Čanak: Lavrov preti Srbiji građanskim ratom :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Lavrov: Ako Srbi podrže zahteve EU to je onda izbor naroda

Beograd -- Sergej Lavrov kaže da se Moskva ne protivi približavanju Srbije i regiona EU, ali da je izbor koji Brisel stavlja- ili Rusija ili Zapad, pogrešna politika.
Uoči Vaše posete Beogradu, recite nam sa kim ćete se sresti i koje će teme biti na dnevnom redu.

SL: Program predviđa susret sa predsednikom, premijerom, potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova, a predviđeni su i kulturni događaji posvećeni godišnjici naših odnosa, kao i poseta Hramu Svetog Save. Ivica Dačić i ja ćemo zajedno nastupiti pred javnošću. Na dnevnom redu su tradicionalno bilateralni odnosi u svim aspektima. Pre svega ono što se tiče naše saradnje u trgovinskim, investicionim, ekonomskim pitanjima.

Teško da ćemo se udubljivati u te teme jer postoji Međuvladin komitet za ekonomsku saradnju koji uspešno radi i na čijem čelu je Dačić sa srpske strane. A mi ćemo se koncentrisati na humanitarne, kulturne veze, na naše redovne političke konsultacije. Osnovnu pažnju posvetićemo međunarodnim pitanjima, situaciji u Evropi i na Balkanu, našoj saradnji u UN. Naravno, govorićemo i o neophodnosti potpune realizacije Rezolucije 1244 SB UN, koja se tiče rešavanja kosovskog problema.

Kako se prema Vašem mišljenju zaoštravanje odnosa Rusije i Zapada zbog ukrajinske krize odrazilo na Balkan i na odnose zemalja u regionu sa vodećim svetskim državama – Rusijom, SAD, EU?

SL: Ukrajinska kriza nije bila uzrok sadašnjih odnosa Rusije i Zapada, pre je posledica te politike, koju su zapadne zemlje, pre svega SAD, NATO vodile posle završetka hladnog rata. Kada je, umesto da iskoristi jedinstvenu istorijsku šansu i da formira istinski opšteevropsku strukturu bezbednosti i saradnje, Zapad napravio izbor u korist širenja NATO, uprkos svim tim obećanjima koja su davali rukovodioci SAD i mnogih evropskih država 1990. godine da se NATO ni za inč neće pomeriti prema našim granicama na Istok.

Da, to nije bilo zapisano u bilo kakvim sporazumima, pravnim dokumentima. Verovatno je to trebalo učiniti, ali je tada bio postignut takozvani džentlmenski dogovor, koji su naše zapadne kolege u suštini pogazile. Verovatno ćemo se ubuduće više truditi da shvatimo ko je džentlnem, a ko nije.

Ali, ti zvanični dokumenti iz američkih arhiva koji su bili sasvim nedavno otvoreni za javnost, nedvosmisleno pokazuju da su uveravanja, pri čemu čvrsta uveravanja, davana i u dijalogu SAD sa Sovjetskim Savezom, kao i u kontaktima Moskve i Berlina i Moskve i Pariza.

Tako da za nas ono što se desilo u Ukrajini nije bilo iznenađenje. Kako sam već rekao, to je bila posledica te linije koju je NATO izabrao: imao je tri talasa proširenja nakon što se završio hladni rat. I u svakom tom talasu vojna struktura NATO sve je bila bliža ruskim granicama.

Sada u tu igru žele da uvuku i Balkan, postavljajući balkanske države pred izbor: ili ste sa Zapadom ili ste sa Rusijom. Takav isti izbor su tražili da napravi i Ukrajina i tada je došlo do pukotine u ukrajinskom društvu, u ukrajinskoj državi, koja je dovela do neustavnog prevrata i naglog povećanja uloge radikala, uključujući neonacista u unutrašnjem političkom životu naše susedne države. To naravno, izaziva duboku zabrinutost, ali smo privrženi Minskom sporazumu i nadamo se da će ti sporazumi koji nisu bili džentlmenski već pravno obavezujući i učvršćeni rezolucijom SB UN - biti realizovani.

