Чанак позвао следбенике да се сукобе са неонацистима

TEMA „NEDELJNOG DNEVNIKA”: NACISTI MARŠIRAJU

Najava marša neonacista 7. oktobra novosadskim ulicama nije ništa drugo do bumerang srpskoj vlasti koja nije mogla ili htela da na vreme zaustavi “mangupe” iz naših redova koji su pre samo dve godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu započeli igru koju sada nastavljaju. Znalo se dobro, ili se bar moralo znati, da ne postoje istorijska pravila kada se ponavljaju nacističke i fašističke ideje, ali da je pravilo da u trenucima političke, ekonomske i društvene krize ekstremni pokreti, bilo levi bilo desni, dobijaju na snazi.

Jednostavno, za bolesne frustacije i ideologiju zla najpovoljniji “teren” i jeste nesređeno društvo, ono u kojem su građani nezadovoljni i na ivici preživljavanja.

Nije problem “otkud nacisti u Srbiji” jer njih ima svuda u Evropi. Moglo se očekivati da se u jakom desničarskom talasu koji se praktično kreće po celoj Evropi pojave neonacisti i kod nas jer mi, barem u tom delu, pratimo evropska kretanja, ocenjuje za naš list profesor LJubiša Rajić.

- Neonacisti u Evropi imaju dugu traiciju . Oni su dugo vrlo aktivni u pojedinim državama zapadne Evrope. U Švedskoj ima tridesetak takvih grupa, imaju svoje bendove, izdavačka preduzeća, legalizovane prodavnice. Tamo to nije problem jer ih država “posmatra” i drži na dobro određenom mestu u društvu. Daleko veći problem je da se neonacisti javljaju u slovenskim zemljama jer se dobro zna da su nacisti Slovene definisali kao manje vrednu rasu. Pa neonacisti su se pojavili i u Izraelu iako su Jevreji bili njihove najveće žrtve jer su bili označeni kao bezvredna rasa! Nije kod nas suštinski problem to što su se oni pojavili, jer se to moglo očekivati, nego u tome što skoro nikakav pokušaj nije učinjen da se oni politički razgolite i suzbiju. Nekakva policijska mera je potrebna ali ona ne rešava problem nego njegovu posledicu trenutno sanira. Očigledno je da ne postoji volja političkog vrha u Srbiji da se ova pojava zla zaustavi - ističe profesor Rajić.

On smatra da narodnjačke stranke nemaju volju da se uhvate u koštac s problemom koji se nadvio nad Srbiju, ali dodaje da ne vidi čak ni veliku zabrinutost Demokratske stranke da se sa ovom pojavom politički obračuna.
- Ne mogu se ničim oprati nedićevci i ljotićevci koji su sarađivali sa nacistima, ali i to se radi da bi se zataškali oni koji jesu bili fašisti i činili zlo. Kada se to sve ima u vidu onda se i najavljeni marš nacista u Novom Sadu ne može drugačije oceniti nego kao nesrećni skup srpskih okolnosti i opšte rehabilitacije desničara i nacista u Evropi. Može sada policija i zabraniti skup u Novom Sadu ali oni će se pojaviti na nekoj drugoj strani. Može da se zabrani neka organizacija ali oni će se ponovo organizovati pod drugim imenom i tako u nedogled, odnosno sve dok ne bude jasne političke akcije protiv njih. Za sada vlada ne pokazuje volju za tu političku akciju i zato će se ova igra nastaviti. Današnje ćutanje vlade znači odobravanje takvih pojava. Ako Koštunica u ovom slučaju ćuti, on odobrava neonacistički skup u Novom Sadu. To odobrava i ministar Jočić ali i Demokratska stranka koja je u vladi a ćuti - zaključuje profesor Rajić.

Nacisti u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata nisu postojali, ukazuje istoričar Čedomir Antić, dodajući da su postojale neke marginalne grupe kao što je LJotićev “Zbor” i neke druge koje nikad nisu ništa predstavljale na srpskoj političkoj sceni niti su imali veći broj pristalica.
- Sadašnji neonacisti su vrlo čudne organizacije koje postoje u skoro svim demokratskim državama i to već nekoliko decenija. One imaju onoliki uticaj u narodu koliki dozvole mediji. Naime, nalaze se na margini društva i sve dok otvoreno ne krše zakone o njima niko ništa ni ne čuje. Demokratske države ih ne zabranjuju ali ih jednostavno kontrolišu u pravo vreme i sa pravom dozom. Za državu je loše da apriori zabranjuje takve organizacije prosto zato što demokratija podrazumeva donekle i svoju sopstvenu zloupotrebnu, odnosno da svako ima pravo da veruje u nešto i čini ono što želi ali sve dotle dok ne organičava pravo i slobodu drugih ljudi. Suština demokratije je da se omogući svakom da iskaže sebe ali je njena suština i da mu ne dozvoljava da krši zakone i prava drugih. Dakle, i u drugim državama postoje takve organizacije, neke su pretvorene u tradicionalističke desničarske stranke koje su čak ušle i u parlament ali je važno da država i javnost imaju svoj stav prema njima. Država ne sme dozvoliti da se takvi pokreti otmu kontroli i da počnu da stvaraju svoje paravojne formacije, da jurišaju na neistomišljenike, rasturaju skupove drugih organizacija i slično. S druge strane, javnost treba uvek da bude na oprezu i osudi svaku organizaciju koja nije dozvoljena - objašnjava Antić.

