БОЛ

Људска душа саму себе вријеђа ако допусти да је савлада наслада или бол. (Марко Аурелије)

Ми смо створени за бол! Сузе су за срце оно сто је вода за рибе. (Емануел Гајбел)

Само нам сродна бол измами сузу, и свако заправо и плаче због себе. (Хајне)

Бол ми каже: ја јесам и док јесам јеси и ти. (Ранко Маринковић)

Велики болови траже велике душе и само велике душе трпе велике болове. (Божидар Кнежевић)

Нема великог књижевног ђела које није поникло из бола. Нема великог стварања без великог бола.
Све се родило из бола и крви. Као и дијете. (Јован Дучић)

Неко са својим болом иде ко с откритом раном: сви нека виде.
Други га чврсто у себи згњечи и не да му прећи у сузе и ријечи. (Добриша Цесарић)

Сва бол на свијету припада човјеку,а човјек њој. (Иво Козарчанин)

Свака бол којој не можемо наћи природног лијека брзо прође. (Самуел Дзонсон)

У тјелесном болу најмучније је оно нетјелесно, то јест наше нестрпљење и наше вјеровање да ће бол трајати заувијек. (Пол Жан)

Ништа нас не чини тако великима као велика бол. (Алфред де Мисе)

Бол за изгубљеном ствари много је већи него што је она сама вриједила. (Момчило Настасијевић)

Од новог јада стара бол ће проћи. (Шекспир)

Ако желимо да одредимо степен кривице којом је оптерећен и сам наш живот, погледајмо и патњу која је с њим повезана. Свака велика бол, била тјелесна или душевна,говори нам шта заслужујемо: јер она нас не би могла задесити да је нисмо заслужили. (Шопенхауер)

ЖЕЉА

Понекад човјек посвети сав свој живот некој жељи за коју није сигуран да ли ће му се икада испунити. (Ријуносуке Акутагава)

Мноштво жеља омета чврсто обликовање наше среће. (Аноним)

Свуда гђе душа снажно реагује на саму себе открива се та противрјечност (између човјекових жеља и стварности). Љубавник жели да заођене своју драгу у свилу,да је огрне меком источњачком тканином,а већином је љуби на каквој биједној струњачи. (Балзак)

Жеља је исходиште па чак и права бит вјере. Када човјек не би имао жеља не би имао ни богова. (Лудвиг Фојербах)

Жеља и љубав су крила за велика ђела. (Гете)

Да би се осјећали, нећемо рећи сигурнима, али храбрима и мудрима у животу, потребно је да желимо мало, а да се надамо још мање. (Артуро Граф)

Када би постојала бића која људима испуњавају све жеље, то не би били богови него демони. (Фридрих Георг Јунгер)

Ништа не бисмо жарко жељели кад бисмо тачно знали шта заправо желимо. (Ла Росфуко)

Жеља не престаје испуњењем жеље. Свако ново остварење жеље потиче жеђ за новим стицањем,као што ново гориво јаче разгорјева ватру... (Махабхарата)

Не желећи ништа, посједујемо све.(Иполито Ниево)

Ко мало жели, све има; ко ништа не жели, тај је слободан; ко нема и не жели, цовјек је, једнак боговима. (Фернандо Песоа)

Присиљени да живимо увијек са истим мислима, да гледамо увијек једно те исто, па ма колико то жарко жељели, нећемо више бити свјесни колико су зле наше жеље. (Рејмонд Радигнеи)

Шта значи жељети ако било каква случајност једну нашу жељу може замјенити другом? (Иван Раос)

ЖИВОТ

Многи имају неки несвршен рачун са животом,али при том живот је увијек њихов дужник. ( Иво Андрић)

Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо. (Иво Андрић)

...живот је несхватљиво чудо,јер се непрестано троши и осипа,а ипак траје и стоји чврсто... (Иво Андрић)

Због тога што има свој крај, живот је бесмислица. (Абдул Атахија)

Живот је као и љубав-сав разум је против њега и сав здрави инстикт за њ. (Самјуел Батлер)

Живот је дуги процес умирања. (Самјуел Батлер)

Трагедија живота није толико у томе што људи пропате,колико у томе што промаше. (Карлајл)