Evropska unija je nedavno donela strategiju proširenja po kojoj je Srbiji i Crnoj Gori obećano članstvo 2025. godine, uz ispunjavanje niza uslova. Glavni zahtevi za Srbiju su normalizacija odnosa sa Kosovom i dovodjenje spoljne politike u sklad sa politikom EU. To znači i uvodjenje sankcija Rusiji. Postoji li bojazan da će rukovodstvo Srbije napraviti taj korak, jer je stav predsednika Vučića da je prioritet spoljne politike Srbije ulazak u EU?

SL: Ne vidimo nikakav rizik u tome što zemlje balkanskog regiona, pa i druge zemlje na evropskom kontinentu žele da razvijaju odnose sa EU, sve do ulaska u EU. Njima izlažu uslove ulaska, a oni sami treba da procene koliko im ti uslovi odgovaraju i koliko odgovaraju nacionalnim interesima. Sami treba da prave zaključke o svrsishodnosti ovih ili onih dejstava u razvoju spoljašnih veza, ko god da je u pitanju.

Mi ne vidimo ikakve probleme sa tačke gledišta maksimalno otvorenog širenja zajedničkog ekonomskog prostora. Mislim da je nepravilno suprotstavljati odnose zemalja regiona, pre svega Srbije sa EU, sa odnosima koje razvijaju sa EAES.

Srbija i Rusija imaju Sporazum o slobodnoj trgovini, a pre par meseci počeli su pregovori Beograda i Evroazijske ekonomske komisije da se analogna zona napravi izmedju Srbije i EAES. Čini mi se da je to pragmatičan, otvoren prilaz Beograda koji teži da iskoristi prednosti i na Zapadu i na Istoku.

EAES je veliko tržište, sa 180 miliona potrošača, i ima dobre infrastrukturne mogućnosti kao i generalno u drugim oblastima. To što EU ističe zahteve bilo kom kandidatu da se priključi zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici EU, posledica je iste te filozofije i mentaliteta, što povećava napetost u Evropi, a time su se rukovodili i oni koji su širili NATO, zahtevali od evropskih zemalja, od Ukrajine da prave izbor - ili ste sa Zapadom ili ste sa Rusijom.

To je veoma pogrešna praksa. Žalim što je EU u nameri da proširi svoj uticaj išla tom logikom. Ta logika se ispoljila i u programu koji se zove Istočno partnerstvo. EU ga je formulisala pre nekoliko godina za šest postsovjetskih država, i bez obzira na suprotna uveravanja, u praksi se taj program realizuje na osnovu istog tog ultimatuma - ili ste sa Rusijom, ili ste sa Evropom.

Loše je što naše evropske kolege iz Brisela nastavljaju tako da misle. Mi bismo radije da se vrati ta koncepcija koja je višekratno saopštavana u Briselu i u drugim evropskim prestonicama, počevši još od Francuske kada je Šarl De Gol istakao svoju koncepciju jedinstvene Evrope od Atlantika do Urala.

Sada mi već govorimo o Evropi od Lisabona do Vladivostoka. I, sasvim nedavno, ponovo je potvrdjena aktuelnost te filozofije. Koliko znam, nakon medjupartijskih pregovora u Nemačkoj, u program buduće koalicione vlade uključena je tačka o neophodnosti guranja ideje o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostranstva od Atlantika do Tihog okeana. Tu bih spomenuo i tek započete, i još malo stidljive kontakte, mada još na tehničkom nivou, izmedju Evropske komisije i EAES, što je do nedavno Brisel pokušavao da izbegava.

Zato je, čini mi se, ova tendencija najdugoročnija i najperspektivnija: ne razmišljati o stvaranju nekakvih zatvorenih Alijansi, u vojnopolitičkoj sferi, u ekonomskoj, već gledati na stvari šire, i kao minimum na period koji je duži od četiri godine, odnosno do narednih izbora u ovoj ili onoj evropskoj državi i videti perspektivu. A perspektiva se otvara veoma pozitivno ako se svi budemo rukovodili interesima zajedničkog rada radi naših sopstvenih gradjana u svakoj državi i na evropskom kontinentu u celini.

