dobra ideja, samo je pitanje koliko će film biti dobar... glumačka postava ne obećava mnogo (uz častan izuzetak alana rikmana)...

  Reditelj i scenarista filma je izgleda imao to zadoviljstvo da ovu muziku sluša odmah posle objavljivanja na gramofonskim pločama kao što je red što može da znači da me očekuje ako ne odličan a ono bar pristojan film.
    A.Rikman je večiti filmski negativac, ne može taj kliše da ga zaobiđe. Možda prvi put u karijeri u ovom filmu zameni ulogu. Za ostale ne znam, treba ljudima dati šansu.
 

ako je imao zadovoljstvo da je sluša u samom CBGB-u, još bolje, treba dočarati duh tog mesta pre svega što je posve različito od muzike sa ploče...

  Slažem se sa tim iako mislim da nisam dobro protumačen. Reditelj mi bar po fotografiji i radnom stažu (nigde mu ne piše godište) izgleda kao neko ko se u to vreme poput svih tinejdžera i fanova nije zaustavio samo na slušanju muzike. Dobro je i to što je većina ljudi koji su tamo svirali još u životu tako da i oni mogu da opišu atmosferu kluba.

istina, ali CBGB je u to vreme imao malobrojnu publiku, tačnije, skoro pa nikakvu... ovim bendovima je dat jedini termin kad je bilo bezopasno pustiti ih, nedelja uveče, kada ionako nije bilo prometa... pa ako dovedu porodicu, devojke i prijatelje i oni svi kupe po piće, neka praše do mile volje... tako da su često bili i jedina publika jedni drugima, istovremeno učeći i ispomažući se međusobno... nadam se takvoj priči, bez ulepšavanja i naknadne pameti po holivudskom receptu, da se već tada znalo da će jednog dana biti veliki i slične bajke...

  Gradić u kom živim ima nekoliko klubova u kojim se sluša određena vrsta muzika, mogu samo da zamislim kako je to u Njujorku. Sećam se da sam negde čitao intervju jednog od pokojne braće Ramon u kom se spominje prvi koncert Ramonsa koji je bio baš u ovom klubu. Rekao je čovek da su sve što su imali odsvirali za 15 minuta i da je publika zanemela.
  Ne bih voleo da ovo bude još jedan holivudski šablonski film jer ovi ljudi to ne zaslužuju. Videću kad se pojavi prevod.
 

  Opis filma je tačan tako da neću izgubiti vreme u opisu filma kojim nisam naročito oduševljen.

  Autor filma je pokušao uz veliku pomoć A.Rikmana da životopiše K.Hilija koji je dao šansu ljudima iz 40.000 grupa da pokažu šta znaju i umeju. Toliko ih je sviralo u klubu koji je dotični osnovao. Sam Hili je izgleda bio neobičan čova, pravi Samarićanin koji je u večitoj besparici pored uloge afirmatora nepozantih bendova udomljavao i pomagao beskućnike koje je pronalazio na ulici. Sam klub je bio jedna podrumska jazbina čija je scena bila opasna po život i pravo je čudo kako su neki preživeli binu koja se urušava ili strujne udare. Da nisam viđao slične pomislio bih da je to preterivanje.

  Sve u svemu ovo je moglo mnogo bolje i bez komparacije sa nekim britanskim filmovima sa sličnom tematikom koje sam gledao.