Beograd -- Najveći kongresni centar, nekada ponos prestonice, centar "Sava" u toliko je lošem stanju da ni zatvaranje nije nerealna opcija, pišu "Novosti".


Da Sava centar prestane da radi primetili bi samo oni koji dolaze na njegove programe, niko više, smatra Dragan Vučičević, direktor ove ustanove.

Nestanak najvećeg kongresnog centra i prohodne koncertne dvorane sa kulturne mape grada i nije nerealna opcija, s obzirom na stanje u kojem se nalazi.

 Nekada tehnološko čudo sada je zapravo kula na staklenim nogama koja jedva opstaje uprkos tome što mu kulturnih dešavanja ne manjka, niti kongresnih skupova. Sava centar trenutno radi na "rezervne baterije", ne zarađujući dovoljno ni da pokrije komunalne račune jer se cene ulaznica nisu menjale godinama, a sve ostalo je poskupelo.

 Direktor Dragan Vučičević kaže da u najveći kongresni centar nije ulagano godinama i da novca za kompletnu obnovu koja se procenjuje na pet miliona evra jednostavno nema, a sad je sve došlo na naplatu. Nova oprema koju će Grad Beograd finansirati za nabavku digitalne opreme samo je vrh ledenog brega od onoga šta bi trebalo uraditi, jer je Sava centru potrebna "generalka".

"Ono što je nekada bilo tehnološko čudo, odavno je prevaziđeno, tako je Sava centar postao primer energetske i svake druge neefikasnosti", ističe Vučičević. "Zabranio sam da se stavljaju kofe na mestima gde krov prokišnjava, već smo ispod tih delova postavili žardinjere. Čujemo komentare gostiju kad primete da žardinjera stoji na, baš, neobičnom mestu."

 Takozvana plava dvorana je sve samo ne plava. Sedišta su dotrajala, izbeledela - njih 3.680. Potrebno ih je zameniti, a to košta oko 500.000 evra. Ono za šta posetioci veruju da su dekorativna jedra po "Sava centru", zapravo je zaštita za goste u slučaju da se obruši deo već napukle staklene fasade.

 "Sava centar ima 8.500 metara staklene površine koja je u veoma lošem stanju, popucalo je više od 250 staklenih ploča. Zbog toga je zgradu veoma teško ugrejati i rashladiti. Mesečni račun za struju u toku leta samo je od sedam do deset miliona dinara. Da bi samo to isplatili mi moramo da organizujemo 25 koncerata, a prošle godine smo imali 120 programa i 350 seminara", kaže Vučičević. "Dobili smo novac kojim ćemo ulepšati stakleni deo fasade duž auto-puta i ugraditi dva reda foto panela za korišćenje energije sunca, a to će biti urađeno na leto jer samo čekamo da se stvore vremenski uslovi."

 Ni poslovni prostor koji Sava centar ima ispred dvorane ne pomaže mnogo njihovom buđelaru. Iako je izdato gotovo 95 odsto lokala, tek polovina zakupaca plati kiriju. Posao loše ide i ima dana kada baš niko ne pređe prag butika.

"Mi ne možemo zakupce otpustiti jer bi bilo gore po nas da imamo prazne lokale. Oko nas postoji oko 200.000 kvadrata nezakupljenog prostora", ističe Vučičević. "Uspeli smo da pronađemo neko rešenje pa da zakupcima omogućimo da plate dugovanje na nekoliko rata."

 Jedini način na koji bi "Sava centar" mogao da opstane jeste ukoliko bi imao podršku grada kao osnivača. Kako je rekao direktor, Skupština Beograda ima dobru volju da pomogne, sada je potrebno samo naći pravi modus.

 "Znamo da grad ima brojne komunalne probleme i razumemo da je kultura u teškim vremenima na poslednjem mestu. Mislim da smo zaslužili da novac bude uložen zbog međunarodnih kongresa i učesnika, jer svaki od njih od aerodroma do nas u gradu ostavi oko 1.000 evra, a time podstičemo privredni razvoj grada", priča Vučičević. "Ukoliko ne pronađemo novac za opstanak, mi nećemo imati drugog izbora nego da plaćamo samo ono što nam isključuju - struju i grejanje. Jednostavno nemamo odakle."

Smanjene plate i broj zaposlenih

Godišnji prihod Sava centra je 650 miliona dinara. Broj zaposlenih je nedavno smanjen za 135, kao i plate radnika, koje su takođe smanjili pre nekoliko meseci za 30 odsto.

 Dvorana u Novom Beogradu ima veoma ambiciozne planove kada su u pitanju nastupi umetnika. Ove godine biće obeleženo 200 godina Vagnera, Verdija, nastupi BEMUS, premijere filmova domaćih i stranih. Predstaviće se baletski umetnici iz celog sveta, održati festival folklora KUD iz dijaspore, priređene operske premijere. Publika će slušati džez, rok, etno i bluz muziku - nastupaju Josipa Lisac, Frajle, Legende... Planirano je održavanje i više od 300 skupova.