И за хиљаду година човјек ће исто овако уздисати:"Ах, тешко је живјети!" и у исти мах, овако исто као и сада бојаће се и неће хтјети да умре. (Чехов)

Многи се људи туже да им прође цјели вијек тражећи животу његов смисао, ако уопште постоји и није другђе него у самом тражењу. (Јован Дучић)

Велика несрећа човјекова јесте што живот почиње младошћу а завршава старошћу; јер би живот био неизмјерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. (Јован Дучић)

Живот је последња навика коју бисмо хтјели изгубити, јер је прва коју смо стекли. (Дима,син)

...та дуга и окрутна болест што је називамо животом. (Еустас Десамп)

Велики дио људи из пуке журбе лишава себе најљепших животних радости. (Јозеф Еотвос)

Живот је кратак, али је ипак сладак. (Еурипид)

Кајање због прошлости, а досада збиг садашњости, као и страх пред будућњошћу, ето то је живот. (Уго Фосколо)

За живот није нужно да човјек буде баш особито храбар; свијетом се може проћи и помоћу пузања и лукавости. (Гете)

Живот је кратак, а нада је дуга,добро ме оставља,а зло је све веће. (Луис де Гонгора)

Живот-то је умјетност да се у свему нађе љепота и радост. (Горки)

Живот треба чешће мјшати да се не укисели. (Горки)

Не схватај ништа озбиљно јер живот ставља одвише тешке терете на оне који га озбиљно схватају. (Мухамед Семс-ед-Дин Хазиф)

У том животу није ново умрјети,али ни живјети, сигурно новије није. (Јесењин)

Ходник живота тјесан је и низак,те мала и матора ђеца лако пролазе кроз њега. Велики духови тешко се провлаче; те обично изразбијани,крвави и рањави доспију до гроба да се у њему одморе. (Бозидар Кнезевић)

Ако је живот бједан, тешко га је подносити; ако је срећан страшно га је изгубити: у оба случаја излази на исто. (Ла Бријер)

Не можете научити клизати а да не будете смјешни...животни лед је клизав. (Со,Б)

Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Трбали смо живјети. (Андрић)

Живот је комедија онима који мисле, а трагедија онима који осјећају. (Пикасо)

У шаху, као и у животу примјећујемо своје грешке тек онда када се други њима користе.(Толстој)

Равнодушност је парализа душе,превремена смрт. (Чехов)

КЊИГА

Књига је велика ствар ако се човјек умије њом користити. (Блок)

Књиге увијек имају више духа него људи које сусрећемо. (Комтес д'Албани)

Све књиге на свијету требало би да буду књиге утјехе,толико има несрећних на свијету. (Јован Дучић)

Књига је вриједнија од свих споменика и од свих гробница, украшених осликаним стубовима, јер она сама гради споменике у срцу онога ко је чита.

Што се наше познанство с добрим књигама више шири, то ужи постаје круг људи с којима нам је угодно саобраћати. (Лудвиг Фојербах)

Поуздан знак добре књиге јесте тај да нам се она ,што смо старији, све више свиђа. (Георг Лихтенберг)

Књиге су гомилано благо свијета, достојно наслеђе генерација и народа.(Хенри Давид Тореј)

Књижевност је хљеб свагдашњи за људску душу. (Франческо Гверази)

ЉУБАВ

Љубав је тиранин који никога не поштеђује. (Корнел)

Љубав лишава памети оне који је имају,а даје је онима који је немају. (Дидро)

Љубав је највће неспокојство и насиље над собом и другима. (Јован Дучић)

Љубав одољева времену које све отима. Но када није заиста љубио онај који мисли да је љубав пролазна. (Гете)

Човјек може љубити само онога за кога је увјерен да ће бити присутан кад му устреба.(Гете)

Док год волимо некога због његових врлина, то није ништа озбиљно. Али кад га почнемо љубити због његових мана, онда је то љубав. (Саса Гитри)

Љубав је ствар осјећања а не воље, те не могу љубити зато што хоћу, а јос мање зато што морам; стога је обавезна љубав глупост. (Кант)

Више је за жаљење онај који због памети изгуби љубав,него онај који због љубави изгуби памет. (Божидар Кнежевић)

Љубав према слободи јесте љубав према другима; љубав према моћи, љубав је према самом себи. (Вилијам Хазлит)

