Samo su se malo samoubijali zbog Nostradamusa 

U milionskom broju ? Ovde su se 80% ili više ljudi uplašilo od pomračenja. Što je malo glupo imajući u vidu da je prethodno propraćeno na sasvim drugi način.

Nego gledaj to sa vedrije strane. Da su našli Higsov bozon, objavili su baš na 4. jul  a uz to odbiše ACTA-u.

Mozda tamo gde ti zivis 

Nisu našli Higsov bozon, našli su dobrog kandidata za tu česticu, treba bolje pročitati vest. Uz to, način raspada čestice koju su pronašli ne odogovara načinu koji sledi iz standardnog modela, te je nešto potrebno korigovati...

To je međunarodni uspeh, ne znam koji kurac si se uhvatio za te Amere, kao da je Obama lično našao Higsa... učestvovali su i naučnici iz Srbije. Nauka nije ni američka, ni evropska, ni ruska, kineska, ona je međunarodnog karaktera.

Nauka je onima koji placaju i tako usmeravaju istrazivanja.
Kamo srece da je idealni i da svako istrazuje ono o cemu ima najvise uspeha.
nauka je jako skupa pojava, treba para za vrhunsku opremu, prostorije, vrhunski obuceno pomocno osoblje imnogo toga jos. Pa ko sve to plato oni narucuje istrazivanja po principu Tailor made.

Stiven Hoking: Otkriće "Božje čestice" me je koštalo 100 dolara Video
Blic | 05. 07. 2012. - 09:24h | Foto: Jutjub | Komentara: 37

Jedan od najpoznatjih fizičara današnjice Stiven Hoking bio je malo razočaran jučerašnjim otkrićem Higsovog bozona. Tačnije, ovo otkriće koštalo ga je tačno 100 dolara, koliko je iznosila njegova opklada da čestica nikad neće biti otkrivena.
Kladio se da Božja čestica neće biti otkrivena: Stiven Hoking

- Ovo je važan rezultat i trebalo bi ga nagraditi Nobelovom nagradom, ali je u isto vreme i šteta, jer su svi najveći rezultati u fizici došli iz eksperimenata koji su dali rezultate koje nismo očekivali - rekao je Hoking Bi-Bi-Siju.

 

- Upravo zbog ovoga, kladio sam se sa Gordonom Kejnom sa Univerziteta u Mičigenu da sledeća čestica neće biti pronađena. Izgleda da sam upravo izgubio 100 dolara - rekao je Hoking.

Izvor: Blic

Higgs lagano dobija Nobela za fiziku ove godine.

Meni je taj Bozon sumnjiv od pocetka mora da onima i nekog pratioca, nekog sestrica zvanog na pr: "Bozonche"
Sad kad su otkrili Bozona sa' ce da ganjaju Bozonche!   imam veoma jak predosecaj; sacekajmo neko vreme

Šest najjednostavnijih objašnjenja šta je Higsov bozon

O Higosovom bozonu, 'Božijoj čestici', priča se godinama, otkako su počeli eksperimenti u CERN-u. Naučnici su potvrdili njegovo postojanje. A šta je Higsov bozon i kako to jednostavno objasniti?

Londonski Gardijan pozvao je na svom naučnom blogu čitaoce da što prostije objasne šta je to Higsov bozon. Tako da bude jasno sedmogodišnjaku. Gardijan je odabrao desetak objašnjenja, a mi vam prenosimo šest po izboru NM portala.

1. Avioni u vazduhu i u svemiru

Uzmimo za primer avione i vazduh. Veliki avioni sporo se kreću jer imaju otpor vazduha. Mali lovci mlaznjaci, oštrih linija, kreću se lakše jer je otpor manji.  Ali, da su u svemiru, bilo bi svejedno da li su im linije oštre ili ne, da li su aerodinamčni ili ne. U vakuumu aerodinamičnost ne znači ništa.

