Bog je jedan, ali u isto vreme, On je mnoštvo. Drvo je jedno, ali ima veoma mnogo grana. Kada gledaš granu, osećaš da je to drvo. Kada gledaš u list, osećaš da je i to drvo. Slično tome, Bog može da izgleda drugačije iz različitih uglova. On je, me|utim, isti Bog. Sve religije su deo jednog Boga-Drveta. Ovo Bog-Drvo ima mnogo grana, cvetova i plodova. Ako se popneš na drvo i odmoriš se na nekoj grani, da li će drvo biti nezadovoljno? Slično tome, ako uzmeš cvet ili plod, bez obzira sa koje grane, Bog-Drvo će biti zadovoljno, jer je svaka grana nerazdvojni deo samog Drveta.

Da li postoji bilo kakva stvarna razlika između jedne religije i neke druge?

Ne postoji temeljna razlika izmeðu jedne religije i neke druge, jer svaka religija otelovljuje krajnju Istinu. Svaka religija je u pravu, potpuno u pravu, zato što svaka religija prenosi poruku Istine na svoj sopstveni način. Postoji samo jedna Istina, ali je različiti ljudi drugačije zovu. Tvoja religija može da kaže jednu stvar, a moja religija može da kaže nešto drugo. Naše se religije, me|utim, nikad neće razlikovati kada je u pitanju najviša Istina.
Krajnji Cilj svake religije je ostvarenje najviše Istine. Na putu ka našem Cilju, možda nećemo razumeti jedno drugo. Zašto? Upravo zato što postoji mnogo puteva koji vode do Cilja. Neko će slediti jedan put, a neko drugi će slediti neki drugi put. Svaki put mo`e da nam ponudi težnju. Neko će reći da je njegov put daleko najbolji zato što ga zadovoljava. Neko drugi će reći da je najbolji njegov put. Ali, kada oboje dostignu svoje odredište, biće na istom Cilju: Istini. U Istini ne postoji sukob; Istina ili Ostvarenje Boga prevazilaze sve religije.

Bog je načinio mnoge puteve
Što ka Njemu vode
Jer On želi da udovolji
Svakoj osobi na njen sopstveni način,
Kao što On sam želi da bude zadovoljen
Na Svoj sopstveni način.

Koje su osobine prave religije?

Postoje dve vrste religija: lažna religija i prava religija. Lažna religija želi da promeni lice sveta na svaki naćin, čak i nepoštenim sredstvima - milom ili silom. Istinska religija jedino ‘eli da duševno voli srce sveta. Istinska religija ima osobinu univerzalnosti. Ona ne nalazi mane drugim religijama. Lažna religija će reći da je ona jedina ispravna religija i da je njen prorok jedini spasitelj. Prava religija će osećati da su svi proroci spasitelji ćovećanstva.
Lažna religija ‘eli da poka`e svoju ogromnu nadmoć nad drugim religijama. Istinska religija jedino saoseća sa drugim religijama. Ona želi da iskusi ekstazu svog jedinstva sa svim religijama, zasnovanu na svom sopstvenom duševnom plaču. Želi da postane nerazdvojno jedno sa svim religijama pomoću svoje trpeljivosti, strpljivosti, ljubaznosti i opraštanja. Opraštanje, samilost, trpeljivost, bratstvo i osećaj jedinstva su znaci istinske religije. S druge strane, istinska religija zna savršeno dobro da Svevišnji Pilot Lićno voli sve religije i upravlja svakom od njih, u isto vreme praštajući slabosti i nedostatke koje, na nesreću, svaka religija otelovljuje.
Istinska religija je ona koja će, vekovima, voleti čovečanstvo sa svim njegovim nesavršenostima. I snagom svoga jedinstva-ljubavi pokušaće da načini novi svet - ne silom, ne gospodarenjem nad drugima, već postajući nerazdvojno jedno sa drugima.
Istinska religija ima sposobnost da pokaže svojim sledbenicima nevidljivu istinu. Istinska religija ima sposobnost da pruži svojim sledbenicima osećanje neverovatne božanske Ljubavi. Istinska religija ima sposobnost da daruje svojim sledbenicima naizgled nemoguću stvarnost: savršenstvo iznutra i spolja.

Ne obožavaju li zaista sve religije istog Boga?

