Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 2 3 5 6 ... 9
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Четници који су сарађивали са Немцима и Италијанима  (Pročitano 79485 puta)
Zvezda u usponu


Zodijak Sagittarius
Pol Muškarac
Poruke 1465
Zastava
OS
Mac OS X v: 10.12.1
Browser
Safari 602.2.14
mob
Apple iPhone 6s
Sve bih ja to pohapsio, obrijao i u aps, i one ondasnje a i ove sadasnje.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Question everything.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke 5329
Zastava Beograd
OS
Windows
Browser
Chrome 54.0.2840.71
Разне четничке групе и када су сарађивале са Немцима, било је то због борбе против домаћих окупатора-комунистичке куге, али нажалост Србија је ту борбу изгубила. Деца либералних комуниста и њихови очеви су прави издајници Србије.
IP sačuvana
social share
Deus ex machina.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma

...члан секције младих трезвењака...

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 37273
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 49.0
Како су се борили, тако су и прошли.
IP sačuvana
social share
Prefer a feast of friends to the giant family
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 23083
OS
Windows 7
Browser
Chrome 54.0.2840.71
tako je
IP sačuvana
social share
Prebrodićemo mi sve jade,
više se nećemo jadati,
ostvarićemo mi sve nade,
više se nećemo nadati.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 2041
Zastava
OS
Windows
Browser
Chrome 54.0.2840.71
ovakvi ni ne treba da imaju temu, a jos manje ih treba povezivati sa drazom....
IP sačuvana
social share


Edit by SerbianFighter: Maksimalna dozvoljena velicina slika u potpisu je visina: 60pix, sirina: 468pix i velicina 20KB
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
OS
Windows 7
Browser
Chrome 54.0.2840.71
mob
Qtek 小米
Sve bih ja to pohapsio, obrijao i u aps, i one ondasnje a i ove sadasnje.
Jeдна занимљива анегдота. Када су Немци почели да беже из Србије, министри српске владе Милана Недића су се договарали како да спашавају своју кожу од надолазећег црвеног зла, једни су хтели да беже за Немачку са Немцима, други су хтели да их Немци ухапсе и оставе у затвору, а трећи су сматрали да треба да беже у манастире и да се маскирају у свештенике.
Онда је један одговорио ''па дошло је време када и четници брију браде, а ти би да их ми сада пуштамо ''.
 Smile
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
Момчило Р. Ђујић (27. фебруара 1907 — 11. септембра 1999) рођен је у селу Ковачић (заселак Топоље) код Книна. Основну школу је завршио у Книну, а богословију у Сремским Карловцима. Као млад богослов објавио је збирку песама „Емилијаде“ (Српска манастирска штампарија Сремски Карловци, 1931. године).



Владика далматински Иринеј га је рукоположио 1933. године и доделио му парохију у селу Стрмица код Книна. Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић указом краља Петра добија високо признање српског четничког војводе. Ђујић је током највећег дела рата сарађивао са Италијанима и Немцима. Године 1945. са Ђујићем је у емиграцију стигло око 12.000 бораца Динарске дивизије.[тражи се извор од 06. 2013.] Његове снаге су се касније стопиле са другим колаборационистичким одредима који су се повукле према западу и стављене под команду Вишег СС и полицијског вође Одила Глобочника у оперативној зони Јадранско приморје. У Чикагу је 1948. године формиран покрет „Равна гора“, чији је Ђујић био доживотни председник. Покрет је помагао Србе у Книну и околини за време рата у Републици Српској Крајини, а био је и покретач многих акција међу српским исељеницима у иностранству, где је тако изграђено више од 100 православних храмова.

Јединица   18. корпус италијанске краљевске војске - МВАЦ одред „Динара“ Динарска четничка дивизија

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%82%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%9B
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma

Zodijak Capricorn
Pol Muškarac
Poruke 87602
Скривена историја: Муслимани у четницима – са Дражом за краља


Мало људи на простору бивше Југославије зна да се у четничком покрету у току Другог свјетског рата против фашизма, а заједно с Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио и значајан број муслимана.

Историјске чињенице показују да је у редовима Југословенске војске у отаџбини био и знатан број муслимана, посебно на подручјима Источне Херцеговине, Сјеверне Босне и Србије.

Југословенска војска у отаџбини се борила за политичку опцију обнове краљевине Југославије након рата као демократске политичке творевине, а против тоталитаристичког фашизма тако и против једноумног комунизма.

Потребно је напоменути да је уочи Другог свјетског рата једна струја југословенских муслимана нагињала Хрватима и она ће потом подржати НДХ и као тзв. “хрватско цвијеће” масовно учествовати у покољима Срба цивила широм Босне и Херцеговине.

Друга струја, која је била мања у односу на прву, али не и малобројна, а коју је махом чинило образованије муслиманско становништво, добро је памтила своје српско име и зато је 1941. ступила у четничке редове једним дијелом и стога што се гнушала злодјела над Србима.