Na pitanje zašto ljudi u državama koje imaju evidentno antifašističko opredeljenje veličaju nacizam, a pogotovo mladi koji su se rodili nekoliko decenija nakon njegovog krvavog pira, Antić odgovara da je demokratija samo najmanje loš sistem od svih koji postoje u savremenom svetu:
- Nesporno je da je Francuska antifašistička država, ali i u njoj kao takvoj pre pet godina je u drugi krug predsedničkih izbora ušao nacistički kandidat Lepen. Tek kada se to dogodilo Francuzi su se “probudili” i sva zvona su zazvonila da se napravi koalicija antifašista da ga pobede u drugom krugu. Naravno, on je na izborima učestvovao demokratski jer je iza sebe imao podršku birača i to niko ne može da spreči. Zato je važno da postoji jaka država koja može sve da prati i reaguje u pravo vreme i sa pravim potezima. Mi to nemamo. Nedavna sociološka istraživanja su pokazala da je sadašnja politička elita kod nas zatvorenija nego komunistička što je paradoks jer mi sada imamo demokratske izbore i slobodu javne reči. Problem je što je čitava komunistička elita postala ili politička ili ekonomska elita Srbije i prosto nema čoveka koji ima više od 100 miliona dolara u Srbiji a da nije sin nekog komunističkog funkcionera ili da i sam nije bio komunistički funkcioner. Kada je to već tako, a jeste, onda mladi ljudi dolaze do zaključka da nije valjao komunizam ali da ne valja ni demokratija pa se onda iz istorije vade neke ličnosti i organizacije sa kojima se poistovećuju i traže spasioca tamo gde ga ne bi smeli ni trebali da traže - zaključuje Antić.

Ko ćuti o nacionalizmu, mora i o antifašizmu

Profesor dr Todor Kuljić ističe da je odavno uočeno da onaj ko raspolaže monopolom na tumačenje prošlosti kontroliše i sadašnjicu i nameće sliku budućnosti.
- Budući da je fašizam nelagodna tema za svaki nacionalizam, svedoci smo relativizovanja, banalizovanja i trivijalizacije antifašizma na službenom nivou: od novih udžbenika istorije do Ravnogorske spomenice. Treba bez okolišenja postaviti pitanje da li nacionalista može biti anftifašista? Teško, jer dosledni antifašizam brani jednakost svega što nosi ljudski lik. Četničko etničko čišćenje i nedićevsko-ljotićevski antisemitizam jesu s druge strane antifašističke barikade. Već samim tim je etnocentrični antifašizam sporan. Prosto rečeno, ko neće da govori o nacionalizmu trebalo bi da ćuti o antifašizmu - ocenio je profesor Kuljić.

Evropska uzbuna zbog neonacista

Nedavno je i Evropska unija pozvana da se razračuna sa ekstremnom desnicom, a povod za to je nezadrživo rastući broj neonacističkih i rasističkih izgrada širom Nemačke. U raspravi koja je vođena čulo se da se Nemačka svrstava među pet evropskih država u kojima je skretanje na krajnje desni politički kolosek evidentnije nego drugde. Zapadni komentatori su ukazali da nekažnjeni ili blago sankcionisani ekstremizam, pre svega zdesna, utiče na rast radikalizma u Evropi pominjući “evropski virus”. Po njima virus pogađa zemlje u kojima se široki slojevi stanovništva suočavaju sa padom standarda i uskraćivanja socijalnihz prava. Od Nemačke, preko Italije, Francuske, Danske, Holandije do Austrije. Situacija nije bolja ni u državama bivšeg evropskog istoka. U Mađarskoj se formirala paravojna “Mađarska garda”. NJen moto glasi “Mađarstvo bez samoodbrane bilo bi izloženo napadima celog sveta”. U Bugarskoj su pogromi protiv Roma sve učestaliji. Nedavno je grupa “pravih Bugara” pretukla do smrti jednog romskog dečaka. Nacionalisti su istakli da je ovo početak rasne borbe i najavili osnivanje “ anticiganske milicije” po ugledu na Kju-kluks-klan. Slične pojave registrovane su u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji.

Nedeljni dnevnik
LJubinka Malešević