и осећате. Они који вас терају, хране, третирају као стоку и којима служите као топовско месо. Немојте слушати те вештачке људе - машинске људе са машинским умовима и машинским срцима. Ви нисте машине! Ви нисте стока! Ви сте људи! Ви имате човечност у срцима! Ви не мрзите! Само невољени мрзе - невољени и неприродни! Војници! Не борите се за ропство већ за слободу!

У Јеванђељу по Луки је написано: „Царство Божије је у човеку.“ Не у једном човеку или групи, већ у свим људима. У вама! Ви, људи, имате моћ. Моћ да стварате машине! Моћ да стварате срећу! Ви, људи, имате моћ да учините овај живот слободним и лепим, да направите од њега предивну авантуру.

Хајде онда у име демократије да искористимо ту моћ. Хајде да се ујединимо. Хајде да се боримо за нов свет - пристојан свет који ће дати свим људима шансу да раде, свет који ће младима дати будућност, а старима сигурност. Обећавајући ове ствари грубијани су се уздигли на власт. Али они лажу! Они не испуњавају обећања. Нити намеравају да их испуне.

Диктатори себе ослобађају, а поробљавају народ. Хајде да се боримо да ослободимо овај свет. Да се отарасимо националних граница, похлепе, мржње и нетолеранције. Хајде да се боримо за разуман свет, где наука и напредак воде срећи свих људи. Војници! У име демократије ујединимо се!

Извор:РТС