Један од најпознатијих представника муслимана у четничком покрету био је Мустафа Мулалић.

Он је био члан Дражиног Централног националног комитета, а 7. марта 1944. писао је Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни: „Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.

Истом приликом, Мулалић је додао: „Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и рјешење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности”.
Србин муслиманске вјере

Мулалић је прије рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су послије осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вјере.

Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће – емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: „Моје српско осведочење чисто је као суза са извора“.

Један од значајнијих представника муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима.

Одмах по избијању Другог свјетског рата ставио се на располагање Михаиловићу, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.

Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника Југословенске војске у отаџбини. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доље Тито!“
За Дражу, умјесто Броза зликовца

И др Исмет Поповац, љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц.

Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.

Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и убиле.

Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник „Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе, која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона, који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, гдје је било по 80 војника муслиманске вјероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је, поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.

Да су и након завршетка рата многи муслимани били уз Михаиловића доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика „Бесмртнога Драже, умјесто Броза зликовца!“

 Smile
IP sačuvana
social share
Ako se neko i prepozna u mojim porukama to nije do mene već do njega  Smile
Pogledaj profil GTalk
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
Илија Трифуновић-Бирчанин

Илија Трифуновић-Бирчанин (Топола, 20. јул 1887[1] — Сплит, 3. фебруар 1943) је био српски четник и четнички војвода из времена Борбе за Македонију 1902-1912. у Првом светском рату и у Другом светском рату. У међуратном периоду био је председик удружења старих четника и од 1932. председник Народне одбране.

Био је учесник војног пуча од 27. марта. После Априлског рата 1941. избегао је у село Горње Липово код Колашина. Септембра 1941. је отишао у Сплит где се повезао са италијанским окупатором и с њим склопио споразум о сарадњи. Из Сплита је организовао четничке јединице по Далмацији, Лици и Босанској крајини и ставио их у службу окупатора. У пролеће 1942. Драгољуб Михаиловић је Трифуновићев штаб именовао за штаб западно-босанских, личко-далматинских и херцеговачких војно-четничких одреда. До краја 1942. Трифуновић је остварио легализацију четничких јединица код италијанског окупатора, њихово редовно снабдевање борбеним, материјалним и новчаним средствима. Умро је од срчаног удара 3. фебруара 1943. године у Сплиту.


Војвода Илија Трифуновић-Бирчанин са својим комитама

Пуно име   Илија Трифуновић-Бирчанин
Датум рођења   20. јул 1887.
Место рођења   Топола
 Кнежевина Србија
Датум смрти   3. фебруар 1943. (55 год.)
Место смрти   Сплит

Биографија[уреди]
Четничке борбе[уреди]
Следећи пример национално одушевљене омладине у Србији са почетка 20. века Трифуновић се уписује у четнике и одлази у Стару Србију.

Већ 1906. године примљен је као штабни четник у чету војводе Петка Илића, и четовао по Скопској црној гори као комита,[1] а затим са војводом Вуком у Кумановском крају и тамо је остао до Балканских ратова (1912/13).[1] Од 1911. командовао је својом четом.[1] Учествовао је у борби код Шумате Трнице 1912.

Учествовао је у оба Балканска рата, као и у Првом светском рату под командом Војводе Вука. и ујесен 1916. У жестоким борбама на Сивој Стени тешко је рањен у руку, која је након погоршања морала бити ампутирана. На Сивој Стени је живот изубио Војвода Вук па је одлуком четника Трифуновић добио војводско достојанство.[2]

Међуратна делатност[уреди]
У периоду између два рата, војвода Бирчанин је вршио важне улоге у четничкој организацији.

Председник четничког удружења Српска народна одбрана (СНО) постао је 1932. Био је изабран за великога челника Орјуне.[1] Учествовао је у организовању и извођењу пуча од 27. марта 1941.[3]

Други светски рат[уреди]

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Ilija_Trifunovi%C4%87-Bir%C4%8Danin_and_Italian_collaboration.jpg/800px-Ilija_Trifunovi%C4%87-Bir%C4%8Danin_and_Italian_collaboration.jpg
Извештај четничког капетана Радована Иванишевића Драгољубу Михаиловићу о Трифуновићевој сарадњи са Италијанима.

