Više od 310 firmi traži novac od živinarske kompanije iz Pančeva, među najvećim poveriocima je Ljubljanska banka sa 30 odsto

Firmi „Agroživ", koja je četiri meseca u stečaju, za potraživanje dugova prijavilo se više od 310 domaćih, ali i stranih kompanija! Najveći poverilac je Nova ljubljanska banka, koja od „Agroživa" traži 30 odsto od ukupno 150 miliona evra duga. Tako samo ova slovenačka banka ima pravo na oko 50 miliona evra.

Iako je rok istekao juče, prema Zakonu o stečajnom postupku preduzeća mogu potraživanja da prijavljuju sve do održavanja glavne debate 1. oktobra. Jedino što u tom slučaju sami plaćaju troškove sudskih ročišta. U pravnoj službi „Agroživa" objašnjavaju da će tada na ispitnom ročištu biti prisutni svi poverioci.

- Ne može se sa sigurnošću ni reći koliko je poverilaca, jer u poslednjih pet dana pljušte prijave! Pravi broj znaće se od 1. do 3. oktobra. Inače, stečajni upravnik do tada pregleda prijave svih poverilaca i vraća neurednu i nepotpunu dokumentaciju. On, međutim, nikome ne može da ospori potražnju. Sudija na ročištu ispituje sve poverioce i ako nekoga odbije, upućuje ih na dalji sudski spor - ističu u „Agroživu".

Oni otkrivaju i da u najveći deo duga spadaju bankarski krediti, „što nije sporno". U „Agroživu" dodaju da dok spor traje, „što može biti i dve godine", sredstva za vraćanje duga stoje rezervisana. Međutim, u ovoj kompaniji tvrde da će, po svemu sudeći, dug biti „prebijen" udelom poverilaca u vlasništvu firme „Agroživ".

- Ljubljanska banka je najveći poverilac i potražuje između 45 do 60 miliona evra. Pored nje, tu su i Kontinental banka, Poreska uprava, „Invej", Pireus banka, Hipo-Alpe-Adrija banka i mnoge druge kompanije. Važno je naglasiti da je stečajna uprava oživela proizvodnju u „Agroživu" i da firma normalno funkcioniše - kaže sagovornik Pressa iz ove kompanije.

Procenjuje se da „Agroživ", ako bi se sada prodavao, vredi oko 10 do 15 miliona evra. Ipak, pojedini stručnjaci tvrde da bi se kupovina isplatila.

- Novi vlasnik mogao bi u narednih 10 godina da otplati 50 miliona evra, a do tada bi se i vrednost kompanije „popela" na oko 50 miliona evra. To znači da bi isplatio oko 100 miliona evra dugovanja - navode i u samom „Agroživu".

Inače, afera „Agroživ" izbila je 31. marta ove godine kada je policija uhapsila dvojicu direktora te firme i trojicu direktora društvenih preduzeća iz Žitišta zbog sumnje da su izvršili više krivičnih dela i oštetili državu za oko 18 miliona evra. U „Agroživu" je pre stečaja bilo zaposleno oko 2.500 radnika, a ova firma zauzimala je oko 40 odsto domaćeg tržišta živinskim mesom i proizvodila 70 odsto tovnih pilića u Srbiji.


Izvor: Press

Žitište: Prodaja Agroživa posle izbora

Raspisan je četvrti javni poziv za privatizaciju živinske klanice "Agroživ", a prijave u Ministarstvu privrede trajaće do 28. aprila.

Najava četvrtog pokušaja podgreva nadu da bi nacionalni lider u proizvodnji živinskog mesa "Agroživ" iz Žitišta mogao da stane na zdrave noge i istovremeno zaustavi propadanje ove nerazvijene opštine.

Ministarstvo privrede upravo je objavilo javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije "Agroživa". Potencijalni investitori pismene ponude mogu da dostave do 28. aprila, što znači da će do eventualne prodaje doći posle izbora.

Država je, inače, nedavno postala vlasnik "Agroživa", preuzimajući akcije od "Srbijagasa", koji je za vreme kratkotrajnog upravljanja žitištansku kompaniju gurnuo u ambis.

"Srbijagas" je kupio "Agroživ" iz stečaja 2010. godine za 11,3 miliona evra i uložio još 20 miliona u proizvodnju. Ali živinari su već u 2012. imali gubitak od milijardu i po dinara, a naredne godine uvećali su ga za nove dve milijarde.

Problem "Srbijagasa" ogledao se u tome što je svojevremeno privatizovao samo brend i klanicu u Žitištu, dok je 80 odsto farmi, silosa, inkubatora i drugih proizvodnih pogona ostalo u vlasništvu propalog "Agroživa". Ta kompanija završila je u stečaju 2008, a protiv njenog gazde Miroslava Živanova u zrenjaninskom Višem sudu još se vodi krivični postupak. Prethodno je "Agroživ" još dva puta odlazio u stečaj - dok se zvao "Živinoprodukt" i "Juko".

Koncipiran kao zatvorena reprocelina sa kapacitetom od 20 miliona brojlera godišnje, "Agroživ" je i pored svih poslovnih teškoća minulih godina uspevao da zadrži lidersku poziciju na tržištu. Dugo mu je pripadalo između 40 i 50 odsto domaće produkcije živinskog mesa. Ali bez ulaganja i modernizacije, posebno posle rasparčavanja farmi i silosa, dok je firmom upravljao "Srbijagas", spao je na simboličnu proizvodnju i definitivno ju je obustavio početkom 2014.

Lane je proizvodnju pokušao da obnovi beogradski "Mibras", koji je zakupio klanicu i vratio na posao oko 250 od nekadašnjih 1.400 radnika. Međutim, i ovaj eksperiment je propao, a proizvodnja je prestala decembra 2015. Brojni poverioci razneli su gotovo sve što je preostalo od "Agroživa" - ostala je samo zgrada klanice u Žitištu.

Sada se takav "Agroživ" nudi na prodaju, a od četvrtog pokušaja privatizacije najviše očekuju radnici i lokalna samouprava. Država je najavila sprovođenje socijalnog programa za 370 otpuštenih radnika, a opština Žitište skoro da nema nijedan industrijski pogon. Klanica i farme bili su ono najvrednije, pa bi obnova proizvodnje otvorila nova radna mesta i pružila kakvu-takvu perspektivu za razvoj.

Novosti