Sporna granična linija između Srbije i Bosne i Hercegovine još uvek čeka na rešenje

Četiri puta prelaze granicu do posla i škole

Autor: Zvonko Prijović | Foto:Zvonko Prijović | 11.01.2009. - 00:02



Kafanica „Trag“ Tomislava Drobnjakovića iz sela Sastavci u pribojskoj opštini nalazi se praktično na stranoj teritoriji. On sam je svojevremeno, kao vojni obveznik Srbije, bio na ratištu u Hrvatskoj. Sada je poreski obveznik druge države – Bosne i Hercegovine. Na pitanje šta se dešava ako slučajno izbije tuča u njegovom lokalu, Drobnjaković kaže da naši policajci razdvoje zaraćene strane, a onda dođu Bosanci i izvrše uviđaj.

Rešavanje pitanja granice između Srbije i BiH nikako da krene s mrtve tačke. Dužina granične linije iznosi 382,8 kilometara, pa iako 95 procenata granice ne predstavlja nikakav problem, dve zemlje nisu u stanju da prevaziđu razlike oko otprilike 40 kvadratnih kilometara granice. Međudržavne komisije godinama su pokušavale da postignu sporazum, ali bez uspeha.

Ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini Grujica Spasović nedavno je na konstataciju sarajevskih medija da između dve zemlje još nije utvrđena granica niti postoji sporazum o tome rekao da tu ne postoje veliki problemi i da jednostavno time treba neko da se više bavi.
– Ako ima dobre volje, mislim da se vrlo lako i brzo može to pitanje skinuti sa dnevnog reda jer nam je svima cilj da olakšamo život ljudima uz granicu, kao što je to slučaj u okolini Priboja – kazao je Spasović.
Vlasti BiH odbacile su mogućnost teritorijalnih razmena dok se ne potpiše i ne ratifikuje bilateralni granični sporazum. U Sarajevu su ovo pitanje čak i politizovali, kada je bivši predsednik bosanske Komisije za granice Muharem Cukle izjavio da predlog Beograda o razmeni teritorija predstavlja novi srpski tajni plan o etničkom čišćenju.
Nekoliko je spornih tačaka, od kojih su dve u blizini Priboja. Na delu granice između pribojske i ruđanske opštine u selu Sastavci nalazi se parče zemlje od oko 400 hektara koje zvanično pripada BiH, ali je sa svih strana okruženo teritorijom Srbije. Žitelji dve trećine sela pribojske opštine četiri puta prelaze državnu granicu da bi stigli do posla ili škole.
Pruga Beograd–Bar jednim delom, od Jablanice do Štrbaca, izlazi iz Srbije i ulazi u BiH. Reč je o delu teritorije BiH u kojoj pruga ide kroz tunele, od kojih je najpoznatiji Goleš, kao i planinskim goletima. Bilo bi logično da se granična linija povuče duž pruge, kako vozovi ne bi putovali kroz stranu državu.
HE „Zvornik“ pripada Srbiji, ali granica koja ide sredinom reke deli je na dva dela. Raniji predlog je bio da se ta granica sa srpske strane pomeri prema bosanskoj obali kako bi se čitava elektrana našla na teritoriji Srbije. Takođe, veliki generatori HE „Bajina Bašta“ nalaze se u BiH, jer granica deli i ovu HE na dva dela.
Vratimo se selu Sastavci, koje je dobilo ime po tome što se u njemu sastaju dve rečice – Poblaćnica i Sućeska, između kojih se nalazi zaseok Međurečje. Umesto da spaja, što mu i samo ime govori, ovaj prostor razdvaja dve države i to u najneobičnijem obliku. Takva mesta se u geografiji nazivaju „bele mrlje“. U MZ Sastavci, od oko 1.400 stanovnika, njih tek nešto više od 150 živi na teritoriji BiH, u Međurečju.
Najzanimljivija u svemu ovome ipak je činjenica da svi značajni objekti u Sastavcima – zgrada MZ, policijska stanica, ambulanta, škola administrativno pripadaju Srbiji i na njima stoji natpis SO Priboj, odnosno Republika Srbija, a nalaze se na bosanskom ostrvu.
– Do dve trećine sela naše opštine dolazi se tek pošto se četiri puta pređe državna granica, na Uvcu, Ustibru i Vaganu. Problem žitelja pribojskih sela je međudržavni problem, ali sada nema ni nagoveštaja da bi njegovo razmatranje moglo doći na red. Teško je i prognozirati da li će uskoro nešto biti od toga. Zato smo krenuli u izgradnju alternativnog puta, kaže predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Jedna od trgovina u Sastavcima pripada i privatnom preduzeću „Koran“, vlasnika Koste Ranitovića iz Priboja, kome su inspektori iz Rudog naložili da mora da plaća poreze BiH, inače će mu oduzeti svu robu. On je pre desetak godina kupio pribojski „Poljopromet“, koji je imao i svoju prodavnicu u Sastavcima. I tada, a i sada prodavnica je bila registrovana u Srbiji. Ranitović porez plaća državi Srbiji i ne želi da preregistruje svoju prodavnicu na BiH.
Apsurda je, čak i za naše pojmove, previše. Dvojica braće, Momo i Radiša Marković, napravili su kuće na svom imanju, udaljene pedesetak metara jednu od druge, ali sada je Momova kuća na teritoriji Srbije, a Radišina u BiH. Jedan plaća porez Srbiji, drugi Bosni. Kapela na groblju u sastavačkom zaseoku Olandići izgrađena je na samoj granici, a pokojnici iz bosanskog dela se sahranjuju na teritoriji Srbije, a iz srpskog na teritoriji Bosne. Tako je oduvek bilo, tako će i biti.
Poslednji pregovori između dve strane vođeni su pre četiri godine, kada je predsednik opštine Priboj bio Milenko Milićević, koji potvrđuje da je predlog Srbije o razmeni teritorija, naročito na prostoru pribojske opštine, bio usmeren pre svega na funkcionalnost granice. Dodaje da su razgovori kojima je prisustvovao protekli u korektnom tonu, ali da od uspostavljanja jasne granice koja bi spajala, a ne razdvajala ljude tada nije bilo ništa.

Begovsko ostrvo

U sadašnjem obliku, državna granica postavljena je još u vreme kada su se na ovim prostorima smenjivali Turci i Austrougari. Navodno je krajem 19. veka neki bosanski beg poklonio jednoj od svojih žena oko 400 hektara zemlje u Sastavcima. Odlukom o aneksiji iz 1908. godine, austrijski garnizoni se povlače iz Sandžaka, a time verovatno ostaje stara granica Austrougarske prema tzv. Novopazarskom sandžaku.

„Neizbežna“ Bosna

Da bi se zaobišli brojni granični prelazi, u planu je izgradnja zaobilaznog puta Priboj–Dobrilovići–Sastavci, ali novca za ovaj put još uvek nema. Ima mišljenja da je bolja varijanta put preko Crnuga i Kasidola do Sastavaka, koji narod zove Mamulin put, jer je svojevremeno JNA uradila trasu dugu oko tri i po kilometra.
Iako oba puta idu teritorijom Srbije, kad dođu do Sastavaka, ne mogu izbeći kilometar bosanske teritorije.


Izvor: Blic