Ružno lice naše naravi najbolje se vidi na mestima za predah vozača
Česme na putevima zatrpane smećem

Javne česme na magistralnim i regionalnim putevima u Srbiji uglavnom su zatrpane smećem. To je naročito u letnjim danima slika i prilika naše naravi, naše nebrige i nemara i odnosa prema blagu prirode koje bi mnogi poželeli. To je, nažalost, i česta slika koju još retki stranci ponesu iz Srbije.

Na magistralnom putu Čačak-Užice, jednom od najfrekventnijih pravaca prema moru, postoje tri takve česme. Kandićeva se nalazi tik uz magistralu. Najprometnija je i sa najvećim parking prostorom, pa je i njen okoliš najprljaviji. Na parkingu je prava mala divlja deponija.

Na Matovu česmu, odmah ispod manastira Preobraženje, svraćaju svi oni koji dođu u Ovčar Banju, a zbog lepote pogleda na Ovčarsko-kablarsku klisuru, zastanu i oni koji krenu put mora ili Zlatibora. Uobičajen „dekor“ su razbacane plastične kese i flaše na malenom parkingu i po obližnjoj šumi, koji nesumnjivo svedoče o našoj nekulturi i lošim navikama.

- Nemoguće je danonoćno stražariti kako bi se česme zaštitile od nemarnih i nekulturnih. Postavljali smo i betonske prstenove za smeće, ali i njih brzo ukradu, kao i zasađeno cveće pored česama - komentariše Snežana Karas, referent u Službi održavanja čačanskog preduzeća „Putevi“.

Na putu Valjevo-Kosjerić, kojim se takođe ide ovih dana prema moru, u senci prekrasne bukove šume nalazi se nadaleko čuvena Burušlijina česma. Za pola sata, koliko smo kraj nje proveli, putem su prošla 32 automobila, čak osamnaest ih se ovde zaustavilo. Ali i tu đubre leži svuda unaokolo.

- Pa zar neko ima srca da ovde, pored ovakve vode, ostavi smeće. Nije problem što su ovde postavljene samo dve male kante za otpad i što su često prepune. Problem je u nama što ne znamo da cenimo ono što imamo - kaže Dušan Đukić iz Novog Sada.

Komunalci iz Kosjerića se pravdaju da to nije u njihovoj nadležnosti, a putari iz Požege koji su za to zaduženi, em ne rade svoj posao, em o tome ne mogu da pričaju bez direktora, a direktor je danima zauzet.

Istu, poražavajuću sliku zatekli smo i na dve česme u Braničevskom okrugu, u Vranjevcu i ispred Topolovnika. I ovde čovek mora da zapuši nos da bi stigao na vrućini do preko potrebne vode.

Otpad niko ne sakuplja organizovano. Ima tu neki deda Buda i on povremeno pokupi pare što ljudi bacaju pored česme u vodu, za koju kažu da je „muška“. Pokupi i otpad, ali to je retko.

Ekipa „Blica“

    Česma kod koje niko ne staje

    Na izlazu iz Kosjerića prema Požegi postoji česma sa hladnom i dobrom vodom. Ali tu niko ne staje. Razlog: neposredno pored česme postavljeno je gradsko smetlište. Odavno je doneto rešenje o zabrani korišćenja ove deponije, ali ona i dalje opstaje, uz prećutnu saglasnost nadležnih.

    Dobar primer: Suljina česma

    Suljina česma nadomak Nove Varoši najomiljenije je svratište motorizovanih putnika ka moru. Ova česma godinama je bila primer nemara, međutim, pre dve godine zahvaljujući sredstvima Direkcije za izgradnju opštine i „Limskih HE“ česma je dobila novo ruho. Ozidana je kamenom, a na proširenju pored kolovoza uređen je parking za desetak putničkih vozila. - Svakodnevno prolazim magistralom i zbog prirode posla putujem Srbijom, u kojoj trenutno, tvrdim, nema uređenije česme i kvalitetnije vode od ove - kaže Mirsad Muškić, vozač šlepera iz Prijepolja.


Izvor: Blic