Cena zemlje i vode


Međudržavni sporazumi kojima se praktično suspenduju domaći zakoni postali su uobičajna praksa za sve garniture vlasti u poslednjih 17 godina. Međudržavni ugovori - komercijalni poslovi, ova formula za ulaganje državne imovine predstavnicima vlasti takođe godinama služi za skrivanje informacija o efektima velikih državnih poslova. Jedan od takvih poslova je arapsko ulaganje u poljoprivredu.

O tome na koji način je država dala na korišćenje deo najplodnije zemlje, da li je i koliko zaradila, kao i kakvo je mišljenje dela struke o ovom poslu gledajte u novoj emisiji Insajder bez ograničenja „Cena zemlje i vode“.



https://www.youtube.com/watch?v=RdO-Mc7XTCY

Mreža: Davanje njiva u Srbiji investitorima pre restitucije nelegitimno i nezakonito
20.04.2017 15:05

Mreža za restituciju uputila je danas otvoreno pismo nadležnim državnim organima Srbije u kojem ih je upozorila da je nelegitimno i nezakonito da se državne njive izdaju pre no što se okonča proces restitucije.

Mreža za restituciju je navela da Komisija za davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup investitorima nije još javno saopštila kome je od 150 zainteresovanih ulagača dodelila državne njive iako je to, shodno rokovima koje je propisala Vlada Srbije, trebalo da uradi najkasnije 15. aprila.

„Apelujemo na članove Komisije da državno zemljište ne daju investitorima na taj način pre okončanja vraćanje imovine u postupcima restitucije jer je to, ocenjuje ova organizacija, nelegitimno i nezakonito“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Mreža za restituciju uputila je danas dopis svim članovima te komisije – ministrima Branislavu Nedimoviću, Goranu Kneževiću, Dušanu Vujoviću te savetnicima Nenadu Kataniću i Draganu Miliću, u kojem ih je pozvala da ne daju saglasnost na investicione planove čiji je suštinski deo davanje zemljišta u dugoročni zakup, jer proces restitucije nije završen.

„Eventualni ugovori o zakupu zemljišta, na osnovu dobijenih saglasnosti Komisije, pre okončanih postupaka restitucije, predstavljali bi kršenje zakona“, navodi se u dopisu koji je potpisao predsednik Mreže za restituciju Bogdan Veljković.

Ukazuje se na to da državno poljoprivredno zemljište još nije popisano, te da je Uprava za poljoprivredno zemljište uz lokalne samouprave koje gazduju njivama, „nesavesnim radom omogućila gubitke po budžete Republike, AP Vojvodine i lokalnih samouprava od blizu 200 miliona evra na godišnjem nivou“.

Dodaje se da je autor spornih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz decembra 2015. godine bila upravo nekolicina zaposlenih u upravi, što i ciljeve predlaganja normi koje se tiču davanja zemljišta po povlašćenim uslovima, čini „uveliko spornim“.

„Ne manje važna je i činjenica da bi se eventualnim davanjem zemljišta u dugoročni zakup, dodatno otežalo stvaranje slobodnog i monopola lišenog tržišta zakupa poljoprivrednog zemljišta, te sprečio slobodan protok kapitala. U dogledno vreme, narušila bi se i slobodno tržište poljoprivrednim zemljištem, stvaranjem povlašćenih pojedinaca koji bi obilato koristili na ovaj način dobijene privilegije, što je i u suprotnosti sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju“, navodi se u dopisu.

(Beta)

Arapska ulaganja u Srbiju: Predugovor s jednom, a posao s drugom kompanijom


Ni tri godine nakon dolaska firme iz UAE na srpsko poljoprivredno tržište nije poznato zbog čega nije realizovan predugovor koji je 2013. godine potpisan s kompanijom Al Dahra, takođe iz UAE. Umesto s tom kompanijom, ugovor je potpisan s firmom Al Rawafed International Investment. Prema istraživanju Insajdera, ta kompanija osnovana je tri meseca pre potpisivanja ugovora s Vladom Srbije, a prema podacima iz privrednog registara u Abu Dabiju u kojem je ova kompanija regostrovana, navodi se da nema nijednog zaposlenog.

