Čekanje



Čekam u senci jednog starog duda
Da mesec zađe i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
Da siđeđ k meni čežnjivom i samom.



Čekam, a lenjo prolaze minuti,

I sati biju na tornju daleko.

Već zora sviće, blede mlečni puti,

A ja još čekam - i večno bih čeko!



O, šta je to što mene veže sada

Za jednu put, za jedan oblik tela,

I što mi duša zatreperi cela,

I sva nemoćna izdiše i pada.



Kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem

Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,

Kao da svakog časa život dajem,

Prilazim tebi pun pobožnog straha,

Posrćem, klecam, dokle me privlače,

Ko provalija tamna i duboka,

I dok se strašnim prelivima mrače,

Tvoja dva crna neumitna oka...

Kako znas da pogodis sa svakom pesmom?!
Da li ti to meni citas misli?!
Hocemo li sve Rakiceve pesme da postavimo?! :wink:

Sentimentalna pesma


Po mesecu ti šaljem uzdah jedan,
Po tom u cežnji bratu. Nek ti rece,
U tuzni cas kad zimsko pada vece.
Da sam ko Azra, bled, veran i predan.
I šta bi on, taj mesec, kome poju
Od Indije do vecitoga Rima
Cežnjivu svetlost i sanjivu boju
Svi pesnici na jezicima svima,
Kad ne bi tako u gluhoj samoci
Tešio srca što se cežnjom guše
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci
Vezivao sve rastavljene duše!
I sad, kad sine ta starinska Luna
I setne zrake prospe mojom sobom,
Ja cudno prenem i, ko da si tuna,
Sva duša moja zamiriše tobom...

Ja tebi mozda, ali ti meni nikako...

VEČITI PUTNIK

 

Ja sam bio stvoren,Gospo,da se rodim

Da živim, i umrem, sve u istoj kući,

Da celog života, nikud nemičući,

U istome kutu razgovore vodim.

 

A ja belim svetom rasuh život ceo;

I na obalama gde je večna plima,

I u svakom gradu, svakom mestu, ima

Po kap moje krvi i mog srca deo.

 

Ko raskinut đerdan,snizali se moji

Dani, razbacani, tuđi jedan drugom,

I u lutalačkom mom životu dugom

Nigde jedan spomen uz drugi ne stoji.

 

Sad sam silom ćudi, Gospo, ne znam čije,

Na severu mrtvom, gde se mrzne more,

Gde ni jedna ptica propevala nije,

Gde prastare šume nikad ne šumore.

 

I gde snežne jele što proleća broje

Kao bele duvne nepomično stoje…

Sve su jutros jele obvijene snegom,

I drvene kuće, ko od snega cele,

Pod crkvenim tornjem spokojno se bele,

Ko šatori beli pod pobednim stegom.

 

No misao moja nije tako bela,

U meni se budi opet čežnja stara,

I šapćući tajno, ko večernja vrela,

Pred očima mojim stare slike stvara.

 

I ja vidim druge predele, i boje

Druge, s puno sunca, s dve goleme vode,

Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje

I brodovi puni u daljinu brode.

Gde nad mirnom vodom, u večernje vrele,

Bde starinske kule s mrke citadele…

Nazalost jos nisam naucila da citam misli, zato mi moras reci sta mislis inace nikada necu pogoditi

Nauci ili nikad neces saznati...
Ja pricam u jeziku simbola koji su vrlo jasni onima koji me znaju makar u jednoj dimenziji...
Eto recimo priseti se sta si mi rekla oko nekih stvari...  recimo dobio sam 4 iz matematike na popravnom...
Vidis ja jos uvek cekam... a sve vise se pitam zasto i koga...

Misli tesko da cu ikada nauciti da citam, jedino sto mogu da naucim jeste da citamm nekoga ali to ne moze preko ove glupe bezlicne masine. Trebas da budes tu pored mene, da me pogledas u oci, e onda i samo onda cu moci da znam sta mislis...
Znam ja sta sam rekla, a znam i ti sta si rekao.
Svaka cast za matu, na mene je red da odrzim obecanje.
I znam koga cekas, ali prevario si se u jednoj stvari, cekao si pogresnu...

Ja sam bio... a ti si me odgurnula i oterala...


Nikoga pre tebe ja nisam cekao, a i ti samo preko ove masine delujes kao pogresna... da te okrenem da mi cujes glas? sve ovo sto si rekla pasce u vodu...

ANĐEO LJUBAVI              


Šta zvoni tako milo tihom ponoći tajnom,
    Kao da rajsko čedo s usana pjesmu kreće?
    Ili slavujak mali sanjivo njiha cv'jeće
         S pjesmom uzdisajnom?

S talasa biserne r'jeke, na lahorovom krilu,
    Šalju l' sirene bajne pozdrave čarnoj noći?
    Il' zvukom frule sjetne pastirče u samoći
         Draganu zove milu?

Bude li zvjezdice sjajne u plavetnom svemiru
    Vječnosti neumrloj zanosne himne svoje?
    Slaveći čednost tvoju, to anđ'o ljubavi poje,
         I svetu grli liru.


Voljena sam i volim, neka i vas dodirne anđeo ljubavi!