Dobra bi bila stvar da se organizuje više prakse u državnim institucijama, gde bi onda u skladu sa učinkom na toj praksi u javnim preduzećima i drugim državnim bio apsorbovan određeni kadar po svakoj generaciji. Takođe, i za ostala preduzeća to treba uvesti kao ne obavezu, jer bi to bilo ipak suviše neliberalno i tu država ne bi trebala tako agresivno da se meša, nego nešto što daje poreske olakšice i motiviše sva ta preduzeća da putem određene selekcije na praksi dolazi do upotrebljivog kadra. Sada postoje određene olakšice za prijem novih radnika, ali to je ipak sporadično i nije napravljena ta veza sa praksom gde bi se i poslodavci mogli odlučivati za najperspektivnije radnike. U komisijsko ocenjivanje rada zaposlenih trebali bi da budu uključeni pored menadžmenta gde je praksa sprovođena i predstavnici obrazovne institucije i eventualno sindikata, kako se ne bi dešavalo da najbolji radnici na praksi izvise a zaposle se oni koji imaju vezu, osim ako zapošljavanjem određenog duduka potencijalna korist za preduzeće može biti veća nego što bi je doneo dobar radnik udarnik, zbog određenih lobiranja i dovođenja npr. značajnih kupaca po tom osnovu. To treba transparentno istaći i ukoliko se te tvdrnje(koristi) u obrazloženju angažovanja(lobiranje) ne ostvare onda da odgovara onaj ko je angažovao tog radnika zbog pričinjene štete. Ovo je deo za državna, privatnik sam odlučuje koga će da zaposli.

Znači to bi išlo ovako: smanjiš broj visokoobrazovanih i automatski si smanjio broj nezaposlenih ?
Ili nasilno "usmeriš" ljude šta da studiraju (iako to niti žele da rade, niti znaju, niti vole a i ne ide im).

Znaš da bi bio dobar u svom poslu moraš da voliš to što radiš, plus to mora da te interesuje.

Obrazovani ljudi imaju uvek veće šanse da počnu neki privatni posao ili slično od neobrazovanih.

Uz to razmišljanje:
"Dzaba da pustis tolike ljude da studiraju samo da bi oni upisali sta hoce i zavrsili ako posle ne mozes da im nadjes posao. "

"Ono, nastancujes na hiljade strucnjaka pa im otvoris radna mesta."

Jeste komunističko. Posao države nije da stvara državne firme i slično, nego da stvori uslove za lako otvaranje održavanje i funkcionisanje privatnih firmi.

To bi islo tako sto upises onoliko koliko ti treba a ne onoliki broj ljudi koji hoce da studiraju.

Niko ne prisiljava nikoga, drzavi ttreba odredjeni broj kadrova i toliko se skoluje. Posao obrazovanja nije da cini gradjane srecnim tako sto ce se skolovati zasta oni hoce vec da skoluje ljude za koje se pokaze da u momentu ima posla. Tako se i stvara pravilno obrazovanje koje je u sadejstvu sa dalji profesionalnim radom.

Danas privatni posao mozes da pocnes sa bilo cim. I ne treba ti skola...

Kao sto rekoh, posao drzave u obrazovanju je da stvori izvestan broj strucnjaka koji trzistu rada trebaju. To ukljucuje kako drzavne tako i privatne potrebe. Komunisticki je upravo ovo stancovanje koje je i dovelo do ove statistike gde imas 68000 visokoobrazovanih na birou a svake godine ti "izadje" jos 46000 od kojih ce vecina ostati na istom.

Država najveću štetu ima samim tim što ljudi koji se ne zaposle odu preko. Tako da godine odgajanja, beplatnog školovanja i dr. odu niz vodu. Procenjuje se da se troškovi gledano od rođenja do formiranja radnika(fakultetski obrazovanog) kreću od 100.000 do 500.000 dolara u zavisnosti od stila i načina života. Od toga država direktno participira preko 50%. Smatra se da je od devedesetih do danas otišlo preko 200.000 visokoobrazovanog kadra prekO, pomnožite to sa brojkom od 100.000 zelembaća i zavrteće vam se u glavi. A to je samo trošak formiranja kadra, gde su propuštene koristi od njihovih učinaka za 40 godina radnog staža. Zato, država barem na državnim fakultetima sa svim studentima na budžetu treba da potpisuje ugovor kojim se student obavezuje u slučaju da nakon navršenih studija ode preko plati državi iznos za cenu studija(za strance pošto ide tamo da radi) i određeni iznos diskontovanog toka propuštenih koristi. Naravno mora da postoji klauzula da ukoliko država ne obezbedi tim ljudima posao sa početnom zaradom u skladu sa prosekom te branše na republičkom nivou, onda mogu bez ikakve naknade državi da odu. Na taj način, država će se stimulisati da najkvalitetnijim ljudima nađe posao, a oni koji hoće da idu preko u startu će da plate svoje školovanje ili ga obave u inostranstvu i tako obezbede mesto na studijama ljudima koji svoju perspektivu vide u Srbiji.