Љубав и кашаљ не могу се сакрити. (Дзордз Херберт)

Жена доказује своју љубав према мушкарцу пожртвовањем,а он своју-глупостима. (Кнуд Хјорто)

Човјек у кога нема љубави узима све себи; човјек пун љубави даће своје кости другима. (Курал)

Онога кога воли човјек жели да учини веома срећним, или, ако то не успије, веома несрећним. (Ла Бријер)

Љубав се рађа из вјере, живи од наде а умире од милостиње. (Ђан Карло Меноти)

Љубав је једна врста пијанства. Кад човјек превали прву, другу чашу,отвори му се апетити, јави жеђ, и онда сручује чашу за чашом. (Бранислав Нушић)

Прва љубав је опасна само када је уједно и последња. (Нушић)

У другој љубави човјек се осјећа као да понавља разред, познати су му сви предмети, а ипак нема поуздања да ће испит положити. (Нушић)

Љубав се може само доживјети, приповједати о њој значи одрицати је се , понижавати је. Она је интимна и само је дотле вриједна док је интимна, док се о њој ћути. (Иван Раос)

Ко силно љуби, силан страх га мори, а страх кад расте,јаче љубав гори. (Секспир)

Оно сто је најљепше на искреној и дубокој љубави на којој је све лијепо, то је да у односу према ономе кога волимо ниједна наша мана не долази до израза. Много шта што је зло у нама исчезава, а оно што је добро утростручи се. (Андрић)

ПРИЈАТЕЉСТВО

Нема човјека који је пођелио своју радост с пријатељем а да се није јос више радовао, као што нема човјека који је пођелио своју тугу с пријатељем , а да није мање туговао.(Бекон)

Једина награда врлине је врлина; једини начин да имаш пријатеља је бити пријатељ. (Ралф Емерсон)

Плашљиви пријатељ страшнији је од непријатеља, јер непрјатеља се бјиш, а у пријатеља се уздаш. (Толстој)

У несрећама наших пријатеља увијек нађемо нешто што нам причињава задовољство. (Русо)

Мени није потребан пријатељ који се у свему слаже и на све клима главом, јер то исто моја сјенка може да уради јос много боље.(Плутарх)

Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси даривао, него продао. (Достојевски)

Пријатељство је од изванредно танког ткива и зато је неостварљиво састављати га кад се једном прекине. (Анастасијевић)

Пријатељство је праведно. Једино оно може разабрати колика је твоја вриједност. (Гете)

Прије бих се могао спријатељити с оним који ми је у наступу страсти учинио хиљаду зла, него с хладним човјеком који би ми учинио хиљаду добара. (Шандор Петефи)

СМРТ

Александар Веики и његов мазгар постали су послије смрти једнаки. (Марко Аурелије)

Природно је умрјети као што је природно бити рођен. (Бекон)

Смрт је сурова,али живот је још суровији.(Мухамед Икбал)

Смрти се најмање боје они чији живот има највећу вриједност. (Кант)

Буди увијек спреман дочекати смрт, јер она долази када јој се најмање надаш. (Јохан Весел)

Последњи чин живота је крвав, ма колико иначе комедија била лијепа: баци се најзад мало земље на главу , па је свршено заувијек. (Паскал)

Ти се бојиш смрти; али, замисли шта би било с тобом кад би морао вјечито да живиш онакав какав јеси? (Толстој)

Живи тако као да ћеш одмах сада морати да се растанеш са животом, као да је вријеме које ти је остављено неочекивани дар. (Марко Аурелије)

Живи довјека и довече! Ради као да ћеш живјети вјечито, а поступај са људима као да ћеш умрјети одмах! (Толстој)

СРЕЋА

Чудно је, како је мало потребно да будемо срећни, и јос чудније: како често нам баш то мало недостаје! (Иво Андрић)

Бити срећан значи бити слободан,не од боли или страха, већ од бриге или тешкоће. (Оден)

Један срећан догађај рађа у нама наду у други, и ту је можда зачетак пословице да срећа никада не долази сама. (Дидро)

Срећан је и велики заиста само онај који не мора ни владати ни покоравати се да би могао нешто бити. (Гете)

Ко мисли да је срећан, он је одиста срећан. (Јован Дучић)

Најсрећнији је онај човјек који може крај свога живота повезати са почетком. (Гете)