 Podsetimo, Izgradnja centra Sava trajala je od 1976. do 1979. godine, mada je svečano otvoren 1977. od strane Josipa Broza Tita. Za više od tri i po decenije istorije u njemu su održani 9. Samit nesvrstanih, godišnji sastanci MMF i Svetske banke, u njemu su nastupili jedan Lućano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis...

---

---

Centar Sava je prošle godine održao 120 koncerata i imao 350 skupova i međunarodnih kongresa. Velika dvorana je u 2011. godini imala 688.000 posetilaca, a prošle godine oko 700.000 gostiju. Na kongresima je 2011. godine bilo 227.600 ljudi, a prošle godine 228.000 posetilaca

---

---

Zbog zastarele tehnologije Sava centar je letos izgubio filmski festival "Sinemaniju" koja je prvi put za dve decenije postojanja, održana van ove dvorane. Organizatore bi prevođenje u opremu Sava centra koštalo između 6 i 10 hiljada evra. Međutim, zahvaljajući, donaciji Grada to više neće biti problem.

---

---

15 kongresnih sala sa velikom dvoranom
 7.000 mesta u dvoranama, 3.600 u velikoj sali
 8.500 metara kvadratnih staklene fasade
 750.000 dinara košta zakup velike dvorane

---

---

B92

Конгресно-концертна дворана Сава-центар | Београд | Арх. Стојан Максимовић


ОПШТИ ПОДАЦИ

 Аутор: Стојан Максимовић, дипл. инж. арх. 
Пројекатнти: Стојан Максимовић, дипл. инж. арх., ентеријер: Александар Шалетић, дипл. инж. арх.
Пројектант конструкција: Радомир Михајловић, дипл. грађ. инж.
Пројектанти инсталација:
- Термотехничке: Ђорђе Вучковић, дипл. маш. инж.
- Електроинсталације: Зоран Милосављевић, дипл. електро. инж.
- Вод+канал: Дарослав Стефановић, дипл. грађ. инж.
Пројектантске куће: КМГ „Трудбеник” ДД, „Драгиша Брашован” и пројектни биро дирекције за изградњу и реконструкцију Београда;
Инвеститор: Скупштина града Београда
Извођач: КМГ „Трудбеник” и још 50 кооперантских кућа
Време изградње: 1977-78, године.



Поглед из ваздуха


О ПРОЈЕКТУ

 Сава-центар је међународни конгресни пословни и културни центар широке програмске оријентације и намене. Смештен је на једној од најлепших микролокација Београда. Сви делови су међусобно повезани топлим везама и чине јединствену целину - просторну и технолошку.

Зграда конгресног центра је инттегрална целина вишенаменских функција са 15 најмодерније опремљених сала. Осим сала капацитета 10-20 места, погодних за мање састанке,  и велике дворане са 4.000 места за велике конгресне манифестације, Сава-центар располаже са 9 дворана капацитета од 60-987 места намењених одржавању конгреса, пословних састанака и других скупова. Највећа од свих дворана, површине 1720 m2 и капацитета 987 места, може се у најкраћем времену клизним вратима трансформирати у три мање. Све дворане су снабедевене уређајима за симултано превођење, опремом за снимање звука, аудио-визуелном и техничком опремом и другим најсавременијим уређајима. Сава-центар располаже изложбеним пословним простором укупне површине 4.400 m2 погодним за организацију уметничких и стручних изложби. Флексибилни плафон конгресне дворане искључивањем галерије од 4 000 места претвара је у салу капацитета 2 500 места.

Сава-центар располаже и другим садржајима: штампарија, систем интерне ТВ, велики број бутика ексклузивне робе, банка и пошта, туристичка и рентакар агенција, представништва већег броја авио-компанија, амбуланта и прва помоћ, фризерски и козметички салон, више ресторанаи барова, неколико галерија и продавница уметничких предмета, паркинг возила за 2 000 возила и слично.

   Прва фаза - Конгресни центар од 50.000 m2 - Основне конструктивне претпоставке биле су: фундирање на шиповима, велики распони за оба ортогонална правца, потпуна префабрикација, примена преднапрезања и термичка обрада бетона. Халу у којој су смештени садржаји на растеру од 15 m и кровне АБ решетке дужине 45 m префабриковане на градилишту. Косе и бочне стаклене зидове носе бетонске решетке и челичне рожњаче.

Друга фаза - Конгресно-концертна дворана капацитета 4.000 места чини са претходно изграђеном зградом интегралну целину и заокружује комплетан садржај конгресног центра. Вишенаменска дворана пројектована је тако да је акустика прилагођена потребама музичког и говорног програма. То се  постиже покретном таваницом чији се сегменти, нагибом и висином, прилагођавају одабраној величини и акустичким условима сале.