Higsovo polje na takav način deluje na materiju. Pre nego što je nastalo Higsovo polje (bilioniti deo sekunde nakon Velikog praska) sve čestice su letele brzinom svetlosti jer nije bilo ničega da ih spreči i uspori. Bile su kao avioni u vakuumu. Ali, čim je nastalo Higsovo polje, teške čestice su usporile. Druge, poput fotona koji nemaju masu, produžile su istom brzinom.

U ovoj analogiji Higsova čestica je kiseonik ili azot, od koga se sastoji vazduh: vazduh je sastavljen od čestica (kao što je Higsovo polje sastavljeno od bozona), ali mi o vazduhu pričamo kao o fluidu.

2. Plivanje kroz vodu

Higsovo polje objašnjava zašto neke čestice imaju masu a neke ne. Što je čestica u većoj interakciji sa Higsovim poljem, veća joj je masa. Čestice koje nemaju interakciju sa poljem, poput fotona, nemaju ni masu.  Zamislite polje kao vodu, a čestice kao ribe. Vretenaste ribe će plivati lako kroz vodu, uz malo otpora i malo interakcije. AKo ti uđeš u vodu, nećeš plivati tako lako jer tvoje telo ima veću interakciju sa vodom.

A šta je tu Higsov bozon? To bi u ovoj analogiji bio molekul vode.

I kad je sve tako jednostavno, zašto je bio toliki izazov da se nađu Higsovi bozoni? Higsova teorija kaže da su te čestice postojale samo deliće trenutka, neposredno posle Velikog praska. Čestice su izuzetno nestabilne i da bismo ih sada pronašli, moramo ih stvoriti. Da bi se to učinilo, naučnici su izgradili Veliki haronski sudarač - mašinu za razbijanje čestica, koja je smeštena ispod Ženeve - tunel od 23 km koji ispaljuje protone jedne na druge u suprotnom pravcu, gotovo brzinom svetlosti, kako bi se raspali na delove. A u sudaru nastaju elektroni, kvarkovi, svetlost i, nadamo se, Higsove čestice.

A zašto je bitno da li Higsov bozon postoji?

Od 1970-tih fizičari koriste teoriju Standardnog modela kako bi objasnili interakciej među česticama i fenomen kvantuma. Najveći problem sa tom teorijom je taj što nije potvrđeno postojanje Higsovog bozona. Potvrđivanjem se popunjava praznina i fizičari mogu da krenu dalje.

3. Kamen o kamen

Univerzum koji vidimo je sastavljen od puno sićušnih čestica koje ne vidimo. One se drže zajedno jer imajumasu - to je nešto poput toga koliko si težak. Naučnici ono što održava čestice zajedno nazivaju Higsovo polje. A Higsovo polje je sačinjeno od čestica koje se zovu Higsovi bozoni.

Te čestice pokušavaju da otkriju naučnici u CERN-u tako što će veće čestice razbijati brzinom bliskom brzini svetlosti, a onda u tom što je nastalo tražiti bozone. Znači - kao d auzmeš dva kamena, razbiješ ih jedan o drugi jako brzo i onda u tom lomu gledaš od čega je kamen načinjen.

4. Gliser

Posle Velikog praska, čestice su lutale na sve strane. Nije bilo ničega - samo svemir i čestice. Nije bilo materije. A onda se pojavila nova čestica koja je za sobom ostavljala talas, kao kad gliser projuri, a ostale čestice koje su udarale u taj talas su se spajale i stvorile materiju. Lagane čestice, zvane fotoni, samo su projurile kroz taj talas, kao skijaš na vodi.

5. Malo, manje, najmanje

Sve oko nas je načinjeno od atoma, toliko sićušnih da ne možemo da ih vidimo ni mikroskopom. Naučnici su otkrili da se atomi sastoje od još manjih čestica - neutrona, protona i elektrona. A onda su zaključili da se i one sastoje od još manjih čestica - kvarkova i Higsovih bozona.