I meni se čini da politika srpskog rukovodstva polazi upravo od toga, i da nikada predsednik Vučić, govoreći o prioritetu ulaska Srbije u EU, nije govorio da će to biti učinjeno na račun Rusije. Suprotno, on je isticao da će ruski pravac spoljne politike, ruski pravac saradnje, ostati veoma važan za Srbiju i ja sam uveren da to odgovara interesima srpskog naroda.

Ali, analitičari u Srbiji smatraju da predsednik Vučić neće još dugo moći, kako kažu, da sedi na dve stolice i da će ubrzo morati da napravi izbor.

SL: To će biti izbor rukovodstva Srbije i ja sam uveren da će taj izbor biti napravljen uz puno razumevanje odgovornosti pred srpskim narodom. Ako zahteve koje postavlja EU gradjani Srbije podrže, to će biti izbor srpskog naroda. I predsednik, kao i bilo koji državni lider treba da se rukovodi raspoloženjem svog naroda. Mislim da predsednik Vučić tu odgovornost oseća u punoj meri.

U poslednje vreme u EU objašnjavaju povišenu pažnju za Balkan širenjem uticaja u tom regionu Rusije, Kine, Turske. Da li taj uticaj zaista raste? I kako Rusija vidi svoje prisustvo u regionu - političko, vojno, ekonomsko?

SL: Svoje prisustvo na Balkanu vidimo isključivo konstruktivno. Ne osećamo nikakvu zabrinutost zbog zemalja koje ste pomenuli, kao što su Kina, Turska, pa i druge države koje pokazuju interes za razvoj saradnje sa balkanskim državama. U vremenu globalizacije ne vidim nikakvih prepreka za saradnju. Najvažnije je da je reč o iskrenoj težnji da se konkretni projekti realizuju uz uzajamnu korist, a ne da se obeleži svoje prisustvo u regionu protiv nekoga.

Rusija nikada u istoriji Balkana nije donosila konfrontaciju, i uvek se starala da u istoriji Balkana likvidira konfrontaciju. Pomagala je balkanskim državama da odbrane interese svoje državnosti, interese svojih predaka, svojih religioznih, kulturnih, civilizacijskih korena.

I sada se upravo takvom logikom rukovodimo kada razvijamo našu saradnju. Ako uzmete Tursku, mi sada zajedno sa Turcima želimo da se balkanskim državama poveća mogućnost za dobijanje ruskog gasa. Već se aktivno realizuje projekat Turski tok, radimo to otvoreno i spremni smo da prihvatimo bilo koje odluke, uzimajući u obzir interese balkanskih država i EU. Tu smo apsolutno otvoreni, nikakvih skrivenih planova nema.

Ipak, za razliku od takve otvorene linije, gde smo usmereni smo na saradnju i sa zemljama regiona i sa onim državama koje žele da tu rade na konstruktivnoj i otvorenoj osnovi, vidimo pokušaje SAD i te iste EU, da u svojoj balkanskoj politici dodaju antiruski element.

Mi nikada, ni u jednoj prestonici, na Balkanu ili bilo gde, ne trčimo po kabinetima i tim pre ne govorimo javno da ne treba biti u prijateljstvu sa nekim od naših zapadnih kolega. A Vašington i neke evropske prestonice šalju svoje emisare na Balkan sa tim preciznim ciljem: ne družite se sa Rusijom, odbacujte bilo kakvu saradnju sa Rusijom, u bilo kojim oblastima.

Vi ste kao primer naveli zahtev EU o spoljnoj politici, uključujući i antirusku komponentu. To je tužno, i ja se nadam da će to postepeno shvatati oni koji se drže takve pozicije. To apsolutno protivureči našim zajedničkim izjavama koje su davane posle završetka hladnog rata, uključujući i u OEBS, da se ne sme jačati svoja bezbednost na račun drugih, a upravo to pokušavaju da učine, pokušavajući da uguraju Balkan u politiku linija podela, u politiku okruženja Rusije, vojne strukture Alijanse, uz grubo kršenje džentmentskih dogovora koji su svojevremeno zaključivali tovariši (drugovi) i džentlmeni.

_________________________________________

Kako u onome što je rekao Lavrov nema ničega od onog što masni Čanak tvrdi nije teško zaključiti ko zaprvo priziva rat.