ne znam

E a ko do toga dodje,ja palim za Bech!!!

 

ee,dosad su predvidjali toliko Sudnjih dana da je to vec postala moda...mislim i ja verujem da ce kad-tad doci-jebi ga,i planeta se ugasi-fizika,ali cak i da dodje do sudnjeg dana,to ce biti ili dosta kasnije ili nikad nece ni doci...toliko su puta lupetali da ce nas lupiti meteor,pa kad bi prosli i zaobisli granicu atmosfere za Milijarde,ne milione kilometara ,a oni predvideli udar,onda bi se samo ucutali...
ovde ima dosta i stvari vere,ali poenta je da su to lupali 300 puta i nista...verujem u sve dok se ne dokaze suprotno,znaci svaku teoriju treba prihvatiti,ali kada su to ovakve paranoicne gluposti koje naucnici lupaju,onda je to preterano...naravno da naucnici sigurno znaju mnogo vise nego ja,ali ovo je smesno...
a tokom 70'posle izlaziranog snimka sletanja na Mesec,svi su mislili da je top pravo sletanje i svako je mislio da cemo do kraja veka ziveti na MArsu...

O nekoliko puta pominjanom kalendaru Maja

Jedna od sacuvanih knjiga Maja, Dresden Codex, uglavnom je posvecena astronomskim pojavama. Analizom teksta  može se ustanoviti da Maje opisuju kretanje i vidljivost na nebu slijedecih planeta: Venere, Merkura, Marsa, Jupitera i Saturna.
Uz simbolizam Venere se javlja sekvenca sa slijedecim brojevima: 236 dana, 90 dana, 250 dana i 8 dana. Zbir dana je 584 sto odgovara Venerinom sinodickom ciklusu. Prvi broj od 236 dana odgovara vidljivosti Venere na istocnom nebu (posmatrano iz Srednje Amerike) kao "jutarnje zvijezde". Drugi broj od 90 dana je period kada Venera nije vidljiva, jer je "skrivena" od Sunca. Treci period traje 250 dana kada se Venera pojavljuje na zapadnom nebu kao "nocna zvijezda". I, na kraju, cetvrti period od 8 dana je period kada Veneru ponovo skriva Sunce.
Pet ovakvih perioda traje ukupno 2920 dana i poklapaju se sa osam zemaljskih godina.
Kodeks daje podatke za vidljivost Merkura koji ima ekscentricnu elipticnu putanju. Zahvaljujuci ovakvoj putanji sinodicki ciklus Merkura traje od 104 do 132 dana.
Ciklusi solarnih eklipsi te punog i novog mjeseca se daju u Kodeksu. Mjesecevi ciklusi su primjer kako su Maje riješile problem njegovog trajanja. Moderna astronomija je utvrdila da lunarni mjesec traje tacno 29,53059 dana. Dakle, manje od 30, a više od 29 dana. Astronomi Maja su utvrdili da se 4400 dana može prikazati kao 149 mjesecevih ciklusa što odgovara cifri od 29,53020. To je, ocigledno, bilo i više nego dovoljno da se minimizira diskrepancija izmedu 29 i 30 dana.
Takode, opisuju se izlasci planeta (Merkur, Venera, Jupiter, Mars, Saturn) nakon konjukcije sa Suncem. Tada su planete vidljive na jutarnjem nebu prije suncevog izlaska. Ovi periodi su važni, jer odreduju dužine sinodickog trajanja za pojedine planete. Primjera radi, astronomi Maja zaokružuju sinodicki ciklus Marsa na 780 dana (preciznije radi se o 779,936 dana).
Drezdenski kodeks daje precizne opise kada se dvije planete, vidljive sa Zemlje, nadu u istoj liniji prekrivajuci jedna drugu.
Isto tako, Kodeks tacno odreduje solsticije i ravnodnevnice.
Pojedini istrazivaci svijeta Maja utvrduju da su Merkur i Jupiter bili od interesa za vladare Maja. Floyd Lounsbury je pokazao kako su za nekoliko vladajucih dinastija u Palenqueu bile važne pozcije Jupitera na nebu. James Fox i John Justeson su demonstrirali reference Saturna na drevnim glifima Maja.