Извештај четничког капетана Радована Иванишевића Драгољубу Михаиловићу о Трифуновићевој сарадњи са Италијанима.
После Априлског рата избегао је у село Липово код Колашина. У септембру или октобру 1941. је дошао у Сплит.[4] Тада око њега почињу да се скупљају истакнути националисти из Сплита и околних градова. Четнички покрет је овде тада већ био отвореном у сукобу са партизанима, и то је подстакло четничке команданте да склопе низ локалних споразума о сарадњи са италијанским окупационим снагама, на основу јаких узајамних жеља да се партизански устанак угуши. Један од таквих италијанско-четничких споразума је закључен на састанку у Сплиту између Трифуновић-Бирчанина, Доброслава Јевђевића и Анђела де Матеиса, обавештајног официра италијанског 6. армијског корпуса.[5] Прихватио је четнички покрет Драгољуба Михаиловића. Драгољуб Михаиловић је био свестан колаборационистичких аранжмана који су склопили Јевђевић и Трифуновић-Бирчанин и толерисао их је. Поред Јевђевића, са којим је блиско сарађивао са италијанским снагама, потчињени команданти Трифуновић-Бирчанина били су Момчило Ђујић (северна Далмација), Илија Михић и Славко Бјелајац (Лика) и Петар Баћовић (Херцеговина и југоисточна Босна).[4]

У марту 1942. добија писмено овлашћење од Драже Михаиловића да може да води војне и политичке акције у Далмацији и Херцеговини и притом је Илију Бирчанина поставио за команданта области Далмације, Лике, Кордуна и Приморја.

Војвода Бирчанин је преко својих пријатеља и чланова Народне Одбране организовао центре отпора у Словенији. Први пут се састао са Дражом Михаиловићем у мају 1942. у селу Пустопољу код Гацка у Херцеговини.

У Пустопољу су донети важни закључци за будућу акцију и одређена су права и дужности свих команданата. Том приликом најважнији предмет разговора је био план како да се четничке снаге домогну јадранских обала и прилаза мору, да би се у датом тренутку створили мостобрани за искрцавање савезничких трупа. Извођење овог плана било је поверено војводи Бирчанину. О томе је извештена и влада и савезници.

Након тога, једна подморница на Корчули донела је за војводу Бирчанина радио-станицу, технички материјал и новчана средства. Војвода Бирчанин је извођење ове мисије поверио војводи Момчилу Ђујићу. Тада је унапредио генерала Михаиловића у чин четничког надвојводе.

Италијани су 23. јуна уз помоћ Илије Трифуновића-Бирчанина, основали прве јединице Добровољачке антикомунистичке милиције, посвећених уништењу комунизма и под котролом Италијана[6].

Михаиловић је том приликом предао листу од 25 официра ЈВуО које је стари Бирчанин прогласио четничким војводама.

Након његове смрти то право је припало једино Дражи Михаиловићу, као министру војном. Тиме је покушано да се не угаси традиција војводства у Србији.

На почетку свог деловања у Далмацији, војвода Бирчанин је формирао прве групе младих Хрвата који су били југословенски оријентисани, а највећим делом су у те групе улазили студенти и радници. Њима је прикључио младе борце из Шибеника и осталих оближњих места на мору.

На тај начин је формирали су одред који се звао „Одред Војводе Бирчанина“, и Сплитско-Шибеничка бригада.

Тешко се разболео у Сплиту. Пред крај живота је унапредио још неке официре ЈВуО у чин четничког војводе.

Умро је у Сплиту 3. фебруара 1943.

Посмртно је одликован од генерала Михаиловића и Лондонске владе Карађорђевом звездом са мачевима III реда.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%91%D0%B8%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
Београдски хероји !!!


Авалски корпус - Горски штаб 76
Из Википедије, слободне енциклопедије
Авалски корпус ЈВуО
Време постојања   1941—1945.
Држава   Југославија у рату 1941—1945.
Кроз јединицу прошло   1.200 (бројно стање 1943.)
Команданти
Командант   капетан Светислав Трифковић
Авалски корпус био је корпус Југословенске војске у Отаџбини који је обухватао срезове врачарски, грочански и посавски током Другог свјетског рата. Командант корпуса био је капетан Светислав Трифковић. Бројно стање корпуса било је око 1.200 бораца, 1943. године.[1]


Састав корпуса[уреди]
Командант: капетан Светислав Трифковић
Помоћник команднта: мајор Драгослав Ђорђевић (резервни официр, адвокат, из Београда)
Шеф обавештајно пропагандне службе: Јован Ралетић
Бригаде[уреди]
1. посавска (капетан Коста Маринковић)
2. врачарска (капетан Љубомир Поповић до 1. септембра 1943, па капетан Радован Минцић, до марта 1944, поручник Драгослав Крстић, до краја 1944, и капетан Светозар Гајић)
3. грочанска (капетан Јован Обрадовић до новембра 1943, када је ухапшен од Гестапоа, а затим п.пор. Милан Вукомановић, до септембра 1944, и п.пор. Милорад Тодоровић
Липовачка (основана почетком 1944, ком. поручник Виктор Попов)
Летећа бригада “Мајор Мишић“ (мајор Радован Минцић)
Летећа бригада “Капетан Машинковић (основана јануара 1944, ком. капетан Светозар Гајић)

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81_-_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1_76
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 2 3 5 6 ... 9
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.107 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.