Конструкција је армиранобетонска. Велику салу капацитета 4.000 места затварају дупли бетонски зидови који су спојени  просторном бетонском решетком. Велики хол је конструктивно затворен бетонским решеткама под нагибом од 45 степени према основи хале. Склоп бетонских решетака и челичних носача гради просторну  конструкцију хола. Приземље и сутерен су у систему бетонских „роштиља”.


   Jедан од најзначајнијих елемената зграде је кров сале. Овај кров димензија 50х50 m формиран је на плочи инзад подрума као просторна решетка висине 5 m која је моћним хидрауличним пресама подигнута на пројектовану висину заједно са дефинитивним кровним покривачем и инасталацијама.




3:31 SC

Izvor

Sava centar je bio domaćin mnogih značajnih međunarodnih kongresa i skupova kao što su: OEBS, Godišnji sastanci MMF i Svetske banke, 55. Godišnja generalna skupština Interpola, 6. UNCTAD, Generalna skupština UNESKO, FOREKS, FISIT, 9. Samit nesvrstanih. Sava centar je takođe bio domaćin i mnogih značajnih umetničkih programa i ugostio je velike umetnike, kao što su: Lučano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis, Henrik Šering, B. B. King, Zubin Mehta, Vladimir Aškenjazi, Johan Štraus orkestar, Moskovski filharmonijski orkestar, Okazu filharmonijski orkestar i mnoge druge.....


Izvor

А ко је одговоран за распад и то што се није улагало?

ne znam zasto ga vec jednom ne zatvore ili poruse I sagrade neki jeftiniji kompleks za recimo vojna lica ili sta vec.. samo govno crpi struju I propada kao djubre.. jako nam je potreban kongresni centar star trista godina

Нова ексклузивна локација 

слоба,шешељ и амфилохије

Idealna lokacija za privatnog graditelja stanova.

i treba da ga zatvore, propao je

Eh da ima neko ko bi to pokrenuo, nema boljeg prostora kod nas za velike skupove i odlicna lokacija... mada mi smo majstori da nesto isitnimo, lokalni domovi kulture su nam prava merka   

Више одговара за пословни објекат, но и ту тренутно влада криза, можда неки ексклузивни хотел, по Беогаду сад ничу свуда, стари млин код Бигза, Беко код Калемегдана...

Ja mislim da sve lepo treba da se poruši. 

Kome treba kongresna sala...  za kongrese i prezentacije su najbolje livade.Ili klupice u parku.
I oni što pričaju da Srbija godišnje zaradi mnogo od kongresnog turizma... lažu bre.

Ruši bre to i gradi (n-ti) po redu stambeno-poslovni centar (koji će po običaju da bude 90% prazan)! 
I obavezno jedno 10 kafića u prizemlju!  Sa baštama od po hektar!  Neću da vidim jedan blok bez kafića!

Stambeno-poslovni centri i kafići! To je naš spas.

Tako je HKJ, sve sto je vezano za kulturu da rusimo.  Ajd da sagradimo jos jedan presvetli Pink, o prekrasni, da prosvetli ovaj narod, zar ne prekrasni 

To bre!  Odlična ideja! Mada,ja bih ipak još jednu TV Drvu. Pinka već imamo u 5 abomina... ovaj,verzija. A Drvu samo jednu.  Malo je to.   

U,U!  I obavezno nekoliko od sledećih ''institucija'' :

Kafići - minimum 10 komada,svaki po hektar bašte,raspoređene do razdaljine od 15 cm od kolovoza. Ako može Kejt Mos da prođe tim trotoarom,mogu svi.
Banke - najmanje 5. Što veća i blještavija rasveta. Oću da Beograd bude Las Vegas ne samo po količini para koje banke ukradu dnevno,nego i po izgledu! 
Pekare - barem dve,ali obavezno i neki fast food pored. Veći izbor = zdraviji život!
Jedan kazino,čisto da neko strano mudo, zalutali gasterbajter, ili domaća ''elita'' može da svrati prilikom prolaska autoputem.
Kladionice - barem tri. Jedna mora da bude Mocart,da podseća ljude na Mocarta,onog našeg velikog kladioničara.

Da,mislim da je to to.   

 

@RavenDark

ja ga prvi put vidim u pozitovno-rusilackom sarkazmu, nemoj da mi kvaris utisak nedelje  

+1
Razume se, mozda ubacimo i neki Albanski spomenik, da se izvinimo nasim dragim komsijama na jugu.

Ja za Centar Savu jedino čujem kad Miroslav Ilić održi koncert za svoj rođendan ... šteta za tako lep objekat da se ne ulaže ali ... ništa čudno i nepredvidivo

Ma sve da srusimo, koji ce to nama