Ako želiš da vidiš od čega je nešto napravljeno moraš da ga rastaviš. Problem sa protonima je što su toliko mali da nema dovoljno malog čekića da ih razbijemo. Čak i da ga imamo, njih drži moćna sila zvana elektromagnetizam. I naučnici su se setili - da naprave tunel u kome će se dva protona sudariti i rasturiti na sastavne delove. Ali kako da ih ubrzamo što više da bi se što jače sudarili? Odgovor je magnet. Napravljen je tunel dugačak 27 km u kome magneti ubrzavaju protone do 99 % brzine svetlosti.

6. Ples čestica

Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji, živele su dve zavađene porodice: Fermioni i Bozoni. Fermioni su bili poznati po svom neobičnom plesu sa poluokretom. Elektroni, Protoni i Kvarkovi bili su Fermioni.Bozoni su dok plešu pravili pune okrete, i prezirali su poluokret. Fotoni i Gluoni su bili Bozoni. Pričalo sa da Bozoni imaju i davno izgubljenog starijeg brata, po imenu Higsov Bozon, koga odavno niko nije video.

Jednog dana, u kraj u kom su zavađene porodice živele dođe jedan veoma star i mudar čovek. Ispričao im je da svoju svađu oko poluokreta i punog okreta treba da prekinu, jer su nekada svi bili isti, i nisu imali masu.

“Na početku vremena, kada je stvoren svemir svi ste rođeni jednaki. Ali onda ste upali u magično polje, zvano Higsovo polje, koje vas je izmenilo i učinilo različitim, sve osim fotona, koji su ostali kakvi su i bili”, rekao je starac. Starac im je kazao i da je to polje stvorio Higsov bozon - davno izgubljeni stariji brat Bozonovih.

Porodice su, naravno, odbile da poveruju takvu glupost, pa stoga starac krenu da nađe Higsovog bozona da im dokaže da je bio u pravu. U ovom poduhvatu, za pomoć je zamolio naučnike iz Cerna. I tako, najzad, drevnoj se zavadi bliži kraj. 

Izvor: Novi Magazin

Posle otkrića Higsovog bozona, milijardu i po evra za potragu za tamnom materijom

Veliki hadronski sudarač čestica (LHC), u kojem je nedavno otkriven Higsov bozon, krajem godine će biti zatvoren na najmanje 20 meseci zbog "renoviranja" koje će koštati milijardu i po evra, a čiji je cilj otkrivanje misteriozne "tamne materije", za koju se veruje da čini čak 84 odsto univerzuma.


U sudaraču se stvaraju termperature od četiri triliona stepena Celzijusa

Ulaganje u ovaj supersudarač, koji je dosad koštao 8,3 milijarde evra, trebalo bi da udesetostruči snagu zrakova čestica koji se sudaraju u više od 27 kilometara tunela Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) ispod Ženeve. To bi, nadaju se u CERN-u, trebalo da omogući stvaranje i detektovanje tamne materije u Velikom hadronskom sudaraču.

Za početnike: Higsov bozon i tamna materija u po dve rečenice
 
Higsov bozon: Veruje se da daje masu svim drugim česticama. Ako čovečanstvo jednog dana nauči da "ukloni" Higsov bozon, otvara se mogućnost putovanja brzinom svetlosti i proizvodnje neograničene količine energije.
 
Tamna materija: Veruje se da je od nje sačinjeno čak 84 sve materije i da je bukvalno svuda oko nas. Ipak, još je niko nije detektovao jer niti emituje, niti reflektuje svetlost.

Iako i u vezi sa Higsovim bozonom ima pregršt posla za naučnike, u CERN-u su zabrinuti da će senzacionalno otkriće "Božje čestice" stvoriti sliku u javnosti i među finansijerima da je njihov posao završen, piše londonski Dejli telegraf.

 

Veliki hadronski sudarač radi tako što sudara protone, čestice koje se nalazi u srži svih atoma, što proizvodi temperature veće od četiri triliona stepena Celzijusa - 250.000 puta vrelije od centra našeg Sunca. Specijalni detektori zatim identifikuju ostatke nastale ovakvim sudarima.

Izvor: Blic