Nekoliko stotina suvišnih i štetnih propisa biće ukinuto do kraja godine
Autor: Dragica Pušonjić - Veljković | Foto:Northfoto | 28.07.2009. - 05:00


Zbog uprošćavanja i pojeftinjenja poslovanja, u Srbiji će od 1. januara 2010. biti ukidani ili menjani propisi, tako da će građani verovatno moći da završe poslove sa državom uz ličnu kartu, bez krštenice i državljanstva ili umrlice ne starije od šest meseci. Privrednici se mogu nadati da voće više neće truliti na granici zbog prikupljanja i analize kamare papira. To su neki u mnoštvu zahteva u procesu giljotiniranja propisa, a Vlada će između 15. i 31. decembra odlučiti koji su prihvatljivi.
 
Mnogo je primera besmislenog birokratizma poput ovog: da invalid koji koristi ortopedsko pomagalo najmanje jednom godišnje mora otići pred zdravstvenu komisiju da je uveri da mu proteza i dalje treba jer nema deo noge ili ruku.
- Zato pozivamo i privrednike i građane da nam što pre dostave primedbe na zakone, uredbe, pravilnike, naredbe, uputstva i ostale propise za koje vide da su suvišni ili štetni u privrednom poslovanju ili komunikaciji sa državnim organima. Mi se time bavimo realizujući vladinu strategiju regulatorne reforme čiji je cilj da do 2011. godine administrativni troškovi poslovanja u Srbiji budu smanjeni za 25 odsto. Dostavili smo Vladi predlog uredbe za ukidanje 100 od ukupno 350 suvišnih propisa koje smo evidentirali. Očekujemo da će ih ona etapno ukidati do kraja ove godine - kaže za „Blic” Đorđe Vukotić, rukovodilac pravnog tima Jedinice za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa (SRP).
Vukotić kaže da je među 100 suvišnih propisa koji upravo čekaju da ih ukine izvršna vlast i jedna uredba iz 1946. godine po kojoj je 29. novembar i danas naš državni praznik iako je u međuvremenu ukinut, ali ta prastara uredba nije - što unosi pravnu nesigurnost u vezi sa ispravnim računanjem rokova.
- Osim ukidanja suvišnih zakona ostalih pravnih akata, bavimo se i štetnim propisima tako što nam i privreda i građani dostavljaju primedbe na pojedina zakonska i druga rešenja. To ćemo proučiti i do 15. decembra poslati preporuke Vladi kako da promeni pojedine članove zakona i ostalih propisa. Nelogično je da jedan državni organ od građana traži uverenja koja izdaje drugi državni organ, pogotovo imajući u vidu da se razvijaju elektronski registri koji su dostupni i trećim licima, a ne samo državnim organima. U tom smislu nije jasno zašto bi, na primer, MUP prilikom izdavanja lične karte tražio od građanina izvod iz matične knjige rođenih kad taj izvod treba da je policiji dostupan u elektronskoj formi od organa koji vodi tu evidenciju - ocenjuje Vukotić.
Oko 500 primedaba na štetnost različitih zakona do sada su uputili privrednici i građani, najviše na akta koja regulišu rad Poreske uprave. Kad je o privredi reč, ubedljivo najviše zahteva za ukidanje  papirologije koju prati plaćanje svakojakih taksa stiglo je za poreske, carinske i ostale postupke koje vode državni organi.
- Osim toga, privrednici traže smanjenje broja dokumenta koji su potrebni za dobijanje građevinske dozvole na koju se, uprkos hrpi papira koju pripreme i plate, čeka i više od godinu dana. I stranim poslodavcima je problem prijavljivanje i odjavljivanje radnika jer ne mogu da to obave na jednom šalteru u nekom razumnom roku - kaže Mirjana Seović, koordinator radne grupe i sekretar Odbora za privredni sistem PKS.

Izvor: Blic