Danas sam nešto inspirisan...

A cijim parama to "drzava" placa necije obrazovanje? A ta "drzava" ima vise vajde od strucnjaka koji su otisli u inostranstvo nego od onih koji su ostali.

To što si napisao je vožnja nizbrdo. Smanjuješ broj obrazovanih -> investirori vide da nema dovoljno istih i odlaze.
Ti opet smanjiš broj, oni još više odlaze.


Novac se izdvaja iz budžeta i  od poreza na lične dohodke (što će reći da su svojoj deci roditelji, ako su zaposleni platili obrazovanje).

A što se strucnjaka tiče, njihovo je pravo da odu u instranstvo, jedan deo njih inače donosi ugovore i poslove u Srbiju. Njihovo je pravo da odu, ako to hoće.


Tako je  naročito nešto vezano za visoke tehnologije i slično  .

Uzmi recimo razliku u poljoprivredi, kolike prinose ostvaruju dobra kojima upravljaju visokoobrazovani (u sevtu) a koliki su ti prihodi kod nas (nekada su bili isiti ili jači, ali to je bilo nekada pre 91').

Netačno dobri Ilija, dokazano je da najmanje doznaka šalju visokoobrazovani ljudi koji odu preko, praktično ništa, jer se trude da se tamo skuće, a valjda i egoizam ide sa obrazovanjem, na žalost. Za razliku od njih dobri radnici zanatlije, šalju poslednju crkavicu svojim porodicama u glavnom sa namerom da naprave kuću ili im jednostavno pomažu u prevazilaženju egzistencijalnih problema. Država plaća državnim parama, a državnim parama koje se prikupe od poreza i doprinosa, carina, prodaje državnih preduzeća, učešća u dobiti kod preduzeća gde je država vlasnik dela kapitala i dr. i dr. Državnim parama se plaća ono što je u državnom interesu, a u državnom interesu nije da nekoj drugoj državi besplatno edukuje i prosleđuje kadar, kao što ne bi bilo da besplatno izvozi bilo koje druge proizvode ili usluge. Sve to spada u faktore proizvodnje. Takođe, ovo ima još veću težinu jer značajno snižava i borbenu gotovost nacije, kao i ukupan broj stanovnika, što dugoročno eksponencijalno utiče na smanjenje broja njihovih potomaka. Od tih 200.000 za npr. 100 godina bi nastalo verovatno 3 puta više ljudi, 3 puta više vojnih obveznika i dr. i dr. Eksponencijalna funkcija je veoma nezgodna jer ima brz rast ili pad.

Nisi u pravu. Ne očekuješ valjda samo prihode od doznaka. Prihod ti je i otvaranje nekog pogona ili preduzeća u Srbiji, prihod je i dobar ugovor (izvozni). Tako da ti jedan recimo informatičar (konsultant) može zaposliti recimo 20 ljudi u Srbiji. To je mnogo, mnogo više od doznaka.

и ово се зна годинама уназад и сад треба да ми буде жао младих студената економије који сами изабраше шта ће да студирају, без да им је ико од држаних посленика претио пиштољем док су подносили пријаве?


ово нам говори колико је држава омашила у стратегији образовања ... а мене живо занима статистика у последњих неколико година ... колико више кандидата се пријављује за правни и економски него ли што има понуђених места ... па да стекнемо утисак колико би раја омашила у избору кад би им се дало на вољу  

To sto sam napisao je kakvo bi realno stanje trebalo da bude. Upravo zato sto se ljudi skoluju samo da bi se skolovali smo i doterali do stanja koje se opisuje u uvodnom tekstu...