Prema predugovoru koji je u januaru 2013. s kompanijom Al Dahra potpisao tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, ova kompanija je trebalo da preuzme osam državnih poljoprivrednih kombinata. Najavljeno je da će ukupna investicija iznositi 200 miliona evra. Mediji su izveštavali da je predugovorom predviđeno da će arapska kompanija hektar njive prve klase kupovati po ceni od  12.500 evra, a zakup po hektaru plaćati između 250 i 370 evra godišnje.

Sve je, međutim, ostalo samo na potpisanom predugovoru. Do danas niko od nadleznih institucija nije objasnio zašto je godinu i po dana kasnije potpisan ugovor s drugom firmom, Al Rawafed International investment, koja je, prema istraživanju Insajdera, osnovana samo nekoliko meseci pre sklapanja posla s državom Srbijom.
Za zemlju u Karađorđevu ni dinara

Kako bi se realizovali poslovi, država Srbija i firma Al Rawafed International Investment formirale su zajedničko preduzeće Al Rawafed Srbija, u kojem država ima 20, a strana kompanija 80 odsto vlasništva.

Prema dostupnoj dokumentaciji, zajednička srpsko-arapska kompanija Al Rawafed Srbija u posed više od deset hiljada hektara poljopivrednog zemljišta u Srbiji došla je na sledeći način:

Al Rawafed Srbija kupio je zemljište dva kombinata, i to 2.200 hektara AD Bačka Sivac za 7.000 evra po hektaru i 413 hektara kombinata Jadran za 10.000 evra po hektaru.

Zakupila je 4.300 hektara oranica u opštini Kula po ceni od 250 evra po hektaru godišnje, a na korišćenje joj je dato 3.500 hektara Vojne ustanove Morović u Karađorđevu. U zamenu za korišćenje zemljišta u Karađoređevu, Al Rawafed Srbija trebalo bi da Vojnoj ustanovi Morović daje 20 odsto profita ostvarenog na toj zemlji.
Stručnjaci u Ministarstvu odbrane upozoravali na štetnost ugovora

Prema saznanjima Insajdera, zemlja u Karađorđevu je data na korišćenje Al Rawafedu bez fiksne naknade uprkos protivljenju Sektora Ministarstva odbrane za materijalne resurse.

U dokumentu u koji je Insajder imao uvid se između ostalog navodi da je neprihvatljiva raspodela dobiti po kojoj prihov Vojske zavisi od profita koji Al Rawafed ostvari jer u slučau da profita nema “naš profit bi bio ravan nuli”. U ovom dokumentu se ističe i da je ugovor s kompanijom Al Rawafed nepovoljniji od sporazuma s Al Dahrom koji se nije realizovao, a po kom je ta kompanija trebalo da za  zemljište isplaćuje 263 evra po hektaru godišnje.

Prema istraživanju Insajdera, za vojno zemljište u Karađorđevu kompanija Al Rawafed do sada nije platila ni dinara. To je posle nekoliko meseci insistiranja u odgovoru na pitanja Insajdera potvrdio i ministar odbrane.
Al Dahra ipak u Srbiji, zainteresovana za PKB

Umesto kroz partnerstvo s državnom, Al Dahra je ušla na tržište Srbije 2014. godine kupovinom kompanije Rudnap Agrar, nekada u vlasništvu Vojina Lazarevića. Al Dahra je prvo preuzela 51 odsto vlasništva Rudnapa, da bi 2015. postala stopostotni vlasnik kompanije.

Ministarstvo privrede je krajem februara ove godine objavilo da je Al dahra zainteresovana za privatizaciju Korporacije PKB. PKB  je jedno od najvećih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji i proizvođača mleka u Evropi, koje zapošljava 1.782 radnika. Ratarsku proizvodnju PKB organizuje na 20.500 hektara obradivog zemljišta.

Predugovor s Al Dahrom o prezimanju poljoprivrednih kombinata, koji nije realizovan, kao i ugovor s Al Rawfedom sklopljeni su na osnovu međudržavnog sporazuma Vlade Srbije i UAE.