Izbor studija ne poklapa se sa potrebama tržišta rada, država ne pokazuje interes da to uskladi. Posao traži 68.541 osoba sa diplomom. Tek svaki drugi pravnik i ekonomista nađe posao




DIPLOMU fakulteta ili visoke škole u Srbiji godišnje stekne 46.000 mladih. U isto vreme, 68.541 osoba sa diplomama traži posao, a indeks ima još 228.531 student! O tome koliko nam je kojih stručnjaka potrebno brigu ne vodi nijedna institucija, pa se mnogi, kada polože poslednji ispit, suoče sa uzaludnom potragom za poslom.

Ubedljivo najviše školujemo pravnika i ekonomista, od kojih neki uspeju brzo da se zaposle, dok drugi godinama čekaju na zaposlenje.

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da u oblasti prava, ekonomije i ostalih društvenih nauka tokom jedne godine diplomira 15.811 ljudi. Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja je 12.917 diplomiranih ekonomista i 6.050 pravnika. A, od početka godine zaposlilo se - 5.485 ekonomista i 2.212 pravnika.

Statistika kaže da godišnje dobijemo 7.306 novih inženjera - mašinskih, elektrotehničkih, građevinskih. Na birou ih je trenutno 4.406, samo sa diplomom mašinskog i elektrotehničkog fakulteta.

Lekara, stomatologa, veterinara i socijalnih radnika se iškoluje ukupno 4.210, a nastavnika za 180 manje. Istovremeno, na birou je čak 13.924 vlasnika diploma filozofskog, filološkog i ostalih društvenih fakulteta, osim prava i ekonomije.

- Usklađivanje potreba tržišta i upisnih kvota trebalo bi da bude jedan od najvažnijih poslova kojim bi država ozbiljno trebalo da se bavi. Tu bi trebalo da se uključe sva ministarstva, da se oformi telo koje bi bilo zaduženo za analize i prognoze, a privreda i univerziteti su tu da pomognu - kaže za ”Novosti” prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Mi predlažemo Vladi upisne kvote, ali uglavnom prema zahtevima fakulteta i prakse iz prethodnih godina.

On dodaje da je u zemlji u kojoj je privreda gotovo zamrla teško predvideti koji stručnjaci će biti potrebni za pet ili deset godina, pa se zato trude da obrazovanje očuvaju na duge staze, ne obazirući se na trenutno stanje.

A svi visokoobrazovani na posao u proseku čekaju 20 meseci. Do radnog mesta najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, matematičari, nastavnici stranih jezika i lekari pojedinih specijalnosti - anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi.


PRESTONICA BEZ GRANICA

NA državnim fakultetima godišnje diplomira 28.476 studenata, dok ih je na privatnim 8.179. Još oko 9.500 mladih stekne diplomu visokih privatnih i državnih škola. Ubedljivo najviše diploma izda se u Beogradu - 23.416, a u Vojvodini još 13.968. U celoj južnoj i istočnoj Srbiji visoke škole izdale su tokom 2010. godine svega 18 diploma.



BROJKE

68.541 osoba sa fakultetom na birou
46.000 diploma stekne se godišnje
228.531 studenta trenutno ima indeks

Izvor: Novosti

Svaki put kada se tema pomene, mogu da kazem isto: "Srbija nikada nije ni imala strategiju obrazovanja koja je bila kako treba." Zato i ovakvo stanje i zato cemo i propasti...

Nama je vazna diploma i da skolujemo decu samo da bi ih skolovali, niko ne pita da li ta deca mogu da se zaposle negde. A tu je kriva drzava jer ne otvara fakultete i mesta na njima namenski nego je bas briga. A fakultetima to bas odgovara, jer svake godine "nabijaju" sve vece skolarine pa tako i sa vecim brojem mesta imaju vise para od studenata. I tako je svima super, studenti upisu ono sto vole, fakultet se namplati para od tog studenta a drzava ima veliki broj obrazovanih ljudi koji zavrsavaju fakultet.

E, onda dodje surova realnost, gde student zavrsi fakultet a ta ista drzava ga nije planirala uopste za neko zaposlenje pa on uopste i nema gde da se zaposli jer je njegov smer u suficitu. Fakultet bas briga jer mu je vec uzeo pare i dao diplomu a drzava(u vecini slucajeva) ostavi tog studenta da sedi sa diplomom na birou.

Ako pitate za resenje toga, nece vam se svideti(i drzava to zna pa ne radi). Resenje je upravo ta strategija koja bi ukljucivala smanjenje broja studenata na godisnjem nivou kao i zatvaranje nekih fakulteta. Planirano je strategijom da ce drzavi Srbiji trebati za 5 godina trebati 300 lekara, kvota je 300 na nivou Srbije( ako si u suficitu, upisujes manje od toga, ako si u deficitu kasnije upisujes vise). Tu bi vecina srednjoskolaca ostala bez fakulteta, ali bi makar ti koji bi zavrsili imali dosta realnu sansu za zaposlenje a da posle ne jure veze da im otvaraju radna mesta samo zbog njih...

Истина 

Ja bih ovakve tekstove zabranio, sa ovakvim naslovima, jer šire defetizam i loše utiču na moral omladine. Najbolje da im savetuju da se obeznanjuju od alkohola i ostalih supstanci. Ne studira se i ide u školu samo zbog posla već zbog sebe, da čovek nešto nauči. Znanje je jedino neotuđivo, sve ostale stvari su relativne i podložne promenama. Ko je snalažljiv uspeće i bez škole i obrnuto. Uspeh je relativna stvar, pare neće napraviti gospodina a i nestašica neće od gospodina napraviti dripca. Dripac će uvek biti dripac a gospodin gospodin.

e jeb'ga sad kocovicu...od kad je greh reci za govno da smrdi?
jel smrdi govno?
smrdi.
tacka.

Sta god da napisem ispascu ljubomorna...

U stvari... Hah!

Дабоме, проблем је што држава нема још једну агенцију која ће да се бави проценом шта деца треба да студирају и колико деце треба да студира. Уопште није проблем у покретању производње, градњи инфраструктуре, привлачењу инвеститора...

Nisam znala da su pravo i ekonomija proizvodne delatnosti... kao i gro drustvenih fakulteta.. 

Од производње све почиње. Она доноси радна места (па и за правнике и економисте, јер и свакој фабрици треба администрација која ће да се бави папирологијом) и самим тим људима паре. Кад људи који ту раде имају паре, више користе којекакве услуге. Кад тим људима треба више услуга, други људи крећу да се баве  више и којекаквим услугама. И ето нових радних места и нових фирми којима требају економисти и правници да завршавају папирологију.

problem Srbije je sto sve pocinje od administracije.
vazda bilo...