Iz Srbije se nelegalno izvlači $5 milijardi godišnje :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

U decembru 2012.godine neprofitna organizacija Globalni finansijski integritet je objavila nove rezultate svoje studije o nelegalnim transferima novca iz zemalja u razvoju. Srbija se nalazi na 16. mestu u svetu sa nelegalnim transferima od oko $5 milijardi godišnje, odnosno oko $51 milijardu u periodu od 2001 do 2010.godine.

To je oko 10% BDP-a. Za poređenje, na godišnjem nivou, legalnim putem se na ime kamata iz zemlje izađe neto oko 700 miliona evra, a na ime prijavljenog profita se legalno izvuče neto oko 400 miliona evra.

Mi smo 16. od 143. zemlje. Ispred nas su Kina, Meksiko, Malezija, Saudijska Arabija, Rusija, Filipini, Nigerija, Indija, Indonezija, UAE, Južna Afrika, Tailand, Kosta Rika i Katar.

Iza nas su Poljska, Brazil, Egipak, Turska, Argenitina, što je i razumljivo jer su to mnogo manje zemlje od nas, velesile. Na 31. mestu se nalazi Kazahstan sa ilegalnim novčanim tokovima manjim od $2 milijarde.

Podatke možete pronaći na Internet stranici Global Financijal Integrity

Kako su utvrdili ove brojeve? Studija je posmatrala dve mere nelegalnih transfera. Prvi pokazatelj meri razliku između izvora sredstava i potrošnje sredstava. Za Srbiju ovaj pokazatelj nemaju jer studija kaže da nema dovoljno podataka.

Drugi meri potcenjeni izvoz i precenjeni uvoz. Potcenjeni izvoz nastaje kada u zemlji prijavite izvoz po smanjenim cenama, a u zemlji u koju izvozite prikažete uvoz po većim cenama. I obratno, precenjeni uvoz nastaja kada u zemlju uvozite po većim fakutrama on onih koje su prijavljene u zemlji iz koje uvozite. Analizom uvozno-izvoznih rezultata sa svim zemljama sa kojim imamo spoljnotrgovinske odnose, i poređenjem njihovih podataka koliko uvoze iz Srbije i koliko izvoze iz Srbije, dolazimo do toga da se iz Srbije godišnje izvlači više od $5 milijardi.

Ovim analizama se kod nas bavi Miroslav Zdravković i objavljuje svoje rezultate na Internet stranici Makroekonomija.org.

Nekim čudom, ovaj broj je približno isti kao i godišnji iznos doznaka i direktnih stranih investicija.

U čemu je šteta? U porezima naravno.

I umesto da se pozabavimo ovim, uspostavimo dobre odnose i razmenu podataka naših carinskih službi sa carinskim službama svih zemalja sa kojim imamo spoljnotrgovinske odnose, radimo na boljoj kontroli prevenciji pranja novca, mi ćemo radije da NIP-ujemo, odvaljujemo plan B za Železaru, subvencionišemo, podižemo PDV i tako te stvari. A onda ćemo i da podižemo dozvoljeni nivo aflatoksina za 10x. Šta nas košta kad je bezbedno.

Umesto da porez ubiremo ovde, pa da smanjimo namete na rad, umesto da suzbijamo sivu ekonomiju i onda smanjimo namete na rad, mi se bavimo svim i svačim, ponajviše demagogijom, samo ne onim čime bi morali da se bavimo. I dok to tako radimo, odronjavamo se. Mučno je gledati.

Izvor