Maje su svoj boravak na zemlji smještale u okviru "Dugog sistema brojanja" koji traje 13 baktuna (1.872.000 dana ili 5.128 godina). Svaki dogadaj se nalazi unutar ciklusa koji je poceo godine 3114 prije nove ere. Taj ciklus se završava 2012. godine.  Pet ovakvih ciklusa daju tacno trajanje Platonske duge godine (blizu 26 000 godina).
Palenqueu bile važne pozcije Jupitera na nebu. James Fox i John Justeson su demonstrirali reference Saturna na drevnim glifima Maja.
Maje su svoj boravak na zemlji smještale u okviru "Dugog sistema brojanja" koji traje 13 baktuna (1.872.000 dana ili 5.128 godina). Svaki dogadaj se nalazi unutar ciklusa koji je poceo godine 3114 prije nove ere. Taj ciklus se završava 2012. godine.  Pet ovakvih ciklusa daju tacno trajanje Platonske duge godine (blizu 26 000 godina).
Pitanje je koje nas ostavlja bez odgovora kako su Maje znale za ovaj kosmicki ciklus. Ocigledno da je on podrazumijevao da civilizacija ima koncept o (a) postojanju suncevog sistema, (b) postojanju galaksije kao kompleksnog skupa zvjezdanih sistema, (c) kretanju solarnog sistema unutar galaksije, (d) periodicnosti, odnosno zakonitosti tog kretanja.
Obicno se medju naucnim dostignucima Maja govori o njihovom kalendaru. Poznato je, naime, da su Maje racunale vrijeme Zemaljske revolucije (kretanja oko Sunca) u hiljaditi dio decimala. Arheologija tvrdi da su Maje ovo cinile bez preciznih instrumenata. I ne samo to. Maje su, imale kalendare mjesecevih mjena i eklipsi te vrlo precizna trajanja vremenskih putanja Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna.
Prema tvrdnjama vodeceg eksperta za dešifriranje jezika Maja, Linde Schelle ("Maya Kosmos", New York, 1993) kamene stele u gradu Maja Quirigua, u istocnoj Guatemali, opisuju dogadaje koji su se zbili prije 4,6 milijardi godina i prije 13 milijardi godina!
Daju li nam Maje time do znanja da su dobro znali kada je (a) naša Planeta nastala i (b) kada je zapoceo ovaj kosmicki ciklus (od "Velikog praska")?
Oficijelna historiografija piše o "opsjednutosti Maja sa racunanjem vremena". Nabrajaju njihove kalendare: (1) "Dugi", koji traje od nultog dana i godine 3114 p.n.e. do naše 2012 godine; (2) "Religiozni" kalendar od 260 dana koji se sastojao od 20
mjeseci po 13 dana; i (3) "Solarni" kalendar od 365 dana (18 mjeseci po 20 dana, plus dodatnih pet dana).
Ne osporavaju im se vrlo precizno izracunate solarne godine za planete u Suncevom sistemu.
Ponegdje se istice da fascinacija Maja sa vremenom nije naucna u našem smislu; njima je vrijeme bilo cirkularno i ciklusi bi se ponavljali ("vladari bi trebali ponavljati rituale i akcije svojih prethodnika").
U Centru za posjetioce observatorije Kitt Peak u Tucsonu (Arizona, SAD) nalazi se mural Maja sa slijedecim tekstom: "Maje su imale naucno precizniji kalendar u upotrebi nego što je današnji gregorijanski".
Ova cinjenica nije slucajnost.
Kalendar Zapadne civilizacije se bazira na godini od 365 dana. Svake cetiri godine se mora korigovati za jedan dan (dodaje se jedan dan u februaru). I ne samo to. Svakih 400 godina se mora dodavati po još jedan dan da bi se kalendar uskladio sa položajem Zemlje u Suncevom sistemu.
Na drugoj strani, Maje tokom 4000 godina postojanja njihove civilizacije nisu niti jedan put uskladivale (dodavale, oduzimale) dane u njihovom kalendaru.