Postoji jedan apsolutni Svevišnji. Vere svih religija obožavaju istog Boga, ali ga različito oslovljavaju. Jednog čoveka neko može zvati „otac", neko drugi „brat", a neko treći „ujak". Kada ode u svoju kancelariju, tamo ga zovu po prezimenu. Kada se druži sa prijateljima, oni će ga zvati njegovim ličnim imenom. On je ista osoba, ali ga različito oslovljavaju, u skladu sa odnosom koji imaju prema njemu. Slično ome, ljudi Boga oslovljavaju na različite načine, u skladu sa svojim najslaðim, najnežnijim osećanjima.

Kakvo je tvoje mišljenje o onim religijskim sektama koje se bore sa drugim sektama u Ime Boga?

Osećam se veoma tužno kada se religijske sekte svaðaju i bore u Ime Boga. Ako stvarno vole Boga, neće ubijati druge u Njegovo Ime. Ljubav znači jedinstvo. Ako osećamo jedinstvo, kako možemo da se borimo? Borimo se samo zato što ne osećamo ljubav prema drugima, zato što još nismo preobrazili naše neznanje u jedinstvo-stvarnost.
U našem biću postoji mnogo članova - telo, vital, um, srce i duša - i mi ih sve prihvatamo kao svoje sopstvene, sasvim svoje. Telo, takoðe, ima mnogo delova, ali kada želimo nešto da postignemo, svi delovi rade zajedno. I upravo na taj način, kada želimo da uradimo nešto dobro za čovečanstvo, sve religije mogu i trebalo bi da rade zajedno.
Pošto svi imamo isti Izvor, svi imamo i isti krajnji cilj. Pošto „svi putevi vode u Rim" i svi smo usmereni konačno ka istom Izvoru, smešno je boriti se protiv ostalih koji slede drugačije puteve. Neki ljudi mogu da odaberu veoma kratak i direktan put, dok drugi mogu da krenu dužom trasom. Neki bi možda `eleli da lete, dok su drugi zadovoljni hodom.
Kada sve religije rade zajedno, one mogu da postignu nešto veliko i dobro i za Boga i za čovečanstvo. Zajednička molitva i dobra volja sledbenika svih svetskih religija je ono što će Odozgo spustiti najvišu Ljubav i Samilost. I samo je Božja Ljubav i Samilost koja silazi u srce i život čovečanstva ono što može da promeni lice i sudbinu sveta.

Kako religija može da prevaziðe uske vidike i razvije stvarno prihvatanje svih drugih religija kao istinskih i neophodnih?

Religija kao takva ne može da prevaziðe uske vidike. Jedino kad religija prihvati pomoć od duhovnosti, svog starijeg brata, samo tada postaje moguće prevazići te uske vidike. Religija vidi Boga, ali duhovnost čini da tragalac postane Bog. Religija može da stigne dotle da veruje u Svetlost, pa čak i da vidi Svetlost. Ali, duhovnost ide mnogo više, mnogo dublje. Ona pomaže tragaocu da izraste u samu Svetlost i postane jedno sa Bogom Svešću i Bogom Svetlošću.
Religija se zaustavlja kada ugleda stvarnost; ona ne želi da izraste u stvarnost. Duhovnost, kao i religija, vidi šta je stvarnost, ali onda ide korak napred i želi da svesno izraste u samu stvarnost. Tako, ako religija prihvati pomoć duhovnosti, onda je sasvim moguće da prevazi|e sve uske vidike koje je ranije usvojila.
Duhovnost nije samo trpeljivost. Ona je višei od prihvatanja. Ona je osećanje opšteg jedinstva. U našem duhovnom životu mi na Božansko gledamo ne samo iz perspektive naših sopstvenih predstava o Boga, već već iz perspektive predstava o Bogu svakog ćoveka. Naš duhovni život čvrsto i sigurno uspostavlja osnovu jedinstva u raznovrsnosti. Duhovnost nije puka gostoprimljivost prema nečijoj veri u Boga. Ona je potpuno priznanje tuðe vere u Boga kao svoje sopstvene.

Religija kaže,
„Ako me prihvatiš na moj način,
Onda si dobar."
Duhovnost kaže,
„Ne moraš da slediš moj put.
Sledi svoj sopstveni put duševno
I dostigni svoj suðeni cilj."

Meditacija

ne kontaju svi razliku izmedju ta dva,a to je potrebno kontati