Слобода је независност, срећа је зависност од хиљаду ситних ситница. (Исидора Секулић)

Лична срећа није могућа изван друштва, као што није могућ живот биљке која је истргнута из земље и бачена на бесплодни пијесак. (Толстој)

Њсрећнији је онај човјек који је учинио срећнима највише других људи. (Дидро)

Најбоља ствар на овом свијету, која може човјеку да се догоди, јесте да се роди срећан. (Марк Твен)

Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренутци чисте радости вриједе и значе више него читави дани и месеци нашег живота проврдени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтјева. А минут чисте радости остаје у нама заувјек, као сјај који ништа не може замрачити. (Иво Андрић)

УМЈЕТНОСТ

Најгора шала коју Бог може да направи с вама је да вас учини умјетником,али само просјечним умјертником. (Моравија)

Онај ко је постао мајстор у умјетности може без штете да заборави правила.(Мунте)

Стил значи, у првом реду, ништа сувишно и све битно. (Балзак)

Умјетност је дуга, а вријеме кратко; док наша срца ма како јака и храбра, ударају у бубањ посмртне маршеве према гробници. (Хеизлит)

Умјетност и књижевност су морална објављивања цивилизације, духовна зрачења народа. (Кардучи)

Умјетност настаје из наше жеље за љепотом и истином и из наше спознаје да оне нису истовјетне. (Оден)

Права умјетност остаје за вјечност. (Бетовен)

Права велика умјетност мора бити учитељ,васпитач и борац за напредак човјечанства. (Надежда Петровић)

Има истине у ријечима да се љепота налази у очима онога који гледа. (Бронте)

Нашу умјетничку непосредност уништила је политика као што су педагози послије Змаја упропастили ђечију поезију. (Бранко Ћопић)

Техника у савезу са неукусом најстрашнија је непријатељица умјетности. (Гете)

Умјетност је дрво које има мање грана него наука али јој је корјен дубљи него у науке. (Божидар Кнежевић)

Умјетност није,додуше хљеб живота али је зато вино живота.(Пол Жан)

Велика умјетност се увијек јављала у тренуцима када је човјечанство имало велике наде, велику вјеру, велике идеале. (Јован Скерлић)

...умјетност која има циљ да забавља богату класу не само да је налик на проституцију него и није ништа дрго већ проституција. (Толстој)

 Jedan covek star 92 godine, mali, dobro držeci i ponosan, koji je svakog jutra u osam sati bio komplet obučen, sa kosom moderno name¹tenom i savr¹eno obrijan, iako je skoro sasvim slep, danas se doselio u staraèki dom. Njegova 70-to godišnja žena skro je umrla i time selidbu u dom učinila neophodnom. Posle mnogo sati strpljivog čekanja u holu doma, ugodno se nasmešio kada su mu rekli da mu je soba spremna.


Dok je upravljao svojom šetalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, uključujući i roletne koje su bile okačene na prozoru.

       "Sviða mi se" rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.

"Gosp. Džons, još uvek niste videli sobu, sačekajte još malo."

"To nema nikakve veze sa ovim" odgovorio je.

       "Sreća je nšto o čemu odlučujete unapred. Da li ce mi se dopasti soba ne zavisi od toga kako je rasporeðen nameštaj, već kako ja rasporedim svoje misli...Već samo odlučio da mi se dopada. To je odluka koju donosim svakoga jutra kad se probudim. Ja imam izbor: mogu da provedem dan u krevetu brojeći teškoce koje imam sa delovima tela koji više ne rade, ili mogu da ustanem iz kreveta srećan zbog onih koji još uvek rade.

Svaki dan je poklon, i dok su mi oči otvorene, misliću na novi dan i na sve srećne uspomene koje sam odložio. Baš za ovo doba svog života.

Starost je kao bankovni račun. Sa njega podižete ono što ste tu uložili. Moj savet vam je da uložite mnogo sreće u banku sećanja! Hvala vam za vaš deo u banci secanja. Ja još uvek ulažem!!"

Zapamtite pet jednostavnih pravila za sreću:
       
         1. Oslobodite svoje srce mržnje.

         2. Oslobodite svoj um od briga.

         3. živite jednostavno.

         4. Pružajte više.

         5. Očekujte manje.