mene ne ceka..a za vas ne znam 

He, da nas kovnuse ovi zadnji meteoriti, bilo bi mnogo lepo.

bogami ako izbije 3 svecki rat uskoro neverujem da ce nam pomoci podrumi kao 99te 

Па немора да буде обавезно нуклеарни рат.Ипсаљивање нуклеарки је помало кукавички потез који радиш када губиш и сумњам да ће се неко тек тако одлучити за исти ако може конвенционално да победи.

Ne verujem da ce doci do nuklearnog rata. Prevazisli su oni to. Sada im te rakete sluze za cenkanje. S druge pa strane ima svakakvih budala.

Eh, procitah sve ovo, pa mi pade napamet onaj vic kad kaze Mujo Hasi: "Mujo, kazu bice smak svijeta, sta cemo sad?" a Haso: : Kako sta cemo, vizu pa u Njemacku". 

Ali ljudi, ako i kataklizme bude, onda bar treba zauzeti lepu poziciju za posmatranje. Ljudi ionako nisu uspeli da savladaju smrt, do sada, pa onda bar treba savladati misao o toj neminovnosti, a to se trude vec hiljadama godina. Tako postoje razna verovanja, filozofije, teologije, religije. Treba nama savladati strah od smrti tj. prestanka svega sto sada znamo. Zemlja ce da prezivi kataklizmu, a mi i da prezivimo s njom opet cemo posle umreti. Da li cemo u kataklizmi sigurno umreti ili sigurno umreti bez nje - nema nikakve razlike sem u spektaklu.

Zato moj je predlog da se postave hiljade kamera, sve to fino snimi i memorise u satelitima u orbiti, a odatle emituje u kosmos. Posle neko to nadje pa bar zna sta se desilo, a mozda satelit da se programira da se spusti kada se klima sredi, pa prenese, poput bozanstava, onima sto prezive neko nasledje.

Ovakav scenario se mozda mogao i odigrati vise puta. Mozda smo mi stalno instruirani od nasih predaka na ovakav ili slican nacin. Mozda legende o bogovima koji silaze sa neba nisu legende, vec istinita prica. Ali ti vanzemaljci su mozda preziveli ljudi ili pak roboti, koji se vracaju da odrze ljudsku rasu u nekom obliku.

Pitanje je samo kada bi sada neko rekao ajde da posaljemo u orbitu izvestan broj parova, kako bi preziveli i nastavili vrstu, sta bi to izazvalo. Mucno je, ali je moguce. Mozda neko to i planira u tajnosti. I nije vazno ko su ti ljudi, jer razmere te kataklizme, potrle bi u svesti prezivelih seve gluposti - mozda je to to prosvetlenje i otvaranje ljuskih srca ka drugima. Tu se ljudska vrtsa ( koja je jedina svesna) opasuljuje i konacno ali kasno pocinje da ljubi bliznjeg svog (od ljudi pa do zivotinja i biljaka itd), jer sve je to bliznji nas. Posto izgleda mi to zaboravimo onda nas stvarnost, koju nikada necemo celu sagledati, povremeno podseca i uci.

Ako dodje do te kataklizme ja bi negde na planinu (ne radi spasa, vec dobrog pogleda), posto je decembar u pitanju onda lepo na Kopaonik, rakijica, meze (nevalja da se upijes na prazan zeludac) foto-aparat. Pred sam dogadjaj, kfica , cigara... adio Maaree, adiobella Napoliiii!

A ako ne bude, bar si merachio!