ako neko zna gde ima da se skine ovaj film nek mi posalje pp 

Crni Gruja i kamen mudrosti
Mi nismo andjeli 2,3
Mrtav ladan
Potera za sreckom

Kakve su gluposti izlazile,a siguran sam i da ce izlaziti,ovaj film zasluzuje pohvale iako nije ispunio ocekivanja

Ovako, reći ću da je film ok, ali samo na osnovu toga što mi ni u jednom trenutku u bioskopu nije bilo dosadno
U suštini je glupa radnja (pogotovo kraj), ali je zabavno

Mnogo polemike ima oko kraja...Film sam gledao 2 puta i drugaciji se utisak stekne kad se gleda drugi put,jer prvi put kas se gleda,svi gledaju efekte,fotografiju,golotinju,malo ko bas poveze dogadjaje...Mislim da kraj jeste nedorecen,ali...Da je kraj bio onako kako je pisalo u scenariju(vencanje Dragoljuba i Ognjenke),malo bi bilo glupo,jer joj je umrla sestra,a ona sad da pravi svadbu,hmm...Ovako nam ostaje Ognjenka sama,bez sestre koja joj je,iako mladja,ipak bila neki oslonac u zivotu...Ostaje sa Dragoljubom koji je voli,ali koji jedva ceka da skoci sa Palate Albanije...Otisla je u Beograd,upoznala slavu i sjaj,ali cim zasvira negde Carlston,ona se seti sestre,babe i Pokrpa,zbog toga svaki Carlston koji svira,svira samo za nju...

P.S. Ona pesma kad prizivaju duh babe Boginje mi zaustavila disanje !!! Pesmu peva Olivera Katarina...

Probaj preko torenta ako imas.Usput kakvi su vam prvi utisci na reklamu filma ustvari ako je neko gledao...

Moram da priznam da se meni film jako dopao...isprva kad sam izasla iz bioskopa bila sam fascinirana specijalnim efektima uopste kako je film odradjen...a naglasavam da se tim stvarima uopste nesto ne odusevljavam...a onda posle nedelju dana sam pocela da razmisljam o samoj sustini film i mogu reci da je film vrlo dubok...vec je neko spomenuo pesmu koju peva Olivera Katarina koja je zaista vrlo dirljiva...u svakom slucaju obavezno cu pogledati film jos jednom u bioskopu..

Moracu da ga odgledam...

   Ne mogu da se oduprem utisku da je vecina ucesnika u diskusiji, uzela zdravo za gotovo to sto je Charleston objedinio neke vrednosti koje ne krase bas mnogo domacih filmova. Posebno u poslednjih dvadeset godina. Briljantnu fotografiju, sjajne vizuelne efekte, neobicne kostime, nadahnutu muziku...
   Moram priznati da sam i sam posle prvog gledanja bio zatecen.   Uzivajuci u neobicnim i ponekad veoma poeticnim vizuelnim resenjima, gubio sam na mahove, narativnu nit filma. Da li se to desilo zbog predizajniranosti kadrova ili ja jednostavno nisam bio spreman na ovaj neocekivani upliv neobaroka u srpski film, jos uvek mi je tesko da procenim.
  U jedno sam siguran. Film me nije ostavio ravnodusnim, i posle nekoliko dana odgledao sam jos jednu projekciju. Zacudo, drugo gledanje ostavilo je na mene snazniji i doreceniji utisak. Nameravam da ga odgledam jos jednom pre skidanja sa bioskopskih repertoara jer ovo nije film koji se moze bez gubitka prenetoi na neki video format. Nadam se da ce ovaj film probiti led s nekim HD izdanjem kada za to dodje vreme.
   Umesto sto se takmicimo ko ce pronaci vise zamerki, bilo bi bolje da pozdravimo ovo neobicno ostvarenje, koje u Srpskoj kinematografiji nema pravog predhodnika, u nadi da nece ostati bez naslednika.